Kvartalni monitor 27

1. Kvartalni monitor 27

2. Osnovni trendovi • Pad privredne aktivnosti se usporava • rast BDP u 2011. godini prema preliminarnim procenama iznosio je 1,8%, opadajući trend je usporen u četvrtom kvartalu • Nastavlja se rast nezaposlenosti • Deficit u tekućem platnom bilansu u 2011. je značajno povećan • Realni kurs dinara značajno fluktuira, dok inflacija konvergira ka ciljnom nivou • Fiskalna pozicija zemlje se pogoršava

3. Privredna aktivnost u 2011. • Pad privredne aktivnosti u poslednjem kvartalu se usporava • Međutim, prerađivačka industrija i dalje opada, dok građevinarstvo i saobraćaj rastu • Na početku 2012. nastavlja se umeren pad industrijskeproizvodnje Desezonirani nivo BDP (2008=100)

4. Perspektive privrede Srbije u 2012. godini • U 2012. godinu ulazi se sa niskim nivom proizvodnje, pa je neophodan rast u toku godine da bi se ostvario nulti rast u celoj godini • Privatna potrošnja će u 2012. stagnirati, državna opadati ... da bi se sprečila recesija neophodan je rast neto izvoza • Rast neto izvoza bi se mogao pokrenuti zbog deprecijacije dinara i smanjenja jediničnih troškova rada, ali to nije dovoljno... neophodno je smanjenje domaće tražnje (fiskalnog deficita) • Pokretanje proizvodnje u FIAT-u bi poboljšalo trgovinski bilans, ali je neophodno da bi se sprečila recesija – bez FIAT-a verovatna je blaga recesija • Neophodan uslov za sprečavanje recesije su i strane direktne investicije od najmanje 3-4% BDP • To bi se moglo ostvariti, jer je rast nepoverenja investitora po osnovnu zamrzavanja aranžmana sa MMF verovatno neutralisan dobijanjem statusa kandidata za EU • Postoji rizik povlačenja bankarskog kapitala (Lupa 1)

5. Zaposlenost i zarade • Stopa nezaposlenosti i dalje raste – u oktobru dostigla istorijski maksimum od 24,4% što je za 1,5 procentnih poena više nego u aprilu • U cilju podsticanja zaposlenosti neophodna je reforma tržišta rada, smanjenje fiskalnog opterećenja zarada, ukidanje taksi koje guše mali biznis, otklanjanje prepreka za investiranje,.... • S obzirom da nezaposlenost raste, postavlja se pitanje opravdanosti povećanja minimalnih zarada • U celoj 2011. godini realne zarade su bile niže za 1,2% u odnosu na prethodnu godinu, ali realna vrednost zarada raste tokom druge polovine 2011. godine • u poslednjem kvartalu 2011, bile su za 2,9% veće nego u istom periodu prethodne godine, • Rast zarada po institucionalnim sektorima se značajno razlikuje • Jedinični troškovi rada u privredi stagniraju, dok u prerađivačkoj industriji opadaju • Jedinični troškovi rada u evrima na početku 2012. godine su na nivou proseka u periodu 2009-2010. godine

6. Spoljnoekonomski odnosi • Nakon dve godine značajnog poboljšanja deficit tekućeg platnog bilansa je u 2011. godine pogoršan • deficit tekućeg bilansa u celoj godini iznosio je 9% BDP što je za oko 2 procentna poena više nego u prethodne dve godine • Rast deficita tekućeg bilansa je pokrenut privremenim visokim prilivom stranog kapitala • Pad svetske tražnje uz realnu aprecijaciju dinara u prvoj polovini 2011. godine, je usporio izvoz, dok je uvoz nastavio da raste – delimično i zbog jednokratnih faktora • Ostvareni deficit tekućeg bilansa u 2011. godini predstavlja udaljavanje od ravnoteženog nivoa • U 2012. godini očekuje se znatno manji priliv stranog kapitala... neophodno je smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa • Realna deprecijacija dinara krajem 2011. i na početku 2012. vratila je odnos spoljnog duga prema BDP na oko 80% BDP

