ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 9 СОЦИЈАЛНО РЕГУЛИРАЊЕ НА ЕТИЧКИТЕ НОРМИ И

1. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 9 СОЦИЈАЛНО РЕГУЛИРАЊЕ НА ЕТИЧКИТЕ НОРМИ И ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ

2. 4 IZVORI NA MORALOT (Georg Lihtenberg) 1) Filosofski princip: Pravi go dobroto zaradi samoto dobro - od po~ituvawe sprema moralniot zakon. 2) Religiozen princip: Pravi go dobroto zaradi toa [to toa e Bo`ja volja - od qubov sprema Boga. 3) ^ove~ki princip: Pravi go dobroto zaradi toa [to toa go bara tvojata sre]a - od qubov sprema samiot sebe. 4) Politi~ki princip: Pravi go dobroto zatoa [to toa obezbeduva blagosostojba na zaednicata ~ij si del - od po~ituvawe sprema op[testvoto so ogled na tebe samiot. Zar tie ne se eden ist princip, samo poglednat od razli~ni strani?

3. Vo sekoja zaednica ima IDEI kako da se postapuva i NORMI koi treba da gi izvr[uvaat nejzinite ~lenovi • nekoga[ se mnogu strogi (tabu) • povrzani se so na~inot na `iveewe i so viziite na taa zaednica za dobrata sega[nina i za idninata • dolgotrajni se i del od tradicijata (obi~ai) • nekoi se del od socijalno-politi~koto regulirawe na odnesuvaweto (pravni normi) Normi vospostavuvaat i baraat: - opstanokot - religijatata - tradicijata/kulturata - rabotata - zaednicata (rod, pleme, naselba, nacija, ~ove[tvo) - semejstvoto - uslovitehi Eti~kite normi gi izrazuvaat kategoriite Dobro i Zlo, koi se mnogu va`ni za ~ovekot i za negovata svest. Vo site civilizacii ima sistemi od eti~ki normi za lu\eto od tie epohi kako zapovedi za izvr[uvawe.

4. ZLATNO PRAVILO Najpoznata, stara i najra[irena eti~ka norma (pozitivna i negativna forma). Se istaknuva recipro~nosta vo etikata. So primer treba da se poka`e [to ~ovekot izbira i za [to se zalo`uva, a toa go bara i o~ekuva od drugite. Osnovna e prospektivnosta na moralot. PRAVI GO ONA {TO SAKA{ DRUGITE DA GO PRAVAT! NE PRAVI GO ONA {TO NE SAKA{ TEBE DA TI GO PRAVAT! (Ne e dobra recipro~nosta po lo[oto delo: Pravi go ona [to ti pravat, [to ti napravile!)

5. DESETTE BO@JI ZAPOVEDI • Jas sum Gospod, Bog tvoj, da nema[ drugi bogovi osven mene! • Ne pravi idol ili slika… ne im se poklonuvaj i ne im slu`i! • Ne go izgovaraj naprazno imeto na Gospod, tvojot Bog! • Spomnuvaj si za denot na odmorot za da go praznuva[, [est dena raboti i svr[i gi site raboti, a sedmiot den posveti go na Gospod, tvojot Bog! • Po~ituvaj gi tvojot tatko i tvojata majka, za da ti bide dobro i da po`ivee[ dolgo na zemjata! • Ne ubivaj! • Ne pravi prequba! • Ne kradi! • Ne svedo~i la`no protiv svojot bli`en! • Ne po`eluvaj ni[to [to e tu\o!

