ORGANSK A STOČARSK A PROIZVODNJ A

1. ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA Dr Milun Petrović, vanredni profesor Agronomski fakultet, Čačak milunp@kg.ac.rs

2. KLASIFIKACIJA STOČARSKIH SISTEMA • Intenzivni sistemi proizvodnje sa velikim ulaganjima u tehnologiju gajenja i velikom ostvarenom dobiti; • Ekstenzivni sistem proizvodnje. koji su bazirani na sopstvenoj proizvodnji hrane, na nešto manjim ulaganjima u tehnologiju gajenja i sa ostvarenom proporcionalno manjom dobiti, ali i sa proizvodima koji imaju određene dodatne vrednosti (npr. proizvodnja tradicionalnih stočarskih proizvoda sa oznakom geografskog porekla); • Specifični/alternativni sistemi proizvodnje (kao što je organska stočarska proizvodnja) usmereni ka određenoj ciljnoj grupi potrošača.

3. Definicija organske proizvodnje • Organska poljoprivreda podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom i potencijalom staništa. • Predstavlja zaokruženu i celovitu ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

4. Karakteristike organske proizvodnje • Poštovanje standarda i zakonske regulative pri kontroli svake faze proizvodnog ciklusa, koji su definisani u organskom stočarstvu, • Proizvodnja zdravstveno bezbednih proizvoda animalnog porekla, • Zaštiti životne sredine, • Veća uposlenost (veće angažovanje radne snage za 10-15%), • Smanjenje depopulacije sela, • Samoodrživi sistem stočarske proizvodnje, jer ne prelazi biološke okvire ekosistema • Manja produktivnost u odnosu na konvencionalnu, tako da su proizvodi dobijeni u organskim sistemima za oko 30% skuplji. • Neophodnost snažnog podsticaja proizvođača na nacionalnom nivou, • Sprečava i ublažava negativne posledice konvencionalne poljoprivrede (hemizacija, erozija zemljišta, specijalizacija, smanjenje biodiverziteta, hroničan stres, prisustvo rezidua antibiotika itd.) • Zasnovanost na mešovitom sistemu gajenja više vrsta domaćih životinja

5. Razvoj organske proizvodnje u svetu • Osnovni razlozi za ekspanziju organske poljoprivrede u svetu su rezultati medicinskih istraživanja koja ukazuju na povećanje zdravstvenog rizika pri konzumiranju hrane poreklom iz intenzivne konvencionalne proizvodnje (poremećaja razvoja i zdravlja novorođenčadi kao i poremećaje plodnosti koji su dokazani i kod ljudi i kod životinja).

6. Poslednje decenije obim organske proizvodnje u svetu se značajno povećao (više od 26 miliona hektara). • Najveće površine u sistemu organske poljoprivrede nalaze se u: • Australiji(11 300 000 ha), • Argentini (2 899 999 ha), • Italiji (1 052 002 ha) i • USA (930 810 ha). • Procentualni odnos površina u organskoj proizvodnji u odnosu na površinu države, daje potpuno drugu sliku s obzirom na to da su u prvih 10 zemalja sveta zastupljene samo evropske zemlje i to: • Lihtenštajn (26,4%), • Austrija (12, 9%) i • Švajcarska (10,27%).

7. Ukupna površina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostručila: • 2000. 4,3 miliona ha • 2008. 7,6 miliona ha • U Evropi, najveće površine u sistemu organske proizvodnje su u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. • U većini evropskih zemalja, oko 6% obradivih površina je u sistemu organske proizvodnje. • Tendencija razvoja organske proizvodnje u zemljama centralne i istočne Evrope je sve izraženija (Češka, Slovačka i Poljska).

8. Organska poljoprivreda u Evropi • Ukupna površina pod organskom poljoprivredom u Evropi u poslednjoj deceniji gotovo se udvostručila: • 2000. 4,3 miliona ha • 2008. 7,6 miliona ha • U Evropi, najveće površine u sistemu organske proizvodnje su u • Španiji (1,13 miliona ha), • Italiji(oko jednog miliona ha), • Nemačkoj(oko 0,91 miliona ha), • Velikoj Britaniji(oko 0,72 miliona ha) i • Francuskoj(oko 0,58 miliona ha). • Zajedno čine oko 56,8% ukupnog organskog sektora u EU;

9. Države EU koje imaju najveće učešće organskih površina u odnosu na raspoloživu poljoprivrednu površinu: • Austrija (oko 15,5%), • Švedska i Estonija (oko 10,9%) i • Češka i Latvija (9%).

