Нова европска пољопривредна политика

1. Нова европска пољопривредна политика

2. Зашто се десила реформа? Да би ЗПП ефикасно реаговала на нове изазове: • Унапређење одрживог управљања природним ресурсима; • Савлађивање притиска на пољоп. производњу због климатских промена, потреба за смањењем емисије гасова, коришћење обновљиве енергије; • Повећање конкуренције у ситуацији растуће глобализације и нестабилности цена, уз задржавање нивоа производње у целој ЕУ; • Оптимално коришћење структуре и производних система фарми у ЕУ, прилагођавање проширењу ЕУ; • Јачање територијалне и социјалне повезаности руралних области ЕУ, кроз запосленост и диверзификацију; • Креирање ЗПП као праведне и уравнотежене политике, уз смањење диспаритета између земаља чланица; • Настављање поједностављења процедура имплементације ЗПП, унапређење контроле и смањење администрације.

3. Како је текао процес? • Предлог Европске комисије о новој ЗПП → октобар 2011. • Усвајање већине елемената нове ЗПП током тријалога Европске комисије, Европског парламента и Савета Европе → 26. јуна 2013. • Усвајање Вишегодишњег финансијског оквира (буџета) за 2014-2020 → 24. септембар 2013. • Односи се на 4 основне регулативе: • Нова регулатива ступа на снагу јануара 2014. или јануара 2015. (већина нових директних плаћања). • Могућа “транзициона правила” у 2014. НОВО! ЕП усвојио 5 регулатива за реформу ЗПП

4. Шта реформа доноси? • Боља избалансираност прехрамбене сигурности и заштите животне средине; • Праведнија расподела средстава између фармера, региона и земаља чланица; • Посебан фокус на младе пољопривреднике; • Подршка организацијама пољопривредника, иновацијама и инвестицијама; • Помоћ пољопривредницима у борби против климатских промена и губитка биодиверзитета и унапређењу квалитета воде и земљишта.

5. Елементи ЗПП EAGF EAFRD Мере обавезне за земље чланице, не суфинансирају се из националних буџета (уз мање изузетке) Мере углавном добровољне за земље чланице, кофинансирају се из националних буџета Обезбеђена примена заједничке политике у оквиру јединственог тржишта, котролисана од стране заједничке администрације и система контроле Расподела кроз стратешки оквир, који повезује европске, националне, регионалне и локалне потребе

6. Директна плаћања

7. Директна плаћања • Систем обрачуна: напушта се систем директних плаћања према историјским правима. • Основна шема плаћања: до 70% буџета за директна плаћања, обезбеђује се јединствено плаћање (flat-rate). • Редистрибуција плаћања између чланица: буџети за директна плаћања биће постепено прилагођавани, чиме се смањује разлика између земаља чланица у просечном плаћању по хектару. • Редистрибуција плаћања између фармера у земљама чланицама: чланице које примењују расподелу према историјским правима могу да изаберу национални или регионални приступ (на основу администрат. или агрономских критеријума). • Плаћање за „прве хектаре“: до 30% буџета за директна плаћања земља може да дистрибуира фармерима за њихових првих 30 хектара (или до просечне величине фарме, ако је већа од 30 хектара).

8. Директна плаћања • Редукција плаћања за велике фарме: смањење плаћања за индивидуалне фарме за 5% преко износа од 150.000 € (ако се урачунавају трошкови плата 300.000 €). • Шема за младе фармере: фармери до 40 година старости поред основног плаћања остварују право на додатно плаћање у периоду до 5 година; до 2%буџета за директна плаћања. • Шема за мале фармере: фармер се одлучује за ову шему и добија фиксни годишњи износ (између 500€ и 1.250 €), без обзира на величину фарме; до 10% буџета за директна плаћања. • Производно-везана плаћања: плаћања везана за производњу одређених производа ограничавају се на 8% буџета за директна плаћања. • Подршка областима са природним ограничењима: земља чланица (или регион) могу доделити додатно плаћање за области са природним ограничењима; до 5% буџета за директна плаћања.

