600 likes | 794 Views
Akcidentalni sostojbi i SBMO. Prof. dr. Mirjana [o{ol~eva. Klinika po anesteziologija so reanimatologija. MANIPULACII PRI OPSTRUKCII NA DI[NITE PATI[TA. TUO TELO VO DI[NITE PATI[TA. BOLUS - ZADU[UVAWE ZAPAAWE NA JAZIK,
E N D
Akcidentalni sostojbi i SBMO Prof. dr. Mirjana [o{ol~eva Klinika po anesteziologija so reanimatologija
MANIPULACII PRI OPSTRUKCII NA DI[NITE PATI[TA TU\O TELO VO DI[NITE PATI[TA • BOLUS - ZADU[UVAWE • ZAPA\AWE NA JAZIK, • POVRATENI MASI, • ZABI, KRV... SVESEN NESVESEN
OO@-POSTAPKA (A) - AIRWAYOBEZBEDUVAWE NA SLOBODNI DI[NI PATI[TA • Poverka na svesta na pacientot ??? • proverka na prisustvo na di{ewe • (Gledaj,slu{aj,~uvstvuvaj) • dali postoi opstrukcija (zatnuvawe, celosno ili delumno od prisustvo na tu|o telo)
PREPOZNAVAWE NA OBSTRUKCIJATA NA DI[NITE PATI[TA • Dali e vo svesna ili vo besvesna sostojba? • Dali belite drobovi se {irat ili ne, dali ima dijafragmalno napregawe • Tipot na di{ewe??- dali e anga`irana pomo{nata muskulatura • Boja na ko`ata i usnicite • Psihomotornata sostojba na pacientot
ODSTRANUVAWE NA TU\I TELA OD DI[NITE PATI[TA KAJ SVESNI PACIENTI • PARCIJALNA OPSTRUKCIJA(NASTRADANIOT SO KA[LAWE GO OSLOBODUVA DI[NIOT PAT) • AKO NASTRADANIOT E SVESEN I DI[E (I POKRAJ DOKAZ ZA OPSTRUKCIJA) NEKA PRODOL@I DA KA[LA, NO NE PRAVI NI[TO DRUGO! • KOMPLETNA OPSTRUKCIJA(POTREBNA E ITNA INTERVENCIJA ZA DA SE PREVENIRA ASFIKSIJA)
ZADAVUVAWE: АЛГОРИТАМ Тешка опструкција Умерена опструкција Безсвесна жртва Свесна жртва Окуражи го да кашла Продолжи да ја набљудуваш клиничката состојба Активирај СБМО Почни со компресии на градниот кош Продолжи со компресии на градниот кош и дишење 5 удари позади 5 абдоминални потисоци
KOMPLETNA OPSTRUKCIJA ILI NASTRADANIOT POKA@UVA ZNACI ZA ISCRPUVAWE ILI STANUVA CIJANOTI^EN: • METOD PO GUIDEL • METOD PO HEIMNICH • SO MEDICINSKI POMAGALA • ASPIRATOR • LARINGOSKOPIJA -MAGILL KLE[TA • BRONHOSKOPIJA
METOD PO HEIMNICH Ako opstrukcijata trae, proveri ja povtorno ustata i prodol`i so 5 H udari vo grb i 5 H abdominalni potisok 5 PATI
OSTRANUVAWE NA TU\O TELO OD DI[NITE PATI[TA - ZADAVUVAWE Abdominalen pritisok: pozicija na ednata raka Abdominalen pritisok: pozicija na vtorata raka Udari me|u lopatki
Udirawa po grb (A) i pritiskawa na stomak (V) pri opstrukcija so tu|o telo kaj pacient bez svest postaven vodoramno
Sukcija so negativen pritisok A - na orofarinks so krut tonzilen vrv V - na nazofarinks ili traheobronhijalno steblo so mek kateter so zakriven vrv
Што ако не се извади туѓото тело, ако жртвата станува се повеќе цијанотична со психомоторен немир, без дишење?
