PORESKI SISTEM SRBIJE - MESTO TURISTIČKE PRIVREDE -

1. PORESKI SISTEM SRBIJE- MESTO TURISTIČKE PRIVREDE -

2. 120. Državni intervencionizam i njegov kratak istorijat • Događaji iz 30-ih godina XX veka – intervencija države neophodna - zbog nesavršenosti tržišta • Državni suverenitet ima tri osnovna atributa: zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast • Pravna država definiše se kao: • Skup međusobno usklađenih propisa tržišne privrede • Mere državne prinude za njiho sprovođenje • “Pacta sund servanda” – Ugovori se moraju poštovati • Dobra vlast – kredibilitet u zemlji i van zemlje • Mere antimonopolske politike – nadležnost države • Prvi zakon – Šermanov zakon u SAD-1890.god. • U Engleskoj monopolista – preko 25% tržišta • “Država trgovac” – alkohol, energenti, duvan, žitarice, rudno i miniralno bogatstvo, zemljište, šume...

3. 121. Međunarodna klasifikacije javnih prihoda U svetu postoje četiri klasifikacije javnih prihoda: • Klasifikacija OECD • Klasifikacija UN – (SNA) • Evropski sistem integrisanih računa (ESA) • Klasifikacija MMF

4. 122. Osnovne grupe poreza prema klasifikaciji OECD Prema klasifikaciji OECD postoje sledeće grupe poreza: • Porez na dohodak, profite i kapitalne dobitke • Doprinosi za socijalno osiguranje • Porezi na fond zarada i radnu snagu • Porezi na imovinu • Porezi na dobra i usluge • Ostali porezi

5. 123. Karakteristike javnih prihoda Javni prihodi imaju sledeće karakteristike: • Ubiraju se u novcu • Ubiraju se redovno godišnje • Trošenje prihoda ne dovodi u pitanje postojeću imovinu • Služe podmirivanju koji imaju opšti karakter Ubiranje javnih prihoda obavlja država preko Poreske uprave

6. 124. Savremeni oblici javnih prihoda Postoje tri poreska oblika i to: • Porez na imovinu (u statici i dinamici) • Porezi od prihoda (od građana i korporacija) • Porezi iz rashoda (na potrošnju, fiskalni monopoli i carine)

7. 125. Direktni porezi i vrste Direktni porezi: • Porez na imovinu • Porez na dohodak • Porez na prinos na kapital

8. 126. Indirektni porezi i vrste Indirektni porezi: • PDV i akcize • Carine • Trošarine • Monopolski porezi

9. 127. Neredovni prihodi U neredovne prihode spadaju: • Javni dug (kod CB i privrede) • Javni zajam (u inostranstvu) • Povećanje fiskalnih obaveza • Ostali izvori: donacije, privatizacija... Nepopularna mera je povećanje fiskalnih obaveza, kao izvor neredovnih prihoda

10. 128. Poreska evazija - vrste Poreska evazija – radnje i propuštanje radnji koje poreski obveznik preduzima sa ciljem izbegavanja plaćanja poreza • Zakonita – prestanak pušenja • Nezakonita – prodaja cigareta bez akciznih markica

11. 129. Dvostruko i višestruko oporezivanje - elementi Elementi dvostrukog oporezivanja: • Isti poreski obveznik • Isti objekat oporezivanja • Ista vrsta poreza • Plaća se u isto vreme • Isti nivo vlasti • Poreska saturacija – prelazak gornje granice oporezivanja • Poreska relaksacija – redukcija stope opterćenja

12. 130. Harmonizacija PDV i akciza u EU posle 1992. godine • Od 1.1.1993. godine promet između država članica EU nema tretman prekograničnog prometa • Porez na dodatu vrednost (PDV) je svefazni porez na promet koji se obračunava u svakoj fazi proizvodno – prodajnog ciklusa, ali samo na iznos dodate vrednosti koja se oblikovala u toj fazi, a ne na celokupnu vrednost porizvodnje

13. 131. Standardne, povlačšćene i nulte stope PDV u EU • Opšta stopa PDV u EU se kreće od 15% do 25% • Najniža povlašćena stopa PDV u EU je 5%

14. 132. Standardne, povlašćene i nulte stope PDV u Srbiji • Opšta stopa PDV u Srbiji je 18% • Povlašćena stopa PDV u Srbiji je 8% (hleb, mleko, šećer, ulje, brašno, knjige...) • PDV u Srbiji se ne plaća: • na robu koja se izvozi • na robu na koju se ne plaćaju carine (humanitarna pomoć, ortopedska pomagala...) • usluge zdravstva, prosvete, obrazovanja

15. Poseban postupak oporezivanja odnosi se na: • Male preduzetnike (EU do 10.000 € Srb do 50.000 €) • Poljoprivrednici • Turističke agencije

