КРАНИЈАЛНИ ЖИВЦИ VII - XII

1. КРАНИЈАЛНИ ЖИВЦИ VII - XII 14. ПреДАВАЊЕ

2. Седми кранијални нерв • Седми кранијални живац (nervus facialis) је мешовити нерв који има једра у понсу • Инервише мимичке мишиће лица • Даје парасимпатичку инервацију за сузне жлезде, субмандибуларну и сублингвалну пљувачну жлезду • Чуло укуса за предње две трећине језика са исте стране (нерв chorda tympani) • Влакна за инервацију musculusa stapediusa средњег ува који пригушује прејаке звуке и још неке мале мишиће • Поље сензитивне инервације фацијалиса је мало и клинички без значаја

5. Седми кранијални нерв • У свом току из можданог стабла, фацијалис пролази крој понтоцеребеларни угао заједно са осмим кранијалним живцем и потом улази у meatus acusticus internus и потом у коштани канал седмог живца те је кранијални нерв са најдужим интраосеалним током што га чини осетљивим на разна оштећења • Оштећења фацијалиса могу да буду по централном и периферном типу

7. „Централни фацијалис“ • Пареза мимичке мускулатуре по централном типу („централни фацијалис“) настаје услед оштећења кортиконуклеарног пута који се у понсу укршта непосредно изнад једра • Услед тога левостране централне лезије дају десни централни фацијалис и обратно • Због двоструке инервације горњих грана, а унилатералне доњих настаје само оштећење инервације угла усана и мишића платизме на врату на супротној страни од стране лезије • Влакна за фронтални мишић и орбикуларис окули долазе из обе хемисфере па нема нарушавања функције ових мишића код централне лезије.

9. “Периферни фацијалис” • Оштећење једра фацијалиса и/или живца доводи до периферног оштећења n. facialisa када бивају захваћени сви мишићи • Особа не може да одиже обрву на страни оштећења, не може да затвори око, нити да инервише угао усана и врат са исте стране (цела половина лица)

11. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • Најчешћи узрок периферног оштећења нервуса фацијалиса је односно оштећење n. facialisa непознате генезе • Вирусна етиологија на коју се сумња није доказана • лабост настаје нагло, за један дан • Захваћене су и горња и доња половина лица тако да оболели не може да одигне обрве (набере чело), не може да затвори очи и не може да затегне уста, дакле постоји слабост или одузетост целе половине лица (мимичка мускулатура)

12. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • Када болесник покуша да затвори очи, види се нормална синергија окретања очних јабучица на горе (Bell-ов феномен) • Ако су оштећена влакна chorda-е tympani настаће оштећење чула укуса на предње две трећине језика (слано, слатко, кисело) на страни оштећења (хипогеузија, агеузија)

13. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • Уколико је погођен m. stapedius изостаје пригушивање гласних звукова па они звуче јаче него иначе (hyperacusis) • Некад долази и до смањеног лучења суза и пљувачке, у зависности од нивоа оштећења • Особа не може добро да говори, једе и пије због слабости мускулуса орбикулариса ориса

14. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • У највећем броју случајева Белове парализе настаје добар спонтани опоравак • Некад може да заостане извесна слабост захваћене половине лица као и да дође до делимично погрешне реинервације па тако може да дође до лучења суза када болесник једе храну (феномен крокодилских суза)

15. Периферна парализа фацијалиса • Фацијални нерв може да буде оштећен и код Лајмске неуроборелиозе, саркоидозе, полирадикулонеуритиса, траума, херпес симплекс и херпес зостер инфекција, отитиса медија, малигнитета, цереброваскулних болести, diabetes mellitus-a и других стања • Обострано оштећење је најчешће узроковано Лајмском неуроборелиозом

16. Периферна парализа фацијалиса • Оштећења нервуса фацијалиса могу да буду и конгенитална, услед порођајног оштећења • У дечијем узрасту може да почне и Melkersson-Rosenthal-ов синдром који се карактерише избразданим језиком и нападима парализе фацијалиса и отока лица

19. Периферна парализа фацијалиса • Лечење парализе фацијалиса зависи од узрока • У случајевима инфективне етиологије лечи се антибиотицима или антивиротицима • Не постоји сагласност око терапије идиопатске Белове парализе • Неки аутори препоручују кратку серију кортикостероида, а неки још и антивиротик

20. Хемифацијални спазам • Поремећај у коме долази до безболне невољне контракције мишића једне половине лица • Само контакцијама једног мишића али може да захвати и целу половину лица • У тежим случајевима периферна парализа фацијалиса • Хемифацијални спазам - неуроваскулни контакт • Некад настаје као секвела перифере парализа фацијалиса, а ређе услед компресије од стране тумора • Терапија је седативима, карбамазепином, а у тешким случајевима и оперативна

22. Блефароспазам • Блефароспазам је невољни спазам очних капака и спада у фокалне дистоније • Блефароспазам може да доведе до тако учесталих контракција m.orbicularis oculi да је особа функционално слепа јер очи никад нису отворене • Терапија избора је убризгавање ботулинусног токсина у мишић орбикуларис окули