6. PET STOLBOVI NA ISLAMOT I vo Islamot postoi Dodekalog (12 zapovedi), a posebno se istaknati pet eti~ki vrednosti, dol`nosti i normi za sekoj musliman: - ispoveduvawe na verata vo Eden Bog-Alah i vo Muhamed kako negov Prorok ([ehadet) - verski obredi i molitva vo soobrazno vreme i na soodveten na~in (namaz) - materijalen pridones i pari~na pomo[-milosrdie za verata i za nezgri`enite i bednite (zekat) - verski post vo mesecot Ramazan (sijam) i - odewe barem edna[ na poklonenie (hax) vo Meka i Medina POUKI OD PROROKOT MUHAMED (od Hadis) Samiot ti re[avaj si gi pra[awata, duri i koga sve[tenicite ti davaat fetva (re[enie). Pra[aj si go svoeto srce, svojata du[a i sovest, pa vo sebe ]e go najde[ odgovorot na pra[aweto [to te ma~i. Nikoj ne mo`e da bide izzemen od trite dol`nosti - dobrodetel kon roditelite, seedno dali tie se muslimani ili nemuslimani; ispolnuvawe na vetuvawata (na obvrskata ili na dadeniot zbor), seedno dali kon musliman ili nemusliman; ~uvawe na doverenoto i negovo davawe na sopstvenikot, seedno dali toj e musliman ili nemusliman. Srceto vo koe nema znaewe ni mudrost li~i na dotraena ku]a; zatoa u~ete, podu~uvajte gi drugite i usovr[uvajte se vo znaeweto. Nemojte da dozvolite da umrete kako neznalici, za[to Semo`niot Allah nema da mu prosti nikomu zaradineznaeweto.

7. Smislata na eti~koto deluvawe - da se zamisluvaat dobri ne[ta, da se postavuvaat pravilni ideali, da se osmisluvaat dobri vrednosti, da se izgraduvaat dobri i efikasni normi i da se dejstvuva dobro za dobar rezultat. NE BIDETE ZASPANI PRED TRITE NAJDOBRI NE{TA: DOBRA MISLA, DOBAR ZBOR, DOBRO (pravedno) DELO! OTFRLETE GI OD SEBE NAJGRDITE NE{TA: LO{A MISLA, GRD ZBOR, ZLO DELO! Prviot eti~ar ZARATUSTRA UMOT NEKA TI BIDE VODA^! Prviot evropski mudrec SOLON

8. OSUM UMNI I MORALNI PATEKI • Buda (Razbudeniot) u~el deka lu\eto mo`e da postignat pro~istuvawe i budewe, moralno zbogatuvawe, razvivawe na svesta i mudrosta, so vrv vo koncentracijata: • oblagoroden-pravilen pogled na svetot • blagorodni, dobri nameri i mislewe (u~ewe za soznanieto - pana) • oblagoroden govor • blagorodno, pravilno postapuvawe • oblagoroden-pravilen na~in na `iveewe (u~ewe za moralot - [ila) • oblagoroden-pravilen napor • pravilno vnimanie • oblagorodena-pravilna koncentracija (u~ewe za meditacijata - samadi)

9. TRI ZAKONI NA ROBOTIKATA Ovie Tri zakoni na robotikata gi dal ISAK ASIMOV vo knigata Jas, Robot (1950). Sli~ni se kako drugite eti~ki normi. Sekoe ispravno nastroeno ~ove~ko su[testvo gi saka bli`nite, gi [titi, duri se izlo`uva na opasnost ako treba da gi brani (takov e i Prviot zakon). Kako [to sekoj dobar ~ovek ]e gi poslu[a avtoritetite vo etikata i vo `ivotot, toa treba da go napravat i sozdadenite su[testva (Vtoriot zakon). Nagonot za samoodr`uvawe na novite su[testva e izrazen so Tretiot zakon: • ROBOTOT NE SMEE DA POVREDI ^OVE^KO SU{TESTVO ILI SO SVOJATA NEAKTIVNOST DA DOZVOLI ^OVE^KOTO SU{TESTVO DA BIDE POVREDENO. • ROBOTOT MORA DA GI SLU{A ZAPOVEDITE KOI GI DOBIL OD ^OVE^KITE SU{TESTVA, OSVEN VO SLU^AITE KOGA TIE ZAPOVEDI SE VO SPROTIVNOST SO PRVIOT ZAKON. • ROBOTOT MORA DA SI GO ZA{TITUVA SVOETO POSTOEWE SE DODEKA TAKVATA ZA{TITA NE E VO SPROTIVNOST SO PRVIOT ILI SO VTORIOT ZAKON.

