Agresivnost dece

1. Agresivnost dece

2. ☺Gnev je prirodna reakcija svih nas, pa tako i male dece. ☺ Postupanje prema dečijem gnevu je možda najteži deo roditeljstva i vaspitačkog posla. ☺ Mnogi roditelji i vaspitači na dečiji gnev reaguju na pogrešan i destruktivan način. DEČIJI GNEV

3. ☺Kada dete postane ljuto, ono je prilično ograničeno u načinu ispoljavanja svog gneva. Ima samo dva izbora. Da ispolji gnev ponašanjem ili rečima. Oba načina otežavaju pravilno reagovanje roditeljima i vaspitačima. Oba načina su nepodnošljiva i neprihvatljiva. – Šta vaspitač može da uradi? DEČIJI GNEV

4. Šta činiti sa dečijim gnevom? Kao para iz lonca, i gnev mora nekako da izađe iz deteta. Niko, pa ni malo dete, ne može da potisne gnev i da ga stalno drži u sebi. To bi bila jedna od najštetnijih stvari na koje možemo da prisilimo malo dete. Ako detetu ne dozvolimo da ispolji gnev na neki način, ono mora da ga potiskuje sve dublje i dublje, što može da izazove destruktivne probleme kasnije u životu. Ako je dete kažnjeno zbog ispoljavanja gneva rečima ili ponašanjem, ono nema drugog izbora osim da potiskuje gnev i da ga zatvori u sebe. Kao posledica toga, dete nikada neće biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. To je zamka kažnjavanja. Kažnjavanje nije način pomoću koga ćemo da naučimo decu kako da se nose sa gnevom.

5. Pogrešno postupanje sa gnevom Suočeni sa dečijim gnevom, roditelji i vaspitači mogu da naprave još jednu grešku, da planu i istresu teret svog gneva na dete. Deca su bespomoćna pred roditeljskim gnevom. Kada roditelj viče na dete, on zatvara sve prirodne načine ispoljavanja gneva, i dete mora da ga potisne, pridodajući mu još i roditeljski gnev. Zbog čega je ovo toliko štetno?

6. Pasivno agresivno ponašanje Ako se previše potiskuje, gnev će se ispoljiti u obliku “Pasivno agresivnog ponašanja”. Pasivno agresivno ponašanje je, uglavnom, nesvesno (dete ne zna da se tako ponaša) i usmereno protiv autoriteta. To je nesvesna motivacija deteta da poljulja autoritet (naročito roditelja i vaspitača) radeći suprotne stavari od onih koje se očekuju od njega. Kada pasivno agresivne crte počnu da karakterišu dečije ponašanje, disciplinovanje postaje noćna mora. Pojavljuju se odugovlačenje, traćenje vremena, tvrdoglavost, namerna neefikasnost i zaboravnost, često dete počinje ponovo da piški ili kaki u gaće i sl.

7. Pasivno agresivno ponašanje Pasivno-agresivni načini ponašanja su indirektni, lukavi i štetni, a njima dete omalovažava sebe. Pošto je ovakvo ponašanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga koristi kao odbrambeno ponašanje. Roditelji su sami sebe saterali u ćošak. Što više kažnjavaju ovakva ponašanja, dete će ih sve više upražnjavati. Onda če doći škola, pa će loše ocene biti sredstvo za pasivno agresivno ponašanje i roditelji postaju bespomoćni i očajni. Šta ih tek čeka u pubertetu!? Pasivno agresivno ponašanje je preduslov i za drogiranje, pušenje, neprimereni seks, bežanje iz škole, nedisciplinu u školi...pa čak i za samoubistvo.

8. Pasivno agresivno ponašanje Pasivno agresivno ponašanje je veoma česta pojava. Zašto? Zato što mnogi ljudi ne razumeju gnev ili ne znaju šta sa njim. Osećaju da je gnev nekako pogrešan i grešan i a ga disciplinom treba „isterati“ iz deteta kao đavola. To je ozbiljna zabluda, jer je osećanje gneva normalno. Svaki čovek u životu oseti gnev, uključujući i Isusa (koji se razljutio na one koji su zloupotrebili hram). Kada se dete razgnevi, i vi ga udarite ili viknete na njega: „Prekini ili ću da te ošamarim“...šta njemu ostaje da uradi? Samo dve stvari: da nastavi da se ponaša neposlušno i da se „tako“ izražava, ili da vas posluša i prestane da se „tako“ izražava. Ako odabere ovu drugu opciju, gnev neće nestati, on će samo biti potisnut i ostaće nerešen u podsvesti, čekajući da kasnije bude izražen na nekog drugog (gde može) ili putem neprikladnog, pasivno agresivnog ponašanja.

