1.12k likes | 1.27k Views
РИХАРД ВАГНЕР НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ. Олга Марковић , музејски саветник Отварање 8. април 2013. Музеј позоришне уметности Србије, Београд. Рихард Вилхелм Вагнер 1813 Рођен у Лајпцигу 22.маја.
E N D
РИХАРД ВАГНЕРНА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ Олга Марковић, музејски саветник Отварање 8. април 2013. Музеј позоришне уметности Србије, Београд
РихардВилхелмВагнер 1813 Рођен у Лајпцигу 22.маја. Отац, полицијскичиновник, умројекадјеРихардимаосамонеколикомесеци. ДосвојеседмегодинеподутицајемочухаЛудвигаГајера, комедиографа, песника и сликара. У Дрездену, каосредњошколац, показујевеликоинтересовањезапозориште, нарочитогапривлачеШекспир и митолошкетеме. Тудоживљава и првеутискесаоперскесцене. КарлМаријаВеберпостајемуидол. 1827 Враћасе у Лајпциг. Учивиолинукод Р. Сипа, клавиркодоргуљаша Г. Милера. 1831 Постајеstudiosusmusicae, слушапредавањеизфилософије и естетике. 1832 Првипокушајикомпоновањаопере „Венчање“ (фрагмент). 1833 Постајекорепетиторпозоришта у Вирцбургу и компонујесвојупрвуоперу „Виле“ (осећасеутицај К. М. Вебера). 1834 Диригентградскогпозоришта у Магдебургу. Упознајесе с МиномПланер и женисе 1836. 1835-1836 Компонујеоперу „Забрањенаљубав“ (премаШекспиру, следећинемачке и францускеоперскетрадиције). Испољавасекаоромантичар. Операнијеималауспеха. 1837 Одлази у Ригу и постајеоперски и концертнидиригент. Пишелибретоопере „Ријенци“. 1839 „Ријенци“ желидаприкаже у Паризу. ПутујебродомпрекоЛондона. У невременубродјезалутаодонорвешкихобала и морнаримупричајулегенду о уклетомХоланђанину. 1839-1842 Узалудпокушавадасепробије у парискоммузичкомживоту. Издржавасеизрађивањемклавирскихизвода, коректуромитд. У ПаризуупознајеБерлиоза, Листа, Халевија. ДивисеБетовену. 1841 Kомпонује „Холанђанина“. 1842 Праизвођењеопере „Ријенци“ у Дрездену и првиуспех. 1843 Праизвођење „УклетогХоланђанина“. Невеликиуспех. ПостаједиригентДрезденскедворскеопере и афирмишесе. Завршавалибретоопере „Танхојзер“. Праизвођење „Танхојзера“. Почињеборба „за и против“ Вагнера. ИнтересујесезаФојербаха и Бакуњина.
1848 Завршава „Лоенгрина“ коганепримају у Дрездену. Чиниседајетобиоједанодповодаштосеснажнијеопределиозареволуцију, а затим и активноучествовао. Држиговоре, напададруштвеноуређење, делипрогласевојсцикојаопседаДрезден. Издајесеналогзахапшење. Бежикод Ф. Листа у Вајмаргдеприсуствујепроби „Танхојзера“. ПослекраткепосетеПаризу, настањујесе у Цирихугдерадикаодиригент 1850 Праизвођење „Лоенгрина“ у Вајмару. ДиригујеЛист. Припрематетралогију „ПрстенНибелунга“. 1851 Пишепоему „МладиЗигфрид“. Настављараднапрвомделутетралогије. 1855 У ЛондонудиригујеконцертимаФилхармонијскогдруштва. 1856 ВраћасеизЛондонаболестан и разочаран. Довршава „Валкире“. Започиње „Зигфрида“ и напуштага. 1857-1859 Настају „Тристан и Изолда“. 1858-1864 Периодлутања и путовања. 1860 Поново у Паризу. 1861 У Паризунеуспех „Танхојзера“. Амнестија. Допуштенборавак у немачкимземљама. У Бечуизведен „Лоенгрин“. 1862 Концертнатурнеја: Праг, Будимпешта, Петроград и Москва. 1863 Враћасе у Беч. У тешкојјематеријалнојситуацији. 1864 Лудвиг II, баварскикраљ, позивага у Минхен и стављамунарасполагањенеограниченасредства, тесеизводе “Холанђанин“ и „Танхојзер“. 1865 Праизвођење „Тристана и Изолде“ подруководством Х. В. Билова. ИнтригепротивВагнера. Негодовањедворскихкруговапротивпомоћикраљанекадашњемреволуционару, као и збогљубавневезесаКозимом, кћерком Ф. Листа и супругомБилова. НапуштаМинхен и одлази у ТрибшенкрајЛуцерна. 1868 Праизвођење „Мајсторипевачи“ у Минхену. 1869 Праизвођење „Рајнскозлато“. 1870 ВенчањесаКозимом. Праизвођење „Валкире“. Познанство с Ничеом. 1872 Пресељавасе у Бајројт (каснијетуподижесвојувилу). Постављањекаменатемељцазапозоришнузграду. 1876 СвечаноотворенБајројтФестшпилхаус. Од 13. до 30. августаизведенатетралогија „ПрстенНибелунга“ подвођством Х. Рихтера. Финансијскирезултатпоразан. Позориштесезатвара. 1882 Позориштепоновоотворенозапремијеру „Парсифала“. Крајемгодинеодлази у Венецијудасеопорави. Умире у Венецији 13. фебруара у палатиВендрамин. Сахрањен у Бајројту у паркуВанфрид.
Раднасоба – библиотека Р. Вагнера у Бајројту
П. Калпокас: ПотретРихардаВагнера
Деца – Изолда, Бландине, Ева, Зигфрид и Даниела
ФранцЛистсасупругом (родитељиВагнеровеженеКозиме)
ГеоргијеЈурењевтумачиојеХоланђанинанапремијериХоланђаниналуталице1923.ГеоргијеЈурењевтумачиојеХоланђанинанапремијериХоланђаниналуталице1923.
ИванБрезовшек, дириговаонапраизвођењуопереХоланђанинлуталицау Народномпозоришту у Београду 1923.
РедитељТеофанПавловски и СветозарПисаревић, Холанђанинлуталица, 1923.
ЕвгенијаПинтеровићтумачилајеМеринапремијериХоланђаниналуталице,1923.ЕвгенијаПинтеровићтумачилајеМеринапремијериХоланђаниналуталице,1923.
ЈелисаветаЛизаПопова (приватно) тумачилајеСентунапремијериХоланђаниналуталице 1923.
Баханал, балетнамузикуизТанхојзера. НинаКирсанова и МилошРистић, НП 1943.
ДиригентИванБрезовшек и редитељЕрихХецелсасолистима и ансамбломТанхојзера, НП 1934.
МариоШименц и БахријаНуриХаџић у Танхојзеру, НП 1934.
Танхојзер, 1964. СценографијаВладимирЖедрински
ВладимирЖедрински: Танхојзер, 1964 (нацрткостима)
БалетскасценаизопереТанхојзер, НП 1964.
ВладимирЖедрински: Танхојзер, 1964 (нацрткостима)
ЂорђеЂурђевић и РадмилаБакочевић у Танхојзеру, НП 1964.
ВладимирЖедрински: Танхојзер, 1964 (нацрткостима)