10. Zastupljenost pojedinih sistema organske stočarske proizvodnje mleko Goveđe meso Ovčije meso Mleko/goved. /ovčetina Kr.ml./goved. Mleko/ovčet. Goved./ovč.

11. ORGANSKA STOČARSKA PROIZVODNJA U EVROPI • Brže se razvijaju one proizvodne grane u kojima je ishrana životinja bazirana na pašnjacima i kabastoj hrani, odnosno preživari (goveda, ovce i koze), dok je znatno sporiji razvojorganskog svinjarstva i organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja zahtevaju velike količine proteinskih hraniva;

12. Tabela 1. Udeo organski gajenih životinja (u %) u odnosu na ukupno brojno stanje pojedinih vrsta domaćih životinja.

13. Prema izveštaju EK iz 2010., u EU-27 se gaji oko 2,4 miliona grla GOVEDA u sertifikovanim organskim stočarskim sistemima; • Od tog broja, oko 550,000 mlečnih krava se gaji u organskim sistemima stočarske proizvodnje; • Države sa apsolutnim najvećim brojem organski gajenih goveda su Nemačka, Austrija, Velika Britanija i Italija; • Međutim, države sa najvećim procentualnim udelom organski gajenih goveda su:

15. U sektoru organskog OVČARSTVAdominiraju Italija i Velika Britanija, svaka sa oko 850.000 grla koje se organski gaje, i one zajedno imaju oko 52% od ukupnog broja organski gajenih ovaca (3,4 miliona grla) u EU; • Treća je Grčka sa oko 400.000 grla ovaca;

16. U sektoru organskg KOZARSTVA gaji se oko 700.000 grla; • Najveći deo se gaji u Grčkoj, čak oko 400.000 grla što predstavlja oko 8.1% od ukupnog nacionalnog broja koza; • Proporcionalno nacionalnom brojnom stanju, najveći udeo organski gajenih koza ima Austrija sa čak 50% od ukupnog broja grla.

17. Sektor organskog SVINJARSTVA u zemljama EU je nešto manje razvijen i procenjuje se da je 2007. godine bilo oko 900.000 grla svinja u ovom sistemu proizvodnje, dok je najveći proizvođač bila Nemačka sa oko 200.000 grla;

18. U sektoru organskog ŽIVINARSTVAgaji se oko 19 miliona grla, od čega je najdominantnija grana proizvodnja kokošijih jaja; • Dominira Francuska sa oko 6 miliona grla organski gajene živine, od čega je oko 25% koka-nosilja.

19. Osnovne karakteristike organske stočarske proizvodnje Obrisati • Savremeni sistem upravljanja organskom proizvodnjom u stočarstvu je regulisan zakonskim aktima (zakonom je dsefinisan finalni proizvod i sve faze u njegovoj proizvodnji). • Ograničena mogućnost primene hemijskih sredstava za zaštitu zdravlja životinja (lokalno adaptirane, autohtone i prirodne rase dobijaju prednost u odnosu na uvezene). • Organsko stočarstvo i poljoprivreda su razvojni put za eko - zone i nacionalne parkove. Istovremeno se obezbeđuje rast prihoda i čuvaju se potencijali za razvoj drugih delatnosti, pre svega turizma, lovnog turizma, šumarstva, itd

20. Ograničena mogućnost zdravstvenih poremećaja jedinke u proizvodnom ciklusu, kao i ambijenta, na ovaj način se smanjuje zdravstveni rizik za populaciju ljudi uopšte, kao i rizik akumulacije rezidualnih materija u organizmima kako životinja, tako i ljudi, odnosno u životnoj sredini uopšte. • Ovakav način proizvodnje nije po opisu ekstenzivan, nego intenzivan sa prihvatanjem ograničenja koja postavlja stanište čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice, postiže zadovoljavajući prihod i otvara mogućnost zarazvoj dopunskih delatnosti kao što je turizam. • Obrisati

21. Osnovni principi organske stočarske proizvodnje • Osnovni principi i najvažnije preporuke pri osnivanju organskih stočarskih farmi odnose se na: • Period transformacija jedne farme sa konvencionalne na organsku stočarsku proizvodnju (period konverzije), • Metode gajenja i genetskog unapređenja, • Ishranu životinja, • Uslove smeštaja, ponašanje i dobrobit životinja, • Zdravstvenuzaštitu • Očuvanje životne sredine.

