ТРЕЗОРСКО ПОСЛОВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

1. ТРЕЗОРСКО ПОСЛОВАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Др Душко Шњегота Помоћник министра финансија у Влади Републике Српске Ресор за рачуноводство и ревизију

2. ЦИЉЕВИ ФУНКЦИОНИСАЊА БУЏЕТСКОГ СИСТЕМА • одржавање укупне фискалне дисциплине • алокација прикупљених буџетских средстава у складу са утврђеним приоритетима и предвиђеном динамиком • промовисање ефикасног пружања јавних услуга, кроз ефикасно и намјенско коришћење јавних средстава.

3. КВАЛИТЕТ ИНФОРМАЦИЈА О ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА • разумљивост • релевантност • поузданост • фер презентација • упоредивост • значајност • неутралност • потпуност • правовременост ...

4. МОДЕЛИ ГЕНЕРИСАЊА ИНФОРМАЦИЈА објективно зависе од коришћене основе буџетског рачуноводства, тј. рачуноводства у јавном сектору уопште. У том смислу, сврсисходно је разликовати: • говотинску основу • обрачунску основу и • модификовану обрачунску основу буџетског рачуноводства

5. ПОДРШКА УПРАВЉАЊУ ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА У РЕП. СРПСКОЈ • модификована обрачунска основа • одговарајућа организација аналитичког контног плана • фондовско рачуноводство • прецизно дефинисање извјештајних нивоа од који се захтијевају финансијски извјештаји опште намјене и консолидовани финансијски извјештаји • јединствена главна књига трезора

6. ДЕФИНИЦИЈА МОДИФИКОВАНЕ ОБРАЧУНСКЕ ОСНОВЕ Буџетски приходи се признају у обрачунском периоду у којем су мјерљиви и расположиви, а буџетски расходи у обрачунском периоду у којем је настала обавеза за плаћање без обзира на то да ли је извршено и само плаћање, док се приходи, расходи, средства и извори средстава за потребе њихове презентације у финансијским извјештајима буџетских корисника признају у складу са одредбама релевантних МРС-ЈС.

7. АНАЛИТИЧКИ КОНТНИ ПЛАН У оквиру прописане економске класификације сви буџетски расходи и приходи, осим оних код којих се правила признавања подударају са стандардним рачуноводственим правилима, јасно су раздвојени од прихода и расхода заснованих на примјени начела настанка пословног догађаја.

8. ФОНДОВСКО РАЧУНОВОДСТВО Успостављено је укупно пет буџетских фондова: • општи фонд – буџет • фонд средстава по посебним прописима • фонд грантова и помоћи • фонд средстава приватизације и сукцесије и • фонд за праћење средстава остварених кроз међународне пројекте

9. ИЗВЈЕШТАЈНИ НИВОИ Финансијски извјештаји опште намјене и консолидовани финансијски извјештаји захтијевају се само од оних извјештајних нивоа на којима такви извјештаји природно могу да буду припремљени и презентовани. Сви остали нивои извјештавају на различитим мјесечним, кварталним и годишњим извјештајима, укључујући и периодични, односно годишњи извјештај о извршењу буџета.

10. ГЛАВНА КЊИГА ТРЕЗОРА Трезорско пословање за кориснике буџета Републике Српске уведено је 2002. године, као дио USAID-овогПројекта реформе рачуноводства јавног сектора у Републици Српској. • ЗАКОН О ТРЕЗОРУ • ЗАКОН О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ • Правилници (контни план + финансијски извјештаји) • Упутство за попуњавање трезорских образаца

11. У циљу бржег, лакшег и ефикаснијег начина имплементације трезорског пословања Министарство финансија је: • на основу члана 30. Закона о трезору (“Службени гласник РС” бр.16/05) донијело низ подзаконских аката, објављених у Службеним гласницима бр. 54/05, 59/05 и 66/05 и • формирало, у оквиру Одјељења за информационе технологије, Одсјек за подршку (анализира и надгледа рад трезорске апликације, свакодневна подршка корисницима који су у систему трезора ...)