9. Neumesna upotreba humora Druga greška koju roditelji i vaspitači često čine u vezi sa potiskivanjem gneva je neumesna upotreba humora. Kad god situacija postane napeta, pogotovo ako se dete razgnevi, neki roditelji ga zadirkuju i pokušavaju da nametnu humor, ne bi li umanjili napetost. Šaljivost je, naravno, divna stvar u svakoj porodici. Ali, kad se stalno koristi da bi se izbeglo pravilno postupanje sa gnevom, dete jednostavno ne može da nauči kako da izađe na kraj sa gnevom. Pasivno agresivno ponašanje može lako da postane ukorenjeni, uobičajeni obrazac ponašanja i može da traje celog života.

10. Zašto je pasivno agresivno ponašanje najgori način postupanja prema gnevu Pasivno agresivno ponašanje najgori način postupanja prema gnevu i to iz nekoliko razloga: Lako može da postane duboko ukorenjeni obrazac ponašanja koji traje celog života Može da izobliči karakter i osobu učini potpuno neprijatnom Može da utiče na sve odnose u životu te osobe To je jedan od najtežih poremećaja ponašanja koji se teško ispravlja

11. Upravljanje gnevom . Jedna od najvažnijih lekcija odrastanja i sticanja zrelosti jeste izlaženje na kraj sa gnevom na primeren i zreo način. Deca će nastojati da nezrelo ispoljavaju gnev sve dok in neko ne pokaže drugačije. Ne možemo očekivati od deteta ili tinejdžera da gnev izražavaju automastki na najbolji i najzreliji način. Učenje zrelog savladavanje gneva ide postupno, i prolazi kroz određene korake:

12. Lestvica upravljanja gnevom: -Potpuno nekontrolisano ponašanje-Kad osoba ima napade besa, uništava imovinu ili je nasilna prema drugoj osobi (čak je i ovakvo ponašanje lakše ispraviti nego pasivno agresivno) -Verbalni izliv besa, ali bez fizičkog nasilja, ograničen na vikanje, vrištanje, psovanje. Gnev nije usmeren samo na osobu na koju smo ljuti, nego na bilo koga ko se nalazi u blizini. -Neprijatno verbalno izražavanje(glasno, dranje...) ali bez vređanja i psovanja...ali i dalje nije usmereno samo na onoga ko je izazivač, već na sve prisutne... -Neprijatno ispoljavanje (vikanjem, vrištanjem...) ali ograničavajući se na temu i osobu koja je izazvala. -Ispoljavanje na prijatan i razuman način, ako je moguće i to prema osobi koja je gnev izazvala.

13. Lestvica upravljanja gnevom napravljena je da bi se razumeli različiti koraci ili nivoi zrelosti u izražavanju gneva, i da bi se pomoglo vaspitačima da uvide da moraju da uče decu kako da, korak po korak, napreduju od jednog nivoa zrelosti do drugog. Petnaest načina gnevnog ponašanja kombinuju se na različite načine na lestvici gneva. Lestvica upravljanja gnevom:

14. Ljubazno ponašanje Traženje rešenja Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao Ostajanje pri prvoj žalbi Logično i konstruktivno razmišljanje Neprijatno i bučno ponašanje Psovanje, vređanje Usmeravanje gneva prema onima koji ga nisu izazvali Izražavanje žalbi koje nisu direktno povezane Bacanje predmeta Uništavanje imovine Verbalno zlostavljanje Emoconalno destruktivno ponašanje Fizičko zlostavljanje Pasivno agresivno ponašanje Lestvica upravljanja gnevom:

15. Pozitivno 1. Ljubazno ponašanje, traženje rešenja, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. 2. Ljubazno ponašanje, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. 3.Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. * Neljubazno, bučno 4. Ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. . * Neljubazno, bučno. *Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali 5.Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. * Neljubazno, bučno. Verbalno zlostavljanje. 6.Logično razmišljanje. * Neljubazno, bučno. Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Izražavanje nepovezanih žalbi. Pozitivno i negativno

