Основна питања везана за добровољно давалаштво крви

1. Основна питања везаназа добровољно давалаштво крви “Zdravqenadma{ujesvadruga dobratakoznatno, da je zdravprosjak, sre}nijiodbolesnogkraqa” ([openhauer) Гаџин Хан

2. 1. Шта је крв? Крв је течност која струји кроз крвне судове. Састоји се од више делова (компоненти): крвне плазме (течни део крви)и крвних ћелија (црвена крвна зрнца – еритроцити, бела крвна зрнца – леукоцитии крвне плочице – тромбоцити). КРВ ЈЕ ИЗВОР ЖИВОТА! Гаџин Хан

3. 2. Зашто људи добровољно дају крв? Племенити људи дају крв да би помогли онима којима је неопходна. Трансфузија крви спашава велики број хируршких болесника, повређених, оболелих од рака, оболелих од леукемије . . КРВ СПАСАВА ЖИВОТЕ! Гаџин Хан

4. 3. Ко може да даје крв? Све здраве особе мушког и женског пола старе од 18 до 65 година, уколико задовољавају медицинске услове после лабораторијског и лекарског прегледа. Жена може дати крв свака четири месеца, а мушкарац свака три месеца. Да ли ће особа која се одлучила да буде давалац крви дати крв или не то зависи од стручне оцене лекара, односно, тима стручњака који ће објективно проверити здравље потенцијалних даваоца. Гаџин Хан

5. 4. Ко не може да даје крв? Лица за која лекар утврди да болују од одређених акутних и хроничних обољења, као и лица за чију крв лекар утврди да може да угрози здравље примаоца. Гаџин Хан

6. 5. Да ли је давање крви корисно? Јесте! Пре свега, омогућава лечење оболелих и повређених као незаменљив лек. Помаже даваоцу да стекне ближи увид у своје здравствено стање. Самим чином давања, убрзавајући циркулацију и делујући стимулативно на свој целокупни организам и субјективно се осећамо свежије и ведрије. Гаџин Хан

7. 6. Која количина крви може да се даје? Одрасла особа у просеку има 70 мл крви по килограму телесне тежине. Особа од 70 кг има око 5 до 5,5 литара крви. Може дати тринаести део укупне количине тј. до 450 мл крви. Ту количину организам не региструје као било какву промену. Слично је као да дајемо узорак крви за лабораторијску анализу. Гаџин Хан

8. 7. За које се време дата крвнадокнади у организму? “Течни” део крви надокнади се из резерви за тридесетак минута, а ћелијски елементи за 30 до 60 дана. Крв се свакодневно ствара у организму. Уз уобичајену исхрану и начин живота крв се надокнади за један до два дана. Дневно се створи 50 мл нове крви (300 билиона еритроцита) и исто толико разгради. Стварање крви у коштаној сржи може да се повећа 6 пута (6х50 мл = 300 мл дневно). Размак између два давања је три до четири месеца, јер се за то време потпуно надокнаде и резерве гвожђа. Гаџин Хан

9. 8. Како се понашати последавања крви? Уобичајено, као и пре давања крви. Једини медицински пропис је да се након давања крви попиједовољно течности. Исхрана и физичке активности су уобичајене. После давања крви не треба пушити два сата, а шест сати не треба радити поред незаштићених опасних апарата и машина. Такође, препоручује се особама које се професионално баве пословима на висини или вожњом да тог дана не раде. Гаџин Хан

10. 9. Да ли је давање крви болно? Крв се даје из вене у прегибу лакта где је убод игле најмање болан. Само давање крви је потпуно безболно. У односу на укупан значај и чин давања, бол је занемарљив и тренутан. Гаџин Хан

11. 10. Да ли се ствара навика на давање крви? Не! Не ствара се навика, али давалац долази поново да дарује крв, јер се ослободио страха (први пут), испуњен је осећањем корисности и пријатног осећања, што има и медицинско оправдање. Гаџин Хан

