Преглед садржаја и нивои знања – 6. разред

1. Преглед садржаја и нивои знања – 6. разред

2. ПРАВИЛНИК О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О НАСТАВНОМ ПЛАНУ И ПРОГРАМУ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА (“Просветни гласник”, година LII, број 7. од 23. октобра 2003. године) • 2 часа недељно, 72 годишње

3. Циљ и задаци • Циљ • да ученици упознају природне појаве и основне природне законе, оформе основу научног метода и да се усмере на примену физике у животу и раду • Задаци - да • упознају основне законе природе • упизнају значај коришћења метода експеримента • буду оспособљени првенствено за квалитативно решавање једноставних физичких задатака • развијају мишљење и расуђивање • развијају радне навике и заинтересованост за физику и природне науке • упознају став човека према природи и развијају правилан однос према заштити природне средине • стекну основе за техничко образовање • стекну навику да штеде енергију • развијају смисао за рад у радним групама и тимовима, позитивне особине личности нужне за конструктивну сарадњу при решавању задатака

4. 1. Увод Оријентационо (2+2) • Оперативни задаци • Ученици треба да: • схвате како физика истражује природу • знају да разликују појмове физичких тела од супстанција од којих се састоје тела. • Садржаји програма • Предмет, методе и задаци истраживања физике као науке и као наставног предмета (уводни час). Оријентационо (1+1). • Физичка тела и супстанција. Оријентационо (1+1)

5. 2. Кретање Оријентационо (6+7+1) • Оперативни задаци • Ученик треба да: • усвоје основне представе о механичком кретању, • упознају величине које карактеришу равномерно праволинијско кретање (пут, временски интервал и брзину) • користе јединицу за брзину у ИС (СИ) • уме да измери и израчуна сталну брзину. • Садржаји програма • Референтно тело. Појам материјалне тачке. Појам о механичком кретању. Релативност кретања. Оријентационо (2+2). • Стална брзина равномерног праволинијског кретања (јединица брзине). Векторска природа брзине – релативност кретања. График пута у функцији времена. Променљиво праволинијско кретање, средња брзина. Оријентационо (4+5) • Демонстрациони огледи: Кретање мехура ваздуха у дугачкој стакленој цеви са водом. Кретање куглице по Галилејевом жлебу. • Лабораторијске вежбе: • Одређивање сталне брзине равномерног праволинијског кретања (кретање кугле по хоризонталној равни) (1)

6. 3. Маса и густина Оријентационо (7+7+2) • Оперативни задаци • Ученик треба да: • добије представу о маси као карактеристици физичког деловања при узајамном деловању тела, да зна да се маса тела мери вагом и да је адитивна величина, • уме помоћу дефиниционих формула да израчуна вредност густине, • уме да одреди густину чврстих тела и течности мерењем и израчунавањем, • зна јединице масе и густине у СИ. • Садржаји програма • Појам масе тела – на основу узајамног деловања тела. Закон инерције – 1. Њутнов закон механике. Мерење масе тела вагом – јединица масе. Оријентационо (3+2). • Густина тела. Одређивање густине чврстих тела (јединица густине). Оријентационо (3+3) • Одређивање густине течности. Оријентационо (1+2) • Демонстрациони огледи: Појам масе на основу судара куглица једнаких и различитих маса. Мерење масе вагом. Демонстрирање апаратом за инерцију тела. • Лабораторијске вежбе: • Одређивање густине чврстих тела неправилног геометријског облика (1) • Одређивање густине течности (1)

7. 4. Мерење Оријентационо (5+7+3) • Оперативни задаци • Ученик треба да: • овлада мерењем следећих физичких величина: дужина, време, запремина, • уме да рукује мерилима и инструментима за мерење одговарајућих наведених физичких величина: лењиром, хронометром (секундомером) и мензуром, • користи јединице СИ набројаних физичких величина, разликује временски тренутак од временског интервала. • Садржаји програма • Основне и изведене физичке величине и њихове јединице. Међународни систем јединица. Мерење физичких величина, грешка при мерењу. Мерила и инструменти. Оријентационо (2+3). • Мерење дужине, запремине и времена. Оријентационо (2+3) • Демонстрациони огледи: Приказивање мерила за дужину (лењира и метарске траке), инструмената за мерење времена (демонстрациони хронометар, секундометар) и мерила запремине (балони, мензуре). • Поред набројаних мерила показати и електричне инструменте, вагу, динамометар, термометар и барометар. • Лабораторијске вежбе: • Мерење димензије тела помоћу лењира или метарске траке (1) • Мерење запремине чврстих тела неправилног облика помоћу мензуре (1). • Мерење трајања кретања куглице на стрмој равни помоћу хронометра (1).

