Кривичнопроцесни аспекти корупције

1. Кривичнопроцесниаспекти корупције Др Горан П. Илић Правни факултет Универзитета у Београду

2. Тешкоће у вези са откривањем корупције • консенсуални каратер корупције – сагласност учесника • неефикасност класичног, реактивног приступа у откривању корупције • државни ius puniendi који се остварује ослањањем на домаће кривично законодавство и правосуђе • међународни аспекти корупције

3. Одговори на изазов корупције • проактивна истрага – скуп специјалних истражних техника које се користе у циљу спречавања вероватног извршења дела или откривања већ извршених, а још непознатих дела • увођење нових процесних института – пребацивање терета доказивања, заштита сведока и сарадника правде, одузимање “криминалне” имовине • специјализовани органи • међународна сарадња

4. Специјалне истражне технике • Чл. 50 Конвенције УН против корупције: електронско и друго праћење, тајне операције, контролисане испоруке итд. • Глава XXIXa Законикa о кривичном поступку • организовани криминал • ратни злочини • корупција • изузетно тешка кривична дела

5. Специјалне истражне технике

6. Тајни надзор и снимање • Стандарди Европског суда за људска права (24. април 1990, Kruslin и Huvig против Француске): 1) круг лица коjа могу бити надзирана; 2) природа кривичних дела; 3) временске границе траjања надзора и снимања; 4) услови за састављање записника о снимљеној комуникациjи и начин њихове контроле; 5) разлози за брисање и уништавање снимака

7. Случајни налаз тајног надзора и снимања • Упоредна решења: • не може се користити • може се користити а) ако је из круга таксативно набројаних дела б) за било које кривично дело • Домаће право • судска пракса (Окружни суд у Београду, Кж. 2349/04 од 27. 9. 2004. године) и доктрина усваја став 2а) • Материјал се може користити у кривичном поступкупод условом да спада у круг набројаних дела (члан 504з став 5 ЗКП)

8. Тајне операције – прикривени иследник • Случај ABSCAM из 1979. године – тајна операција посебног одсека Федералног истражног бироа у вези са испитивањем поштења чланова америчке политичке елите • Резултат - подизање оптужнице за корупцију против 25лица, између осталих, једног сенатора, шест конгресмена, неколико државних функционера и адвоката

9. Проблем провокације на кривично дело • Пракса Врховног суда САД (Sorrells v. United States, 287 US 435, 1932) - посебан начин одбране (entrapment defence) • одбрана – начин на који је учињена провокација • оптужба – склоност оптуженог (криминална прошлост или лоша репутација) • Становиште Европског суда за људска права (9. јун 1998, Teixeira de Castro против Португала) • недозвољен - утицај који може да подстрекне окривљеног да учини кривично дело • дозвољено -пасивно испитивање криминалне активности

10. Домаће право • Забрањено је и кажњиво да прикривени иследник подстиче на извршење другог кривичног дела (чл. 504н ст. 3 ЗКП) • Став доктрине • агент провокатор одговара као подстрекач, нарочито ако дође до извршења дела; • нема дела ако се конкретизује постојећа генерална одлука о вршењу одређених кривичних дела • Судска пракса усваја друго гледиште

11. Саслушање прикривеног иследника • Европски стандарди • Препорука (97) 13 о застрашивању сведока и правима одбране • Препорука (2005) 9 у вези са заштитом сведока и сарадника правде • Анонимност сведока суда може да дозволи: • ако би даље ангажовање прикривеног иследника било озбиљно доведено у питање; • ако доказ може бити значајан и лице веродостојно; • осуђујућа пресуда се не сме заснивати искључиво или у одлучујућој мери на таквом доказу. • Пракса Европског суда за људска права (Костовски против Холандије, 20. новембар 1989; Doorson против Холандије,26. март 1996; Van Mechelen и остали против Холандије, 23. април 1997) • могућност ангажовања тајног агента у будућим операцијама; • учешће судије у саслушању анонимног сведока; • могућност одбране да поставља питања и посматра реакције • немогућност заснивања пресуде искључиво на том доказу

12. Испитивање прикривеног иследника (чл. 504њ ст. 1 и 2 ЗКП) • изузетно испитивање под шифром или псеудонимом; • странкама се не открива идентитет; • истоветност прикривеног иследника утврђује суд на основу изјаве старешине; • подаци о идентитету прикривеног иследника представљају тајну; • примена правила о испитивању заштићених сведока; • судска одлука се не може заснивати само на исказу прикривеног иследника.

