350 likes | 652 Views
LEČENJE DIABETES MELLITUSA U TRUDNOĆI. Prof. d r Mirjana Varjačić. K raj XIX veka prvi podaci o trudnoći dijabetičarki Fertilnost dijabetičarki svega 2%. Joslin 1916. -Spontanih pobačaja 30 %. WILLIAMS 1925. – mater. mortal. 50%. Banding , Best 1921-1922. otkrivaju insulin .
E N D
LEČENJE DIABETES MELLITUSA U TRUDNOĆI Prof. dr Mirjana Varjačić
Kraj XIX veka prvi podaci o trudnoći dijabetičarki Fertilnost dijabetičarki svega 2%. Joslin 1916. -Spontanih pobačaja 30 %.WILLIAMS 1925. – mater. mortal. 50%. Banding , Best 1921-1922. otkrivaju insulin
Period od otkrivanja insulina deli se na tri perioda: • Iperiod (1921-1940) - smrtnost dece 30%. • II period (1940-1970) – smrt. dece 15%, ≥ 50% umire od RDS-a. • III period (posle 1970) – mort. dece se približava onoj u opštoj populaciji.
Učestalost: • U opštoj populaciji 3-10%, stalno se povećava. • Dijabetes dijagnostikovan pre trudnoće komplikuje oko 0,2-0,3% svih trudnoća • Gestacijski dijabetes u oko 5-8% (1/5 trudnoća) • SAD – 1-14% (najčešće oko 2-5%, starost 20-39 godina) • ≤ 1% Tanzanija • 14-22% Indijanci
Klinička klasifikacija SZO:1. Insulin zavisni - tip I2. Insulin nezavisni - tip II (negojazni i gojazni)3. Smanjena tolerancija glukoze (negojazni i gojazni). 4. Gestacijski dijabet
PRISCILLA WHITE ’S (1965,1976) A – dovoljna je samo dijeta.B – početak bolesti posle 19.god, trajanje bolesti manje od 10 god.C – početak bolesti od 10-19 god, trajanje duže od 10 god.D – trajanje bolesti više od 20 god, retinopatija i hipertenzijaR – priliferativna retinopatija i/ili krvarenje u stakl. teluF – nefropatija sa proteinurijom ≥ 500mg/dnevnoRF – udruženi kriterijumi za obe klaseH – klinički evidentirane bolesti srcaT – stanja pre bubrežne transplantacije.
VRSTE DIABETES MELLITUSA U TRUDNOĆI • PREGESTACIJSKI DIABETES MELLITUS • GESTACIJSKI DIABETES MELLITUS • BORDELAJN GESTACIJSKI DIABETES MELLITUStzv.predijabetes – povećan rizik za razvoj dijabetesa imaju: • glikemija našte 5,6 – 6,9mmol/L • 2 sata nakon 75gr glukoze – 7,8 – 11,0mmol/L • HbA1C 5,7 – 6,4%
Gestacioni diabetes mellitus (GDM) • Poremećaj glukozne tolerancije (OGTT) • Euglikemija održiva samo dijetom • Dijeta nije dovoljna – potreban je insulin Sindrom intolerancije koji se prvi put manifestuje ili otkrije tokom graviditeta i obično nestaje posle porođaja.Obično se javlja u II i III trimestru, u vreme kad se normalno razvija rezistencija na insulin zbog veće koncentracije hormona koji antagonistički deluju na insulin.
Specifićnosti u trudnoći Glikoza je slab podražaj za lučenje insulina pre 24NG. U trudnoći dolazi do hipertrofije Langhansovih ostrvaca, zbog povećanog broja β-ćelija.Majčin insulin ne prelazi kroz placentu, isto kao ni fetalni.β-ćelije se formiraju od 1o-11ng.Insulin fetalnog porekla može se dokazati od 8-9ng.U amnionskoj tečnosti insulina ima od 17ng.