8. 5. Сила Оријентационо (6+7+3) • Оперативни задаци • Ученик треба да: • на основу појава узајамног деловања тела (одбијања, привачења, деформација, промена кретања) схвати силу као меру узајамног деловања тела, која се мери динамометром, • уме да измери силу динамометром, • користи јединицу силе у СИ, • зна да је сила векторске природе. • Садржаји програма • Узајамно деловање тела (честица) у природи (гравитационо, електрично, магнетно, еластично, деловање при трењу и при додиру глатко исполираних површина тела). Квалитативно увођење појма силе. Оријентационо (3+5). • Мерење силе динамометром – јединица силе. Векторска природа силе. Оријентационо (3+2) • Демонстрациони огледи: Слободан пад тела. Привлачење и одбијање наелектрисаних тела. Привлачење и одбијање магнета. Истезање и сабијање еластичне опруге. Трење при клизању и котрљању. Мерење силе помоћу демонстрационог динамометра. • Лабораторијске вежбе: • Мерење силе еластичности опруге при истезању и сабијању и графичко приказивање зависности силе од деформације (1) • Баждарење еластичне опруге и мерење силе динамометром (1). • Мерење силе трења при клизању и котрљању (1).

9. 6. Притисак Оријентационо (3+4) • Оперативни задаци • Ученик треба да: • уме да одређује притисак чврстих тела мерењем и израчунавањем, • користи јединицу притиска у СИ. • Садржаји програма • Појам притиска (јединица). Притисак чврстих тела. Оријентационо (3+4). • Демонстрациони огледи: Огледи са даском и ексером, који продиру у песак. Примери из свакодневног живота.

10. Примедбе • на план (редослед излагања) • Увод, Мерење, Кретање, Сила, Маса. • Мерење је на почетку – стиче се општа слика (?) • Појам масе се једноставније уводи када је познат појам силе преко интеракције (у уџбенику је тај редослед) • на садржаје • 2001. године – измена Садржаја физике објављених 1995. брисати тематске целине: Брзина као векторска величина, График пута у функцији времена, Сила као векторска величина и Графичко приказивање зависности силе од деформације. Разлог – из математике нису рађени одговарајући појмови • 2003. година – неки од садржаја су враћени (сви сем последњег) • углавном остављено наставнику да одлучи шта да ради од тога

11. Настава физике у 6. разреду • Три елемента • теоријска предавања • експериментални рад (демонстрациони огледи и лабораторијске вежбе) • задаци (квантитативни и квалитативни) • Сва три елемента чине јединствену целину – запостављање било ког нарушава квалитет наставе физике

12. Настава физике у 6. разреду • Остварује се кроз два основна облика рада • редовна настава и • ваннаставне активности. • Ваннаставни рад – • препуштен слободном избору наставника, његовим склоностима и интересовању ученика • обухвата • секције, трибине, семинаре, конкурсне задатке, предавања, посете, екскурзије, вечери физике, ... • Редовна настава • редовни часови • допунски • додатни часове • организација и програм рада на допунским и додатним часовима као и избор ученика - предметни наставник, актив (физике), одељењски старешина

13. Уџбеник физике • Основна и обавезна књига за ученике и наставнике – писана на основу плана и програма + збирка задатака и упутство за лабораторијске вежбе • Основне функције уџбеника • основни оријентир и оквир у планирању, програмирању и припреми наставног часа • служи ученику као један од примарних и сталних извора знања и информација • водич наставнику кроз реализацију програмских садржаја и служи као подсетник у стручном и методичко-дидактичком обликовању наставног процеса • усмерава и подстиче ученика на самосталан рад, самоучење • упућује га на систематичност и прецизност у раду • важно средство за самопроверу и самооцењивање сопственог знања • указује на корелацију наставе физике и других природних наука и математике, • важан је за понављање и утврђивање, контролу знања, вредновање и оцењивање, • доприноси подизању опште техничке културе, ...

14. Уџбеник физике • Улога наставника • да селектрира, приближи и разјасни текст уџбеника и да истакне његове значајне садржаје • да помогне ученицима да науче да одвоје главно од споредног, ... • “живи мост” између уџбеника и ученика

15. Нивои знања • Три нивоа • Ниво обавештености • у основним цртама репродукује оно што је интерпретирано на наставном часу • познавање битних чињеница, појмова, величина, закона, теорија • да исприча, опише, наведе одређене чињенице, примере, тј. да репродукује у битно неизмењеном облику • Разумевање • виши ниво • претпоставља да је ученик правилно схватио физичку суштину одређених чињеница, појмова и величина и да може да их доведе у везу која није строго експлицитно истакнута на часу • да уме да анализира и објасни законе и принципе • “надскуп” је претходног нивоа. • Ниво примене стеченог знања • осим адекватног познавања физичке суштине одређених закона, принципа и теорија и примена тог знања у решавању конкретних проблема и задатака, ..

