SOCIOTERAPIJA

1. SOCIOTERAPIJA PETAR NASTASIC Anita Burgund

2. …… SOCIOTERAPIJA….. …..je terapijskipristupzasnovan na - socijalnim naukama isociologiji, - socijalnom radui psihologiji, …koji podrazumeva stvaranje i koriscenje socijalnih promena; odn. promena u socijalnom okruzenju; -da bi se postigao terapijski napredak kod pojedinaca ili grupa.

3. Drugim recima … U socioterapiji se: • - koristepromene u postojecim obrascima socijalnih interakcija,tako da one • - vode ka poboljsanju odnosa u socijalnom okruzenju i da • - proizvedu terapijski vrlo produktivne i iskoristljive rezultate za pojedinca i grupu.

4. “SOCIOTERAPIJA….. ….jeMETOD UPRAVLJANJA ZIVOTNIM OKRUZENJEM GRUPE KLIJENATA, • USMEREN PREMA DOSTIZANJU TERAPIJSKIHCILJEVA TE GRUPE – • ZAMISLJEN KAO SREDSTVO ZA DOSTIZANJECILJEVA SVAKOG POJEDINACNOG KLIJENTA – UNUTAR FUNKCIONALNE CELINE • OBICNO U USLOVIMA KLINICKOG TRETMANA” Nemacko Drustvo za unapredjenje socioterapije(VBS)

5. ……. • „Socioterapija funkcionise kroz holisticku viziju coveka..To znaci da se ljudsko bice vidi kao telesno, psihicko, socijalno i spiritualno jedinstvo, koje je jedinstveno zbog sopstvene istorije rasta i razvoja” Nemacko Drustvo za unapredjenje socioterapije(VBS)

6. ……………. HUMANISTICKI,HOLISTICKI PRISTUP Ljudsko bice sagledava kao celovito i jedinstveno - samostalno funkcionisuce bice,- ali istovremeno i kaosocijalno zavisno bice,jer bez povezanosti sa drugim ljudskim bicem ne moze da ostvari svoju socijalnu jedinstvenosdt

7. ………….. • - Svi ljudi su jednaki i treba da imaju ista prava, ali treba da budu svesni postojanja problema, odnsono, ako nisu treba ih uciniti svesnim problema • - Ljudski razvoj se po definiciji odvija kroz kontakt sa drugima • - Ljudi treba da formiraju sve vrste kontakata svako sa svakim drugim

8. - Ljudima su potrebna druga ljudska bica dabi bili u stanju da shvate svoje zelje i potrebe • - Okruzenje je zbog toga vazno za razvoj ljudskih sposobnosti. To je poznati koncept o uzajamnim uticajima i uzajamnoj(medju)zavisnosti • - Multifunkcionalni socijalni sistemi, medjutim,- mogu stvoriti ozbiljne prepreke za razvoj i dobrobit pojedinca

9. Zbog toga….. Problemi i poremecaji se u konacnom ishoduprezentuju • kao nemogucnost pojedinca da uopste funkcionise, • ..ili…. • je njegovo/njeno nezavisno funkcionisaje, manje ili vise,- ograniceno

10. …… Socioterapijom se oznacavaju nemedicinske, socijalne i radno-okupacione komponente u procesu zastite /(nege)/(tretmana)……. NemackiInstitut za javno zdravlje

11. Sluzbe zasprovodjenje mera obaveznog lecenja zavisnika definisu socioterapiju kao ….. „Sociolosko savetovanje ili socioterapija je praksa(terapijski postupak) formiranja pozitivne socijalne promene metodom ili modalitetom tretmana/lecenja nedelotvornogljudskog ponasanja Ima i drugih sluzbi koji prihvataju ovakvo definisanje,ali fokus ne stavljaju na „nedelotvorno ljudsko ponasanje” , vec vise na svako ljudsko ponasanje

12. PROFESIONALNO DEFINISANJE SOCIOTERAPIJAkao profesija,- jos u svojim pocecima - jedefinisana po modelu bolesti tako da je dobila mnoge odlike, u skladu sa principma medicinske ustanove i institucije u kojima se koristila

13. U proucavanjima multidisciplinarnosti tretmana socioterapeutsedefinise kao terapeut za obogacenje zivota, • ponekada se koristi naziv klinicki socioterapeut On/ona je obicno ravnopravan clan tima uz ostale relevantne profesije kao sto su lekar, psihijatar psiholog, medic.sestra,socijalni radnik,pedagog koji se pojavljuju kao profesionalci u rehabilitaciji i rekreativnim aktivnostima.

