1 / 28

ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 9 СОЦИЈАЛНО РЕГУЛИРАЊЕ НА ЕТИЧКИТЕ НОРМИ И

ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 9 СОЦИЈАЛНО РЕГУЛИРАЊЕ НА ЕТИЧКИТЕ НОРМИ И ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ. 4 IZVORI NA MORALOT (Georg Lihtenberg) 1) Filosofski princip : Pravi go dobroto zaradi samoto dobro - od po~ituvawe sprema moralniot zakon.

marcos
Download Presentation

ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 9 СОЦИЈАЛНО РЕГУЛИРАЊЕ НА ЕТИЧКИТЕ НОРМИ И

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 9 СОЦИЈАЛНО РЕГУЛИРАЊЕ НА ЕТИЧКИТЕ НОРМИ И ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ

  2. 4 IZVORI NA MORALOT (Georg Lihtenberg) 1) Filosofski princip: Pravi go dobroto zaradi samoto dobro - od po~ituvawe sprema moralniot zakon. 2) Religiozen princip: Pravi go dobroto zaradi toa [to toa e Bo`ja volja - od qubov sprema Boga. 3) ^ove~ki princip: Pravi go dobroto zaradi toa [to toa go bara tvojata sre]a - od qubov sprema samiot sebe. 4) Politi~ki princip: Pravi go dobroto zatoa [to toa obezbeduva blagosostojba na zaednicata ~ij si del - od po~ituvawe sprema op[testvoto so ogled na tebe samiot. Zar tie ne se eden ist princip, samo poglednat od razli~ni strani?

  3. Vo sekoja zaednica ima IDEI kako da se postapuva i NORMI koi treba da gi izvr[uvaat nejzinite ~lenovi • nekoga[ se mnogu strogi (tabu) • povrzani se so na~inot na `iveewe i so viziite na taa zaednica za dobrata sega[nina i za idninata • dolgotrajni se i del od tradicijata (obi~ai) • nekoi se del od socijalno-politi~koto regulirawe na odnesuvaweto (pravni normi) Normi vospostavuvaat i baraat: - opstanokot - religijatata - tradicijata/kulturata - rabotata - zaednicata (rod, pleme, naselba, nacija, ~ove[tvo) - semejstvoto - uslovitehi Eti~kite normi gi izrazuvaat kategoriite Dobro i Zlo, koi se mnogu va`ni za ~ovekot i za negovata svest. Vo site civilizacii ima sistemi od eti~ki normi za lu\eto od tie epohi kako zapovedi za izvr[uvawe.

  4. ZLATNO PRAVILO Najpoznata, stara i najra[irena eti~ka norma (pozitivna i negativna forma). Se istaknuva recipro~nosta vo etikata. So primer treba da se poka`e [to ~ovekot izbira i za [to se zalo`uva, a toa go bara i o~ekuva od drugite. Osnovna e prospektivnosta na moralot. PRAVI GO ONA {TO SAKA{ DRUGITE DA GO PRAVAT! NE PRAVI GO ONA {TO NE SAKA{ TEBE DA TI GO PRAVAT! (Ne e dobra recipro~nosta po lo[oto delo: Pravi go ona [to ti pravat, [to ti napravile!)

  5. DESETTE BO@JI ZAPOVEDI • Jas sum Gospod, Bog tvoj, da nema[ drugi bogovi osven mene! • Ne pravi idol ili slika… ne im se poklonuvaj i ne im slu`i! • Ne go izgovaraj naprazno imeto na Gospod, tvojot Bog! • Spomnuvaj si za denot na odmorot za da go praznuva[, [est dena raboti i svr[i gi site raboti, a sedmiot den posveti go na Gospod, tvojot Bog! • Po~ituvaj gi tvojot tatko i tvojata majka, za da ti bide dobro i da po`ivee[ dolgo na zemjata! • Ne ubivaj! • Ne pravi prequba! • Ne kradi! • Ne svedo~i la`no protiv svojot bli`en! • Ne po`eluvaj ni[to [to e tu\o!