16. Преглед садржаја • Увод • Мерење • основне и изведене величине • Кретање • механичко кретање • равномерно праволинијско кретање • променљиво праволинијско кретање • Сила • узајамно деловање • примери сила • мерење сила динамометром • Маса и густина • маса тела • густина тела • Притисак

17. Увод • ? • Представљање предмета и наставника (веза физике и природе) • Представљање уџбеника – почев од корица • Представљање збирке –упутство за решавање задатака

18. Увод • Природне науке • шта је природа? • прича о свему што ученици региструју око себе, на небу, ..., дању, ноћу, ... • шта су физичке појаве? • механичка кретања • кретање пешака • аутомобила • авиона • топлотне појаве • загревање воде • топљење леда, • испаравање воде (кување, сушење веша, ...) • електричне појаве • провлачење чешља кроз косу • магнетне појаве • привлачење гвоздених ексера магнетом • Материја • тело, супстанција, физичко поље, ...деловање контактом и без њега – преко поља

19. Увод • Физика као наука • проучава основе особине материје, њену грађу као и промене облика у којима материја може да се јави • предмет изучавања – механичке, топлотне, електричне, магнетне, светлосне, и друге појаве • грађа материје, почев од објеката космичких размера преко тела која нас окружују до најситинијих честица • задатак физике – да проучава физичке појаве и д открива законе по којима се оне дешавају. • циљ – примена стечених знања примене у свакодневном животу. • примери • полуга, кућни апарати (фрижидер, клима, микроталасна, ...) • савремене дијагностичке методе, НМР, рендгени, скенери • веза са хемијом и билогијом, математиком, ...

20. mrav ~ 5 mm grnje 200 mm pepeo ~ 10-20 mm Stvari u prirodi Stvari koje je napravio covek 1 cm 10 mm 10-2 m glava čiode 1-2 mm 1,000,000 nanometers = 10-3 m 1 millimeter (mm) MikroElektroMechanički(MEMS) izumi 10 -100 mm širina Mikrotalasi 0.1 mm 100 mm 10-4 m kosa ~ 60-120 mm wide 0.01 mm 10 mm Mikrosvet 10-5 m Seme polena Crvena krvna zrnca IC crvena krvna zrnca (~7-8 mm) x-zraci “sočiva”raspojanje ~35 nm 1,000 nanometers = 10-6 m 1 micrometer (mm) vidljivo 0.1 mm 100 nm 10-7 m UV 0.01 mm 10 nm Nanosvet 10-8 m ~10 nm prečnik nanotube elektrode ATP sinteza 10-9 m 1 nanometer (nm) Carbon buckyball ~1 nm diameter Mekani X-zraci uljenik nanocev ~1.3 nm diameter DNA ~2-1/2 nm diameter 10-10 m 0.1 nm kvantni koral odf 48 atoma gvožđa na bakarnoj površini dijametar korala 14 nm Atomi silikona razmak ~dužina nm

21. 10-6m virus na bakteriji 1026mgalaksije Svaka od 925 tacaka je galaksija. 10-7mvirus 10-9mmolekul DNA 10-3m oko pcele 10-14mjezgro ugljenika 108m Zemlja • precnika H atoma = 0.00000000005 m = 5.0 .10-11 m • precnik Zemlje = 6,380,000 m = 6.38 .106 m • precnik Sunca = 696,000,000 m = 6.96 .108 m • Masa H atoma = 1.67 . 10-27 kg • Masa Zemlja = 5.97 . 1024 kg • Masa of Sunca = 2.0 .1030 kg

22. Увод Истраживање • ради стицања знања о појавама у природи • физичке величине се посматрају више пута и под различитим условима, ... (кретање тела у разним срединама, ..,) • инструменти, лабораторије • појам експеримента – проучавање појава у посебно припремљеним условима • анализа резултата, закључци, закони техничка и практична примена непосредно посматрање оглед законитост

23. Мерење • Дефиниција физичке величине – изражава (неко) својство материје (тела) или карактеристике појаве. • Свака има • назив, симбол, мерну јединицу + одговарајућу вредност која се добија мерењем • A={A}[A] • {A} – бројна вредност • [A] – мерна јединица дате величине • Начин записивања физичких величина • физичка величина – латиничним искошеним словима (курзив, италик) • јединица усправним словима • нпр. l = 15 m • бројна вредност и мерна јединица – вредност величине • до ње се долази мерењем • мерење? утврђивање колико пута је вредност дате величине већа или мања од вредности исте такве величине која је договором изабрана за јединицу.