14. KLINICKA SOCIOTERAPIJA …je termin koji se obicno koristi u ustanovama koje imaju terapijskousmerenja bilo na grupe dece, mladih ili starih i …I kad postoji direktno usmerenje naproces vodjenja slucajakroz planiranje terapijskogdelvanja ili nege van-institucionalno

15. Socioterapijska metodologija….. … koristi zivotno okruzenje na planski nacin sto ima i svoje sire drustveno znacenje.(- destigmatizcija) • svakodnevno zivotno okruzenje klijenata u okviru klinickog sistema se vidi kao instrument (“alatka”)terapijskog delovanja.

16. ………… • Socioterapeuti rade u timu , to znaci da se sve socioterapijske intervencije koordiniraju • u skladu sa prethodno formulisanim sveobuhvatnim terapijskim planom i ciljevima.

17. …… Socioterapeuti moraju permanentno uskladjivati intervencije do postizanja optimalnog balansa : • izmedju interesa grupe kao celine, • razlicitih podgrupa unutar zajednice i • interesa pojedinih klijenata

18. Socioterapijski optimum se najbolje obezbedjuje kroz rad tima profesionalaca • koji radeci zajednousistemu 8-casovnih smena,“vode” klijente tako da im obezbedjuju dnevni zivot. • Svakodnevni i kontinuirano otvoreni metod razmene informacija (komunikacije i interakcije) je vodeci princip socioterapije.

19. ……… Svakodnevni zivot i svakodnevne interakcije jednog sa drugim obezbedjuju timu socioterapeuta informacije • o potencijalima ali i • o nastalim ogranicenjima klijenata na bazi tih informacija socioterapeuti podesavaju i uskladjuju intervencije.

20. Socioterapijska metodologija se zasniva na stavu da ………. • Socioterapeuti primenjuju tretman na svakom pacijentutj. na svim pacijentima unutar ustanove/setinga, tako da nijedna njihova intervencija ne moze biti indikovana posebno samo za jednog pacijenta • [neke specificne intervencije na pojedinom pacijentu aplikuju drugi strucnjaci lekari, fizioterapeuti,ili psiholozi napr.:]

21. Treba imati u vidu razlicitosti ustanova/ setinga; i razllicitosti poremecaja… …..da bi se ….. • Socioterapijski plan tretmana uvekdonosio u konsultaciji sa klijentom, jer je on komponenta sveobuhvatnog terapijskog plana. • Saglasnost o tretmanu (treba da) se belezi..

22. Klinickoodn. socioterapijskozivotno okruzenje • …treba osmisliti kao ozdravljujuce i/ili kao razvojno povoljno okruzenje,jerjedino kao takvo je znacajan terapijski instruemnt • ….mora ispunjavati uslove koji ce stimulisati klijente da uce i nauce od drugih sta je neophodno za njihov vlastiti razvoj (socijalno ucenje u svakodnevno prisutnim situacijama) • ….doprinosi ucenju (psiho-socijalnih) vestina, koje nece koristiti samo u klinickom sistemu, vec i u buducnosti takodje Stvaranje takvih uslova je centralni interes socioterapije

23. Klinicko zivotno okruzenje… • Klinikase moze shvatiti kao socijalni sistem koji prima ljude na duzi ili kraci period vremena da bi naucili kako da postupaju sami sa sobom i sa drugim i kako da smanje svoje tegobe i/ili sopstveno poremeceno ponasanje, • Socioterapeuti daju formu klinickom sistemu, da bi klijentima koji su primljeni obezbedio funkcionisanje do optimalnog stepena.