12. 11.Каква је сигурност давалаца услужби трансфузије? Потпуна! Ниво рада трансфузиолошких установа је такав да високо стручан и обучен кадар обезбеђује максималну сигурност даваоцу. Целокупни материјал за узимање крви је стерилан, апироген и за једнократну употребу. Гаџин Хан

13. 12. Да ли је вишеструко давање крви опасно? Није! Вишеструко давање крви не доводи до повећања ни губљена тежине, не повећава нити смањује апетит, не смањује нити повећава радну способност, али било би корисно да вишеструки давалац крви код следећег давања дође у друштву новог даваоца крви. Тако би се породица давалаца подмлађивала и ширила. Сваким добровољним давањем чинимо своје здравље бољим! Гаџин Хан

14. 13. Како се крв чува? Компоненте крви чувају се у пластичним кесама на одговарајућој температури. Црвене крвне ћелије чувају се у фрижидерима на температури +4ºС до 42 дана, а крвне плочице се чувају на собној температури до 5 дана. Плазма се чува на температури испод -25ºС до 24 месеца. На тај начин је омогућено да “Крв чека пацијента, а не пацијент крв.” Гаџин Хан

15. 14. Зашто се издвајају делови(компоненте) крви? Пацијенту треба обезбедити онај део крви који му недостаје. Посебним поступцима се може сепарисати (раздвојити) крв на делове и применити само оне компоненте које пацијенту недостају. Тако се лечи ефикасније, јефтиније и са мање ризике, а непримењене компоненте крви могу се дати другим болесницима. У најсавременијој терапији цела крв се мало користи, а сва се дели на делове (компоненте), што је најбоље. Иако крви нема увек довољно, применом делова крви за више пацијената превазилазимо тренутне недостатке за најхитније болеснике. Зато једним добровољним давањем спасемо неколико болесних и повређених. Гаџин Хан

16. 15. Шта се испитује у узетој крвидавалаца (шта значи обрада крви)? Свака јединица крви, а то значи крв сваког даваоца обавезно се испитује на: • крвно-групну припадност (ABO и RhD), • присуство непожељних (ирегуларних) антитела, • узрочнике болести које се могу пренети путем крви (трансмисивне болести) као што су: жутица, СИДА (AIDS), сифилис и др. Гаџин Хан

17. 16. Да ли даваоци крви могу добити СИДУ давањем крви? Не. Ни СИДА ни било која друга болест не може се добити давањем крви. Сав прибор који се користи за прикупљање крви је стерилан и користи се само једном, а уништава се после употребе. Прималац крви не зна чију крв добија, али је сигуран да прима потпуно здраву и безбедну крв. Гаџин Хан

18. 17. Шта будући давалац треба дасаопшти лекару? Неке болести могу да се пренесу путем крви (од даваоца ка примаоцу). Особе које су боловале од било какве инфективне болести дужне су да то кажу лекару приликом прегледа. Особе које знају да имају позитиван налаз на неке вирусне или бактеријске болести (хепатитис, СИДУ или сифилис) не траба да се пријављују за давање крви. Позитиван налаз вируса жутице у крви трајно искључује даваоца од давања крви. Особе које су имале хомосексуални контакт, хетеросексуалне контакте са више партнера у кратком временском периоду или су користили дроге, такође, не треба да се пријављују за давање крви. Гаџин Хан

19. 17. Шта будући давалац треба дасаопшти лекару? Будући добровољни давалац треба потпуно искрено да одговори лекару на постављена питања, сигуран да ће то остати у потпуној дискрецији, а да је то у интересу и његовог личног здравља, као и здравља примаоца. Поверење између грађанина и лекара гарантовано је професионалним односом здравственог кадра и чувањем лекарске тајне. Важно је напоменути да је обавеза целокупне службе за трансфузију крви да тестира сваку јединицу крви. Гаџин Хан