10. ЕТИКАТА и ПРАВОТО Etikata i pravoto се povrzanи и ponekogaш ne se razlikuvaat - oddelni moralni vrednosti dobivaat socijalno-pravno nametnuvawe, а pravnite normativi ~esto imaat zna~ewe i na moralen regulativ. Etikata se odnesuva na Dobroto i Zloto, пravoto naPravilnoto i Nepravilnoto. Мoralot se javil pred pravoto, кое е posovrшen mehanizam na ~ove~koto dejstvuvawe. Imaat razli~na rigidnost зa suredување на odnosite vo zaednicata. Еtikata sпаѓа во duhovna sfera, a pravoto е objektivna socijalna kategorija. Блиски во формата и вредностите, разли~ни во доносителите и санкциите. Etikata preferira avtonomija - samoopredeluvawe, slobodno izbirawe i sledewe na vrednostite, pravoto izbira heteronomija - opredeluvawe, nametnuvawe i nu`no sledewe na normite. Najto~no kantijansko razlikuvawe - etikata se odnesuva na bezuslovnata, a pravoto na uslovnata normativna aktivnost. Pravoto e poorganizirano, a moralot posloboden vo sankcioniraweto. Pravoto = minimum na moralot Pravoto - streme` da stane moral Pravoto da opfati maksimum na moralot Etikata i pravoto mo`at da se razminat, nekoj treba da ja prezeme ulogata i odgovornosta za osmisluvawe, nalo`uvawe i sproveduvawe na te[kite celi i zada~i na ~ove~koto `iveewe denes.

11. ETIЧKИ АРГУМЕНТ Za etikata edinstven kriterium e izbor i sledewe na Dobroto i kritikuvawe i izbegnuvawe na Zloto. Su[testveno se razlikuvaat Dobroto i Zloto, Ispravnoto i Lo[oto, Postojanata dobrina i Zlobata, Odgovornosta i Neodgovornosta, Prefinetoto i Neprijatnoto... Izborot poteknuva od slobodata na li~nosta da go planira svojot `ivot i dejstvuvawe. Izborot ima posledici za vkupnata etika. Za pravilno da se izbere i da se dobijat dobri posledici se koristi ETI^KI ARGUMENT. Treba da se izbira, sledi i pravi ONA {TO E PODOBRO DA SE PRAVI OTKOLKU DRUGOTO Ova e su[testveno za eti~kiot izbor i argumentirawe na prioritetot na nekoja vrednost i postapka pred drugite, a osobeno nasproti ona [to e sprotivno od toa.

12. PRIMERI ZA DOBRO I ZLO DEJSTVUVAWE - filantropija - qubov za lu\eto i pomagawe da `iveat podobro - pomo[- davawe na drugiot ona [to mu e potrebno za da re[i problem - po~ituvawe - uva`uvawe kon drugiot i negovite svojstva i streme`i - gri`a, neguvawe - odgleduvawe, pomagawe nekomu da `ivee i da raste - razumnost, racionalnost - kontrola nad svoite nagoni, strasti i `elbi i potpirawe vrz umot za dojdete do pravilni postapki - beatizam - sakawe na dobroto i pottiknuvawe toa da bide praveno - agapizam - izraz na qubovta za lu\eto i za praveweto dobro, i dr. - mizantropija - omraza na lu\eto, nequbov kon ~ove~kite su[testva - nebre`nost - nevodewe smetka za potrebite, neizvr[uvawe na dol`nost - kriminal - pravewe zabraneti dela so zakon, najnegativni postapki - malizam - obo`avawe na zloto i pottiknuvawe da se prai zlo, zamisluvawe deka mo`e da go opravdate praveweto zlo - zloba - omraza kon nekogo i trajna namera toj/taa da bidat povredeni - neprijatelstvo - smetawe drug za zakana i obid da mu se nanese [teta - zavist - zamisluvawe deka nekoj ima prednost pred vas i stavawe toa na srce i um kako optovaruvawe koe ]e ve jade odnatre, i dr. Graditelite ja razvoduvaat vodata, kova~ite gi ostrat strelite, drvodelecot go bi~i drvoto - umnite lu\e se skrotuvaat sebesi. (Buda)

13. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 10 AKCII ZAЕТИЧКИ НОРМИ VO NAUKATA И ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ

14. NORMI Технички Социјални ЕтичкиПравни a-номија = хаос Da se vospostavi red! Секоја наука што светот го восприема како свет со кој се владее според некој универзален теориски план и кој се сведува на разни видови богатства и на груба примена на закони станува инструмент на доминација. А човекот, туѓинец во тој свет, се поставува себеси како негов господар. Илја Prigo`in/Изабела Стенџерс РЕД ОД ХАОСОТ

15. Ima два основни типа кодекси на научното odnesuvawe (rabotni + moralni): • Првиoт тип сeпрофесионални кодекси. Тiе go регулират odnesuvaweto на членовiте на nekoja професионална/научна zaednica (физи~ari, хeми~ari, eкономисти, lekari, pravnici…). Soдржат правила за nivnata добрапрофесионална практика, независnо оd тоа вo каква организациja работaт и ja izvr[uvaat своjaта професиja (mo`e da bide nau~na ili poinakva). • Вториoт тип сeинституционални кодекси(na организациите), кои ja регулираaт деjноста вo рамките наnekoja научна организациja(поgolemaили помала).

16. PROFESIONALEC VO NAUKATA - kakonaучнikvo op[ta smisla, коj трeба да gi sledi оp[tите принципи на научноto odnesuvawe vo исtra`uvaweto и vo колегиjалните оdноsi, - kakoпреtставnиk на оdредена stru~на zaednica, коja ima специфични правила zа сoвесна научна практика (zа избор на обjекти, приmеna на методи, dobivawе, ~uvawе и koristewе на izvorните faktи, nivно javно преtставuvawе, учeстvо вo колективна деjност, кандидirаwе за проекти и sl.), - kako член на оdредена организациja коja е сoсtavena od преtставnиcи od различни професионални zaednici и има специфични правила на odnesuvawе. Vo sекoj naучнiksе сoсредоточеni различни системи na стандарdи за odnesuvawe, кои mo`e da bidat i противречnи. Na po~etokot на излo`uvaweto на етичките стандарdи вo Кодексot на aмери~ките психолозисtoi: Ако barawata на организаcijaта кaде [to работи психологoт dojdат вo конфликт сoovoj Кodeks, naучниkoт трeба да ja razjasni природата на конфликтot, да iзjави jaсно dekagi следi правилата на професионалниot Еti~ki kodeks и kolku [to e можнo да go реши конфликтot без да gi sменi етичkиte стандарdи на професиjaта.

17. Резолuциjaта от Торонто(1992) даva - nаjоp[tа методологиja за сoздаваwе на eti~ki kodeksi на различни професионални научни zaednici - osnova за оценка на postoe~kите ЕК, насоки за nivno усoвршuvawe - predlaga основни елементи кои секoj ЕК трeба да gi сodржi - se предлага стандарdнa Преамбuлa, вo коja е формулирано оp[tо dеkanaучниkoт е оdговорен неговите резултати да се иskоristuvaat единствено за polza на цeлото чове[тво - преtставен e obvrzniot минимум принципи за етичkо научно odnesuvawe, кои трeба да gi има вo секoj ЕК, t,e. фундаментални правила за практиката на сeкоe научно исtra`uваwе, a vrz taa основасeкojа научна област и дисциплина тreба да разработat своj специфичен ЕК или postoe~kите кодекси да се оценaт dali se адекватнi, ефективнi и приmenлivi - секoj етичki кодекс трeба да сoдржi: - jaсни и недвoсмислени правила за коректна научна практика - мерки за иsпoлнuваwе на тиe правила - процедури за ras~istuvawe и санкционираwе - barawa за оценка на можните последici оd научните исtra`uваwa - принцiпи за po~ituvawе на индивидуалните и колективниte чове~ки права - процедури за оценка на резултатите и проектите итн.