  6. PET STOLBOVI NA ISLAMOT I vo Islamot postoi Dodekalog (12 zapovedi), a posebno se istaknati pet eti~ki vrednosti, dol`nosti i normi za sekoj musliman: - ispoveduvawe na verata vo Eden Bog-Alah i vo Muhamed kako negov Prorok ([ehadet) - verski obredi i molitva vo soobrazno vreme i na soodveten na~in (namaz) - materijalen pridones i pari~na pomo[-milosrdie za verata i za nezgri`enite i bednite (zekat) - verski post vo mesecot Ramazan (sijam) i - odewe barem edna[ na poklonenie (hax) vo Meka i Medina POUKI OD PROROKOT MUHAMED (od Hadis) Samiot ti re[avaj si gi pra[awata, duri i koga sve[tenicite ti davaat fetva (re[enie). Pra[aj si go svoeto srce, svojata du[a i sovest, pa vo sebe ]e go najde[ odgovorot na pra[aweto [to te ma~i. Nikoj ne mo`e da bide izzemen od trite dol`nosti - dobrodetel kon roditelite, seedno dali tie se muslimani ili nemuslimani; ispolnuvawe na vetuvawata (na obvrskata ili na dadeniot zbor), seedno dali kon musliman ili nemusliman; ~uvawe na doverenoto i negovo davawe na sopstvenikot, seedno dali toj e musliman ili nemusliman. Srceto vo koe nema znaewe ni mudrost li~i na dotraena ku]a; zatoa u~ete, podu~uvajte gi drugite i usovr[uvajte se vo znaeweto. Nemojte da dozvolite da umrete kako neznalici, za[to Semo`niot Allah nema da mu prosti nikomu zaradineznaeweto.

  7. Smislata na eti~koto deluvawe - da se zamisluvaat dobri ne[ta, da se postavuvaat pravilni ideali, da se osmisluvaat dobri vrednosti, da se izgraduvaat dobri i efikasni normi i da se dejstvuva dobro za dobar rezultat. NE BIDETE ZASPANI PRED TRITE NAJDOBRI NE{TA: DOBRA MISLA, DOBAR ZBOR, DOBRO (pravedno) DELO! OTFRLETE GI OD SEBE NAJGRDITE NE{TA: LO{A MISLA, GRD ZBOR, ZLO DELO! Prviot eti~ar ZARATUSTRA UMOT NEKA TI BIDE VODA^! Prviot evropski mudrec SOLON

  8. OSUM UMNI I MORALNI PATEKI • Buda (Razbudeniot) u~el deka lu\eto mo`e da postignat pro~istuvawe i budewe, moralno zbogatuvawe, razvivawe na svesta i mudrosta, so vrv vo koncentracijata: • oblagoroden-pravilen pogled na svetot • blagorodni, dobri nameri i mislewe (u~ewe za soznanieto - pana) • oblagoroden govor • blagorodno, pravilno postapuvawe • oblagoroden-pravilen na~in na `iveewe (u~ewe za moralot - [ila) • oblagoroden-pravilen napor • pravilno vnimanie • oblagorodena-pravilna koncentracija (u~ewe za meditacijata - samadi)

  9. TRI ZAKONI NA ROBOTIKATA Ovie Tri zakoni na robotikata gi dal ISAK ASIMOV vo knigata Jas, Robot (1950). Sli~ni se kako drugite eti~ki normi. Sekoe ispravno nastroeno ~ove~ko su[testvo gi saka bli`nite, gi [titi, duri se izlo`uva na opasnost ako treba da gi brani (takov e i Prviot zakon). Kako [to sekoj dobar ~ovek ]e gi poslu[a avtoritetite vo etikata i vo `ivotot, toa treba da go napravat i sozdadenite su[testva (Vtoriot zakon). Nagonot za samoodr`uvawe na novite su[testva e izrazen so Tretiot zakon: • ROBOTOT NE SMEE DA POVREDI ^OVE^KO SU{TESTVO ILI SO SVOJATA NEAKTIVNOST DA DOZVOLI ^OVE^KOTO SU{TESTVO DA BIDE POVREDENO. • ROBOTOT MORA DA GI SLU{A ZAPOVEDITE KOI GI DOBIL OD ^OVE^KITE SU{TESTVA, OSVEN VO SLU^AITE KOGA TIE ZAPOVEDI SE VO SPROTIVNOST SO PRVIOT ZAKON. • ROBOTOT MORA DA SI GO ZA{TITUVA SVOETO POSTOEWE SE DODEKA TAKVATA ZA{TITA NE E VO SPROTIVNOST SO PRVIOT ILI SO VTORIOT ZAKON.