20. 18. Који се делови (компоненте)издвајају и користе у терапији? Из свеже јединице крви могу се издвојити и као посебни продукти користити: свежа плазма, смрзнута свежа плазма, деплазматисани (концетровани) еритроцити, концентровани тромбоцити.......... Из плазме се посебним поступцима издвајају деривати плазме (стабилни продукти крви) који могу дуго да се чувају у одређеним условима: албумин, гамаглобулин за интрамускуларну и интравенску употребу, специфични гамаглобулини....... и др. Гаџин Хан

21. 19. Како се крв може давати? Осим уобичајеног и најчешће заступљеног давања целе крви, поједини даваоци опредељују се за посебне начине давања путем поступка аферезе: цитаферезе (давање тромбоцита – крвних плочица) и плазмаферезе (давање плазме помоћу специјалних апарата – сепаратора). Гаџин Хан

22. 20. Шта је то индиректа трансфузија? То је примена крви или компонената из кеса, у којима је чувана, преко система за давање трансфузије. Крв се чува у кесама или боцама, као цела или нека од компоненти крви. Даје се пацијентима путем специјалних система са филтрима, уз претходна испитивања подударности између крви даваоца и крви примаоца. Тако да је давалац крви за примаоца анониман. Данас се више не користи директна трансфузија “из руке у руку и она припада историји медицине, односно, трансфузиологије. Гаџин Хан

23. 21. Да ли постоји вештачка крв? Постоје експериментални радови у овој области. Крв је живот – ткиво које само од живог, здравог човека може да помогне ономе ко је болестан. У лабораторији до сада још нико није вештачки успео такво ткиво да произведе. Заменици плазме постоје и они се у одређеним ситуацијама и условима користе, али су ограниченог дејства. Гаџин Хан

24. 22. Колико кошта крв,тј. обрада крви? Крв вреди колико и живот који је том крвљу спашен. Крв као и живот нема цену. С обзиром да је прибор за узимањекрви за једнократну употребу, да се свака јединица крви тестира и обрађује пре употребе, служба трансфузије у целом свету је скупа и ствара трошкове здравственом фонду, али то је цена само обраде крви. Гаџин Хан

25. 23. Да ли се доборовољно дата крвпродаје? Не! Крв се не може ни продати ни купити. Правила Светске здравствене орагнизације и Међународног Црвеног крста то не дозвољавају. У нашој земљи законски прописи, такође, не дозвољавају извоз крви и лекова који се праве од крви. Законом о здравственој заштити и Законом о здравственом осигурању уређено је кретање крви међу здравственим установама које прикупљају и које користе крв. Формирање и кретање сваке јединице крви евидентира се и прати до саме потрошње – рачунарским програмом. Гаџин Хан

26. 24. Колико има крвних група? Постоји велики број крвних група. Крвне групе су биолошка наследна својства и налазе се на мембрани крвних и већине других ћелија у организму, а и у многим нашим течностима. Постоји неколико стотина наследних својстава – крвно групних антигена, сврстаних у двадесетак крвно-групних система као што су: АБО, Rh и други. За трансфузију, као вид пресађивања течног ткива, најважнији су АБО и Rh крвне групе, јер без података о њима се не сме употребити ни једна јединица крви. Гаџин Хан

27. 25. Које су најчешће крвне групе? Континенти и народи на њима имају различит распоред крвних група. Код нашег становништва постоји следећа заступљеност крвних група: А – 41%, 0 – 39%, Б – 15% и АБ – 5%. У Rh систему 85% су RhD позитивни, а 15% RhD негативни. Тако на пример, на 100 давалаца имамо: 35 А RhD позитивних и 6 А RhD негативних, 34 0 RhD позитивна и 5 0 RhD негативних, 13 Б RhD позитивних и 2 Б RhD негативна и 4 АБ RhD позитивна и 1 АБ RhD негативног. Гаџин Хан

28. 26. Која је крвна група најбоља? Медицински и посебно трансфузиолошки гледано нема разлика у вредности било које крвне групе. За сваког пацијента коме је крв неопходна најбоља је само крв његове крвне групе, јер ће је организам болесног препознати као своју. Гаџин Хан

29. ХВАЛА НА ПАЖЊИ Гаџин Хан