23. Period transformacije - period konverzijekonvencionalne u organsku farmu • Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju zahteva određeno vreme, što zavisi od: • vrste, • kategorije i • opštih uslova gajenja životinja.

24. Za prelazak iz konvencionalne u organsku stočarsku proizvodnju: • za goveda i konje namenjene za proizvodnju mesa propisan je period u trajanju od najmanje 12 meseci, • za male preživarei svinjeza proizvodnju mesa najmanje 6 meseci, • za životinje za proizvodnju mleka najmanje 6 meseci, • za živinu u tovu10 nedelja, • za živinu za proizvodnju jaja, 6 nedelja.

25. Metode gajenja i genetskog unapređenja • U organskoj stočarskoj proizvodnji vrlo važno je obratiti pažnju na: • Izbor vrste i rase, • Odgajivački cilj i program sa metodama gajenja.

26. Izbor vrste i rase • Izbor vrste • Iskustva iz zemalja u kojima organsko stočarstvo već ima dužu tradiciju pokazuje da organizacija organskog uzgoja preživara čija se ishrana bazira na pašnjacima i kabastoj hrani (goveda, ovce i koze), ne predstavlja veći problem, dok je znatno sporiji razvoj organskog svinjarstva i organskog živinarstva, s obzirom na to da se u ishrani ovih vrsta domaćih životinja koriste velike količine proteinskih hraniva; • Pored toga zagađenja koja nastaju gajenjem svinja i živine su veća u odnosu na gajenje preživara • Manja otpornost i komlikovanija i zdravstvena zaštita nepreživara

27. Izbor rase • Još uvek ne postoje specijalizovane rase ili linije domaćih životinja namenjene isključivo za organsku stočarsku proizvodnju (osim pojedinih hibrida/linija živine koji su namenjeni ekstenzivnoj proizvodnji ili hibrida/linija svinja koji su namenjeni gajenju na otvorenom – tzv. “outdoor keeping”); • Proizvodnja se bazira na držanju i gajenju uobičajenih rasa koje su zastupljene i u konvencionalnom stočarstvu; • Ipak, prednost se daje: • autohtonim rasama domaćih životinja, • lokalno adaptiranim rasama, kao i • kombinovanim rasama;

28. Obeležavanje i identifikacija grla u organskom uzgoju • Za svaki uspešan rad u uzgoju i selekciji domaćih životnja neophodna je identifikacija i obeležavanje grla, što je i pravilnikom koji se odnosi na metode organske stočarske proizvodnje jasno propisano. • U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija vodi se posebno matično knjigovodstvo za goveda u organskoj proizvodnji.

29. Autohtone rase imaju niz pogodnosti za gajenje u sistemima organske poljoprivrede: • Izuzetna adaptabilnost i aklimatizovanost uslovima sredine, • dobro iskorišćavanje i konverzija kabastih hraniva, • velika otpornost na bolesti i lošije uslove ishrane i smeštaja, • Davanje animalnih proizvoda posebnog kvaliteta za ishranu ljudi, koji ne sadrže rezidue različitih antibiotika i sredstava za zaštitu bilja.

30. Ekonomskim korišćenjem autohtonih i lokalno adaptiranih rasa postiže se: • očuvanje diverziteta domesticiranih vrsta životinja, i • obezbeđuje izvor genofonda koji može da se upotrbi za poboljšanje konstitucije i otpornosti koja postoji kako sada tako se može javiti i u bliskoj ili dalekoj budućnosti.

31. Odgajivački program i metod gajenja • Iako (uglavnom) ne postoje specifični odgajivački programi za unapređenje domaćih životinja u organskom stočarstvu, osobine koje su uvek od značaja za unapređenje u takvim proizvodnim sistemima su: • Otpornost ka bolestima i/ili parazitima, • Funkcionalne osobine (dugovečnost, indeks telesne kondicije, itd.), • Efikasnost iskorišćavanja hrane (konverzija hrane), naročito kabastih hraniva (kod preživara), • Plodnost, preživljavanje mladih i dobre materinske sposobnosti.