16. Uglavnom negativno 7. Neljubazno, bučno ponašanje. * Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * Izražavanje nepovezanih žalbi. *Emocionalno destruktivno ponašanje 8. Neljubazno, bučno ponašanje. * Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * Izražavanje nepovezanih žalbi. *Verbalno zlostavljanje, *Emocionalno destruktivno ponašanje 9. Neljubazno, bučno ponašanje. *Psovanje,* Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * Izražavanje nepovezanih žalbi. *Verbalno zlostavljanje, *Emocionalno destruktivno ponašanje 10.USMERAVANJE GNEVA KA OSOBI KOJA GA JE IZAZVALA,Neljubazno, bučno ponašanje. *Psovanje,* Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * bacanje stvari, *Emocionalno destruktivno ponašanje 11. Neljubazno, bučno ponašanje. *Psovanje,* Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * bacanje stvari, *Emocionalno destruktivno ponašanje

17. Negativno 12.USMERAVANJE GNEVA KA ONIMA KOJI SU GAIZAZVALI. Neljubazno, bučno ponašanje. *Psovanje,* Uništavanje imovine * Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje 13. Neljubazno, bučno ponašanje. *Psovanje,* Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * Uništavanje imovine, * Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje 14. Neljubazno, bučno ponašanje. *Psovanje,* Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. * Uništavanje imovine, * Verbalno zlostavljanje, * Fizičko zlostavljanje, * Emocionalno destruktivno ponašanje 15. Pasivno agresivno ponašanje

18. Postupci vaspitača na lestvici gneva Svaki stepenih u lestvici gneva predstavlja napredak u izražavanju gneva, i treba pohvaliti dete za svaki napredak, bez obzira na to što nam i to naprednije ispoljavanje gneva može biti neprijatno. Tako ćemo mu pomoći da pređe na sledeći korak na lestvici ispoljavanja gneva. Naravno, od presudne važnosti je na kojem koraku na lestvici ispoljavanje gneva se nalazi vaspitač. Ne možemo od dece tražiti ono što ni sami nismo u stanju da uradimo.

19. Kako učiti dete vladanju gnevom Prilikom učenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponašati prijatno i odlučno. Prijatno znači sa ljubavlju i ljubazno, optimistično, uzdržavajući se od osuđivanja i usađivanja svojih strahova i briga u dete, a naročito sopstvenog gneva. Odlučno znači dosledno istrajavati na daljim očekivanjima vezanim za napredovanje detetove samokontrole na lestvici gneva. Odlučnost ne znači krutost i odsustvo tolerancije. Treba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i stepen zrelosti

20. Ljubav i disciplina Odlučnost ne poništava ljubav. Iskazati ljubav ne znači biti manje odlučan ni više popustljiv. Nedostatak odlučnosti i postavljanja granica pospešuju popustljivost, a ljubav i toplina ne. Mnogi roditelji i vaspitači ne razumeju odnos između ljubavi i discipline i značenje discipline. Oni u mislima razdvajaju ljubav i disciplinu, kao da su to dve različite stvari. Disciplina i ljubav su nerazdvojne. Dete se mora osećati voljenim, i to je najvažniji deo disciplinovanja. To nikako nije sve, ali je najvažnije. Primena bihejviorističkih tehnika disciplinovanja, ako nije bazirana na bezuslovnoj ljubavi prema detetu, neće dati dobre rezultate.Disciplinovanje je neuporedivo lakše kada se dete oseća iskreno voljenim.

21. Bazični oblici disciplinovanja koji se zasnivaju na ljubavi su: -Gledanje u oči (disciplinovanje kroz kontakt očima kroz koji pokazujemo ljubav i razumevanje) -Primereno dodirivanje, fizički kontakt (Poruka bliskosti, onda i onoliko koliko detetu prija i kada mu prija) -Usredsređeno aktivno slušanje (Dete mora biti sigurno da vaspitač razume ono što ono želi da kaže. Kada dete zna da vi razumete njegova osećanja i želje, mnogo je voljnije da pozitivno reaguje na disciplinu, naročito kada se ne slažete sa njim) -Kontrolisanje sopstvenih osećanja(Nekontrolisana osećanja u svakome pobuđuju nepoštovanje. Zašto da očekujemo suprotno od našeg supružnika ili deteta?