  10. ЕТИКАТА и ПРАВОТО Etikata i pravoto се povrzanи и ponekogaш ne se razlikuvaat - oddelni moralni vrednosti dobivaat socijalno-pravno nametnuvawe, а pravnite normativi ~esto imaat zna~ewe i na moralen regulativ. Etikata se odnesuva na Dobroto i Zloto, пravoto naPravilnoto i Nepravilnoto. Мoralot se javil pred pravoto, кое е posovrшen mehanizam na ~ove~koto dejstvuvawe. Imaat razli~na rigidnost зa suredување на odnosite vo zaednicata. Еtikata sпаѓа во duhovna sfera, a pravoto е objektivna socijalna kategorija. Блиски во формата и вредностите, разли~ни во доносителите и санкциите. Etikata preferira avtonomija - samoopredeluvawe, slobodno izbirawe i sledewe na vrednostite, pravoto izbira heteronomija - opredeluvawe, nametnuvawe i nu`no sledewe na normite. Najto~no kantijansko razlikuvawe - etikata se odnesuva na bezuslovnata, a pravoto na uslovnata normativna aktivnost. Pravoto e poorganizirano, a moralot posloboden vo sankcioniraweto. Pravoto = minimum na moralot Pravoto - streme` da stane moral Pravoto da opfati maksimum na moralot Etikata i pravoto mo`at da se razminat, nekoj treba da ja prezeme ulogata i odgovornosta za osmisluvawe, nalo`uvawe i sproveduvawe na te[kite celi i zada~i na ~ove~koto `iveewe denes.

  11. ETIЧKИ АРГУМЕНТ Za etikata edinstven kriterium e izbor i sledewe na Dobroto i kritikuvawe i izbegnuvawe na Zloto. Su[testveno se razlikuvaat Dobroto i Zloto, Ispravnoto i Lo[oto, Postojanata dobrina i Zlobata, Odgovornosta i Neodgovornosta, Prefinetoto i Neprijatnoto... Izborot poteknuva od slobodata na li~nosta da go planira svojot `ivot i dejstvuvawe. Izborot ima posledici za vkupnata etika. Za pravilno da se izbere i da se dobijat dobri posledici se koristi ETI^KI ARGUMENT. Treba da se izbira, sledi i pravi ONA {TO E PODOBRO DA SE PRAVI OTKOLKU DRUGOTO Ova e su[testveno za eti~kiot izbor i argumentirawe na prioritetot na nekoja vrednost i postapka pred drugite, a osobeno nasproti ona [to e sprotivno od toa.

  12. PRIMERI ZA DOBRO I ZLO DEJSTVUVAWE - filantropija - qubov za lu\eto i pomagawe da `iveat podobro - pomo[- davawe na drugiot ona [to mu e potrebno za da re[i problem - po~ituvawe - uva`uvawe kon drugiot i negovite svojstva i streme`i - gri`a, neguvawe - odgleduvawe, pomagawe nekomu da `ivee i da raste - razumnost, racionalnost - kontrola nad svoite nagoni, strasti i `elbi i potpirawe vrz umot za dojdete do pravilni postapki - beatizam - sakawe na dobroto i pottiknuvawe toa da bide praveno - agapizam - izraz na qubovta za lu\eto i za praveweto dobro, i dr. - mizantropija - omraza na lu\eto, nequbov kon ~ove~kite su[testva - nebre`nost - nevodewe smetka za potrebite, neizvr[uvawe na dol`nost - kriminal - pravewe zabraneti dela so zakon, najnegativni postapki - malizam - obo`avawe na zloto i pottiknuvawe da se prai zlo, zamisluvawe deka mo`e da go opravdate praveweto zlo - zloba - omraza kon nekogo i trajna namera toj/taa da bidat povredeni - neprijatelstvo - smetawe drug za zakana i obid da mu se nanese [teta - zavist - zamisluvawe deka nekoj ima prednost pred vas i stavawe toa na srce i um kako optovaruvawe koe ]e ve jade odnatre, i dr. Graditelite ja razvoduvaat vodata, kova~ite gi ostrat strelite, drvodelecot go bi~i drvoto - umnite lu\e se skrotuvaat sebesi. (Buda)

  13. ДОКТОРСКА ШКОЛА НА УКИМ НАУЧНО-ИСТРАЖУВАЧКА ЕТИКА - 10 AKCII ZAЕТИЧКИ НОРМИ VO NAUKATA И ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ

  14. NORMI Технички Социјални ЕтичкиПравни a-номија = хаос Da se vospostavi red! Секоја наука што светот го восприема како свет со кој се владее според некој универзален теориски план и кој се сведува на разни видови богатства и на груба примена на закони станува инструмент на доминација. А човекот, туѓинец во тој свет, се поставува себеси како негов господар. Илја Prigo`in/Изабела Стенџерс РЕД ОД ХАОСОТ

  15. Ima два основни типа кодекси на научното odnesuvawe (rabotni + moralni): • Првиoт тип сeпрофесионални кодекси. Тiе go регулират odnesuvaweto на членовiте на nekoja професионална/научна zaednica (физи~ari, хeми~ari, eкономисти, lekari, pravnici…). Soдржат правила за nivnata добрапрофесионална практика, независnо оd тоа вo каква организациja работaт и ja izvr[uvaat своjaта професиja (mo`e da bide nau~na ili poinakva). • Вториoт тип сeинституционални кодекси(na организациите), кои ja регулираaт деjноста вo рамките наnekoja научна организациja(поgolemaили помала).

