E N D
Sveti Vasilije Ostroski je hriscanski svetitelj.Rodjen je u Hercegovini 1610 godine,a umro 1671.Kada je odrastao otisao je u manastir Uspenija Presvete Bogorodice I tu se zamonasio,a kasnije je izabran I za episkopa.Kao arhijerej ziveo je u manastiru Tvrdosu, I odatle utvrdjivao u pravoslavlju svoje vernike.Kada su Turci unistili Tvrdos,Vasilije se preselio u Ostrog,gde je nastavio svoj strogi zivot,moleci se za svoje vernike.Njegove cudiotvorne mosti se cuvaju I dan danas u manastiru Ostrog.U njihovu moc veruju podjednako I hriscani I muslimani. O zivotuvasilijaostroskog
KAKO JE DOBIO IME VASILIJE RoditeljiVasilijasubiliveomapobozniljudi.Nakrstenju je dobioimeStojan.Iakosiromasan,manastijTvrdos je imaoveomabogatukulturnudelatnost.Dosta je vremenaprovodio u bibliotecicitajuci stare knjige.Brzo je shvataobukvar,prvemolitve…Monasi su se aktivno bavili prepisivanjem bogosluzbenih knjiga i izradom umetnickih predmeta. U toj atmosferi duboke duhovnosti primio je iskusenik Stojan monaski postrig dobivsi ime Vasilije. Nedugo zatim postaje djakon, a potom dobija i svestenicki cin. Kao pridvorni monah otišao je na Cetinje, gde ga je primio i zadržao mitropolit Mardarije. Vasilije je na Cetinju ostao nepunu godinu, napuštajući ga zbog stava mitropolita Mardarija prema uniji. Vraća se u Tvrdoš gde biva unapređen u arhimandrita.
Sa Svete gore Vasilijeodlazi u Rusiju da se poklonitamošnjimsvetinjama. IzRusije se vraća u Tvrdošsamnogobrojnimdarovima, bogoslužbenimknjigama i predmetimakoje je dobio od ruskihmonaha, mitropolita, episkopa, ali i samogruskogcaraMihailaRomanova. Po povratkuizRusijepostajeepiskop, da bi naPreobraženjegospodnje, posvećen od patrijarhaPajsija, u Peći bio proglašenmitropolitomzahumskim. PoslestradanjamitropolitaistočnohercegovačkogPajsija, patrijarhsrpskiGavrilo I, izdajućipatrijaršijskudiplomu, postavljamitropolitaVasilijanaeparhijukoja se naziva: Nikšić, Plana, Kolašinoviće i Morače. Kao mitropolit, Vasilije je bio veomaaktivan u obilaženju i podučavanjusveštenstva Obucavaosvestenstvo
CUVAR PRAVOSLAVLJA U ta, zapravoslavniživaljveomateška, vremenamitropolitVasilije je imaoveomaveliku i važnuulogu. Brinuo se, osim o svomnarodu, i o pripadnicimarimokatoličkevere, s obziromna to da je opasnost od Turakapretilajednakojednima i drugima. Ipak, uzistinskoposvećenje i pastirskubriguzaljude, mitropolitVasilijetežio je daljempodvizavanju i duhovnomuzrastanju. NeizrecivosugaprivlačilemonaškekelijenaOstrogu, gde je, posvedočenjuostroškihmonaha, proveopetnaestgodina. Tako je u GornjemOstrogupodigaocrkvuposvećenuVavedenjuPresveteDjeveBogorodice.
SvetiteljVasilijejavio se tri putastarešinimanastiraŽupeigumanuRafailu. Doneta je odluka da se grobsvetiteljaotkopa, kada se dogodiločudo. Telosvetiteljabilo je „celokupno i sveto". Takosusvetiteljevemoštistavljene u kivot i položene u Malucrkvu. Seljenesuvišeputazbogopasnosti od Turaka, naCetinje, zatimmanastirGornjiOstrog, gdesu mu napoklonjenje, kao i dan-danas, dolazilivernicisvihnacionalnosti i veroispovesti. Brojnasusvedočanstvačudotvornihisceljenjaonihkojisuzadobilimilostnašegvelikogsvetitelja. CUDOTVORNA ISCELJENJA
Preko stotinu čuda zabeležili su ostroški monasi samo u poslednje vreme i ona se čuvaju u rukopisnoj zbirci manastira Ostroga, neka su i objavljena. Neka od ovih objavljenih čuda, koja je sredio jeromonah Irinej Gavrilović, i mi ovde objavljujemo, a ostala dostavio je prota Vaso Ivošević. *** U februaru 1942. godine, za vreme bombardovanja manastira Ostroga, jedna granata iz brdskog topa nemačkog udari u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbi vrata na crkvici Časnog Krsta, ali, za čudo, tom prilikom ne eksplodira. Granata se od pada razbila na dvoje, upaljač je pao na jednu, a barutno punjenje na Drugu stranu crkvenog kamenog poda. Stručnim ispitivanjem docnije utvrđeno je da je granata bila sasvim ispravna i kao takva trebala je da eksplodira. Očigledno je svima da Svetitelj to nije dopustio, jer bi time bila naneta velika šteta svetoj crkvi i njegovoj isposnici. Ova granata se i danas čuva cela u Gornjem manastiru. CUDA SVETOG VASILIJA
Manastir Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve, smešten na skoro vertikalnom terenu, visoko u ogromnoj Ostroškoj Gredi, u blizini Nikšića. Manastir Ostrog je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom. Sa manastira Ostroga se pruža veličanstven pogled na Bjelopavlića ravnicu. Manastir Ostrog je najvažnije mesto hodčašća u Crnoj Gori. Manastir Ostrog je u 17. veku osnovao hercegovački mitropolit Vasilije. Vasilije Ostroški i tvrdoški čudotvorac je bio vladika Zahumsko-hercegovački od 1639. do 1671. godine. Vladika Vasilije je došao sa monasima u ovo udaljeno mesto, iz hercegovačkog manastira Tvrdoša, koji su porušili Turci. Vasilije Ostroški je umro 1671. godine i posle dve godine osvećen. Njegovo telo - svete mošti se nalaze u kovčegu u pećinskoj crkvi manastira Ostrog, posvećenoj Ulasku Bogorodice u hram /Vavedenju svete Bogorodice/. MANASTIR OSTROG