22. KADA NAM JE DETE NEPOSLUŠNO, PRVO TREBA DA SE ZAPITAMO:“ŠTA JE POTREBNO OVOM DETETU?”. TEK NAKON ODGOVORA NA TO PITANJE IDE PITANJE:“ŠTA MOGU DA URADIM DA BIH ISPRAVIO NJEGOVO PONAŠANJE?”. NE MOŽEMO, I NE SMEMO, DA ISPRAVLJAMO DEČIJE PONAŠANJE PRE NEGO ŠTO ZADOVOLJIMO NJEGOVE EMOCIONALNE POTREBE. NJEGOVE EMOCIONALNE “BATERIJE” MORAJU BITI PUNE PRE POKUŠAJA DISCIPLINJOVANJA.

23. Moramo znati da se gnev teško kontroliše pod određenim uslovima. Neki od njih su:-Kada je osoba depresivna-Kada je osoba uplašena-Kada je psihički ili fizički iscrpljena-Kada njen duhovni život nije zdravNeka deca imaju prirodno više poteškoća u savladavanju gneva od druge dece.-bez obzira na tip roditeljstva koji su imala. Na primer deca sa izvesnim neurološkim problemima, sa ADHD strukturom...

24. Zamke telesne kazne Mnogi roditelji i vaspitači, iznervirani dečijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju “batini iz raja”, telesnom kažnjavanju, kako bi isterali te “zle duhove” i razmaženost iz deteta. Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je upotreba fizičke kazne kao glavnog sredstva za kontrolisanje ponašanja opasna, jeste zato što drastično umanjuje osećanje odgovornosti. Dete se oseća poniženo, oseća nepravdu, što drastično umanjuje njegovo osećanje odgovornosti za ono što je učinilo i onemogućuje mu razvoj savesti. Druga loša posledica fizičke kazne je poistovećivanje sa napadačem. To je, takođe, mehanizam za izbegavanje krivice. Dete se poistovećuje sa roditeljem koji ga kažnjava (staje na njegovu stranu), i smatra da je ispravno biti agresivan i kažnjavati. Ovaj mehanizam će, kad odraste, kažnjavano dete preneti u svoje roditeljstvo.

25. ☼ Čovek ne može da daje ono što nema. ☼ Da bismo naučili svoju decu da vole, moramo biti sposobni da ih volimo na način koji podstiče njihov razvoj. ☼ Da bismo ih naučili da adekvatno postupaju sa sopstvenim gnevom, moramo naučiti kako da mi kontrolišemo svoj gnev. Ne da ga potiskujemo, ili da ga ispoljavamo na pasivno agresivan način, već da ga ispoljavamo kontrolisano, konstruktivno, tražeći rešenje problema. I da ne zaboravimo: ☼ Ljubav ide uvek ispred discipline. Disciplina i ljubav se ne mogu razdvajati

26. Najčešći uzroci agresivnog ponašanja -Nedostatak sposobnosti neutralizacije besa -nedostatak tolerancije na frustraciju -Nedostatak tolerancije na ambivalenciju -Doživljaj nepravde -Prenos osećanja sa neke druge osobe -Nerazumevanje socijalne komunikacije (Aspergerov sindrom) -ADHD- -Doživljaj ugroženosti-kontrafobična ponašanja. Psihologija preživljavanja -Depresivnost

27. Najčešće negativne strategije odraslih -”Tuk na luk” strategija-agresija na agresiju -Napad na ličnost umesto na postupak-izazivanje krivice, stida, javna osuda -Ignorisanje, nezainteresovanost, popuštanje, bespomoćnost -Pasivno agresivno ponašanje (tiha osveta, cinizam, dvostruke poruke, razni oblici manipulacije...) -Nedosledno ponašanje-”Trpi, trpi, pa zakrpi” strategija

28. Pozitivne strategije odraslih -Učenje neutralizaciji agresije vlastitim ponašanjem (Cezar-šaptač psima) -Učenje empatiji vlastitim ponašanjem -Učenje toleranciji na frustraciju -Učenje toleranciji na ambivalenciju -Trening asertivnosti -Učenje emocionalne pismenosti

29. ASERTIVNI TRENINGZastupam sebe, poštujem tebe !

30. CILJEVI RADIONICE Redukovanje pasivnog i agresivnog ponašanja u korist asertivnog. Razumevanje i prihvatanje as. prava Otklanjanje iskrivljenih uverenja i uloga koje ometaju asertivnost. Jačanje tolerancije na neprijatnost. Jačanje samopouzdanja u odnosima.

