240 likes | 436 Views
Завод за унапређивање образовања и васпитања. Аутор рада : Наставни предмет : Тема : Узраст : Потребна технологија :. Слађана Дамњановић, Гимназија, Крушевац српски језик и књижевност поетика хуманизма и ренесансе први разред рачунар,видео бим.
E N D
Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутор рада: Наставни предмет: Тема: Узраст: Потребна технологија: Слађана Дамњановић, Гимназија, Крушевац српски језик и књижевност поетика хуманизма и ренесансе први разред рачунар,видео бим Кликните овде за унос приказа часа у Word документу!
Poetika humanizma i renesanse • ime • karakteristike • vreme • mesto • kulturno-istorijski uslovi • književnost • ostale umetnosti
Humanizam:kulturno-istorijska pojava, dobila ime po srednjevekovnoj praksi da se profane, naučne discipline nazivaju ljudskim, humanim (lat. Humanus), nasuprot božanskim (teologija). Renesansa:ime potiče od francuske reči renaissance, što znači ponovno rađanje; ako humanizam označimo kao bazu, naučno - duhovni sadržaj, onda je renesansa celokupna kultura . Ime
Karakteristike: • raskid sa srednjim vekom, • obnova klasične starine i čoveka.
Vreme • Preteče se javljaju još u XIII veku. Pod humanizmom se podrazumeva period koji traje od XIV i u XV veku, dok se renesansom nazivaju duhovne i umetničke pojave XVI veka.
Mesto • Italija • Najznačajniji centri okupljanja bile su akademije.Zamenile su sr. univerzitete koji su bili pod kontrolom crkve.Nastajale su u velikim kulturnim središtima: Rim, Firenca, Napulj.
Kulturno - istorijski uslovi : • razbijanje zatvorenog feudalnog ekonomskog sistema; • procvat trgovine; • slabljenje autoriteta crkve; • odbacivanje do tada neprikosnovenog sholastičkog poimanja sveta; • traženje neposrednog dodira između čoveka i Boga;. • rađanje prvih pojmova o naciji.
Antička književnost postaje uzor; latinski jezik potiskuje narodni (italijanski); paradoks: zatvaranje knj. u okviru elite; oživljavanje Platonove ideje o lepom. Humanistički i renesansni knj. oblici: traktat, epistola, rasprava, satira, epigram, sonet, novela. Književnost
Predstavnici • Humanistički predstavnici: Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Đovani Bokačo. • Renesansni predstavnici: • Italija - Lodoviko Ariosto I Torkvato Taso; • Španija - Miguel de Servantes Savedra • Engleska - Viljem Šekspir • Francuska - Fransoa Rable, Mišel Montenj
interesovanje za prirodu rad po živim modelima portret otkrivanje perspektive i trodimenzionalnog prostora proučavanje anatomije lj. tela; proporcija rad u bronzi spomenici po trgovima naga figura briga o anatomiji tela SLIKARSTVO VAJARSTVO
TEME I PREDSTAVNICI • U slikarstvu su osim crkvenih slika prisutni: • istorijske, mitološke kompozicije i portreti; • tehnika: platno i uljane boje; • događaji i ljudi savremenog života; • priroda. XV: Botičeli, Leonardo da Vinči XVI: Rafael, Mikelanđelo,Ticijan
MUZIKA • Pojava renesanse u muzici vezuje se za XVI vek; • višeglasje;razvoj m. teorije; • najznačajniji oblik sv. m. madrigal,pisan na stihove Petrarke, Ariosta, Tasa; • duhovna muzika: misa, motet, himna; • instrumentalna m. dobija samostalnost; usavršava se tehnička strana instrumenta; lauta,orgulje,klavičembalo, viola.
U Italiji su poznati kompozitori tzv. rimske i venecijanske škole. U prvoj se stvaraju dela pretežno duhovnog, u drugoj svetovnog karaktera. ĐOVANI PJERLUIĐI DA PALESTRINA- r. Flamanski kompozitori (Belgija, Holandija, Luksembur):ŽOKSEN DE PREU, ORLANDO DI LASO. PREDSTAVNICI
“Ljudi renesanse nalazili su se tada u položaju legendarnog đavoljeg učenika koji je rešio da se takmiči sa dostignućima svog učitelja pa je u toku toga oslobodio mnogo veće sile nego što je nameravao. Ali, kako je njihov učitelj bio mrtav, a ne samo odsutan, oni su morali da se uhvate u koštac s tim nepoznatim silama kako su znali i umeli, dok nisu sami postali učitelji. Taj proces prisilnog napretka bio je pun kriza i napetosti. Živeti u doba renesanse moralo je biti neudobno, mada krajnje uzbudljivo. Međutim, upravo te napetosti - bar tako se čini gledajući unatrag - izazvale su bujicu stvaralačke energije kakvu svet dotada nije doživeo.” • H. W. Janson: Istorija umetnosti, str.284