260 likes | 582 Views
Procesori i memorije. Vuka šin Spasić Vladimir Cojkić IV-5. Šta je procesor?. Glavni čip svakog racunara. To je integrisano kolo Sastoji se od miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu. Služi za izvodjenje mnogobrojnih računarskih i logičkih operacija
E N D
Procesori i memorije Vukašin Spasić Vladimir Cojkić IV-5
Šta je procesor? • Glavni čip svakog racunara. • To je integrisano kolo • Sastoji se od miliona tranzistora koji su smešteni u • jednom čipu. • Služi za izvodjenje mnogobrojnih računarskih i logičkih operacija • Od njegove snage zavisi brzina računara
Gradja procesora • Sat(Clock) • Upravljačka jedinica • Aritmetičko – logička jedinica • Keš memorija • Kuler
Clock je minijaturni kristal koji osciluje velikom brzinom (milijardu puta u sekundi).Svaka oscilacija izaziva izvršenje jedne operacije u kompu. A-L jedinica izvršava aritmetičke I logičke operacije nad podacima. Upravljačka jedinica izvršava instrukcije programa. Prima instrukcije iz ram memorije, analizira ih I pokreće uredjaj koji ce da izvrši tu operaciju. Keš memorija je malog kapaciteta, ali je zato izuzetno brza I služi da nadomesti razliku u brzini izmedju procesora I radne memorije.
Karakteristike procesora • Jezgro od koga je izgrađen • Broj jezgara (1,2,4..) • Frekvencija na kojoj radi (1 GHz, 1,5 GHz, 2...) • Količina interne procesorske memorije, takozvana keš memorija (L1, L2, L3) • Brzina magistrale kojom komunicira sa matičnom pločom.
Brzina procesora • Glavna osobina procesora je brzina kojom vrši obradu podataka. • Brzina procesora meri se brojem operacija koje moze da izvrši u 1s. • Osnovna jedinica mere za frekvenciju izvršenih operacija je HERC (Hz) • Herc je 1 oscilacija u sekundi.
Procesorska ležišta Procesori se montiraju na matičnu ploču, I svaki procesor ima svoje ležište tzv. Socket
Takodje vrlo bitna stavka kod procesora je hladjenje. • Zbog velikog broja tranzistora dolazi do zagrevanja i zato se postavlja hladnjak, koji je neophodan.
Najveći proizvodjači procesora danas su kompanije: • Intel (Celeron, Pentium) • AMD(Duron, Athlon)
Memorije • Memorija služi za čuvanje podataka u računaru. • Imamo više vrsta memorije, Koje se razlikuju po : • Osobinama; • Funkciji u računaru;
Prema mestu na kome se nalaze, memorije se dele na : • Unutrašnje memorije, u obliku čipa; • Spoljasnje memorije, u obliku diska;
Unutrašnje memorije • Nalaze se u centralnoj jedinici • Napravljene u obliku čipa • Brze su (brzo upisivanje i čitanje podataka) • Malog su kapaciteta • Njihov sadržaj se briše po gašenju računara
Rom memorije • ROM (read only memory), ova memorija se može samo čitati • To je jedan čip na matičnoj ploči • Sadrži program BIOS, koji se automatski pokreće čim se uključi komp, on testira uredjaje računara, da li su ispravno povezani, ako nesto nije uredu on prijavljuje gresku. • Njen sadržaj se ne gubi pri gašenju računara.
RAM • Ram memorija čuva i obradjuje podatke koje korisnik trenutno obradjuje. • Veoma je bitna količina ram memorije. • Bitna je i brzina magistrale.
Posle gašenja računara celokupan sadržaj RAM memorije se briše. • Procesor do podataka iz RAM-a dolazi putem njihovih adresa, a podaci se prenose putem magistrala (BUS). • Magistrale predstavljaju skup veza za prenos podataka, adresa i upravljačkih naredbi izmedju delova računara. • Ova memorija veoma brzo pristupa podacima. • Malog kapaciteta su (1-16gb), u odnosu na hard diskove
Keš memorija • Ova memorija čuva podatke koji se trenutno obradjuju u procesoru. • Nekada je ugradjena u sam procesor, a nekad se nalazi kao čip na matičnoj ploči. • Ova memorija služi da premosti razliku izmedju brzine procesora i RAM memorije(procesor je mnogo brži) • Brža je od RAM memorije, ali je manjeg kapaciteta (512kb ili 1Mb). • Nakon gašenja kompa ova memorija se briše.
Hard disk • Hard disk je uređaj koji piše, čita, briše i trajno pamti podatke. Svaki računar danas ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se drže svi podaci neophodni za pokretanje i rad operativnog sistema računara. • Velikog je kapaciteta 320gb, 500gb, 750gb, 1 Tb
To je magnetni disk, informacije se upisuju pomoću igle. • Na mesto gde igla dodirne disk nastaje informacija tj, logička jedinica