7. Kretanje u spoljnoekonomskim odnosima Kretanje izvoza i uvoza

8. Inflacija i kurs dinara • Počev od maja inflacija naglo usporava – ukupna inflacija u periodumaj 2011. - februar 2012. iznosi 0,8%, što je na nivou EU • Usporavanje inflacije rezultat je kumulativnog uticaja: autonomnog pada cena hrane, pada domaće tražnje, restriktivne monetarne politike • Nominalna i realna vrednost dinara smanjena je za oko 10% od maja 2011. do februara 2012. godine • Realna vrednost dinara u februaru tekuće godine približno je jednaka proseku u 2007. - 2009. godini • Apsurdna su poređenja nominalne vrednosti dinara tokom vremena • Fundamentalni razlog deprecijacije dinara krajem 2011 i na početku 2012. godine je visok deficit u tekućem bilansu koji ne može da se finansira prilivom kapitala – očekivanja i nepoverenje su za sada od sekundarnog značaja • Ocenjujemo da je neto efekat dosadašnje deprecijacije pozitivan

9. Da li fluktuacije kursa opravdavaju promenu režima kursa? • Oscilacije dinara ponovo su aktualizovale rasprave o najpogodnijem režimu kursa za Srbiju • Neki ekonomisti i biznismeni su za uvođenje fiksnog kursa, drugi za prelaz na valutni odbor, a treći za uvođenje evra • Fiksiranje kursa na sadašnjem nivou dovelo bi do brzog trošenje deviznih rezervi i kraha režima fiksnog kursa, dok bi fiksiranje na znatno većem nivou od sadašnjeg enormno povećalo troškove servisiranja deviznih dugova i pokrenulo inflaciju kojim bi se delimično neutralisao efekat devalvacije • Uvođenje valutnog odbora zahteva takođe značajnu inicijalnu devalvaciju, ali i odricanje od monetarne politike: kurs bi bio stabilan, inflacija niska, ali bi se neravnoteže otklanjale preko pada BDP, smanjenja zaposlenosti i nominalnih zarada i dr. • Uvođenje evra je ekonomski suboptimalno rešenje sve dok je produktivnost srpske privrede znatno manja od produktivnosti vodećih evropskih privreda: Grčka,Španija, Portugalija, pa čak i Slovenija bi rešili veliki deo svojih problem kada bi imali nacioalnu valutu

10. Nominalni i realni kurs i cenovna konurentnost Srbije Nominalni i realni kurs dinara Jedinični troškovi rada u evrima

11. Fiskalna kretanja u 2011. godini • Fiskalni deficit na nivou godine iznosio je 4,7% BDP što je nešto iznad planiranog nivoa • Realni pad javnih prihoda iznosi 4,6%, dok pad javnih rashoda iznosi 3,3% • Od važnijih poreza najveći realni pad ostvarili su PDV (4%) doprinosi (3,9%), porez na dohodak (2,9%) • Od važnijih rashoda najviše su realno opale subvencije (7,4%), kapitalni rashodi (5,3%), nabavka roba i usluga (4,3%) i penzije (3,9%) • U Q4 2011. realni prihodi su niži za 4,7% nego u istom periodu prethodne godine, prihodi od PDV rastu, dok porezi na zarade i doprinosi stagniraju • U Q4 2011. realni rashodi su niži 5,4% nego u istom periodu prethodne godine, najviše su opali rashodi za subvencije i kapitalni rashodi, ali i rashodi za zaposlene – uglavnom nije bilo bonusa (13-te plate) • Javni dug je krajem godine prešao zakonsku granicu od 45% BDP

12. Fiskalna pozicija u 2012. godini • Zbog inicijalne precenjenosti prihoda i manjeg rasta BDP od zvanično projektovanog, prihodi će biti manji od planiranih: • kretanja na početku 2012. godine potvrđuju prethodne prognoze FREN-a, da će ako se ništa ne preduzme deficit u ovoj godini iznositi preko 5% BDP, dok će javni dug preći 50% BDP • Fiskalni deficit je strukturne prirode što znači da je on većim delom posledica sistemskog nesklada između poreza i rashoda, a ne recesije • Strukturni deficit počeo je naglo da raste tokom 2006. godine, da bi maksimum dostigao u 2008. godini, tokom 2009-2010 opada, a u 2011. ponovo raste • Fiskalni deficit u Srbiji nema tendenciju smanjivanja, čak blago raste za razliku od mnogih država u kojima se smanjuje

