1 / 24

Завод за унапређивање образовања и васпитања

Завод за унапређивање образовања и васпитања. Аутор рада : Наставни предмет : Тема : Узраст : Потребна технологија :. Слађана Дамњановић, Гимназија, Крушевац српски језик и књижевност поетика хуманизма и ренесансе први разред рачунар,видео бим.

kenda
Download Presentation

Завод за унапређивање образовања и васпитања

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Завод за унапређивање образовања и васпитања Аутор рада: Наставни предмет: Тема: Узраст: Потребна технологија: Слађана Дамњановић, Гимназија, Крушевац српски језик и књижевност поетика хуманизма и ренесансе први разред рачунар,видео бим Кликните овде за унос приказа часа у Word документу!

  2. Poetika humanizma i renesanse • ime • karakteristike • vreme • mesto • kulturno-istorijski uslovi • književnost • ostale umetnosti

  3. Humanizam:kulturno-istorijska pojava, dobila ime po srednjevekovnoj praksi da se profane, naučne discipline nazivaju ljudskim, humanim (lat. Humanus), nasuprot božanskim (teologija). Renesansa:ime potiče od francuske reči renaissance, što znači ponovno rađanje; ako humanizam označimo kao bazu, naučno - duhovni sadržaj, onda je renesansa celokupna kultura . Ime

  4. Karakteristike: • raskid sa srednjim vekom, • obnova klasične starine i čoveka.

  5. Vreme • Preteče se javljaju još u XIII veku. Pod humanizmom se podrazumeva period koji traje od XIV i u XV veku, dok se renesansom nazivaju duhovne i umetničke pojave XVI veka.

  6. Mesto • Italija • Najznačajniji centri okupljanja bile su akademije.Zamenile su sr. univerzitete koji su bili pod kontrolom crkve.Nastajale su u velikim kulturnim središtima: Rim, Firenca, Napulj.

  7. FIRENCA

  8. RIM

  9. Kulturno - istorijski uslovi : • razbijanje zatvorenog feudalnog ekonomskog sistema; • procvat trgovine; • slabljenje autoriteta crkve; • odbacivanje do tada neprikosnovenog sholastičkog poimanja sveta; • traženje neposrednog dodira između čoveka i Boga;. • rađanje prvih pojmova o naciji.

  10. Antička književnost postaje uzor; latinski jezik potiskuje narodni (italijanski); paradoks: zatvaranje knj. u okviru elite; oživljavanje Platonove ideje o lepom. Humanistički i renesansni knj. oblici: traktat, epistola, rasprava, satira, epigram, sonet, novela. Književnost

  11. Predstavnici • Humanistički predstavnici: Dante Aligijeri, Frančesko Petrarka, Đovani Bokačo. • Renesansni predstavnici: • Italija - Lodoviko Ariosto I Torkvato Taso; • Španija - Miguel de Servantes Savedra • Engleska - Viljem Šekspir • Francuska - Fransoa Rable, Mišel Montenj

  12. interesovanje za prirodu rad po živim modelima portret otkrivanje perspektive i trodimenzionalnog prostora proučavanje anatomije lj. tela; proporcija rad u bronzi spomenici po trgovima naga figura briga o anatomiji tela SLIKARSTVO VAJARSTVO

  13. TEME I PREDSTAVNICI • U slikarstvu su osim crkvenih slika prisutni: • istorijske, mitološke kompozicije i portreti; • tehnika: platno i uljane boje; • događaji i ljudi savremenog života; • priroda. XV: Botičeli, Leonardo da Vinči XVI: Rafael, Mikelanđelo,Ticijan

  14. Leonardo: Mona Liza

  15. Sikstinska kapela

  16. Ticijan

  17. Boticeli : Venera

  18. Rafaelo: Papa Lav X

  19. MUZIKA • Pojava renesanse u muzici vezuje se za XVI vek; • višeglasje;razvoj m. teorije; • najznačajniji oblik sv. m. madrigal,pisan na stihove Petrarke, Ariosta, Tasa; • duhovna muzika: misa, motet, himna; • instrumentalna m. dobija samostalnost; usavršava se tehnička strana instrumenta; lauta,orgulje,klavičembalo, viola.

  20. U Italiji su poznati kompozitori tzv. rimske i venecijanske škole. U prvoj se stvaraju dela pretežno duhovnog, u drugoj svetovnog karaktera. ĐOVANI PJERLUIĐI DA PALESTRINA- r. Flamanski kompozitori (Belgija, Holandija, Luksembur):ŽOKSEN DE PREU, ORLANDO DI LASO. PREDSTAVNICI

  21. Sineopticka tabela

  22. Sineopticka tabela- II

  23. Sineopticka tabela- III

  24. “Ljudi renesanse nalazili su se tada u položaju legendarnog đavoljeg učenika koji je rešio da se takmiči sa dostignućima svog učitelja pa je u toku toga oslobodio mnogo veće sile nego što je nameravao. Ali, kako je njihov učitelj bio mrtav, a ne samo odsutan, oni su morali da se uhvate u koštac s tim nepoznatim silama kako su znali i umeli, dok nisu sami postali učitelji. Taj proces prisilnog napretka bio je pun kriza i napetosti. Živeti u doba renesanse moralo je biti neudobno, mada krajnje uzbudljivo. Međutim, upravo te napetosti - bar tako se čini gledajući unatrag - izazvale su bujicu stvaralačke energije kakvu svet dotada nije doživeo.” • H. W. Janson: Istorija umetnosti, str.284

More Related