Sirija

1. Sirija

2. Podaci • Zvaničan naziv Arapska republika Sirija • Ima oko 18 miliona stanovnika; od toga 88% muslimana (70% suniti, 15% alaviti,-mala grupacija unutar šiitskog islama), 9% raznih hrišćanskih grupacija • Do 1918.god. bili su pod osmanskom vlašću, od 1920, do kraja II svetskog rata bili su francuska kolonija • Od 1946.god. je nezavisna država • 1958.god. je egipatski predsednik Gamal Abdel Naser sproveo ujedinjenje Egipta i Sirije u Ujedinjenu arapsku republiku, ta tvorevina opstala je do 1961.god., kada ponovo nastaju Egipat i Sirija • U ratu sa Izraelom 1967.god. Sirija je izgubila Golansku visoravan, pokušaj da se ta teritorija povrati 1973.god. završen je neuspehom.

4. Uredjenje • Sirija je parlamentarna republika, ali se u praksi radi o diktaturi, na čelu sa porodicom Asad • Osnivač porodice je Sulejman, koji je 1927.god. uzeo ime “al Asad” što u prevodu znači lav na arapskom • Njegov sin Hafiz je 1970.god. došao na vlast vojnim pučom • On je reformisao i modernizovao zemlju u sekularnom duhu, žene imaju ista prava kao muškarci, vlast mu je produžavana svakih 7 godina na referendumu

5. Porodica Asad

6. Vladao je do smrti 2000 godine, a nasledio ga je srednji sin Bašar • Asadovi su alaviti, koje većinski suniti uopšte ne priznaju kao muslimane • Alavitska ubedjenja radikalna su čak i za mnoge šiite, pojedini sunitski teoretičari ih smatraju paganima

7. Suniti i šiiti • Suniti i šiiti su dve glavne denominacije među muslimanima, a pretpostavlja se da prvi čine između 75-90 odsto a potonji 10-20 odsto sledbenika ove vere. • Istorijska pozadina njihove šizme seže do 632. godine kada je umro prorok Muhamed, što je dovelo do sukoba oko pitanja ko je njegov legalni naslednik na mestu kalifa islamske države. Suniti veruju da je to Abu Bakir, otac Muhamedove žene Ajše, dok šiiti smatraju da je prorok za ovu titulu božanskim putem odredio Aliju, svog rođaka i muža svoje ćerke Fatime.

8. I jedni i drugi veruju da će se u jednom trenutku pojaviti Mahdi (slično judeohrišćanskom Mesiji) koji će doneti pravedno islamsko društvo. Međutim, šiiti veruju da je Mahdi već rođen, da je to Muhamed al-Mahdi koji se već preko 1.000 godina nalazi u okultaciji (živ je, ali je trenutno skriven od pogleda i nevidljiv), dok suniti veruju da će se on tek roditi, da će se zvati Muhamed i da će biti prorokov direktni potomak.

9. Uzroci rata • Da bismo razumeli uzroke ove sadašnje nestabilnosti u regionu, moramo se vratiti malo u prošlost, kada su, nakon I svetskog rata i poraza, na teritoriji Bliskog Istoka uticajnog, Osmanskog carstva, formalnu vlast “na terenu” preuzele kolonijalne zapadne zemlje, pre svih, Velika Britanija i Francuska. • Ne računajući Egipat, Tursku ili Iran, koje baštine dugu tradiciju i čvrst nacionalni identitet, gotovo sve ostale zemlje Bliskog istoka, proizvod su “modernog”, više nego proizvoljnog određivanja granica stvorenih država, njihovog etničkog sastava ili državnog uređenja obavljenog od strane zapadnih sila. Ne obazirući se na lokalne posebnosti, verske različitosti ili još uvek ukorenjene plemenske uticaje, Britanci i Francuzi crtali su i aljkavo “docrtavali” nove mape zemalja regiona, stvarajući time latentnu nestabilnost na tom području.

10. Sve do 2003. u Iraku je vladala sunitska manjina, iako čak dve trećine stanovništva te zemlje čine Šiiti. Isto važi i za Bahrein, gde sunitska monarhija vlada nad populacijom koja se sastoji od 70% rivalskih Šiita. Liban je bukvalno podeljen između Šiita, Sunita i Hrišćana. Ni Sirija nije nikakav izuzetak. Više decenija vođena gvozdenom rukom pripadnika manjiske alavitske zajednice (bliske šiitskom islamu), gde većinu pripadnika stanovništva čine Suniti, 

11. Gradjanski rat • Građanski rat u Siriji je naziv za oružani sukob, koji se od proleća 2011.god. vodi u Siriji između vlade predsednikaBašar Al Asada na jednoj strani, i pobunjenika koji nastoji svrgnuti njega i vladajuću stranku  BAAS. • Otpočeo je 15. marta 2011. kao serija demonstracija, inspirisanih tzv. arapskim prolećem, odnosno protestima opozicije koji su doveli do smjene višedecenijskih režima u Tunisu i Egiptu • Demonstranti su se naoružali i formirali tzv. Slobodnu sirijsku vojsku

