Ekogames

1. Ekogames

2. Zanimanja budućnosti www.futura.edu.rs

3. Savremenapreduzećaprofitirajuzahvaljujućinovimmaterijalima, pa ćeipotražnjazainovatorimabitiogromna Zanimanja poput genetičara, molekularnog biologa, estetskog hirurga, analitičara zaštite životne sredine i analitičara prometa i investicija, fizikohemičara ili menadžera bezbednosti biće najplaćeniji poslovi u Srbiji za 10 ili 20 godina, tvrde iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

4. Inovatori U NSZ naglašavaju da će potražnja za inovatorima različitih vrsta biti ogromna s obzirom na činjenicu da između 30 do 40 odsto profita savremena industrijska preduzeća ostvaruju zahvaljujući novim proizvodima.To će posebno biti primetno u oblasti prirodnih i tehničkih nauka,pre svih u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Najverovatnije će i potražnja za različitim zanimanjima iz oblasti farmacije, turizma, socijalnih usluga, poput brige o starima, pa i onih u oblasti ekologije i energetike biti značajna. Biće nam potrebni i stručnjaci za obrazovanje na daljinu, za različite vrste ispitivanja i merenja svojstva materijala, ali i arhitekte, urbanisti, dizajneri, projektanti, mikrotehničari.

5. Suludi poslovi Britanski futurolozi tvrde da će se ljudi uskoro podeliti na one koji se razumeju u tehnologiju i one kojima je ta oblast nepoznata, pa će to dovesti i do novih zanimanja. - Svetska populacija stari, razvoj tehnologije i nauke svakodnevno donosi novine, poljoprivredni sektor se usled nedostatka izvora za hranu okreće GM proizvodnji, pa će ovi faktori sa sobom doneti potpuno nove potrebe na tržištu rada i obrazovanja - neka od nama nepoznatih zanimanja, poput haptičkog programera, vertikalnog farmera...

6. Naša zemlja kaska za svetom Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da Srbija nije izvršila reformu klasičnog obrazovanja i tako usaglasila potrebe budućih zanimanja s realnim tržištem. U zaostatku smo za svetom 15-20 godina, jedino nam je IT sektor jak i ima potencijal za dalji rast. Moderna zanimanja će nas zaobići, sve dok neki veliki igrači sa novim tehnologijama ne dođu kod nas.

7. Koja su zanimanja budućnosti? • Svetska predviđanja novih zanimanja sve više usmeravaju pažnju na nove trendove koji su rezultat uznapredovale tehnologije i ljudskih saznanja.

8. Koja su zanimanja budućnosti? Savremena preduzeća ostvaruju profit zahvaljujući novim tehnologijama, a futurološki pristup očuvanju kvaliteta životnog ambijenta, odnosno resursa, sve je više prisutan kroz kreirane nove - potrebne profile kadrova.

9. Koja su zanimanja budućnosti? • U NSZ naglašavaju i da će ulaganja u obnovljive izvore energije i organsku proizvodnju pružati dobru perspektivu za otvaranje novih radnih mesta.

10. Modelovanje zanimanja • Digitalni arhitekta - dizajner virtuelnih zgrada za propagandne poruke • Negovatelj starih osoba u njihovim domovima • Konsultant za negu starih osoba • Izrađivač delova tela za atletičare i vojnike • Vertikalni farmer - seje useve po vertikali • Kontrolor klime - upravlja vremenskim prilikama i menja ih • Dizajner i upravljač hologramima virtuelnih ljudi • Broker za vreme - upravlja viškom vremena koje nudite u zamenu za novac ili drugu robu • Lični menadžer za brendove - razvija nečiji brend i upravlja njime • Haptički programer - koristi nauku dodira za razvoj proizvoda

11. Budućnost u Srbiji? Nacionalna služba za zapošljavanje ukazuje na zanimanja:

13. Projektno-ivesticioni menadžment

14. Projekt Investicija Upravljanje Koncept Kontekst Genezis Praxis Strategije Akcioni planovi Program

15. Oblici kapitala

16. Enigma kapitala Ekonomija krize Ekonomija resursa Prirodni Fiksni kapital Resursni Kulturni Radni kapital Socijalni Saznajni Finansijski kapital Kognitivni

17. Lavirintinvesticionog buma (Srbija u XXI veku) Novovekovni model ekonomske investicione politike generira korupciju i dugovanja Strane kompanije i njihove vlade i konsultatntske kuće ( logističari i lobisti) preuzimaju strateške sektore koji ne smeju ostati u rukama “DOMORODACA” (ekonomista Cvetičanin)

18. Na velikoj sceni – strateškog prevazilaženja krize je ekspertsko – investiciono- mitomansko tapkarenje -još jedan krug (zec ni-je u rukavu). Visoko-finansijsko-kapitalna društva upumpala su beskonačnu “nulu” u nisko-razvojne-mega projekte urušenih društva kroz postzavereničku vrtešku “šarene laže” resursni “topljeni lonac” (ekologista Aleksić)