24. Мерење • Обавезно: скренути пажњу на разлику између “димензије физичке величине” и “ димензије физичког тела”.

25. Мерење - СИ

27. Мерење: основне и изведене величине • посебну пажњу обратити на прве три величине (основне) • мерење, мерила, инструменти • прве лабораторијске вежбе у оквиру ове целине,... • потреба за стандардима

28. EF MCO (Mars Climate Orbiter) Lansiran: 11 decembra 1998. Marsu. Misija: Dizajniran je za ispitivanje klime i atmosfere Marsa. Konačno nakon više meseci MCO se približio Marsu. 23 septembra 1999. MCO satelit je izgubljen Šta se desilo? MT

29. Nakon nekoliko meseci istraživanja.... konfuzija u korišćenim sistemima jedinica SI sistema i engleskog 80 km minimalno bezbedno rastojanje

30. EF Nakon nekoliko meseci istraživanja.... Softver i unutrašnjost raketnog sistema dizajnirala je i izgradila jedna grupa inžinjera (Lockheed Martin) kod kompjuterskog programa koristio je engleske jedinice Softver za navođenje MCO satelita, koristio drugi tim iz druge institucije (Jet Propulsion Laboratory) Upotrebljavali su SI sistem MT

31. SI SISTEM – ISTORIJSKI OSVRT 1120 – Kralj EngleskeHenry I: standardna dužina u njegovoj zemlji je yard definisan kao rastojanje od njegovog nosa do kraja ruke. King Henry I(1068 – 1135) EF LOUIS XIV (1638–1715) kraj 17.vekaStandardana dužina u Francuskoj je bila stopa (foot) definisana kao dužina stope kralja Luja IV MT

32. SI SISTEM – ISTORIJSKI OSVRT EF Gaspard Monge 1746-1818 Joseph-Louis Lagrange 1736-1813 Pierre-Simon Laplace 1749 - 1827 Kraj XVIII veka prvi pokušaj za vreme Francuske revolucije Zakonski uspostavljen novi sistem mernih jedinica Sistem jedinstven na celoj teritoriji držve MT

33. SI SISTEM – ISTORIJSKI OSVRT EF Kraj XVIII veka prvi pokušaj za vreme Francuske revolucije 1799 dva standarda za metar i kilogram 1899 ustanovljen prvi sistem MKS:metar, kilogram,sekunda 1946uvedena jedinica za jačinu struje: amper 1954 uvedne jedinice za temperaturu i jačinu svetlosti: kelvin ikandela 1960ustanovljen internacionalni sistem – SI sistem 1971 kompletiran, uvedena je jedinica za količinu materije: mol MT

34. Merenja u Srbiji 1791. karta Srbije-bakrorez EF Srednji vek: mere i merne jedinice usvajane su običajno 1864:prva zvanična incijativa poslanici Smederevskog okruga, 1865: Komisija za opredeljenja svakodnevnih mera donosi zaključak: “novi sistem mera treba da bude dekadni poznat vascelom svetu” 1873: Prvi srpski zakon o merama; metar, ar, litar i gram 1875: knez Miloš Obrenović potpisuje ukaz o pristupanju Srbije Konvencije o metru 1879: Srbija među prvih 20 zemalja potpisnica Konvencije o metru 1919: osnovan odsek - “Odsek za mere i merila” MT

35. Мерење

36. Квантне скале

37. Мерење – одређивање површине и запремине

38. Кретање • уводе се појмови • материјална тачка • референтно тело • путања • уводе се величине • пут, • стална брзина • средња вредност брзине

39. “Релативна” брзина

40. Кретање - појмови • материјална тачка • модел који служи за упрошћавање описивања кретања тела • шта је модел? • свака дечија играчка је модел • објаснити када се тело може сматрати материјалном тачком • када су му дмензије занемариве у поређењу са растојањем које прелази • када му се сви делови крећу на исти начина

41. Кретање - појмови • референтно тело • тело у односу на које се посматра кретање • путања • линија коју описује тело у току кретања (у односу на дато референтно тело – систем) – пад тела из авиона • облик путање тела је релативан

43. Кретање – физичке величине • пут • део путање који тело пређе у одређеном временском интервалу • криволинијска и праволинијска. • брзина • пређени пут у јединици времена (бројно) • битан и правац и смер • равномерно и променљиво (средња брзина – средња вредност брзине (не укључује векторску природу))

44. Сила • узајамно деловање – контакт и без • сила • мера узајамног деловања, • векторска величина • примери сила • гравитација • електрична сила • магнетна сила • еластична сила • сила трења • мерење силе динамометром

45. гравитација и пад

46. електрична сила

47. магнетна, еластична и гравитациона

48. трење и гравитација

49. мерење силе динамометром откуд му име?

50. сила трења и динамометар