Dodatok na glavata za bilansot na pla}awata

1. Dodatok na glavata za bilansot na pla}awata Platno-bilansno prisposobuvawe i monetaristi~ka teorija na platniot bilans

2. Politiki za platnobilansno uramnote`uvawa • Dokolku nekoja zemja ima deficit ili suficit vo tekovnata (trgovskata) smetka, toa samo po sebe ne e nitu pozitiven nitu negativen fakt. • Primer: Ju`na Koreja i Kina vo 1998 ( i dvete imaa suficit vo tekovnata smetka od 40 mlrd.$, no od razli~ni pri~ini) • Ottamu, platnobilansnite (ne)ramnote`i treba da se gledaat vo kontekst na celokupnata ekonomska situacija. Na pr.,ako deficitot vo tekovnata smetka e predizvikan od porast na investicite, tie bi mo`ele da predizvikaat porast na izvozot i namaluvawe na idniot deficit.

3. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe-problemi so pregolemite deficiti • Klu~na kvantitativna razlika pome|u “dobriot” i “ lo{iot” deficit e dali kako rezultat na deficitot postojano raste nadvore{niot dolg na zemjata kako % od BDP. Dokolku dolgot stane pregolem, stranskite kreditori mo`at da prestanat da ja kreditiraat zemjata, koja }e bide prinudena naglo da go namali (eliminira) deficitot. • Toa mo`e da predizvika ostra recesija vo zemjata.

4. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe-problemi so pregolemite suficiti • Pregolemite suficiti isto taka mo`at da bidat izvor na problemi. 1.Suficitot zna~i deka I<S, t.e. deka zemjata ne go koristi siot svoj potencijal za investirawe, tuku go plasira vo stranstvo. 2. Ako suficitot e rezultat na toa {to zemjata im pozajmuva na strancite, taa ponekoga{ mo`e da se soo~i so te{kotii da gi naplati svoite pobaruvawa vo stranstvo. 3. Zemjata koja bele`i golemi suficiti mo`e da se soo~i so kontra-merki od zemjite koi se ~uvstvuvaat zagrozeni od nejziniot izvoz (trgovski restrikcii i sl.)

5. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe-kako da se koregiraat neramnote`ite? • Pod ramnote`a vo platniot bilans naj~esto se podrazbira odr`liv deficit vo tekovnata smetka. • Vo odnos na tretmanot na deficitot , zemjata se soo~uva so dva nivoa na odluki. I.Prvoto nivo e izborot pome|u finansiraweto ili prisposobuvaweto ( da go pokrivaat deficitot so prilivi na kapital ili da go namalat tro{eweto)

6. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe-finansirawe • Ako zemjata se re{i da go finansira deficitot, pred sebe ima dve mo`nosti: 1. Da pozajmuva (kreditni formi na finansirawe) i 2.Da koristi nekreditni prilivi na kapital (direktni i portfolio investicii) • Pri kreditni formi na finansirawe, na raspolagawe stojat dve mo`nosti: 1. Da se pozajmi na privatniot pazar na kapital i 2. Da se pozajmi od oficijalnite kreditori ( vladite i me|unarodnite finansiski institucii)

7. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe- prisposobuvawe • Vo najgolemiot broj slu~ai, zemjite izbiraat nekoja kombinacija pome|u finansiraweto i prisposobuvaweto. • Koga se re{ava za prisposobuvawe, zemjata se soo~uva so vtoro nivo na odluki. II. Vtoroto nivo na odluka e pome|u merkite za reducirawe i merkite za prenaso~uvawe na pobaruva~kata ( expenditure reducing vs. expenditure switching policies)

8. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe- prisposobuvawe (reducirawe na potro{uva~kata) • So ogled na toa {to pri deficitite zemjata tro{i pove}e otkolku {to sozdava, ovie merki se naso~eni kon namaluvawe na tro{eweto. • Tie se sostojat od restriktivna monetarna politika (namaluvawe na ponudata na pari, zgoolemuvawe na kamatite,itn.) i restriktivna fiskalna politika ( namaluvawe na buxetskata potro{uva~ka, zgolemuvawe na danoci,itn.) • Glaven nedostatok: recesiven karakter

9. Politiki na platnobilansno uramnote`uvawe- prisposobuvawe (prenaso~uvawe na potro{uva~kata) • Klu~na cel na ovie merki e da ja promenat nasokata na potro{uva~kata, od stranskite kon doma{nite stoki, zgolemuvaj}i go izvozot i namaluvaj}i go uvozot. • Dve vida merki vo ovaa nasoka se devalvacijata i nadvore{no-trgovskite restrikcii (zgolemuvawe na carinite, voveduvawe na kvoti, devizni kontroli,itn.) • Nedostatoci: opasnost od inflacija i kaj dvata vida, a administrativna komplikuvanost, sozdavawe na specijalni interesni grupi i diskriminacija na potro{uva~ite kaj trgovskite merki.

10. Monetaren pregled Bilansot na bankarskiot sistem D = DG + DP = neto doma{en kredit od bankarskiot sistem (neto doma{ni sredstva) R = RC + RB = stranski rezervi (neto stranski sredstva) M = ponuda na pari

11. Monetaristi~ka teorija na bilansot na pla}awata Monetarniot pregled ja voveduva slednata nova definicija za parite: M = D + R Каде, M е поширокиот монетарен агрегат (M2), кој е еднаков на (M1) + квази парите • Една од најкорисните равенки во економијата • Парите се, по дефиниција, еднакви на домашните кредити од банките (нето домашни средства)и девизните резерви во банкарскиот сектор (нето странски средства).

12. Monetaristi~ka teorija na bilansot na pla}awata Монетарниот преглед (M = D + R) има три основни импликации: • Парите се ендогени • Ако Rсе зголемува, тогашMсе зголемува • Важно за отворените економии • Домашните кредити влијаат врз парите • Ако Rсе зголемува,може Dда се намали за да се оддржиM • R = M - D • ОвдеR = X – Z + F • Монетарен пристап кон билансот на плаќања.

13. Monetaristi~ka teorija na bilansot na pla}awata Монетарниот пристап кон билансот на плаќања (R = M - D) ги има следниве импликации: Потреба од • Проектирање наM • И потоа • Одредување наD • Со цел да се • ТаргетираR • Dе детерминиран како резидуал при дадени MиR* • R* = таргет на резерви, на пример, 3 месечен увоз Суштина на финансиско програмирање

14. Monetaristi~ka teorija na bilansot na pla}awata • Домашните кредити се варијабла која ги вклучува и монетарна и фискална политика. • Може да ги намали* домашните кредити(D) • Кон приватниот и • Кон јавниот сектор • Со намалување на државната потрошувачка • Со зголемување на даноците • Монетарната и фискалната политика се тесно поврзани преку домашните кредити *или забави