32. Za uspešno organizovanje stočarske proizvodnje i izbora adekvatnog metoda gajenja neophodno je dobro poznavanje interakcija genotipa i faktora sredine (G x E), koje se javljaju u organskom sistemu gajenja. • U govedarskoj organskoj proizvodnji do sada su u procesu proizvodnje organskog mleka dobra iskustva postignuta sa frizijskom, džerzej, monbilijar i braun svis rasom.

33. U ovčarstvu proizvodnja je usmerena na proizvodnju mesa, pri čemu se koriste različiti sistemi držanja ovaca i različite veličine farme (U Nemačkoj, kao primer racionalnog korišćenja prirodnih resursa ističu se rezultati tova jagnjadi virtemberga na paši (38,5 kg) i u kombinovanom sistemu (41 kg)).

34. U živinarstvuosnovne razlika između konvencionalne i organske proizvodnje se odnose na: način držanja i intenzivnost proizvodnje. • U principu hibridi u organskom uzgoju pokazuju nižu nosivost i viši mortalitet (Holandija). U Nemačkoj, Francuskoj i SAD je orjentacija ka živini sa kombinovanim svojstvima, koja je bliža organskim principima uzgoja. • U organskom uzgoju svinja dobijene su hibridne linije određenih karakteristika (miran temperament, snažna konstitucija, dobre materinske osobine).

35. Uspeh primenjenih metoda gajenja zavisi od: • Pravilnog izbora vrste i rase domaćih životinja, • Tačno i jasno određenog odgajivačkog cilja (šta se tačno želi postići ili čime će se gazdinstvo/farma baviti); • Tačno definisanje metoda (načina) gajenja kao najvažnijeg faktora u realizaciji odgajivačkog cilja; • Definisanja načina ishrane, nege i držanja životinja; • Racionalnog korišćenja raspoloživih prirodnih resursa u cilju postizanja rentabilne proizvodnje;

36. Ishrana životinja • Ishrana životinja mora biti prilagođena fiziološkim zahtevima. • Hrana mora biti pripremljena u formi koja dozvoljava životinjama da iskažu prirodne navike u ishrani i zadovolje svoje potrebe. • Životinje se hrane organski proizvedenom hranom. • Hrana za životinje se najvećim delom dobija sa sopstvene organske proizvodne jedinice. Procenat nabavljene hrane može biti do 60% ukoliko se hrana nabavlja iz organske proizvodne jedinice. • Do 30% količine hrane u obroku može da se sastoji od hrane iz perioda konverzije, osim ako je hrana iz perioda konverzije proizvedena na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu kada učešće takve hrane može da iznosi 100%.

37. Organska proizvodna jedinica može da nabavi najviše do 10% konvencionalnih hraniva za preživare, odnosno 20% hraniva za druge vrste životinja kada se ne može nabaviti hrana organskog porekla. • Učešće konvencionalnih hraniva u dnevnom obroku ne sme da bude veće od 25% suve materije obroka. • Ako kao rezultat ekstremnih klimatskih uslova, elementarnih nepogoda ili štetnog uticaja čovekovog delovanja nije moguća proizvodnja zelene, odnosno kabaste hrane, savezni inspektor može dozvoliti u ograničenom vremenskom periodu, i u određenoj oblasti, veće učešće konvencionalne hrane.

38. Uzgoj preživara se zasniva na maksimalnom korišćenju ispaše. • Najmanje 60% suve materije dnevnog obroka se sastoji od krmnog bilja, sveže ili sušene kabaste hrane ili silaže. • Ispašom životinja obezbeđuje se: • njihov boravak na otvorenom, • održavanje životinja u dobroj telesnoj kondiciji, • regulisanje florističkog sastava na pašnjacima i • neophodno ciklično kruženja hranljivih materija između zemljišta, biljaka i životinja;

39. Održavanje pašnjaka i zemljišta u dobrom stanju, postiže se: • pravilnim i planskim iskorišćavanjem pašnjačkih površina, • odgovarajućom gustinom životinja po jedinici površine pašnjaka uzimajući u obzir vrstu životinja i kvalitet pašnjaka, • brojem vrsta životinjakoje će se držati na istom pašnjaku, odnosno da li će se na pašnjaku držati samo jedna, dve ili više vrsta životinja, kao i njihovom rotacijom.