16. 133. Akcizni proizvodi u EU i u Srbiji U akacizne proizvode u EU spadaju: • Naftni derivati (benzin, dizel...) • Duvanksi proizvodi (cigarete, cigarilosi, duvan za žvakanje...) • Alkoholna pića (žestoka pića, vino, pivo...) U Srbiji, pored navedenih proizvoda, u akcizne proizvode spadaju i: • Auto-gas • Kafa

17. 134. Osnovna pitanja koja su uslov za primenu akciza • Za akcizne proizvode karakteristično je da se smeštaju u akcizna skladišta • Akciza se plaća po pravilu: 1. Danom proizvodnje, odnosno 2. Danom uvoza Izuzetno, na osnovu dozvole Ministarstva finansija, plaćanje akcize se može odložiti do dana kada roba prelazi iz veleprodaje u maloprodaju • Osnovicu za obračun akcize, po pravilu, čini jedinica proizvoda (litar bezina, litar alkohola, paklica cigareta...), osim kafe (30%) • Suspenzivni (odloženi) aranžman u plaćanju akciza

18. 135. Prihodi od taksi - razlika između taksi i poreza Takse predstavljaju novčani ekvivalent za usluge koje čini nadležni javno - pravni organi fizičkim i pravnim licima U Srbiji postoje sledeće vrste taksi: • Administrativne • Sudske takse • Komunalne takse • Registracione takse • Boravišna taksa

19. 136. Carine - pojam i ciljevi uvođenja carina Carina se definiše kao jedan od oblika javnih prihoda Ciljevi uvođenja carine mogu biti: • Fiskalni – punjenje budžeta • Ekonomski – zaštita domaće proizvodnje... • Socijalni – carinska oslobođenja za invalide... Carine se dele najčešće na: • Prema pravcu kretanja robe - uvozne, izvozne, tranzitne... • Prema načinu obračuanavanja - ad valorem, specifične, kombinovane • Prema ekonomsko - političkom dejstvu - fiskalne, zaštitne, retorzivne, preferencijalne... Učešće carina u Budžetu Srbije za 2009. godinu je oko 9%

20. Doprinosi • Doprinos se definiše kao posebna vrsta namenskih javnih prihoda koji se ubira od fizičkih i pravnih lica • Karakteriste DOPRINOSA: • Spadaju u javne prihode • Ne plaćaju sva lica • Predstavljauju prinudno plaćanje • Ne prolaze kroz budžet • Postoje sledeće vrste obaveznog socijalnog osiguranja: • Penzijsko – invalidsko - PIO • Zdravstveno • Za slučaj nezaposlenosti

21. 137. Klasična teorija javnih rashoda i intervencionistička teorija i njihovi predstavnici • Klasična teorija javnih rashoda zalagala sa minimalitet javnih rashoda - teorija minimaliteta javnih rashoda • Smatrali su da država neracionalno troši budžet • Glavni predstavnik je bio Adam Smit • Intervencionistička teorija smtra da država mora da interveniše u privredi • Uloga države se proširila i na sektor privrede • Potvrdila kriza iz 1929-33 i današnja kriza • Glavni predstavnik J.M. Kejns

22. 138. Funkcije budžeta • Budžet u modernoj državi vrši tri osnovne funkcije: • Ekonomsku funkciju • Političku funkciju • Pravnu funkciju • Ekonomska funkcija je osnovna funkcija za razvoj privrede • Politička funkcija budžeta proizilazi iz činjenice da budžet, njegov obim i njegova struktura, prevashodno zavisi od društveno-političkog uređenja zemlje • Budžet ima i pravnu funkciju - donosi se kao zakon • Celokupna problematika budžeta regulisana je pravom (područje budžetskog prava) i sadržana je u Zakonu o budžetu

23. 139. Budžetska procedura - faze Budžetska procedura obuhvata četiri osnovne faze, i to: • izradu budžeta (budžetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i izrada predloga budžeta); • donošenje budžeta (privremeno finansiranje i donošenje budžeta); • izvršavanje budžeta (način izvršavanja i izvršioci budžeta) i • kontrola budžeta (redovna budžetska kontrola i završni račun budžeta) U slučajevima kada ne postoje uslovi za donošenje Zakona o budžetu, slučaj 2006, vlada može da donese akt o privremenom finansiranju za period od tri meseca (a izuzetno još za tri meseca) U Republici Srbiji budžetsku kontrolu vrši budžetska inspekcija