Fetalni pankreas ne reaguje na AKUTNE promene koncentracije,ali reaguje na HRONIČNU hiperglikemiju,hipertrofijom i hiperplazijom ostrvaca i povećanim lučenjem insulina.
Normalna trudnoća deluje dijabetogeno • Estrogen i progesteron • Prolaktin • HPL • Leptin (protein koji kodira gen za gojaznost, luče za adipociti i placenta. Povezan sa insulinom, odličan marker za insulinsku rezistenciju). • Tumor nekrozis faktor α • Adrenomedulin (novootkriveni peptid, koji ima ulogu u regulaciji lučenja insulina kod GDM) • Adiponectin (hormon masnog tkiva, luče ga adipociti, reguliše metabolizam glukoze i masti).Praćen visokim vrednostima HDL.
GDM- faktori rizika: • Maternalni faktori (starije prvorotke, visok patitet, BMI≥27 (rizik12,3%), visina ≤157cm, PCOS, IUGR,α talasemija) • Porodični faktori (dijabet majke i/ili u užoj porodici) • Loši akušerski ishod u predhodnoj trudnoći (malformacije, FMU, makrosomija,carski rez, GDM) • Akušerski faktori ( Visok krvni pritisak, multipla trudnoća, povećana konc. Fe) Zaštitni faktori: • Mladost • Konzumiranje alkohola!!!
Strategija skrininga(rizik za GDM treba ta bude prepoznat u prvoj poseti ginekologu): Nizak rizik (testiranje nivoa šećera u krvi nije potrebno rutinski): • Nema DM u I stepenu srodstva • Ima manje od 25 godina • Imala je normalnu težinu na rođenju • Nema loš ishod predhodne trudnoće • Nema podataka o poremećaju metabolizma šećera u anamnezi • Pripada etničkoj grupi sa manjim rizikom za DM
Oni koji ne pripadaju grupi sa malim rizikom Oni koji su bili u grupi sa visokim rizikom ali pri ranom testiranju nije dokazano prisustvo GDM Teška gojaznost Porodično opterećenje za tip 2 DM Predhodna trudnoća sa GDM Prisutna intolerancija glukoze pre trudnoće Glikozurija Prosečan rizik: Visok rizik:
Dijagnoza GDM(prag nivoa glikemije – kontraverzna tema) Dijagnoza se postavlja bez OGTT-a: • Našte ≥ 7,0mmol/L • U slučajnom uzorku ≥ 11,1mmol/L Potreban OGTT: • našte ≥ 5,8mmol/L • 2 sata posle jela ≥ 6,7mmol/L
DijagnozaScrininng glucose • O Saliven test ≥ 7,8mmol/L(~80%) ≥7,2mmol/L(~90%) Two step • Merenje nivoa šećera u krvi 2 sata nakon primene 75gr glukoze. ≥ 8,6mmol/L One step
OGTT • Našte 5,3 mmol/L • 60min – 10,0 mmol/L • 120min – 8,6 mmol/L • 180min – 7,8 mmol/L 100gr • Našte 5,3 mmol/L • 60min – 10,0 mmol/L • 120min – 8,6 mmol/L 75gr
UTICAJ DIJABETESA MELLITUSA NA TOK TRUDNOĆE • Veća učestalost preeklampsija i eklampsija • Polihidramnion (82,7-32%) • Kongenitalne anomalije (KVS 37,6%;Skelet 14,7%;CNS 9,8%;Multiple malformacije 16%;) • Fetalna makrozomija • IUGR, asfiksija • Infekcija • Spontani pobačaj i prevremeni porođaj • povećana smrtnost majki (0,15%)-sepsa, hemoragija, ketoacidoza, infarkt miokarda, anestezija, hipoglikemija... 14 velikuh kohortnih studija navodi da je rizik od krupnih anomalija 3,5% (opšta populac. 2,1%).