18. Апелot od Хаjделберг(1992) поtпи[ан от 3.000 naучниci Gi формулира мисиjaта и основниte цели на научните исtra`uваwa, но е i оdговор на антинаучните и антитехноло[киte движеwa. Uka`uva dеka naучниciте не сeindiferentni sprema еколо[kите, социjалните и др.проблеми za idninata на Земjaта и на чове[твоto, но не ja приfa]aат ирационалната идеологиja коjago атакува научниot и индустриskiot прогрес и vojuva за zaпираwе на eкономскiот и социjалнiот развитok. Apelot uka`uva dеka само so науката може да se формулираat критериumите за умно иskоristuvawe на природните ресурси и да obezbedi eкономски и социjален прогрес на siroma[nите + deka наjголeмо зло не se науката и технологиjaта, tuku неu~eноста и насилsтvotо.

19. Декларациjа оdХелsинки(1992) Ovaa deklaracija e vo основата на многоброjните eti~ki kodeksi za медицинските и биоло[ките науки. Nejzinata централna smisla сe научните стандарdи и етичkите норми na кои neizostavno трeба да се vnimava при sпроведuvаwето на медицинскиte исtra`uваwa врz човекot. Dекларациjaта е приfatena оd Светskата асоциjациja на lekarite u[te vo 1964 г., a оттога[ima 5 допoлнuvawa и измени, последното vo 2000 г. вo Единбuрг. Soдържi 22 основни принципи на исtra`uvaweto врz човекot - posebno zа izборot на predmetot, dоbiваwето на научни резултати inivното objavuvawe, [irewe и koristewe.

20. Iнициативи на UНЕСКО Na предлоg на генералниot секретар Федерико Маjор vo 1993 г. UНЕСКО организира Ме\ународен kомитет za Биоетика. Vo 1997 г. тоj Комитет ja приfa]a Универzалната декларациja за ~ове~киotgеном и ~овекovите права, koja e подdр`aна и оd ООН. Нeкои оd препорaките сestaveni вo националните законодаvства, na primer забрана na клонираwе на чове~ки сu[tества. Vo 2005 e prifatena Univerzalnata deklaracija za bioetikata i ~ovekovite prava. Pроблемиte so научните знаewa и технологииte не se odnesuvaat само na биотехнологиите. Vo 1997 g. се създава Светskа kомисия za Етика на научното знаewe и tехнологиите. Неjziна основна задача e да предлага на органите на научната политика критериumi zа избор на научни приоритети, кои да bidat чисто eкономски.

21. Конвенциja оdОвиедо na Европскиoт сoвет(1997) Nejziniot наслов e: Конвенциja за ~uvawe на човекovите права и на достоiнството на чове~кото сu[tество при приmenata на биологиjaта и медицината/Kонвенциja за човеkovите права и биомедицината. Vo преамbuлаta се iзjавuва dеka интересите и благосoстоjbaтa на чове~ките сu[tества сe над интересите на оp[tеството и na науката и deka сekoj potfat вo областа на здравjето, вклu~чително научните исtra`uваwa, трeба да се извршuва сoгласно so сoоdветните професионални дoлжnostи и стандарdи. Цeла глава 5 на Конвенциjata se odnesuva zа научните исtra`uваwa vrz човекot.

22. Светska научна конференция НAUKATA NA 21-ot VEK(Будimпе[ta, 1999 г.) Organiziran pод zakrilja на UНЕСКО и на Ме\ународниotsoвет за nаука (обединuва над 100 национални и ме\ународни научни асоциации и организации), na konferencijata se prifa}a Декларациja за науката и za korиsteweto на научното знаwe. Fормулирани se основните vrednosti за кои работи науката, a вo т. 39 се iska`uva deka сиtenaучниci трeба да следат високи етичkи стандарdи и dеka сeкojа научна професиja тряба да ima своj етичki кодекс. Социjалната оdговорност на naучниciте bara тiе да se пridr`uvaat do високиte стандарdи на научнаta чесност и do контролatana кvаlitetot на резултатите, да gi споделuvaaт svoite знаewa, да комуниcирaат сo оp[tеството и да обучаваaт младо поколение.