24. 140. Budžetska načela Umodernim finansijama prihvaćena su sledeća budžetska načela: • Načelo (princip) javnosti budžeta • Načelo o veličini budžeta - budžet treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za pokriće javnih funkcija • Načelo pokrića budžetskih rashoda - podrazumeva pokriće javnih rashoda ne samo redovnim izvorima javnih već i javnim zajmovima • Načelo budžetskog pluralizma, zapravo, znači uvođenje više paralelnih budžeta • Načelo potpunosti (univerzalnosti) budžeta znači da se svi prihodi i rashodi u budžetu nužno moraju prikazivati u bruto iznosima • Načelo budžetske klasifikacije pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi predviđeni u budžetu budu utvrđeni sa svim svojim specifičnostima • Načela jednogodišnjosti budžeta • Načelo realnosti budžeta zahteva realno i egzaktno iskazivanje predviđenih (planiranih) i izvršenih (ostvarenih) prihoda i rashoda • Načelo budžetske ravnoteže u klasičnom smislu ("zlatno pravilo" budžeta)

25. BUDŽETSKI SISTEM SRBIJE Fiskalni sistem finansiranja državnih i drugih funkcija u Republici sastoji se od tri podsistema: • budžet Republike • budžeti opština i gradova • fondovi socijalnog osiguranja

26. 141. Budžetski fondovi u Srbiji Budžetski fondovi imaju u suštini funkciju podsticaja razvoja privrede u Republici. U tom smislu je u Republici su formirani sledeći budžetski fondovi, i to: • Fond za vode; • Fond za šume; • Fond za poljoprivredno zemljište; • Fond za puteve - Direkcija za puteve; • Fond za geološka istraživanja i • Republički fond za razvoj • Fond za razvoj turizma

27. 142. Budžetski deficit i njegovo finansiranje Tri su oblika finansiranja budžetskog deficita: • Bankarski sistem • Državni zajmovi • Inostrani zajmovi

28. 143. Kriterijumi konvergencije: budžetski deficit i javni dug • Stabilnost cena – nizak nivo inflacije (ne više od 1,5% od proseka tri najuspešnije zemlje - članice) • Nizan nivo kamata na dugoročne kredite (ne više od 2% od proseka tri najuspešnije zemlje - članice) • Stanje javnih finansija: • Deficit tekućeg budžeta do 3% BDP • Javni dug – do 60% BDP • Stabilan valutni kurs

29. 144. Zaduživanje Republike Srbije • Regulisano Zakonom o javnom dugu • Republika se zadužuje za javne potrebe: • Zakonom za svako zaduživanje ili • Davanjem garancija • Lokalna samouprava može se zaduživati za deficit do 5%, a za kapitalne investicije do 50% godišnjih prihoda • Evidenciju o zaduživanju vodi Ministarstvo

30. 145. Vrste socijalnog osiguranja u Srbiji • Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je propisao da se za finansiranje socijalnog osiguranja plaćaju doprinosi za sledeća tri vida obaveznog socijalnog osiguranja: • penzijskog i invalidskog osiguranja; • zdravstvenog osiguranja; • osiguranja za slučaj nezaposlenosti. • Za svaki od navedenih vidova obaveznog socijalnog osiguranja su obrazovane odgovarajuće institucije na osnovu posebnih zakona kojima su regulisana posebna prava i obaveze za konkretni vid socijalnog osiguranja

31. 146. Izvorni prihodi lokalne samouprave u zemljama OECD i u Srbiji • Samodoprinosi • Komunalne takse • Boravišna taksa i 20% turističke naknade • Naknada za gradsko građevinsko zemljište • Deo prihoda od koncesija • Porez na imovinu...

32. 147. Fond za razvoj turizma u Srbiji Finansira se iz: • Budžeta Republike • 20% prihoda od turističke takse • Donacija, zajmova, i kredita • Drugih izvora

33. 148. Podsticajne mere i sredstva za razvoj turizma u Srbiji Vlada Republike uređuje način korišćenja sredstava za: • Za izradu prostornih planova • Za promotivne aktivnosti • Zaštitu životne sredine • Izradu turističke infrastrukture • Unapređenje turističke ponude

34. 149. Boravišna taksa u Srbiji i njeno usmerenje • Plaća se za svaki dan boravka u turističkom objektu za smeštaj, izvan svog prebivališta • Vlada Srbije utvrđuje najniži i najviši nivo • Prihodi pripadaju budžetu lokalne samouprave • Određene kategorije lica ne plaćaju (deca do 7 god...) ili plaćaju umanjenu za 50% (od 7-15 od.starosti)

35. 150. Turistička naknada u Srbiji, njena raspodela i namena korišćenja • Uvodi je lokalna samouprava za TURISTIČKA MESTA uz saglasnost ministarstva • Za svaku kategoriju turističkog mesta Vlada utvrđuje najveći i najniži iznos turističke naknade • Prihodi od turističke naknade: 80 lokalna samouprava, 20% ide u Budžet Srbije