24. Vanklinicko/vaninstitucionalno socioterapijsko okruzenje • Siri socijalni sistemi u kojima se odvijaju ucestale/svakodnevne socijalne interakcje i unutar kojih se ostvaruju vazne socijalne potreba (vrtici, skole,radne organizacije, klubovi, udruzenja I dr.) • I ovim sistemima socioterapeuti daju odredjenu terapijsku, edukativnu ili preventivnu formu da bi se obezbedilo optimalno funkcionisanje tog socijalnog sistema, grupe unutar njega I svakog pojedinca u njima

25. Imajuci u vidu napred navedene principe humanistickog pristupa “ Ljudskom bicu treba drugo ljudsko bice da bi dalo oblik njegovoj egzistenciji. “ “ Ljudska bica formiraju socijalne sisteme.Oni su uzajamno zavisni jedni od drugih.” • Okruzenjejedne osobe treba sagledati I razmatrati kao njegov celovitsocijalni sistemsa odredjenim karakteristicnim parametrima, u kojim osoba funkconise za drugima.

26. ……….. Zbog toga je znanje o socijalnim sistemima neophodno socioterapeutima SOCIOTERAPIJSKI RAD – razumeti I prepoznati kao ostvarivanje terapijskih Relacija sa socijalnim sistemima I unutar njih

27. …………Naime, • U socijalnim sistemima nista nije prirodno ili spontano postavljeno . • Njihov postanak, operacionalizacija i znacenje su derivat zajednickog izbora clanova koji su formirali sisteme. • Socijalni sistemi cine ljudsko funkcioniaje mogucim

28. ponekad su odredjeni socijlani sistemi realno,- katastrofalno nepovoljni za razvoj jedne ili vise osoba….. …pa osobamoze postati „bolesna” ziveci u tom sistemu - a ponekad neke osobe ne mogu funkcionisati unutar zdravog sistema,same po sebi.(zbog telesnog ili psihickog problema pojedinca)

29. ***** Obe ove situacije mogu dovesti do tacke, u kojoj ce takva osoba, - bilo da je - - “proizvedena” od bolesnog sistema - ili bolesna per se stvoriti situaciju u kojoj ni jedan od clanova tog sisterma nece funkcionisati ispravno, na pravi nacin U oba slucaja klinicka I socioterapijska pomoc bice neophodna

30. Faze i tok socioterapijskog rada Po principima Holandskog insitituta za socijalnu zastitu (NIZW),

31. 1. orijentacija se odvija kroz analizu indikovanih prijema, i kroz selektivno sagledavanje potencijala i ogranicenja klijenata; [ socioterapeut se orijentise o kompletnoj situaciji kod klijenta kroz prikupljanje znacajnih informacija o sadasnjem stanju i o pozeljnoj situaciji za klijenta]

32. 2. dizajniranje • Osmisljavanje plana, opis i diskusija tretmana sa klijentom, bazirano na podacima prikupljenim u prethodnoj faziU planu se formulise sta treba da radi klijent,a sta socioterapeut u odredjenom periodu vremena, sa navodjenjem konkretnih i dostiznih ciljeva [ Socioterapija je samo deo sveobuhvatnog tretmanskog plana u kojem sve discipline imaju svoj doprinos ]

33. 3. Intervencije • Celokupan repertoar intervencija/tehnika dostupnih socioterapeutu za sprovodjnje plana [napori socioterapeuta su usmereni na izbor intervencija kojim ce se povecati terapijske mogucnosti, poboljsanja ponasanja pacijenta napr.: …..edukovati pacijenta, povecati mu kompetentnost cime se utice na njegovu funkcionalnost kao pojedinca i kao clana grupe u sadasnjosti i buducnosti]

34. 4. evaluacija Evaluiranje efekata intervencija u svetlu postavljenih ciljeva 5. Odrzivo funkcionisanje socioterapijskog procesa socioterapija se odvija - ili kao deo neke sire organizacije - ili je institucija postavljena po principima socioterapije.

35. 5. Odrzivo funkcionisanje - podrazumeva mnostvo zadataka koji se formiraju iz (dis)funkcija klijenata, pa im izvrsenje tih zadataka omogucuje sve bolju funkcionalnost, i tako se kreiraju uslovi za dalju terapiju, - Socioterapeut razvija i optimalizuje uslove prema kojima ce se izvesti terapijske intervencije usmerene na klijenta. - Socioterapeut takodje ucestvuje u razvijanju rukovodjenja ali i u izvrsenju rukovodecih uloga u socioterapijskom procesu