40. Ishrana mladunaca u organskom uzgoju je osetljivo i veoma važno pitanje. • U cilju dobrobiti životinja poželjno je da se majčinim mlekom hrane: • telad do 3 meseca, • jagnjad i jarad do 45 dana, • prasići do 40 dana. • Ova odredba direktno znači da se u ishrani mladunčadi koristi organsko mleko. • Kao bi se izbeglo korišćenje skupog organskog mleka za ishranu mladunaca može se reći da u većini slučajeva postoji praksa da se mladunci hrane mlekom dobijenog od jedinki iste vrste, gajenih u konvencionalnim uslovima. • Nije dozvoljeno korišćenje zamena za mleko u ishrani.

41. Dnevni obrok tovne živine sadrži najmanje 65% žitarica. • U pripremi i konzervisanju obroka se mogu koristiti konzervansi kao što su • bakterije, • gljivice i • enzimi. • Pri spremanju silažemogu se, kao konzervansi, koristiti • mravlja, • sirćetna, • mlečna i • propionska kiselina. • Zastupljenost ne-organskih stočnih hraniva ne sme da pređe 10% suve materije u obroku kod preživara i 15% suve materije u obroku kod nepreživara.

42. Standardi propisuju zabranu upotrebe: • antibiotika, • kokcidiostatika, • medicinskih preparata, • stimulatora rasta ili bilo koje materije kojima sestimuliše rast. • Zabranjena je upotreba GMO i GMO derivata u celom proizvodnom lancu. • U ishrani životinja nisu dozvoljeni sledeći sintetički proizvodi: • stimulatori rasta, • sredstva za podsticanje apetita, • veštačke boje, • urea, • čiste amino kiseline. • Od prirodnih proizvoda nije dozvoljeno davanje: • klaničnih odpadaka i • životinjskog izmeta.

43. Uslovi smeštaja, ponašanje i dobrobit životinja • Zakonskom regulativom postavljeni su visoki standardi koji određuju uslove za uzgoj životinja u samoodrživim sistemima: • U organskom uzgoju nije dopuštena forsirana ishrana i iskorišćavanje životinja. • U organskom stočarstvu nisu dozvoljene intervencije kao što je sečenje repova, krila i zuba, debikiranje i obezrožavanje. • Neke od intervencija mogu biti dozvoljene u cilju poboljšanja sigurnosti i zdravlja i obavljaju se u optimalnom uzrastu. • Patnja životinja pri intervencijama mora biti svedena na minimum, tako da se mogu koristiti anestetici, ako je to potrebno. • Kastracija životinja je dozvoljena.

44. Reprodukcija životinja u organskoj proizvodnji obavlja se putem prirodnog pripusta ili veštačkog osemenjavanja (nije dozvoljen embriotransfer kao i sinhronizacija i indukcija estrusa) • Regulativom je određena i dužina perioda uzgoja pre klanja za pojedine vrste i kategorije naročito živine (81 dan za piliće, 49 dana za patke, 140 dana za ćurke i guske za pečenje).

45. Jedna od osnovnih karakteristika organske stočarske proizvodnje jeste insistiranje na takvim smeštajnim uslovima i na primeni takve tehnologije gajenja koja će u potpunosti omogućiti ispoljavanje svih prirodnih obrazaca ponašanja životinja. • Poseban naglasak se stavlja na: • prostor po grlu koji je namenjen slobodnom kretanju, • karakteristikama poda i • specifičnim odgajivačkim postupcima.

46. Prema standardima životinje moraju imati dovoljno prostora za hranjenje, odmaranje i kretanje, pristup vodi i hrani mora biti slobodan. • Za svaku vrstu i kategoriju propisana je optimalna gustina naseljenosti, koja obezbeđuje dovoljno prostora za normalno stajanje i pravljenje prirodnih pokreta.

47. Unutrašnja površina objekta i ispusta za različite kategorije goveda, ovaca i koza

48. Unutrašnja površina objekta i ispusta za različite kategorije svinja

49. Broj koka nosilja na 1m2 unutrašnje površine 6, dužina sedla po ptici je 18 cm. • Na jedno gnezdo dolazi 7 nosilja ili 120 cm2 po ptici zajedničkog gnezda. • Broj brojlera po 1m2 unutrašnje podne površine je 10 ili do 21 kg telesne mase po m2.

50. Takođe su definisani maksimalni kapaciteti objekata za uzgoj pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja. • Na primer kapacitet objekta za uzgoj živine je maksimalno: • 4 800 piladi; • 3 000 kokoši nosilja; • 5 200 morki - biserki; • 4 000 ženskih ili 3 200 muških pataka i • 2 500 gusaka ili ćuraka.