23. Препорaки за добра исtra`uва~ка практикаna Европската научна фондациja (2000 г.) Ovaa fondacija (vo koja ~lenuvaat национални академии, исtra`uва~ки организации и организации koi ja финансираat науката оd 23 evropski dr`avi) оdбелe`uва и дава дoлжnо priznanie za брзо ширewe na практикаta на сozдаваwе на национални органи за популaризираwе и контролa на иsпoлнuvawето на стандарdите на чесните исtra`uваwa. Smetaj]i deka ima mo[ne различни процедури на следewe на сигналите i различeн степен на учeстvo на засегнатите научни институции, Фондациjata bara на страте[ko, seевропско раmни[tе да се постигне повисок степен на сoobraznost на кодексите за добра исtra`uва~ка практика, zа ефективeн мониторинг и za контролa на стандарdiтe, t.e. rазработuваwена jasni процедури за ispituvawe на обвинuvawata za nau~na ne~esnost. Едeн seевропки прогрес вo тaа smisla би obezbediл не само повисок кvаlitet на исtra`uваwata, tuku i bi go zaсилиl саморегулираwето на науката и bija зgolemиl доверbata на оp[tеството кon неa. Vo рамките на програмата za изградbа на Европскi iсtra`uва~кi pростoр едeн от приоритетиte на Дирекcijaта за научни исtra`uваwa на Еvropskiot sovet е ETIKATA VO NAUKATA, pri [to особен акцент се ставa vrz биоетиката.

24. SLOBODA I ETIKA Kolkav del od ~ove~kiot `ivot treba da i pripadne na individuata, a kolkav na op[testvoto?... Sekoj onoj kogo [to op[testvoto go [titi e obvrzen da mu vozvrati za toa dobro, a faktot deka se `ivee vo op[testvo sozdava nu`nost sekoj da ima obvrska da se pridr`uva kon eden opredelen na~in na odnesuvawe sprema drugite... prvo, da ne se povreduvaat interesite na drugiot ~ovek (nekoi interesi koi treba da se smetaat za prava…) i, vtoro, sekoj ~ovek da prezeme tolkav del od rabotata i `rtvuvaweto kolku [to e potrebno op[testvoto ili negovite ~lenovi da bidat za[titeni od povreduvawe i voznemiruvawe… Xon Stjuart Mil: Za slobodata

25. ЗОШТО ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ? - СЛОЖЕНОСТ НА ПРОБЛЕМОТ – заради мед. технологија, етичките и медицинските решенија се се покомплексни (а медиц. сака да се сообрази и со пошироката етичка практика) РАСПОН НА ОПЦИИ – што е најдобро за пациентот? - разни можности - поглед на мнозина ОДБРАНА НА СТАВОТ – полесно е ако е став на група МИСЛЕЊА ПРИ ДОНЕСУВАЊЕ КЛИНИЧКИ РЕШЕНИЈА – не зависат само од лекарска експертиза

26. ЗОШТО ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ? - СЛОБОДА НА ВОЛЈАТА – арбитража при интересите на пациентот и институцијата ЕКОНОМСКИ ФАКТОР – со намалување на мат. средства, треба да е реши кој и колку има право на лечење РЕЛИГИСКИ СТАВОВИ НА ГРУПИ – понекогаш се потребни ставови сообразни на религиските стандарди ВЛИЈАНИЕ НА ЈАВНОСТА ЗА ИНДИВИДУАЛНИ РЕШЕНИЈА – медиц. се повеќе е одговорна на разни институции и плуралистичка јавност (треба став на комитет)

27. КАКО ВИЕ БИ СОСТАВИЛЕ ЕТИЧКИ КОМИТЕТ?

28. ДАЛИ ВИЕ БИ БИЛЕ ЧЛЕН НА ЕТИЧКИОТ КОМИТЕТ?