9. Директна плаћања • Финансијска дисциплина: смањење плаћања неће се примењивати на првих 2.000 € директних плаћања, које фармер прими. • Трансфер средстава између стубова: земље чланице могу до 15% буџета за директна плаћања (I стуб) да пребаце у буџет за рурални развој (II стуб), као и до 15% буџета за рурални развој у буџет за директна плаћања. • „Активни фармер“: да би се избегло да нека правна лица аплицирају за директна плаћања, којима примарна делатност није пољопривреда, уводи се негативна листа привредних делатности, које се искључују из директних плаћања (аеродром, железница, водовод, спортски и рекреативни центри и сл.). • Прихватљиви хектари: 2015. година ће бити нова референтна година за алокацију права на плаћање, али повезана са корисницима директних плаћања у 2013.

10. Директна плаћања- „Зелено“ плаћање (greening)- • Додаје се на Основну шему плаћања/SAPS; • Свако газдинство добија додатно плаћање по хектару за спровођење одређених пољопривредних пракси за очување климатских и еколошких фактора; • До 30% буџета за директна плаћања, обавезно за земље чланице; • Обавезно за фармера → неиспуњење greeningзахтева кажњава се смањењем плаћања и казнама; • Области под органском производњом сматрају се областима које су испуниле greeningзахтеве, без додатних захтева.

11. Директна плаћања- „Зелено“ плаћање (greening)- • Одржавање трајних травњака • Диверзификација усева • фармер мора да гаји најмање 2 усева ако има преко 10 hа, односно најмање 3 усева ако има преко 30 hа обрадивог земљишта; • главни усев може да покрива највише 75% обрадивог земљишта, а два главна усева највише 95%. • Обезбеђивање „еколошки фокусираних области“ • најмање 5% обрадивог земљишта газдинстава која имају преко 15 hа; • ивице поља, живице, дрвеће, необрађено земљиште, елементи пејзажа, биотопи, ветрозаштитни појасеви, пошумљена подручја и сл.

12. Директна плаћања - шеме • Обавезне шеме: • (обавезна за све земље ЕУ) • Основна шема плаћања • “Зелено” плаћање • Шема за младе фармере • Добровољне шеме: • (изборна за земље ЕУ) • Производно везана плаћања • Подршка областима са отежаним условима производње За сва плаћања важе правила “унакрсне усклађености” ИЛИ Поједностављена шема за мале фармере

13. Мере уређења тржишта

14. Мере уређења тржишта • Квоте: укидање квота за млеко 2015.год., укидање квота за шећер 30. септембра 2017.год. • Производња вина: укидање система права на засаде винове лозе до краја 2015.год. и увођење система одобрења за нове засаде винове лозе од 2016.год., ограничен раст на 1% годишње. • Тржишне интервенције: постојећи систем јавних интервенција и помоћи скадиштењу у приватним складиштима постаје осетљивији и ефикаснији (нарочито у области меса и млека). • Кризне резерве: уводе се „заштитне клаузуле“ у све секторе, које омогућавају ЕК да предузме хитне мере у случају општих поремећаја на тржишту; финансирање од годишњег смањења директних плаћања.

15. Мере уређења тржишта • Шеме воће у школама и млеко у школама: настављају се, уз повећање буџета. • Произвођачке организације: признавање произвођачких организација и међусекторских организација и њихово даље оснивање пребацује се у политику руралног развоја (II стуб) и финансираће се из буџета за рурални развој. • Колективно преговарање: предвиђено под одређеним условима и гаранцијма за понуду маслиновог уља, говедине, жита и неких ратарских култура. • Поједностављење шема: неке мање или некоришћене шеме се укидају (помоћ за коришћење обраног млека и обраног млека у праху у сточној храни, производно-везана помоћ за производњу свилених буба).

16. Рурални развој

17. Рурални развој • Земље чланице (или региони) дизајнирају своје вишегодишње програме руралног развоја (садрже мере ЕУ политике), у складу са потребама својих руралних области; • Програми се кофинансирају из националних буџета; • Мере руралног развоја на ЕУ нивоу више се не деле на „осе“, са одређеном минималном издвајањима за сваку осу; • Уместо тога, земље чланице (или региони) сада саме одлучују које мере и како ће имплементирати, како би испуниле циљеве у оквиру шест ширих приоритета и њихових детаљнијих под-приоритета; • Најмање 30% ЕУ буџета за рурални развој земља чланица мора да потроши на одређене мере, које се односе на управљање земљиштем и борбу против климатских промена, и најмање 5% на LEADERприступ.

