290 likes | 630 Views
ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА. - VI разред основне школе -. Припремио: проф.Радосав Седларевић. Природна средина Географска средина Географска регија Привреда. ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА. ПРИРОДНА СРЕДИНА. Природа или природна средина преставља окружење у коме живимо.
E N D
ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА -VI разред основне школе - Припремио: проф.Радосав Седларевић
Природна средина Географска средина Географска регија Привреда ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА
ПРИРОДНА СРЕДИНА • Природа или природна средина преставља окружење у коме живимо. • Природну средину чине жива бића ( биљке, животиње и људи) и неживи елементи ( вода, тло, ваздух, рељеф...). • Сви елементи природне средине су међусобно повезани и зависе једни од других.
ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА • Географску средину чини природна средина која је измењена човековом активношћу. • При мењању природне средине човек често не води рачуна о последицама тих промена. • Те последице, често доводе и до еколошких катастрофа, па и до угрожености живота и опстанка људи.
ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ • Географске регије су поједине веће или мање територије на Земљиној површини које се разликују од других, околних територија, по једном или више географских елемената ( природно-географски или друштвено-географски елементи). • Границе појединих регија нису прецизне због укрштања појединих географских елемената. • Географске регије проучава регионална географија.
ПРИВРЕДА • Производња материјалних добара је процес којим човек, улажући свој рад, мења предмете и материјале из природе. • Природна богаства која људи користе у процесу производње чине природне ресурсе( сировине). • Све природне ресурсе поделили смо на необновљиве и обновљиве ресурсе.
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ • Необновљиви природни ресурси се могу употребити само једном, јер је њихов процес стварања јако дуг ( угаљ, нафта, руде, гас...). • Обновљиви природниресурси се не губе и брзо се обнавњају ( сунчева енергија, ветар, вода, биљни свет, животињски свет...)
ПРИВРЕДА - ПОДЕЛА • Привреда обухвата производњу и расподелу материјалних добара (робе) као и разне услуге. • Сва људска занимања груписана су у одређене делатности. • Делатности ( занимања) делимо на привредна и непривреда. • Привредне делатности могу бити производне и услужне. • Привредне делатности се деле на привредне гране.
Привредне делатности груписали смо у четири сектора ( целине): примарне, секундарне, терцијарне и квартарне ( непривредне). ПРИВРЕДНИ СЕКТОРИ
ПРИМАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ГРАНЕ Примарне делатности су делатности којима се човек бави ради обезбеђивања хране и неких сировина за индустрију. Ово су уједно и најстарија човекова занимања.
ПОЉОПРИВРЕДА • Земљорадња се дели на: ратарство, повртарство, воћарство и виноградарство. • Сточарство се дели на: говедарство, овчарство, свињогојство, живинарство...
СЕКУНДАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ГРАНЕ Све остале производне делатности, сем пољопривреде, чине секундарне делатности. Најважнија грана је индустрија које се дели на тешку и лаку. ( Индустријска револуција – Џемс Ват -1765.го).
ТЕРЦИЈАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ГРАНЕ Већа запошљеност у терцијарном сектору, у односу на остала два сектора одређује већи степен развијености једне земље. По привредној развијености земље делимо на: високоразвијене, земље у развоју и неразвијене.
КВАРТАРНИ СЕКТОР • Непроизводне делатности које не остварују приходе припадају квартарном сектору. • Овом сектору припадају школство, здравство, култура, наука, државна управа, војска, полиција...
ФАКТОРИ • Фактори који утичу на развој привреде могу бити: • Природни фактори – клима, рељеф, воде, биљни покривач, минерална богаства, обрадиве површине ... • Друштвени фактори – број становника, старосна структура, образовна структура, својинска структура, развијеност саобраћаја, тржишна привреда ... • Технички фактори – развој науке, технолошке иновације, развој информатичког система, роботизација, развој комуникација ...
ВРСТЕ ПРИВРЕДЕ • По начину управљања и организовања привреда може бити: • Тржишна привреда – заснива се на приватној својини, слободи избора производње и слободној конкуревцији. • Државна ( централистичка) привреда – заснива се на државној својини и централизованој производњи без праве конкуренције ( монополска производња).