13. Kretanje fiskalnog deficita prema BDP u Srbiji

14. Fiskalna pozicija Srbije u odnosu na okruženje(za 2012. godinu su dati planirani deficiti)

15. Fiskalna politika u 2012-2013.godini • Usporavanje rasta javnog duga u odnosu na BDP, a potom i njegovo smanjivanje, treba da predstavlja osnovni prioritet fiskalne politike • Sprečavanje daljeg rasta javnog duga zahteva radikalne poteze za smanjenje fiskalnog deficita u ovoj i narednoj godini: • aktuelna Vlada treba da zadrži deficit u okvirima dogovorenim sa MMF • rebalansom budžeta za 2012. godinu neophodno je smanjiti deficit za 1% BDP (oko 300 miliona evra) • u narednoj godini neophodno je naglo obaranje fiskalnog deficita na nivo od 2,5-3% BDP, kako bi se zaustavio rast javnog duga • I nakon 2013. godine neophodno je nastaviti smanjenje deficita sve dok se ne dostigne ciljani nivo od 1% BDP, a javni dug ne vrati ispod 45% • Za vraćanje duga u održive okvire neophodno je ograničiti izdavanje garancija od strane države

16. Strategije i osnovni pravci moguće fiskalne konsolidacije • Najveći deo smanjivanja fiskalnog deficita ostvario bi se smanjivanjem javnih rashoda sa oko 44% na oko 40% • u okviru rashoda smanjili bi se izdaci po osnovu penzija, plata,subvencija i rashoda za robu i usluge, vanbudžetski fondovi uključili u budžet, a njihovi rashodi stavili pod kontrolu, dok bi se učešće javnih investicija povećalo za oko 1% BDP • osim toga neophodno je usklađivanje prihoda i rashoda centralnih i lokalnih vlasti, u iznosu od oko 0,5% BDP • Da bi se naglo oborio fiskalni deficit i usporilo zaduživanje države neophodno je i povećanje poreskih prihoda: • sredinom ove godine – sa ciljem da se prihodi povećaju za oko 0,5% BDP u ovoj godini i 1% BDP u narednoj godini • suzbijanjem sive ekonomije u naredne 2-3 godine moguće je povećati prihode do 1% BDP • Poreski prihodi će autonomno opadati zbog pada prihoda od PDV i carina i dr.

17. Strategije i osnovni pravci moguće fiskalne konsolidacije • Planirane uštede zahtevaju striktno poštovanje pravila o kretanju plata i penzija, a u slučaju produžene recesije možda će biti neophodno i njihovo zamrzavanje • Reforma sektora glavnih potrošača koja bi obezbedila smanjivanje broja zaposlenih u sektoru države, uštede na kupovini roba i usluga, selektivno smanjivanje subvencija, ukidanje nekih institucija i dr. • Poreska reforma kojom bi se unapredila struktura poreskog sistema, a koja bi bila prihodno neutralna mogla bi da stupi na snagu početkom naredne godine: • u okviru reforme smanjili bi se doprinosi na socijalno osiguranje, a dodatno povećao PDV • ukinuli brojni kvazifiskalni nameti na lokalnom niovu, a povećali prihodi od poreza na imovinu • ukinuli investicioni poreski krediti kod poreza na dobit (od 2014. godine)

18. Politički rizici za fiskalnu konsolidaciju • Iako je fiskalni deficit oko 5% BDP, a dug ubrzano raste u predizbornoj kampanji se predlažu mere koje bi dodatno povećale deficit i ubrzale rast javnog duga • Na jednoj strani predlaže se značajno smanjenje poreza: • smanjenje fiskalnog opterećenja rada na 40%, bez povećanja PDV, • ukidanje kvazifiskalnih dažbina, ali bez povećanja drugih poreza • ukidanje PDV na opremu za bebe i za osnovne egzistencijalne proizvode, povećanje neoporezivog dela zarade • Kada su u pitanju uštede predlažu se popularne mere: • smanjenje administracije, uštede na javnim nabavkama, suzbijanje sive ekonomije ... koje su moguće i opravdane, ali je njihov efekat za red veličina manji od neophodnih ušteda, a većina njih daju efekte tek u srednjem roku • Predlaže se rast rashoda - dupliranje subvencija za poljoprivredu

19. Monetarna politika u 2012. godini • Monetarna politika balansira između relativno niske inflacije i stagnacije privrede i spoljne neravnoteže koja vrši pritisak ka deprecijaciji dinara • Niska inflacija i stagnacija impliciraju dodatnu relaksaciju monetarne politike dok deprecijacijski pritisci zahtevaju restriktivnu monetranu politiku • Prethodno zahteva pažljivo balansiranje, jer bi smanjivanje kamatnih stopa, na nivo koji odgovara niskoj inflaciji i stagnaciji privrede, povećalo tražnju za devizama i dodatno ubrzalo rast kursa • Osim toga blago povećanje inflacije već je prisutno, a očekuje se jačanje inflacionih pritisaka u drugoj polovini godine