19. Teritorijalne koherzije ProstornIdiverzitet EKO-INTEGRALNOST prostorni kapital Kapaciteti I potencijali Prostornaitegracija EKO-EFEKTIVNOST Pozicioniranjeipovezivanje regionalni profil Prostornaodrživost EKO-EFIKASNOST investiciona koherencija Horizontalna I vertikalna

20. Resursinvest Ekonomija znanja Ekonomijaresursa Ekonomijakapitala Kulturnikapital Mrtav Kapital Prirodnikapital Klimatskikapital

21. EIS Ekološki informacioni sistem INTEGRISANI KATASTAR ZAGAĐIVAČI DEGRADIRANI PROSTORI BIOLOŠKE VREDNOSTI PRIRODNI RESURSI INTEGRISANI GIS PROCENE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

22. ERM Ekoremedijacija EKOREMEDIJACIONI PLAN PROJEKTI SANACIJE I REKULTIVACIJE BIOREMEDIJACIONI PLANOVI BROWNFIELD I GREENFIELD INVESTICIJE REGIONALNI ERM PLANOVI SOCIJALNE I EKOLOŠKE INOVACIJE

23. EIP Ekološki investicioniprogam LOKALNI EIP REGIONALNI EIP TRANSGRANIČNI EIP EKOLOŠKI INVESTICIONI ATLAS PROCENE SOCIJALNIH I EKOLOŠKIH STANDARDA

27. EIP EKOLOŠKI INVESTICIONI PROGAM

28. Problematika sa kojom je su suočene lokalne zajednice u Srbiji (nedostatak finansija za otklanjanje problema i uzroka problema u životnoj sredini) nastala je usled nepostojanja relevantnih alata (zakonske regulative, planskih i strateških dokumenata, geoinformacione strukture/mreže). Problem se odražava na nedostatak identifikacije i upravljanje lokacijama i resursima od specifičnog značaja za životnu sredinu, ali i održivi socio-ekonomski razvoj. Donošenjem seta zakona koji se odnosi na životnu sredinu (u periodu od 2004-2010) stekli su se uslovi za sistematsko praćenje stanja životne sredine kroz: registar zagađivača registar korišćenja prirodnih bogatstava i dobara registar degradiranih lokacija. Lokalni registar izvora zagađivanja Zakonom o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“ br. 36/09) Zakon o zaštitiživotnesredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09 i 72/09)

29. Izrađivanje baze podataka kroz integrisani GIS i utvrđivanje postojećeg stanja, osnov su za set strateških mera i utvrđivanje ekoloških nadoknada, odnosno„zelenog budžeta“ lokalne zajednice. Ukoliko delatnosti koje direktno i indirektno doprinose socioekonomskog razvoju lokalnog stanovništva i šireg regiona razumemo kao „nove industrije“, set strateških mera zaključno sa uspostavljanjem „zelenog budžeta“ na direkta iindorektan način doprinosi razvoju lokalnih i regionalnih industrija: Industrija otpada, Industrija energetike, Industrija turizma, Industrija hrane, Industrija zdravlja i dr

30. Struktura programa EIP predstavlja strateški dokument, uporište za dalje aktivnosti lokalnih zajednica na planu investiranja u rešavanje ključne problematike, ali i u razvoj inovacionih delatnosti kroz koje će se zapošljavati lokalno stanovništvo, naročito mladi. Takođe, predstavlja strateško uporište za formiranje „zelenog budžeta“ lokalne zajednice preko naknada za korišćenje prirodnih resursa, ali i uporišta za potraživanje bespovratnih sredstava iz EU i drugih dostupnih fondova za realizaciju aktivnosti koji doprinose unapređenju stanja životne sredine i održivom socio-ekonomskm razvoju.

31. Ključnu aktivnost predstavljaju socijalne i ekološke inovacije uz procene socijalnih i ekoloških standarda održivosti investicija.

32. Struktura je predstavljena kroz sledeća poglavlja: I Deo – Status korišćenja i degradacije prirodnih resursa Odnosi se na identifikaciju postojećeg stanja prirodnih dobara kroz: 1.1. Katastar korišćenja prirodnih resursa i dobara 1.2. Katastar zagađivača 1.3. Katastar degradiranih područja 1.4. Katastar brown field lokacija 1.5. Implementacija baze podataka (Integrisani GIS)

33. II Deo – Analiza rezultata Odnosi se na rezime/akcentovanje ključnih tačaka, kroz: 2.1. Rezime i glavni zaključci 2.2. SWOT analiza

34. III Deo - Program strateških mera Odnosi se na postavljanje strateških ciljeva kroz strateške i operativne mere, dinamiku realizacije i mogućim izvorima finansiranja. Strateške mere su osnov za donošenje i usvajanje EIP i baza za donosioce odluka o dinamici investiranja u unapređenje stanja životne sredine i održivi socio-ekonomski razvoj.