12. Zahtjeve pobunjenika za smjenom sirijske vlasti su od samog početka podržale susedna Turska, u kojoj se nalaze glavne pobunjeničke vojne baze Saudijska Arabija, zalivske zemlje (Katar, sa svojom televizijom Al Džazirom, najmoćnija arapska televizija, Bahrein, radi se o sunitskim državama),zapadne zemlje,  koje su protiv Sirije uvele niz političkih, diplomatskih i ekonomskih sankcija,a pobunjenike pomažu oružjem  i novcem. • Inicijativama tih zemalja i vlada da se sukob okonča vojnom intervencijom na strani pobunjenika se trenutno odupiru Kina i Rusija, od kojih ova druga šalje pre svega protivavionsko oružje  sirijskoj vladi za obranu od potencijalne NATO invazije.

13. Režim Asada podržavaju moćni regionalni igrač, Iran, dalje Liban, posebno preko svog “vojnog krila”, pokreta Hezbolah (šiitski pokret) koji je dugo godina finansiran upravo od strane sirijskog režima, i takodje Irana • Turska, zabrinuta zbog sopstvenog “kurdskog pitanja”, koje se iz Sirije lako može “preliti” na njenu teritoriju i eventualno pobuniti lokalne pripadnike kurdske manjine; • Svoj interes u zaoštravanju sukoba u Siriji ima i Al Kaida, jer joj se političkim, društvenim i državnim slomom Sirije, otvara novi prostor odakle će moći nesmetano da vodi svoje operacije po Bliskom Istoku.

14. Sirija je za Iran važna strateška zemlja. Režim Bašara al Asada u Damasku, je jedini saveznik Teherana u arapskom svetu. Uostalom, Sirija je važan faktor pro-iranskog pokreta Hezbolah u Libanu, • Teheran, Damask i Hezbolah sebe vide kao predstavnike otpora izraelskim i zapadnim interesima u regionu, • Sa druge strane, Saudijska Arabija i Katar nastoje da suzbiju dominaciju Irana i da povećaju svoj uticaj. Pad vlade u Damasku i te kako bi pogodio Iran. Zato obe velike monarhije naveliko pomažu sirijsku opoziciju. One takođe i u Libanu i Iraku potpomažu anti-iranske grupacije,

15. Interesi Rusije • Rusija, inače, ima više nego ozbiljne razloge da sa zabrinutošću prati dešavanja u Siriji. Rusi u toj zemlji imaju jedinu pomorsku bazu i vojno-industrijski kompleks van teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, u sirijskoj luci Tartus, što im omogućava snažnije geostrateško prisustvo u Mediteranu i samim tim na Bliskom Istoku. • Drugo, Rusija ima realne finansijske interese u Siriji: vrednost vojnih ugovora koje je Moskva potpisala sa zvaničnim Damaskom prevazilazi pet milijardi dolara. Ako se zna da je Rusija, prema nekim procenama, usled sankcija koje je međunarodna zajednica uvela Iranu, samo u toj zemlji izgubila gotovo 13 milijardi dolara, kao i da je ostala bez još četiri i po milijarde iz ugovora koji su raskinuti nakon intervencije NATO u Libiji, razumljiva je zabrinutost Moskve za post-konfliktni razvoj događaja u Siriji. • Ruske kompanije imale su izuzetno velike investicije u Siriji, posebno u infrastrukturi, energetskom sektoru, kao i u turizmu, ukupne vrednosti od 19.4 milijarde dolara u 2009. godini.

16. Izrael • U Siriji se međusobno bore sunitski i šiitski ekstremisti, isto kao i Al Kaida i Hezbolah. Jer, sve ove grupe udružene su u mržnji prema jevrejskoj državi. • Sirija je bojno polje koje privlači razne teroriste. Sunitski ekstremisti se protiv trupa predsjednika Bašara al Asada bore za islamsku državu. Među njima su borci terorističke grupe Al Kaida i njezinih ogranaka. Na suprotnoj strani je šiitski Hezbolah. Borci iz Libana žele da na vlasti ostane Asad. Jer, zajedno sa Irakom u kome dominiraju šiiti, Sirija čini geografsku i političku osovinu između Irana i Libana. Ako bi Asad bio svrgnut, bila bi prekinuta veza između Hezbolaha i njegovog sponzora Teherana.

17. Trenutna situacija za Izrael i nije tako loša, građanski rat znači da su Sirijci preokupljeni sopstvenim problemima i da ne predstavljaju opasnost za Izrael." • Izrael nema dobar odnos ni prema Asadu ni prema džihadistima. Obe ove strane bi kada bi bile u mogućnosti, uništile Izrael. Zato se u Siriji vodi rat izmedju loših i još lošijih; sa grupama kao što su Al Kaida ili Nusra Front ili organizacija "Islamska država Irak i Sirija", Izrael do sada nije imao iskustva. Zato je nekim ljudima u Izraelu draži Asad. • "Asad je đavo ali bar jedan kojeg poznajemo. To je bolje nego đavo kojeg ne poznajemo".