18. Рурални развој ПРИОРИТЕТИ

19. Рурални развој - мере • Иновације: оснивањеЕвропског партнерства за иновације (EIP); мере као што су трансфер знања, сарадња и инвестиције у основна средства. • Знање: јачање мера за саветодавне службе (у вези ублажавања утицаја климатских промена, еколошких захтева, економског развоја и тренинга). • Реструктурирање фарми / инвестиције / модернизација: виши ниво подршке ако су EIPили заједнички пројекти. • Млади фармери: комбинација мера – грантови за покретање бизниса (до 70.000 €), инвестиције у основна средства, тренинзи и саветодавне услуге. • Мале фарме: помоћ за покретање бизниса до 15.000 € по фарми.

20. Рурални развој - мере • Инструмент за управљање ризиком: осигурање и заједнички фондови – за осигурање усева од временских непогода и животиња од болести (надокнађује се до 70% губитка ако приход опадне за 30%). • Произвођачке групе/организације: подршка за успостављање група/организација на основу бизнис плана (само за МСП). • Агро-еколошка и климатска плаћања: заједнички уговори; повезана са одговарајућим тренингом/информацијама. • Органска производња: нова посебна мера за већу „видљивост“ производа. • Шумарство: унапређена подршка кроз грантове и годишња плаћања. • Планинска подручја: за планинска подручја и пољопривредно земљиште изнад 62º N, помоћ може износити и до 450 €/ha.

21. Рурални развој - мере • Остале области са природним и осталим специфичним ограничењима: ново разграничење подручја са природним ограничењима – ступа на снагу најкасније 2018.год., базирано на 8 био-физичких критеријума. • Сарадња: проширене могућности за подршку технолошкој, еколошкој и комерцијалној сарадњи. • Непољопривредне активности: грантови за покретање бизниса и развој микро и малих предузећа. • Основне услуге и обнова села: инвестиције у инфраструктурне системе и обновљиве изворе енергије, измештање активности /пренамена објеката. • LEADER: подизање свести и подршка припреми стратегија; промоција коришћења фондова на локалном нивоу; постаје заједнички приступ за локални развој заједнице.

22. Хоризонтална регулатива • Контрола: снижена у регионима где су претходне провере показале поштовање правила; повећава се у регионима где су уочени проблеми. • Саветодавне службе: проширује се саветовање фармера (осим „унакрсне усклађености“) на „зелена“ директна плаћања, услове за одржавање земљишта прихватљивог за директна плаћања, коришћење вода, одрживо коришћење пестицида, као и одређене мере руралног развоја. • Кризне резерве: формираће се сваке године у износу од 400 мил. € (цене 2011.) уз примену финансијске дисциплине; ако се износ не утроши за кризу, враћа се фармерима кроз директна плаћања у наредној години.

23. Хоризонтална регулатива“Унакрсна усклађеност” • Захтева се поштовање: • заштите околине, здравља људи, животиња и биља, као и добробити животиња (SMR), • добрих пољопривредних пракси и еколошких захтева (GAEC). • Услов за остваривање права на: • сва директна плаћања, • неке мере руралног развоја, • нека плаћања за производњу вина. • Додају се услови везани за коришћење вода и одрживо коришћење пестицида, када се утврди правилна примена у земљама чланицама. • Искључују се услови где нема јасних обавеза фармера и које је тешко контролисати.

24. Како ће се применити? • Циљ је да све нове регулативе ступе на снагу 1. јануара 2014.год. • Агенције за плаћања немају времена за припрему администрације и контроле нових директних плаћања. • Европска комисија предложила транзициони период за директна плаћања у 2014. години. • Нови елементи директних плаћања – „зелено“ плаћање и шема за младе фармере, примењиваће се од 2015. године. • Од земаља чланица се захтева да припреме вишегодишње програме за рурални развој, који ће бити усвојени почетком године.

25. Више о ЗПП 2014-2020... • Евопска комисија: www.ec.europa.eu • DG AGRI:www.ec.europa.eu/agriculture – The Common Agricultural Policy after 2013: www.ec.europa.eu/agriculture/cap-post-2013/index_en.htm

26. www.minpolj.gov.rs milica.jevtic@minpolj.gov.rs