12. Процјена трошкова опреме и консултантских услуга за успоставу трезора у преосталих 26 локалних заједница износи око 950.000 КМ. Локалне заједнице у буџету за 2012. годину требају планирати средства за локалну мрежу и закуп линије (око 2.000 КМ по оштини). У буџету за 2012. годину потребно је планирати веће износе у односу на претходне године за путне трошкове, ради обуказа запослене које ће се одржавати у Бања Луци. Активно учешће запослених у локалним заједницама и добра организација, предуслов успјешне имплементације локалних трезора.

13. Трезорски систем пословања у РС базиран је на централној апликацији, инсталисаној на серверу смјештеном у МФ. Због обима послова и броја корисника трезорског информационог система потребно је формирање бекап локације. У Министарству финансија се планира и замјена или надоградња комуникационе и серверске опреме. Средства за бекап локацију и замјену или надоградњу комуникационе и серверске опреме обезбиједиће се у буџету Републике.

14. Трошкови лиценци (лиценца за унос је око 600 КМ, а за преглед и претраживање око 200 КМ) и трошкови закупа линија (мјесечни трошак закупа износи око 200 КМ, односно за годину 1.400 КМ) су трошкови за које локалне заједнице у сљедећим годинама требају планирати средства.

15. УВОЂЕЊЕ ТРЕЗОРА У ЈЛС • Основа за увођење трезорског пословања у локалним заједницима, осим законске основе је и одредба тачке 19. алинеја 1. Меморандума о економским и финансијским политикама ММФ од 22.07.2005. године: “ Трезорско пословање ... ћемо проширити на све општине у року од три године у циљу лакшег управљања буџетом.”

16. УВОЂЕЊЕ ТРЕЗОРА У ЈЛС • 2004. године имплементација пилот пројекта у општинама: Приједор, Дервента, Добој и Брод-Пројекат финансирала Влада РС. • 2007. године трезорско пословање је уведено у Граду Бања Лука и општинама: Бијељина, Лакташи, Челинац, Котор Варош, Шипово, Прњавор, Козарска Дубица и Нови Град-Пројекат финансирале локалне заједнице. • Од 01. јануара 2009. године трезор је уведен у општинама: Градишка, Кнежево, Мркоњић Град, Србац, Петрово, Теслић, Костајница, Језеро, Оштра Лука, Рибник, Власеница, Зворник, Милићи, Угљевик, Модрича, Шамац, Вукосавље, Осмаци, Братунац, Доњи Жабар, Лопаре, Пелагићево, Сребреница и Шековићи-Пројекат финансирала Влада РС.

17. ОГРАНИЧЕЊА У УПРАВЉАЊУ ЈАВНИМ СРЕДСТВИМА на основу информација презентованих у финансијским извјештајима могу бити везана за: • систем финансијског извјештавања као такав, • неспремност јавне управе да своје одлуке заснива на информацијама генерисаним у том систему • недовољно познавање правне и економске суштине и значаја прикупљених и презентованих информација ...

18. ЗАКЉУЧАК Обрачунска основа рачуноводства у јавном сектору омогућава интеграцију цјелокупне имовине и обавеза које припадају држави у њен јединствени биланс чиме се олакшава креирање дугорочно одрживе економске политике. У односу на готовинску основу, њена примјена обезбјеђује бољу подлогу за одлучивање и постизање веће ефикасности у алокацији јавних ресурса.

19. ЗАКЉУЧАК јединствена рачуноводствена основа; јединствене рачуноводствене политике; системско рачуноводствено евидентирање; јачање надзора и контроле над институцијама у надлежности, у овом случају ЈЛС; контрола стварања обавеза, односно контрола извршења буџета; реалније планирање буџетске потрошње; јасна овлашћења и одговорности за буџетске кориснике ...; Слајд бр. 19