OSNOVNI PRINCIPI TERAPIJE DIJABETES MELLITUSA U TRUDNOĆI • Higijensko-dijetetski režim • Vežbe i fizička aktivnost • Insulinska terapija • Oralna antidijabetična terapija
Dijetalna terapija – primarna terapijska strategija: • U skladu sa principima ishrane obolelih od dijabeta • Poštuje nutritivne potrebe u trudnoći • Individualna za svakog pacijenta i u skladu sa njegovim BMI • Da poštuje kulturološke specifičnosti • Normalno uhranjeni – 30kcal/kg; gojazni – 20-25kcal/kg; neuhranjeni – 40kcal/kg; • Sastav obroka( 60% ugljeni hidrati; 25-30% lipidi;10-20% proteini) • Kontrola prinosa težine u trudnoći (BMI≤19,7/ 12,5-18kg; BMI ≥19,8-25/ 11,5-16kg; BMI ≥ 25/ 7-11,5kg); Dopuna dijetalnoj ishrani je vizička aktivnost (šetnja, vežbe...)
Pre primene leka kod trudnice treba odgovoriti na sledeća pitanja: • Da li lek prolazi posteljicu? • Da li lek koji prođe kroz posteljicu i stigne u fetus: nema efekta, koristan je ili štetan? • Da li je lek EFIKASAN ako nije štetan za fetus? • Da li će pomoći majci? • Da li će povoljan efekat za majku biti koristan ili štetan za plod? • Da li lek prolaskom kroz posteljicu ima direktan efekat na plod?
Specifičnosti insulinske terapije: • Osnovno je izabrati vrstu i način administracije. • Bazalna količina insulina je potrebna da se reguliše endogena produkcija glukoze, a insulin kratkog dejstva za egzogena opterećenja glukoze. • Potrebe za insulinom nisu uniformne u toku dana: mala potreba u toku noći sa porastom u zoru, a zatim postepeno smanjenje.
Za terapiju diabetes mellitusa u trudnoći koriste se analozi insulina: • Analozi kratkog dejstva (do 1h nakon s.c.;trajanje dejstva 2-4h) • Lispro insulin (odobren 1996.god) • Aspart insulin (odobren 1999. god) • Glulisin insulin • Insulin srednje dugog dejstva (1/2-1h nakon s.c,;max 4-12h;trajanje 24h.) • Insulini i analozi insulina srednje dugog dejstva u kombinaciji sa insulinima kratkog dejstva (MIXTARD) • Analozi dugog dejstva • Glargin insulin (odobren 2000.god) – NIJE ODOBREN U TRUDNOĆI • Detemir insulin – nema podataka da je korišćen u trudnoći
Pitanja koja treba razmotriti pre upotrebe određene vrste insulina su: • Iminogenost • Teratogenost i embriotoksičnost • Retinopatija
Insulini su klasifikovani prema tome kada počinje njihovo dejstvo i koliko traje • Brzodelujući insulinski analog NOVORAPID • Kratkodelujući hum. insulin ACTRAPID • Srednjedelujući hum. insulin INSULATARD • Dugodelujući insulin LENTE
Principi uspešne insulinske terapije: • Izabrati insulin sa najmanje antigenosti (tako se izbegavaju insulinska antitela, koja oštećuju fetalne β-ćelije). • Nivo glikemije treba da varira 3-6 mmol/L i danju i noću. • Sugestija - započeti terapije sa 0,7U/kg (prosečna doza je 0,8U/kg; 0,9U/kg u trećem trimestru; 10U/kg u terminu). • Savremeni pristup je 4 doze, mada se mogu davati i dve doze • Insulinske pumpe kod DM tip I su prva linija izbora
Oralni antidijabetici u trudnoći: • Stimulatori lučenja (sekretagogi) insulina • Sulfonilurea • Glibenclamid (GLIBURID)– druga generacija sulfoniluree, minimalno prolazi placentu, ne koristi se u I trimestru;bezbedan u laktaciji. • Pojačivači insulinske aktivnosti • Bigvanidini (METFORMIN) – poboljšavaju aktivnost insulina, ne stimulišu sekreciju, ni oslobađanje, ne izazivaju hipoglikemiju • Tiazolidindioni – aktiviraju γ receptore u ciljnim tkivima i poboljšavaju perifernu iskoristljivost insulina. • Inhibitori α-glukozidaze (usporavaju apsorpciju šećera u GIT posle jela) • Akarboza (PRECOSE) – min.absorbcija, lek koji obećava • Miglitol (Gliset) – nema podataka o korišćenju u trudnoći
Oralni antidijabetici u trudnoći: • Glyburide (sulfonilurea II generacije) minimalno prolazi placentu, i njegova primena je u trudnoći dozvoljena (2,5mg ujutru, do max 20mg) • Metformin – slobodno prolazi placentu, aktivan je kod DM tip II gde postoje funkcionalne β ćelije i kod PCO Sy. Ova primena je još uvek predmet polemike u stručnim krugovima i mišljenja su podeljena.