18. Politika SAD • U politici SAD postoji suštinska dilema, njima ne odgovara pobeda nijedne strane u ratu • Sirija je problem koji ugrožava regionalnu bezbednost i na taj način vitalne američke interese na Bliskom istoku. Rat je izazvao humanitarnu katastrofu koja ugrožava sirijske susede, zatim podstakao sektaške sukobe koji destabilizuju Liban i Irak. Na kraju, omogućava Al Kaidi široki prostor za delovanje – od Sirije do Iraka.

19. Za ili protiv vojne intervencije • Obamina “crvena linija”, upotreba hemijskog oružja protiv civilnog stanovništva, za koje je optužen Asadov režim

20. Argumenti za • U avgustu prošle godine, predsednik SAD je pred svetskom javnošću jasno rekao da neće tolerisati upotrebu hemijskog ili biološkog oružja u sirijskom građanskom ratu. Sada, posle stotina mrtvih i hiljada povređenih, oči su uprte u najmoćnijeg čoveka na svetu. • Američki predsednik nema izbora, i to ne samo iz moralnih razloga. Stvar je u tome da ako želi da spreči buduće napade sa oružjem za masovno uništenje, Zapad ne sme da dozvoli presedan, upotrebu hemijskog oružja u ovom buretu baruta. • Ideja je da se ograničenom vojnom intervencijom i slabljenjem Asada, on natera na pregovore

21. Argumenti protiv • Sjedinjene Države su do sada bile više protiv vojne intervencije. Iza toga se pre svega krije njihova nelagodnost u odnosu prema radikalnim islamističkim snagama u sirijskoj opoziciji. Stejt dipartment je Al-Nusra front blizak Al Kaidi i jednu od najjačih pobunjeničkih grupa koje se bore u Siriji, klasifikovao kao terorističku organizaciju. Vašington smatra da zamena Asada nepredvidivim radikalnim grupama ne bi značila napredak. • Drugo, postoji strah od posledica kao u Iraku, gde je 2003. posle intervencije SAD, izbio haos koji je odneo stotine hiljada žrtava. • Treće, vojna intervencija u Siriji bi izazvala požar širom Bliskog istoka i dalje, jer sirijska etnička i verska raznolikost prelazi granice te zemlje, doseže do Saudijske Arabije i drugih naftom bogatih zemalja Persijskog zaliva. Postoji opasnost da bi Iran i Hezbolah ušli u taj rat.

22. Obama je od početka rata odugovlačio, izbegavao da donese odluku, imajući u vidu ove dileme • Kada je britanski parlament odbio da podrži vojnu intervenciju u Siriji, on je takodje odlučio da traži saglasnost Kongresa • Malo američkih predsednika je tražilo odobrenje Kongresa za bilo koje vojne intervencije u inostranstvu, a kamoli za napade kakav Barak Obama nagoveštava za Siriju. • Ustav SAD daje Kongresu ovlašćenje da "objavi rat", ali, istorijski gledano, poslednji put je deklaracija o tome formalno doneta 8. decembra 1941. godine - o stupanju SAD u Drugi svetski rat. U praksi, američki predsednici su izbegavali da traže tu odluku i na desetine puta su samostalno pokretali vojne operacije ili kopnene invazije, pozivajući se na svoja ustavna ovlašćenja vrhovnog komandanta.

23. Uzdržanost Vašingtona neće biti doživljena u svetu kao izraz njegove razboritosti, već nesigurnosti – što će ojačati uverenje da SAD, zbog ekonomskih teškoća i pod teškim bremenom rata u Iraku, nisu više voljne da predvode svet. To će ohrabriti američke neprijatelje i obeshrabriti njihove prijatelje. • Imajući u vidu blokadu u UN, kao i da su Francuska i Turska jedini američki saveznici koji su podržali intervenciju, razumljivo je Obamino nastojanje da dobije saglasnost Kongresa.

24. Kako bi sirijska vlada sprečila američki napad ona je prihvatila američko-ruski sporazum o uništenju sirijskog hemijskog oružja postignut 14.9.2013. godine. • Dogovor o kontroli sirijskog hemijskog oružja, označava delimičnu pobedu za sve strane - Vašington, Moskvu i režim Asada, osim za pobunjenike, piše Vašington Post. i dodaje da je dogovor na neki način pobeda predsednika Amerike Baraka Obame, koji je tako uspeo da "spase obraz" iz verovatne situacije u kojoj bi Kongres odbio napad. • Kada je u pitanju Rusija, ona je dobitnik, jer je uspela da zaštiti Asada, dok kao jedini koji nisu zadovoljni dogovorom ostaju pobunjenici.

25. Žrtve • Krvavi ratni sukobi u Siriji odneli skoro 126.000 života od početka konflikta pre 33 meseca. Među poginulima je više od 44.300 civila, uključujući preko 6.600 dece.