36. 6. Profesionalna kompetentnost • Razvijanje i optimalizacija kooperativnih odnosa sa kolegama iz profesije i drugim strucnjacima u instituciji i u struci. • Pored toga razvijati novine u profesiji i obezbedjivati njihovu primenu • Odrzavati strucnost novim teorijskim i metodoloskim znanjima • profilisati profesiju u relaciji sa drugim profesionalnim grupacijama; aktivno analizirati potrebe i zahteve nastale zbog promena u socijalnom okruzenju

37. Faze i tok socioterapijskog rada rezime • 1. orijentacija • 2. dizajniranje • 3. Intervencije • 4. evaluacija • 5. odrzivo funkcionisanje socioterapijskog procesa • 6. Profesionalna kompetentnost

38. Podela socioterapijskih metoda *****

39. Socioterapija u uzem smislu …obuhvata uze trerapijske forme • grupnu terapiju, • terapijsku zajednicu, • terapiju sredinom ili “milje” terapiju, • okupacionu, radnu i rekreativnu terapiju

40. socioterapija u širem smislu Podrazumeva formu organizovanja institucije, ustanove ili drustvene organizcije/udruzenja, - kroz primenu metodolgije rada koja je primarno i u celosti socioterapijska

41. ********** Tu spadaju prelazne ustanove (od hospitalnog ka vanhospitalnog metoda tretmana) kao sto su • ustanove za parcijalnu/delimičnu hospitalizaciju • Dnevne bolnice • noćne bolnice • vikend bolnice,

42. ********* Socioterapija se najpre zapocela primenjivati u psihijatrijskim ustanovama, pa se i danas u psihijatriji organizuje u različitim oblicima institucionalne psihijatrijske zaštite, ali se organizije i u drugim granama medicine (u rehabilitaciji I reintegraciji invalida, napr,)

43. Organizacione socioterapijske forme u sirem smislu su 1. socioterapijski klubovi, 2. rad sa porodicom ili terapija u porodičnoj sredini, 3. network-terapija ili terapija " mrežom" 4. zaštitne radionice 5. terapijske komune …..i slično.

44. Ova podela je sasvim uslovna • Izmedju ova dva,-samo naizgled međusobno različita,- socioterapijska metoda ne moze se savim jasno napraviti distinkcija, jer izmedju njih postoji značajnaisprepletanost I funkcionalna,vremenskai prostorna povezanost

45. Socioterapija u uzem smislu 1. Grupna terapijaveoma često čini osnovni terapijski postupak gde se u prvom redu potencira osećanje grupne pripadnosti. • a) grupe namenjene obavljanju odredjenih aktivnosti, • b) socioterapijske i • c) psihoterapijske grupe

46. 2. Terapijska zajednica podrazumevaju se različiti sadržaji rada: a) zavisno od toga da li se sagledava kao novouvedeni terapijski metod b) ili je reč o zahtevu za humanizacijom postupaka prema psihijatrijskim pacijentima.

47. Osnovne principe terapijske zajednice čine: • članovi su.- personal ustanove i svi pacijenti, • zaravnjena je piramide stroge hijerarhije, • obezbedjena je dvosmerna komunikacija, • podstiće se permisivnost ili tolerisanje izmenjenog/poremećenog ponašanja,

48. … Nosioci terapijskog postupka su svi članovi terapijske zajednice prevashodno kroz poštovanje svih pravila zajedničkog življenja. Sastanci se održavaju više puta nedeljno a ređe svakodnevno, sa ciljem da se obezbedi da : 1. svi članovi poštuju osovne principe na kojima je zasnovan rad i funkcionisanje zajednice 2. svi članovi počnu da ih primenjuju i propagiraju, da bi došlo do povecanja svesti o sopstvenoj odgvornosi za terapijsku ulogu i uvid u poremećaj.

49. Terapijska komuna • Predstavlja organizacionu celinu - instituciju ili terapijsku jedinicu koja funkcionise po svim kljucnim principima terapijske zajednice, • ali u terapijskoj ideolgiji osim osnovnih socioterapijskih principa primenjujuju se spiritualni ili neki drugi filozofski prinicipi u cilju izlecenja,- najcesce- bolesti zavisnosti,ali I drugih poremecja ponasanja

50. 3. Terapija miljeom Predsatavlja planiranje tretmanskog ili,- cesce,-nekog drugog socijalnog okruzenja u kojem su svakodnevna dogadjanja i interakcije pozitivno/terapijski dizajnirane sa namerom da povecaju socijalne vestine i izgrade poverenje