20. Istraživanja u ovom broju Osvrt 1 (Milojko Arsić i Milan Pejić): • “Nova pravila za unapređenje kontrole javnog duga u EU” Lupa 1 (Boško Živković): • “Komparativna analiza bankarskog sistema Srbije i zemalja jugoistočne Evrope” Lupa 2 (Borko Handžiski i Lazar Šestović): • “Barijere za trgovinu uslugama u regionu CEFTA” • Gordana Matković i Boško Mijatović “Porezi na potrošnju su regresivni”

21. Osvrt Nova fiskalna pravila za unapređenja kontrole javnog duga u EU Milojko Arsić i Milan Pejić

22. Važeće pravilo o javnom dugu • Aktuelna pravila o maksimalnoj visini javnog duga i fiskalnog deficita su neefikasna • Veliki broj članica EU u dužem vremenskom periodu ostvaruje javni dug koji je znatno iznad propisanog maksimuma, a često je i kršenje pravila o maksimalnoj visini fiskalnog deficita • Nisu postojale obavezujuće mere, koje bi se primenile kada dug ili deficit pređu maksimalne granice • Nisu postojale sankcije

23. Nova pravila za kontrolu javnog duga na nivou EU • Osnovni pravci opštih reformi na niovu EU za efikasnu kontrolu javnog duga su: • uvođenje zakonski obavezujućih pravila za smanjenje javnog duga kada on pređe granicu od 60% BDP • zemlja čiji je dug preko 60% BDP ima obavezu da u toku naredne tri godine smanji prekoračenje za 1/20, godišnje • zakonsko ili ustavno određenje strukturnog fiskalnog deficita na niskom nivou (do 0,5% BDP) • Strukturni fiskalni deficit je konceptualno superiorniji instrument za kontrolu javnog duga od stvarnog deficita • Ostaju suštinski problemi koordinacije fiskalne politike između suverenih zemalja - da li moguće kažnjavati suverenu zemlju, kako sprečiti moguće prevare?

24. Strukturni fiskalni deficit - koncept • Strukturni fiskalni deficit jednak je deficitu koji bi bio ostvaren kada su sve makroekonomske veličine koje utiču na prihode i rashode na ravnotežnom nivou: • privreda nije ni u ekspanziji ni u recesiji, • bilans tekućih plaćanja je na dugoročno održivom niovu, • nema uticaja jednokratnih faktora na prihode i rashode. • Strukturni deficit odražava dugoročne karakteristike fiskalne politike tj. usklađenost poreskog sistema i politike javnih rashoda • Strukturni fiskalni deficit se tretira kao kočnica javnog duga, uveden je ustavom ili zakonom u nekim zemljama: u Nemačkoj i Austriji na nivou od 0,35% BDP, u Španiji 0,4% BDP, a slična pravila se pripremaju u Italiji i Francuskoj • ... mogući su problemi u njegovoj primeni jer nije direktno merljiv, već se ocenjuje primenom relativno komplikovanih ekonometrijskih metoda – što otvara prostor za manipulaciju

25. Posebna pravila za kontrolu javnog duga u nekim članicama EU • Neke članice EU uvele su dodatna pravila za direktnu kontrolu javnog duga • Pravila se sastoje u tome što se osim opšte granice za odnos javnog duga prema BDP od 60% BDP postavlja još nekoliko granica na nižem nivou • Kada se dostigne neka od sukcesivnih granica Vlada je obavezna da automatski preduzme unapred predviđene mere kojima se smanjuje fiskalni deficit i usporava rast javnog duga

26. Posebna pravila za kontrolu javnog duga u nekim članicama EU Slovačka Poljska Kada dug pređe 50% BDP svi nivoi vlasti su obavezni da u narednoj godini zadrže ili smanje odnos deficita i prihoda Kada dug pređe 55% BDP svi nivoi vlasti su obavezni da u narednoj godini imaju uravnotežen budžet ili suficit Kada dug pređe 60% BDP, osim pravila o uravnoteženom budžetu ili suficitu, zabranjuje se davanje novih garancija i Vlada podnosi plan fiskalne konsolidacije • Kada dug pređe granicu od 50% BDP Ministar daje plan za smanjenje deficita • Kada dug pređe 53% Vlada je obavezna da plate vrati na nivo iz prethodne godine i predloži dodatane mere za smanjenje deficita • Kada dug pređe 55% BDP Vlada je obavezna da u narednoj godini zamrzne javnu potrošnju • Kada dug pređe 57% BPD budžet za narednu godinu mora biti uravnotežen ili u suficitu • Kada javni dug pređe 60% BDP automatski se pokreće postupak glasanja poverenja Vladi