Manastir Ostrog je manastir Srpske pravoslavne crkve smješten uz skoro vertikalnu liticu, visoko na planini Ostroška greda u Crnoj Gori. Posvećen je Svetom Vasiliju Ostroškom. Nalazi se nadomak Nikšića i smješten je u okomitoj stijeni, sa koje se pruža pogled na ravnicu Bjelopavlića. Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u 17. vijeku. Rođen 1610., a umro 1671.godine. On je tu i sahranjen i proglašen svecem čudotvorcem nakon smrti. Tijelo mu počiva u ćivotu u pećinskoj crkvi. Sam manastir je obnovljen 1923-1926. godine, poslije požara, kojeg su bile pošteđene pećinske crkvice. One predstavljaju glavnu spomeničku vrijednost. Crkva Sv. Vavedenja (u donjem manastirskom nivou) je zadužbina Vasilija Ostroškog kao i Crkva svetog Krsta. Crkva svetog Vavedenja je oslikana freskama krajem 17. vijeka. Crkva Sv. Krsta se nalazi u gornjem manastirskom nivou i nju je živopisao majstor Radul prilagođavajući freske prirodnom obliku stijena. Oko crkve su konaci i zajedno čine objekat skladno sjedinjenim sa prirodnim ambijentom. Manastir Ostrog spada među najposjećenije na Balkanu. U njega dolaze vjernici svih religija iz svih krajeva svijeta.
MoštiVasilijasu smestili u Ćivot gde i danas počivaju. Na mestu gde je izdahnuo iznikla je vinova loza, iz kamena, gde i danas rađa slatke plodove, iako nema ni prirodnih ni klimatskih pogodnih uslova za rast. Pri dolasku u manastir prvo se obilaze mošti Sv. Vasilija koje se nalaze u crkvici Vavedenja Bogorodice. Nakon obilaska moštiju, stepenicama se penje do crkve Krsta. U njoj se nalaze ruke mučenika Stanka, koji je bio čoban, a ruke su mu, po predanju, odsečene jer je javno Turcima priznao da je hrisćanin. One se mogu videti otkrivene ali se nalaze se ispod stakla. Levo od ruka nalaze se okovi, koje je po legendi jedan covek ostavio u manastiru nakon sto je ozdravio prenoćivši ispod svetiteljevih mošti. Bolovao je od umne bolesti, pa su mu trebali okovi kako bi u miru stigao do Ostroga. Zatim je tu izlečen, a okovi su ostali da podsećaju poklonike na čudo koje se desilo u Ostrogu.
Pored okova, ovde se nalazi i granata, koja je u februaru 1942.g, za vreme bombardovanja manastira, iz nemackog topa udarila u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvi Časnog Krsta. Ali začudo, tom prilikom nije eksplodirala. Granata se od pada razbila na dva dela, upaljac je pao na jednu, a barutno punjenje na drugu stranu crkvenog kamenog poda. Stručnim ispitivanjem kasnije je utvrđeno da je granata bila ispravna i kao takva trebala je da eksplodira. Veruje se da Svetitelj to nije dopustio, jer bi time bila naneta velika šteta svetoj crkvi i njenim isposnicima. Preko puta crkvice Časnoga Krsta nalazi se sveta loza, koja je iznikla na mestu gdje je sveti Vasilije izdahnuo, a vjeruje se da i ona ima isceliteljske moći. Sa tog balkona se pruza predivan pogled na okolni ambijent i na mali ograđeni deo ispod manastira gde se nalazio grob sv. Vasilija. Na izlasku s desne strane se nalazi česma sa svetom vodicom za koju se smatra da poseduje lekovita svojstva.
SvetogVasilijapoštujučak i bezbožnici. Praznikom i radnimdanom, izbliza i izdaleka, kaSvetiteljuhrlepoklonici. Crkvica u kojojlezenjegovemoštiispunjena je prijatnimmirisomkojizadivljujesvakogpoklonika. IzmeduGornjeg i Donjegmanastira je šumakrozkojuvodiasfaltni put dug 5 km, a poprečni put zapešake je mnogokraći i može se prećiza 20 - 25 minuta. Konaciprimanastirumogu da prime i po 300 ljudi. Pokloničkaputovanjasuzapocelajošzazemaljskogživotasv. Vasilija i ne prestajusve do danas. Na dansv. Vasilija i UspenjaPresveteBogorodice, okupi se i po 20.000 pobožnihpoklonika. Oni kojinisu u mogucnosti da dovedusvojebolesnikećivotuSvetitelja, donosenjihovuodeću i ostavljaju je pod ćivot da tuprenoći bar jednunoć. O timmnogimisceljenjimasvedocezapisi u manastirskimknjigama i josvišeneizbrisivizapisi u srcimavernih. Mnoga od tihčudasv. Vasilijanarodprepričava i kazuješiromnašezemlje. ManastirOstrog ne možemosmatratisamosakralnimobjektomvec je to i kulturno - istorijskispomenik. On svedoči o vremenuprošlom, sadašnjem i budućem, svedoči o jednomverovanju, o kulturi, tradicijinarodakojivekovimaživinaovomprostoru.