35. Set strateških mera obuhvata sledeće kategorije: 3.1. Grupa mera A: Ekološko ekonomske naknade (zeleni budžet) 3.2. Grupa mera B: Implementacija eko i socijalnih inovacija 3.3. Grupa mera D: Definisanje Lokalnog ekološkog investicionog programa 3.4. Grupa mera C: Institucionalne mere

36. Metodološki postupak 1. Katastar korišćenja prirodnih reursa i dobara Zakonom o zaštiti životne sredine (član 14) definisano je da kontrolu korišćenja i zaštitu prirodnih resursa i dobara obezbeđuju organi i organizacije Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, između ostalog kroz vođenje katastra korišćenja prirodnih bogatstava i dobara. • Metodološki pristup zasnovan na GIS tehnologiji omogućuje efikasnu sintezu/ integraciju podataka iz različitih tematskih oblasti na predmetnom prostoru. • Prikupljanje podataka, njihovo organizovanje u bazu, analiza i interpretacija se odnosi na aktuelno stanje (prikupljanje podataka na terenu, putem obrazaca, izveštaja lokalnog stanovništva, stručnih izveštaja ekipa sa terena formiraju se novi podaci, kao i upiti za potrebne nove podatke). • Sistematizovani podaci su osnova za utvrđivanje oblika i dimenzija ekoloških šteta i utvrđivanje naknada propisanih ovim i drugim zakonima. („Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09 i 72/09)

37. 2. Katastar zagađivača /Lokalni registar izvora zagađivanja/ • Formiranje lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine radi su u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka („Sl. Glasnik RS“, br. 91/10). • Lokalniregistarsadržipodatkekojedostavljajuprivrednadruštvaidrugapravnalicaipreduzetnicikojapredstavljajuizvorezagađivanjarazličitihdelatnosti. • Krajnji spisak privrednih subjekata od kojih se prikupljaju podaci zavisi od vrste delatnosti, kapaciteta proizvodnje i broja zaposlenih, odnosno srazmerno kvalitativnoj i kvanitativnoj emisiji polutanata. Lokalni registar izvora zagađivanja Zakonom o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine („Sl. Glasnik RS“ br. 36/09)

38. 3. Katastar degradiranih prostora • Proces degradacije se odnosi na sve komponente ekosistema: zemljišta (ubrzana erozija, spiranje zemljišta, smanjena plodnost zemljišta, zagadjenje zemljišta), voda (poremećen hidrološki ciklus, salinizaciju, zasipanje jezera i reka, opasnost od poplava ili suša, kontaminacija površinskih i podzemnih voda) biodiverziteta (deforestracija, gubitak biološke raznovrsnosti, pojava invazivnih vrsta). Najznačajniji antropogeni uticaji su: rudarstvo, podizanje deponija i jalovišta, izgradnja naselja i infrastrukture, industrija, neadekvatno deponovanje otpada.

39. Programske aktivnosti: • analiza postojećih podataka koje poseduju reprezentativne institucije kao što su instituti, zavodi, nadležna ministarstva, predstavnici hemijske i teške industrije, opštine i slično. • analiza i intepretacija satelitskih i avio snimaka (daljinska detekcija) • terenski rad: prikupljanje i verifikacija podataka aktivnosti a) i b) • formiranje jedinstvene baze podataka: objedinjavanje podataka iz aktivnosti a), b) i c) • analiza i interpretacija podataka

40. SWOT analiza • SWOT analiza (engl. SWOT analysis, akronim od engleskih reči: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats - snage, slabosti, prilike, pretnje) je tehnika strategijskog menadžmenta putem koje se uočavaju strategijski izbori dovođenjem u vezu snaga i slabosti sa šansama i pretnjama u eksternom okruženju. • SWOT analiza je fleksibilan alat primenjuje se i kao alat za ocenu projekta što joj daje širi opseg korišćenja: • gde je područje „najjače“ tj. koje su mu vrline; unutrašnji potencijali i snage; • gde je „najslabije“ i koje su mu mane; unutrašnje slabosti i ograničenja; • koji potencijalima tj. gde postoji slobodan prostor za rast i razvoj; spoljašnji činioci i okolina; • koje mu opasnosti prete i u kojoj tački je najslabije; spoljašnji činioci i okolina.

41. Strateške mere • Predlog strateških mera se daje za period od 5 i 10 godina. Grupe strateških mera treba da budu izvodljive u projektovanom periodu, bez prepreka i sa označenim nosiocima i projektovanim sredstvima. • Matrica strateških mera predstavlja podlogu za izradu akcionog plana za implementaciju strateških mera.

42. Rezultati Formirana integrisana baza podataka kroz predložene katastre Predlog strateških mera za period 5 i 10 godina Ojačani investicioni kapaciteti lokalnih samouprava