31. Jačanje samoodgovornost. Razvijanje veće osetljivosti i razumevanja za druge ljude. Razvijanje komunikacijskih i socijalnih veština. Razvijanje sposobnosti za asertivno ponašanje u konfliktnim situacijama.

32. STILOVI KOMUNIKACIJE

33. 4 TIPA PONAŠANJA AGRESIVNO PASIVNO PASIVNO - AGRESIVNO ASERTIVNO

34. ŠTA JE ASERTIVNOST? Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.

35. Uključuje poštovanje, ali ne i snishodljivost. Asertivna poruka izražava, opisuje osobu i izrečena je bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja drugoga. Samopoštovanje = poštovanje drugoga Ja vredim = Ti vrediš

36. Asertivna osoba u komunikaciji poštuje mišljenja i stavove drugoga, ali to NE ZNAČI da se slaže sa njima. Asertivnim ponašanjem čuvamo svoje granice i dostojanstvo. KAKO TO IZGLEDA?

37. OSOBA AGRESIVNOG STILA KOMUNIKACIJE

38. Slobodno izražava misli, osećanja i uverenja ali na način koji je često neiskren, neadekvatan i uvek ugrožava prava druge osobe. Cilj agresije je uspostavljanje kontrole nad situacijom i ljudima, demonstracija moći, dominacija i postizanje pobede nad drugim.

39. Agresivna osoba: zahteva i naređuje optužuje i krivi druge ne priznaje svoje greške usmerena na osobu, ne ponašanje ne sluša i prekida glasno govori agresivna gestikulacija zuri u sugovornika

40. Ovako ja mislim – glup si ako misliš drugačije. Ovo ja želim – ono što ti želiš nije bitno. Ovako se ja osećam – tvoja osećanja nisu važna. Komunikološka poruka

41. OSOBA PASIVNOG STILA KOMUNIKACIJE

42. Narušava svoja prava i vrednosti Ne poštuje svoje potrebe i želje Ne postavlja granice U komunikaciji je nesigurna Ne preuzima odgovornost Njen cilj je da zadovoljidrugog i po svaku cenu izbegne konflikt.

43. Pasivna osoba: izbegava raspravu uglavnom ćuti ne izražava svoje mišljenje brzo priznaje svoju grešku i često se izvinjava govori tiho većinu vremena ne gleda u oči smeši se i stalno klima glavom

44. Komunikološka poruka Ne uzimaj me u obzir, ti si važniji. Moja osećanja nisu važna, već tvoja. Ono što ja mislim je nebitno – Ti si jedini vredan slušanja. Ja sam niko – Ti si superioran.

45. PASIVNO – AGRESIVNISTIL KOMUNIKACIJE

46. sarkastične, ironične primedbe retko iznosi svoje mišljenje javno “general posle bitke” uvek je “žrtva”(Naravno, uvek ja ...) ne pokazuje prava osećanja optužuje druge za svoje frustracije laži, prevare, tračevi ignorisanje, povlačenje smešak spolja, a loši osećajiiznutra

47. Propušta da ispuni dogovor sa drugima sa dobrim izgovorom: zaboravio je..., bio je sprečen... i ne prihvata ličnu odgovornost zbog toga.

48. OSOBA ASERTIVNOG STILA KOMUNIKACIJE

49. Zna aktivno da sluša!!! Poštuje druge i to traži za sebe. Jasno, konkretno i direktno govori – ne okolišava. Kritikuje ponašanje uz uvažavanje ličnosti. Zna da pohvali druge. Preuzima odgovornost.

50. Spreman/na je da se izvine. Iskazuje svoja očekivanja i osećanja. Zna da toleriše neprijatnost. Gleda u oči i izražava osećanja. Glas je prilagođen situaciji.