24. Осми кранијални нерв • Осми кранијлани нерв (nervus statoacusticus seu vestibulocochlearis) носи влакна чула слуха и равнотеже • Једра осмог кранијалног нерва се налазе на граници понса и продужене мождине • Акустички нерв носи информацију о звуку, а вестибуларни нерв о положају главе у простору и покретима главе

27. Оштећење слуха • Снижење слуха се назива hipacusis (subsurditas), а потпуни губитак слуха anacusis (surditas) • Са старењем слаби функција акустикуса те особа слабије чује што се назива старачка наглувост – presbiacusis

28. Тинитус • Чест феномен је надражај акустичког живца са „зујањем“ у ушима што се назива tinnitus • Тинитус је у ствари једноставна халуцинација звука (опажање-перцепција звука без извора звука у околини) и има карактериистике зујања, звоњења или звука синхроног са пулсом

30. Оштећења слуха • Оштећења слуха су честа, како код деце, тако и код одраслих и најчешћи су сензорни феномен • Оштећења слуха могу да буду кондуктивна и перцептивна као и мешовита

32. Кондуктивна наглувост • Настаје услед поремећаја провођења звука из спољног ушног канала преко слушних кошчица средњег ува до рецептора у унутрашњем уву • Најчешћи узроци су церумен, страна тела, запаљење, а у ретким случајевима неоплазме

34. Перцептивна (сензоринеурална) наглувост • Настаје услед оштећења рецептора у унутрашњем уву (Кортијев орган), акустичког живца или акустичких путева • Узроци оштећења Кортијевог органа су вирусне инфекције, акустичка траума, ототоксични лекови, запаљења, отосклероза, Ménière-ова болест и старење, а постоје и други, ређи узроци • Ретко настаје кортикалне глувоћа услед обостраног оштећења примарне слушне коре у темпоралном режњу (Хешлове вијуге – Heschl)

36. Слабљење слуха у детињству • У око половине случајева наследно, али се наследна хипакуза среће и код одраслих • Већином се наслеђује аутозомно рецесивно, ређе аутозомно доминантно, а ретко преко Х хромозома или преко митрохондрија • Око 70% случајева је субсиндромско (не испољава се клинички)

37. Слабљење слуха у детињству • Најчешћи хередитарни поремећај је повезан са мутацијама гена GJB2 који кодира конексин 26, протеин неопходан за стварање веза у интерцелуларним • Такође су честе и стечене глувоће

38. Испитивање слуха • Неуролошки преглед • Преглед оториноларинголога • Аудиометрија • Тимпанометрија • Аудитивни и вестибуларни евоцирани потенцијали • Имиџинг методе, КТ и МР

40. Оштећења равнотеже • Оштећења вестибуларног нерва доводе до нестабилности ход и вертига – вртоглавице • Поремећаји равнотеже су шири појам • Равнотежа зависи од интегративних центара можданог стабла, који примају информације из екстрапирамидног система, малог мозга, ретикуларне формације, и чула (вид, проприоцепција, вестибуларно чуло) • Излазни системи који регулишу равнотежу су антигравитациона мускулатура и окуломоторни систем

42. Клиничко испитивање • Неуролошки и оториноларинголошки преглед са head thrust тестом • Тест за бенигни позициони пароксизмални вертиго • Друга вестибулометријска испитивања • Потребно је утврдити узрок оштећења вестибулариса јер ће од тога зависити и терапија • Неопходна је диференцијална дијагноза других узрока поремећаја равнотеже

43. Ромбергова проба • Примењује се када особа стоји са скупљним стопалима, прво са отвореним, папотом са затвореним очима • Код оштећења дубоког положајног сензибилитета особа губи равнотежу само са затвореним очима • Осетљив тест за равнотежу је тандем ход („пета-прсти“)

45. Нистагмус • Нистагмус је врста невољних покрета очних јабучица, урођена или стечена • Ове осцилације су већином ритмичне • Нистагмус може да буде присутан и у примарном положају (када очи гледају право пут напред) или приликом покрета булубуса у страну, лево или десно (хоризонтални нистагмус) или навише или наниже (вертикални нистагмус) • Такође су могући и ротаторни покрети

47. Нистагмус • Физиолошки нистагмус је оптокинетски нистагмус који се јавља код релативног покрета испитивања у односу на околину (нпр када гледамо кроз прозор возила) • Остали типови су патолошки • Нистагмус се дели на периферни и централни (вертикални, ротаторни, дисоцирани, а могу да буду придружени и других знаци оштећења ЦНС) • Надражљивост лабиринта је очувана у централном нистагмусу

48. Нистагмус • У нистагмус се по правилу, сем код пендуларног (једнака брзина у свим правцима, обично код урођене слабовидости), разликују брза и спора фаза, а правац нистагмуса се одрђује према брзој компоненти • Осцилације очних јабучица могу да буду асоциране или дисоциране (разни правци осцилација у оба ока) • Нистагмус може да буде монокуларни или бинокуларни

50. Нистагмус • Постоје две фазе нистамус, спора и брза (обично у правцу погледа) према којој се одређује и правац нистагмуса • Некад се јављају осцилације истих брзина у оба смера што се назива пендуларни нистагмус што се најчешће јавља код урођене слабовидости • Дисоцирани нистамус је једностран или различитог карактера на два ока