POSTAPKI ZA OSLOBODUVAWE NA JAZIKOT (pri pacient vo bezsvesna sostojba i otsatno di{ewe)BLAGO ZAFRLAWE NA GLAVATAPODKREVAWE NA DOLNATA VILICA
ZAFRLAWE NA GLAVATA SPREMA NAZAD A -hipofaringealna opstrukcija so jazik, vo koma so glavata vo sredna ili svitkana polo`ba V - glavata zafrlena prema nazad gi zategnuva prednite vratni strukturi i ja podignuva bazata na jazikot od zadniot faringealen zid. V - podignuvawe na vratot S - potpirawe na bradata (podobro se kontrolira otvarawe na ustata)
Tri metodi za prisilno otvarawe na ustata zaradi ~istewe so prsti A - zafat so prekresteni prsti (umereno opu{tena vilica) V - zafat so prst pozadi zabite S - zafat so podigawe na jazikot i vilicata (za mnogu opu{tena vilica)
TROEN ZAFAT ZA OSLOBODUVAWE NA DI[NITE PATI[TA EHS - zafat po Safar
POSTAPKA B. DI[EWEPROVERI!!! DVI@EWE NA GRADNIOT KO[ [UMNO DI[EWE (NOS, USTA) STRUEWE NA VOZDUHOT
B. DI[EWE RESPIRACII (prisutni, otsutni, broj) DVI@EWA NA TORAKSOT OTSATNO!! MO@NOST ZA STRANO TELO PRIMENI ARTEFICIELNA VENTILACIJA
TU\O TELO КАЈ ДЕЦА NE SE OBIDUVAJ DA GO OTSTRANI[ SO PRSTI!
B. AKO DETETO E VO BESVEST I NEMA DI[EWE SE PREVZEMAVE[TA^KO DI[EWE DOEN^IWA:USTA NA USTA+NOS DECA: USTA NA USTA
C. MASA@A NA SRCE FREKVENCIJA SPORED VOZRASTA DOEN^E >100 OSTANATI 80 DO 100
5:1-новородено 15:2- доенче 30: 2-дете
POREMETUVAWETO NA SVESTA E EDNO OD NAJ^ESTITE ITNOSTI KOI SE SLU^UVAAT VO SEKOJDNEVNATA PRAKSA NA SEKOJ ZDRAVSTVEN RABOTNIK • PRI^INI: • “SINDROM NA BEL MANTIL” • STRAV • GLAD • MIRIS NA BOLNICA • FIZI^KA KONSTITUCIJA • NEPODGOTVENOST NA PACIENTITE • KOMORBIDITET (KVS, ENDOKRIN, NEVROLO[KI)
POREMETENA SVESTDefinicija: • NENADEJNO REVERZIBILNO NARU[UVAWE NA PSIHOFIZI^KITE I OSETNI FUNKCII NA ORGANIZMOT PRIDRU@ENI SO PROMENI VO MUSKULNIOT TONUS
VIDOVI NA GUBEWE NA SVEST: • GUBEWE NA SVEST PRI EPILEPSIJA • Epilepsija-Grand Mal • Absans-Petit Mal • Psihomotoren Absans • SINKOPA • Kardiopatska • Vazo-vagalna • Posttraumatska • KOMA
KLINI^KI PRISTAP: • PREVENCIJA • Komunikacija so pacient (podgotovka) • Anamneza i pregled (istorija za KVS,NS итн) • EDUKACIJA ZA OSNOVNITE VE[TINI VO REANIMACIJATA (A.B.C.D.)
EPILEPSIJA (Grand Mal) • BEZ PRODROMA ILI POSLE EDNA AURA BOLNIOT NENADEJNO PA\A NA ZEMJA • Tipi~na evolucija koja lesno se prepoznava: posle edna toni~na faza so apnеа sledi kloni~na faza na koja i se pridru`eni znacite na urina inkontinencija, hipersalivacija i opasnost od pregrizuvawe na jazikot • MERKI: • da se otvori ustata(ustootvara~) za da se izbegne pregrizuvawe na jazikot • da se sledat respiraciite i AKP • 10 mg benzodiazepin (Apaurin) i.v.