Savremeni vodiči dobre kliničke prakse u Americi preporučuju: • Upotrebu Metformina kod PCO Sy jer značajno povećava broj nastalih trudnoća • Nakon dijagnoze trudnoće kod negojaznih trudnica odmah isključiti oralne antidijabetike i uključiti insulin, zbog faktora starenja posteljice i veličine molekula leka, koji mogu dovesti do fetalnih malformacija • Kod gojaznih trudnica gde se upotrebom insulina ne postiže adekvatna glikoregulacija dozvoljena je upotreba i Gliburida
Šta znači dobra glikoregulacija i adekvatan tretman: • Našte ≤5,5 mmol/L (≤5,8 mmol/L) • 1 sat nakon jela ≤8,0 mmol/L (≤7,0 mmol/L) • 2 sata nakom jela ≤7,0 mmol/L (≤6,7 mmol/L) Korist od uvođenja insulinske terapije nakon 38ng nije dokazana
Kontrola trudnice sa dijagnozom DM: • Kontrola poluprofila na 2 nedelje (oko 5,8mmol/L) ili celodnevnog profila kod DM tip I. • Praćenje terapije (kontrola HbA1C na 4-6 nedelja) • Dijeta • Kontrola prinosa težine u trudnoći • Biohemijski metode (određivanje hormona trudnoće, aktivnosti enzima, pregled plodove vode – primena dužeg protokola pospešivanja plućne maturacije kortiko-preparatima od 24-34ng)) • II -Biofizički metode- ultrazvuk - kardiotokografija (non stres test, OCT...)
Loša kontrolisanost nivoa šećera u krvi prisutna je kod lečenih: • Insulinom – 2,1% pacijenata • Metforminom – 34,7% pacijenata • Gliburidom – 16,2% pacijenata
Uzroci hipoglikemije trudnica sa insulin-zavisnim DM: • Povećana osetljivost na insulin • Redukovani metabolički klirens insulina • Visok nivo IL 6 pogoršava rezistenciju na insulin • Intenzitet insulinske terapije • Nizak nivo glikemije koji je postavljen kao cilj • Mučnina • Povraćanje Teratogeni efekat (rezultat hipoglikemija u periodu o 4-8ng / rizik 10%)
DIABETES MELLITUS – postupak u porođaju i puerperijumu • Fetalna makrosomija (distocija ramena) • Kad je pravo vreme za porođaj? • Specifičnosti porođaja kod DM (SC od 30% do 70%) • Vaginalni porođaj je poželjan ukoliko nema akušerskih kontraindikacija • Indukcija sintocinonom ili PG • Regulacija glikemije u porođaju se postiže davanjem infuzija insulina i glikoze • U puerperijumu se potreba za insulinom smanjuje jer nema faktora koji deluju antiinsulinogeno • Kod insulin zavisnog GDM insulin se nakon porođaja ne primenjuje, samo se vrednost glikemije kontroliše našte prvih dana nakon porođaja • Potrebna kontrola OGTT 6 nedelja nakon porođaja, a kod pacijenata sa insulin zavisnim GDM u anamnezi treba doživotno kontrolisati svake 3 godine