НИТРАТНА ДИРЕКТИВА

1. НИТРАТНА ДИРЕКТИВА Дипл.инг.пољ. Мирослав Бојић

2. Нитратна директива (Council Direktive 91/676/EEC) је пропис Еуропске уније, који се односи на заштиту вода од загађења нитратима из пољопривредних извора. • Директива је прихваћена 12. децембра 1991. • Директива тражи од земаља чланица Еуропске уније, да дефинишу подручја која су осјетљива на загађење вода нитратима из пољопривреде, те да осмисле и примијене оперативне програме спријечавања таквих загађења.

3. Примјери донесених прописа из земаља ЕУ • Одлагање стајског ђубрива • Удио и дјеловање храњивих твари из стајског ђубрива • Угрожавање површинских и подземних вода ђубривима са пољопривредних газдинстава • Кориштење ђубрива са пољопривредних газдинстава (органска ђубрива) • Уредба о ђубрењу • Примјер подстицања проведбе Нитратне директиве

4. Циљ директиве • Смањивање онечишћења вода узрокованог или потакнутог нитратима пољопривредног поријекла. • Даље спријечавање тог онечишћења.

5. Проглашење зона рањивим нитратима • Зоне рањиве нитратима су подручја која се одводњавају у онечишћене воде. ДВА МОГУЋА ПРИСТУПА СУ: • Проглашавање специфичних зона, • Нема проглашавања специфичних зона, а акцијски се програм проводи на читавом територију.

6. Приступ на читавом територију • Њемачка • Аустрија • Холандија • Луксембург • Данска • Финска • Ирска • Малта • Словенија • Литванија

10. Недовољна и прекомјерна примјена азота (N) у ђубрењу пољопривредних култура имају негативне посљедице. • Прекомјерна примјена азота узрокује губитак и загађење околине (земљиште, воде и зрака), а недовољна умањује економске ефекте.

11. У кружењу азота на газдинству неизбјежно се он губи, али правилним управљањем ти се губици своде на минимум.

12. Због заштите од загађења одлучујућу улогу има оптерећење пољопривредних површина бројем животиња. • Правилник о доброј пољопривредној пракси у кориштењу гнојива, прописује највећу количину чистог азота из органског ђубрива којом се годишње може ђубрити пољопривредна површина. • У почетном четверогодишњем периоду највећа допуштена количина уноса чистог азота путем органског ђубрива износи 210 kgN/ha годишње. • Након тога уводи се трајно ограничење допуштене количине чистог азота која износи 170 kg N/ha годишње.

13. Загађење површинских вода нитратима видљиво је по бујању нижег воденог биља (алги) па и другог (вишег) воденог биља, а та се појава назива еутрофикација. • Испирање нитрата у подземне воде које доспију у питку воду директно штети здрављу људи.

14. Табела 1. Садржај азота (N), фосфора (P) и калија (K) у стајским гнојивима и највећа допуштена количина у примјени гнојива

15. Tabela 2. Preporučeno dopušteno opterećenje UG/ha u primjeni stajskog đubriva na vlastitom gazdinstvu

16. Назначеним вриједностима ограничава се број условних грла ( условно грло – грло тежине 500 кг) по хектару које је допуштено држати на газдинству. • Допуштено прекорачење је од 2-2.4 УГ/ha, зависно од врсте стоке. • Пољопривредно газдинство за збрињавање стајњака мора имати најмање 0.42 ha по условном грлу.

17. Газдинства сa већим бројем УГ/ha од препорученог из табеле 2. вишак стајског ђубрива могу употријебити ђубрењем површина другог власника на основу уговора, прерадом стајског ђубрива у биоплин, компост или супстрат или на неке друге начине. • На тај начин се дугорочно осигурава заштита земљишта и подземних вода, одржава биљна и сточарска производња, добија еколошка дозвола потребна за даљи развој производње, остварује подстицај на производњу као и остваривање неповратне финансијске помоћи из фондова Еуропске уније.

18. Циклус N, P i K код једнекраве музарекоја годишње даје 5 000 kg млијека. N, P i K за телад везанису једино запроизводњу ембриона

19. Природно је, најекономичније и за околиш најприхватљивије стајско ђубриво примјењивати на пољопривредним површинама. • Примјерено складиштење и кориштење стајњака увелико смањује потребе за примјеном минералних ђубрива на пољопривредним површинама. • Вриједност стајњака зависи од његовог састава, а он се доста разликује, зависно од врсте домаће животиње од које је добивен.

20. Производња стајњака зависи од: начина држања животиња, типа изгнојавања, интензитета производње и исхране домаћих животиња. • У употреби су три типа стајњака: -крути стајњак – смјеса је стеље, крутих и течних животињских излучевина различитих степена биолошке разграђености, -полутечни стајњак – је смјеса крутих и течних животињских излучевина, стајњак углавном без стеље, -течни стајњак – је смјеса течних излучевина и отпадних вода.

21. Складиштење стајњака • Складиште мора својом величином задовољити прикупљање ђубрива за шест мјесеци и да не пропушта воду. • За једно УГ потребно је осигурати: -за крути стајњак најмање 4м2 површине уз висину од 2м -за полутечни стајњак спремник од 2м3 и -за течни 10м3 лагуне

22. Примјери лоше праксе

23. Примјери добре праксе

24. Хрватска која је пред вратима ЕУ има доста потешкоћа око рјешавања овог проблема. • Израчунали су да ће мањим фармерима бити потребно око 200 000 куна за изградњу 600м2, а за веће фармере и 300 000 куна • То би могло да доведе до смањења производње меса и млијека • Држава ће морати стати иза фармера великим дјелом.

25. ХВАЛА НА ПАЖЊИ !!!