ABSANS (Petit Mal) • KRATKOTRAJNA KRIZA OD 5-15 seк. BEZ GUBEWE NA SVEST, PRI [TO DETE ILI VOZRASEN GO PREKINUVA ZBORUVAWETO ILI GESTIKULACIITE. LICETO IMA KARAKTERISTI^EN IZGLED NA ODSUTNOST (VIGILNOST). • Ponekoga{ e prosledeno so bledilo, mioklonus, akinezija, ili so pad zaradi gubewe na tonus (m.) • MERKI: • Odlo`uvawe na intervencija • Davawe na terapija(Trimethadone, Na-valpoat)
PSIHOMOTOREN ABSANS • PREDSTAVUVA KUSO EPILEPTOGENO GUBEWE NA SVEST BEZ PA\AWE, NO NE E Petit Mal BIDEJKI TRETMANOT E RAZLI^EN • ^ESTO SE JAVUVA POSLE HALUCINOGENA AURA, SENZACII SO RETROGRADNA AMNEZIJA • ZA RAZLIKA OD Petit MalNESE POVTORUVAAT VO TEK NA DENOT • MERKI: • NEVROLO[KO ISLEDUVAWE ZA DA SE OTKRIJAT PRI^INITE KOI NAJ^ESTO SE FOKALNI
SINKOPA • PREDSTAVUVA KRATKOTRAJNO GUBEWE NA SVESTA KOJA SE DOL@I NA TRANZITORNA ISHEMIJA NA CENTRALNIOT NERVEN SISTEM • KARDIOPATSKA SINKOPA-predstavuva klasi~en primer za sinkopa no zatoa e retka • Se odlkuva so kuso vremetraewe od 5-10 sek • MERKA • O2, postavuvawe na ravna podloga, so lesno potkrenata glava
SINKOPA OD NARU[EN SRCEV RITAM: • Syndrom Adams-Stokes(AURIKULO-VENTRIKULAREN BLOK) • po~nuva so ~uvstvo na vertigo, pad, gubewe na svest vo vremetraewe od 1-2 min • Puls-disritmi~en,se potvrduva so EKG (ponekoga{ kompletna disocijacija) • MERKA • O2, SLOBODEN DI[EN PAT, VENTILACIJA • srceva masa`a(100/min) • Nadvore{na elektrostimulacija (perkutana ili i.v.Pace macer)
VAZO-VAGALNA SINKOPA • REFLEKSNO NAGLO GUBEWE NA SVESTA KAKO REZULTAT NA PREDOMINACIJA NASy ili PsyAVTONOMEN NERVEN SISTEM, PREDIZVIKUVAJKI SRCEVA PAUZA ILI ZAPIRAWE, SO ILI BEZ PAD NA AKP • PRI^INI • bolka • strav • stres • MERKA: • Preventivno se dava Atropin 0,25 mg 2-4 pati dnevno • Legnuvawe na ramna podloga, elevacija na nozete nad nivo na srce • Ako svesta ne se vrati po dve minuti postapkiABCD
POMALKU ^ESTI VIDOVI NA SINKOPA • Post-traumatska sinkopa • Ortostatska hipotenzija • Tu fossae cranii posterior • Cerebralna ishemija
EVALUACIJA NA STEPENOT NA NARU[ENA SVEST • SEKOJ VID NA NARU[ENA SVEST KOJA TRAE PODOLGO OD 2 MINUTI SE KVALIFIKUVA KAKO KOMA • STEPENOT NA KOMATA SE EVALUIRA SOGLASGOV COMA SCALE (GCS)(Najdobar odgovorna komanda ili bolen stimulus : • otvorawe na o~i , • motoren odgovor • verbalen odgovor, se rangira od 3-15 poeni
AGITIRANOST • SOMATSKA AFEKCIJA • EPILEPTIЧNA KRIZA • ETILIZAM • AKUTNA INFEKCIJA ( hipertermija, dehidratacija, metabolna) • INTOKSIKACIJA • PSIHIJATRISKA AFEKCIJA • konfuznost, • delirium, • manija~nost • NEVROLO[KA AFEKCIJA • histerija • anксioзnost
KONSEKVENCI OD ZADOCNETO PREVZEMAWE NA MERKI ZA REANIMACIJA PRI NARU[UVAWE NA SVESTA OPSTRUKCIJA NA DI[NITE PATI[TA VENTILATOREN DISTRES (o{tetuvawe) HIPOOKSIJA ZAPIRAWE NA RABOTATA NA SRCETO HIPOOKSI^NO O[TETUVAWE NA MOZOKOT MENTALNI SEKVELI SMRT
ПОСТРЕСУСТИТАЦИСКА ГРИЖАПРОДОЛЖЕНО ОДРЖУВАЊЕ ВО ЖИВОТ III -ФАЗА
ПОСТРЕСУСТИТАЦИСКА ГРИЖА • потреба од континуирана ресуститација по повраток на спонтана циркулација • потреба од мониторинг и инвестигации • да се олесни трансферот на пациентот безбедно • да се обезбеди оптимална органска функција по срцев застој