Методе и технике психолошког истраживања

1. Методе и технике психолошког истраживања Симонида Вукобрат, психологија, тема 1, лекција 1

2. ево основних питања која обрађује ова лекција. Нека ти она буду оријентир при учењу! • 1. ψ: које методе психолошког истраживања постоје? • 2. ψ: која је суштинска разлика између експерименталног и неексперименталног метода, њихове предности и мане • 3. ψ: да ли је увек могуће применити експериментални метод истраживања? Зашто? • 4. ψ: Шта су објективни, а шта субјективни подаци? • 5. ψ: Шта је интроспекција? • 6. ψ: Карактеристике појединих техника истраживања Пре нго што кренеш у анализу ове презентације требало би да прочиташ фајл о планираним активностима везаним за ову лекцију, а затим и саму лекцију из књиге. Не заборави да најважније подвучеш и запишеш у виду теза у свеску. Затим, простудирај и ову презентацију која би требало да ти олакша уочавање битних момената лекције. Нове термине упиши у речник. Не заборави задатак лекције који те чека и кратак тест!!

3. 1. ψ: које методе психолошког истраживања постоје? • Метод: општи начин организовања истраживања неке појаве. То подразумева: формулисање проблема, израду плана истраживања, припрему поступака истраживања, задавање истраживања и обраду резултата • Постоје: • Експериментални метод: систематски мењамо услове у којима се дешава нека појава, да бисмо пратили како то утиче на промену саме појаве! Услови које мењамо су независна (експериментална променљива), а сама појава коју пратимо је зависна променљива (зашто зависна? – зато што зависи од независних променљивих, тј. од услова које ми одређујемо) • Неекспериментални метод: појаву пратимо са одеређеним циљем и систематски, не мењајући је!

4. 2. ψ: која је суштинска разлика између експерименталног и неексперименталног метода, њихове предности и мане • Код експерименталног метода мењамо услове појаве коју пратимо, па мењамо, по жељи, и саму појаву, пратећи резултате ових утицаја. • Предности: најпогодније за откривање узрочне везе међу појавама • Недостаци:немогуће га је увек применити, а испитаници се, знајући да су у експерименту могу понашати извештачено • Код неексперименталног метода ништа не мењамо, само пратимо појаву која се већ десила, али се трудимо да то праћење буде циљано, организовано, у контролисаним условима, уз регистровање свих важних појединости! • Предности: појаве испитујемо не утичући на њихов ток • Недостаци: некада морамо дуго да чекамо да се појава сама од себе деси, а можда се никада и не деси!

5. 3. ψ: да ли је увек могуће применити експериментални метод истраживања? Зашто? • Замисли експеримент: Хоћемо да проверимо утицај употребе хероина на потомство! Одаберемо две групе жена које су сличне по свим параметрима (нпр – исте националности, старости, обе без присуства тежих обољења у породици, истог образовног статуса, из истог града и сл.) Првој дајемо хероин по тачно утврђеном реду, нпр. свакодневно по два пута, а другој не дајемо! Затим пратимо њихово потомство наредне три године са циљем утврђивања евентуалних ефеката употребе хероина у трудноћи! Бизарно, зар не? Да ли бисмо смели да изведемо такав експеримент? • Замисли други експеримент: Желимо да утврдимо да ли код неке бебе која воли да се игра са малим животињама можемо за кратко време да формирамо паничан страх од тих истих животиња! У ту сврху одаберемо бебу од 9-10 месеци и то из дома за незбринуту децу (јер та деца немају родитеље који би спречили тако нешто), дамо јој живог хрчка да се игра са њим, што она радо и чини! Затим јој кришом, иза леђа, пустимо неке страшне, јаке звуке од којих се она панично уплаши и док још вришти нудимо јој белог хрчка, па посматрамо како ће она даље на њега реаговати, да ли ће се са њим и даље тако радо играти или не! И ово је бизарно, зар не? Али, овај експеримент је заиста извео средином двадесетог века психолог Вотсон и нанео тешке, трауматичне последице по бебу која се звала Алберт и која је дуго затим имала паничан страх од свега што је бар мало личило на белог хрчка (на крају се плашила чак и белог млека). Више о овом експерименту у лекцији о емоцијама, а да је, којим случајем Вотсон данас извео овакав експеримент због кога је постао чувен у психолошким круговима, на лицу места би трајно изгубио лиценцу за рад! Дакле, одговор гласи – не можемо увек применити експеримент (пробај сам да дефинишеш разлоге зашто не можемо!). У таквим случајевима примењујемо неекспериментални метод!

6. 4. ψ: Шта су објективни, а шта субјективни подаци?5. ψ: Шта је интроспекција? • Објективни подаци: они које може да региструје било који посматрач или који могу да се измере апаратима (нпр. покрети тела, пулс, промене у дисању, промена нивоа хормона...). До њих се долази посматрањем! • Субјективни подаци: они о којима извештавају сами испитаници, до којих се долази самопосматрањем, тј. интроспекцијом (до њих се долази посматрањем сопствених унутрашњих доживљаја и стања, нпр. подаци о сновима,о емоцијама, о сопственим мислима, телесним сензацијама...)

7. 6. ψ: Карактеристике појединих техника истраживања • Технике психолошког истраживања су разни поступци прикупљања и обраде података, који се примењују у појединим фазама истраживањаличности. • Врсте техника: • Упитник: писмена форма; листа унапред припремљених питања са понуђеним одговорима (затвореног типа) или са слободним одговорима (отвореног типа) • Интервју: исто то, али усмено • Скале процене: техника код које се неки психички процес приказује одређивањем места на скали • Анкета: тестирање на одабраном узорку становништва • Тестови: провера неких својстава предмета или организма (нпр. разних способности – моторних, вербалних, знања, интелигенције,

8. Задатак: • Направите заједнички упитник о задовољству и очекивањима везаним за похађање ове гимназије! Упитник треба да садржи 10-15 питања следећег типа: • Задовољан сам што ћу похађати овакву гимназију ДА НЕ • Очекујем да ћу добити квалитетно знање ДА НЕ • Мислим да ће похађање овакве гимназије бити теже у односу на класичну гимназију (да не) • ... Након што заједнички предложите питања, ја ћу унети потребне корекције, а онда ћемо упитник задати свим ученицима и резултате обрадити!