13. Сведок сарадник • Pro • недовољност “обичних” доказних средстава; • долази се до врха организације; • прилика за излаз из криминалне средине; • непостојање законске регулативе би отворило пут неформалном коришћењу ове установе. • Contra • противно начелу једнакости и законитости; • слаби поверење у правосудни систем; • повећава ризик од грешака у правосуђу; • криминалне организације ће предузети мере заштите што ће довести до повећања насиља.

14. Право САД • Имунитет (immunity) • недостатак доказа за оптужење; • јавни тужилац захтева од суда имунитет за осумњиченог; • осумњичени постаје сведок; • опасност од погрешне процене. • Нагодба (plea bargaining) • већи значај установе крунског сведока; • осумњичени је “приморан ” да јавном тужиоцу пружи доказе; • опасност од притиска.

15. Континентално право • Италија • крај 70-тих година XX века - тероризам • почетак 90-тих година XX века – мафија а) ублажавање казне б) ослобођење од казне • Немачка • од 1989. године за тероризам • од 1994. године и за организовани криминал а) могућност јавног тужиоца да одустане од гоњења б) одобрење суда в) ублажавање казне или ослобођење од казне

16. Сведок сарадник (чл. 504о и 504т ЗКП) • Сведок сарадник • припадник организоване криминалне групе • признао припадништво • води се кривични поступак • признао у потпуности кривично дело • Ублажавање казне - минимална прописана казна која се изриче умањена за половину (не мања од 30 дана) • Изузетно, ослобођење од казне

17. Заштита сведока и сарадника правде • Чл. 32 Конвенције УН против корупције 1) заштита сведока, вештака и жртава 2) рођаци и блиска лица 3) физичка заштита и забрана објављивања података о идентитету и пребивалишту заштићених лица 4) посебни начини сведочења

18. Домаће право • Процесна заштита сведока и сарадника правде: • испитивање заштићеног сведока (чл. 109а-109ђ ЗКП) • испитивање сведока сарадника (чл. 504с ЗКП) и прикривеног иследника (чл. 504њ ст. 1 ЗКП) • Ванпроцесна заштита сведока и сарадника правде Закон о Програму заштите учесника у кривичном поступку (Сл. гласник РС, бр. 85/05)

19. Замрзавање, заплена и конфискација имовине • Чл. 31 Конвенције УН против корупције: • КОНФИСКАЦИЈА • средстава стечених корупцијом или имовине чија вредност одговара тим средствима • имовине или средстава која се користе или су намењена за коришћење у корупцији • конфискацији подлеже и имовина у који су претворена средства стечена корупцијом • имовина стечена корупцијом помешана са законито стеченом имовином • неопходно је предвидети мере за управљање имовином

20. Системи одузимања имовине стечене криминалом

21. Одузимање “криминалне” имовине и стандарди људских права • Право на мирно уживање приватне својине – случај Раимондо против Италије и Батлер против Уједињеног Краљевства • Право на правично суђење (пребацивање терета доказивања) – Филипс против Уједињеног Краљевства • Забрана ретроактивне примене кривичног закона (правна природа мере) – Велш против Уједињеног Краљевства и М. против Италије

22. Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела • Примена од 1. марта 2009. године • Каталог дела у погледу којих се закон примењује • Имовина проистекла из кривичног дела – очигледна несразмера са законитим приходима • Лица од којих се имовина може одузети – окривљени, сведок сарадник, оставилац, њихови правни следбеници и трећа лица

23. Надлежни органи • Јавни тужилац • Суд • Организациона јединица МУП-а надлежна за финансијску истрагу • Дирекција за управљање одузетом имовином (орган у саставу Министарства правде)

24. Одузимање “криминалне” имовине • осуђујућа пресуда • сва имовина коју поседује • очигледна несразмера: приходи – имовина • власник доказује законито порекло имовине • Поступање са имовином: • привремено одузимање • забрана располагања • трајно одузимање

25. Међународна сарадња • Супсидијерна примена закона • Клаузула ”јавног поретка” • Поступак се одвија преко Министарства правде које прослеђује молбе ЈТ или суду • У хитним случајевима преко полицијске јединице специјализоване за финансијску истрагу • Поступак се покреће молбом • Коначну одлуку о молби доноси суд