  16. PROFESIONALEC VO NAUKATA - kakonaучнikvo op[ta smisla, коj трeба да gi sledi оp[tите принципи на научноto odnesuvawe vo исtra`uvaweto и vo колегиjалните оdноsi, - kakoпреtставnиk на оdредена stru~на zaednica, коja ima специфични правила zа сoвесна научна практика (zа избор на обjекти, приmеna на методи, dobivawе, ~uvawе и koristewе на izvorните faktи, nivно javно преtставuvawе, учeстvо вo колективна деjност, кандидirаwе за проекти и sl.), - kako член на оdредена организациja коja е сoсtavena od преtставnиcи od различни професионални zaednici и има специфични правила на odnesuvawе. Vo sекoj naучнiksе сoсредоточеni различни системи na стандарdи за odnesuvawe, кои mo`e da bidat i противречnи. Na po~etokot на излo`uvaweto на етичките стандарdи вo Кодексot на aмери~ките психолозисtoi: Ако barawata на организаcijaта кaде [to работи психологoт dojdат вo конфликт сoovoj Кodeks, naучниkoт трeба да ja razjasni природата на конфликтot, да iзjави jaсно dekagi следi правилата на професионалниot Еti~ki kodeks и kolku [to e можнo да go реши конфликтot без да gi sменi етичkиte стандарdи на професиjaта.

  17. Резолuциjaта от Торонто(1992) даva - nаjоp[tа методологиja за сoздаваwе на eti~ki kodeksi на различни професионални научни zaednici - osnova за оценка на postoe~kите ЕК, насоки за nivno усoвршuvawe - predlaga основни елементи кои секoj ЕК трeба да gi сodржi - se предлага стандарdнa Преамбuлa, вo коja е формулирано оp[tо dеkanaучниkoт е оdговорен неговите резултати да се иskоristuvaat единствено за polza на цeлото чове[тво - преtставен e obvrzniot минимум принципи за етичkо научно odnesuvawe, кои трeба да gi има вo секoj ЕК, t,e. фундаментални правила за практиката на сeкоe научно исtra`uваwе, a vrz taa основасeкojа научна област и дисциплина тreба да разработat своj специфичен ЕК или postoe~kите кодекси да се оценaт dali se адекватнi, ефективнi и приmenлivi - секoj етичki кодекс трeба да сoдржi: - jaсни и недвoсмислени правила за коректна научна практика - мерки за иsпoлнuваwе на тиe правила - процедури за ras~istuvawe и санкционираwе - barawa за оценка на можните последici оd научните исtra`uваwa - принцiпи за po~ituvawе на индивидуалните и колективниte чове~ки права - процедури за оценка на резултатите и проектите итн.

  18. Апелot od Хаjделберг(1992) поtпи[ан от 3.000 naучниci Gi формулира мисиjaта и основниte цели на научните исtra`uваwa, но е i оdговор на антинаучните и антитехноло[киte движеwa. Uka`uva dеka naучниciте не сeindiferentni sprema еколо[kите, социjалните и др.проблеми za idninata на Земjaта и на чове[твоto, но не ja приfa]aат ирационалната идеологиja коjago атакува научниot и индустриskiot прогрес и vojuva за zaпираwе на eкономскiот и социjалнiот развитok. Apelot uka`uva dеka само so науката може да se формулираat критериumите за умно иskоristuvawe на природните ресурси и да obezbedi eкономски и социjален прогрес на siroma[nите + deka наjголeмо зло не se науката и технологиjaта, tuku неu~eноста и насилsтvotо.

  19. Декларациjа оdХелsинки(1992) Ovaa deklaracija e vo основата на многоброjните eti~ki kodeksi za медицинските и биоло[ките науки. Nejzinata централna smisla сe научните стандарdи и етичkите норми na кои neizostavno трeба да се vnimava при sпроведuvаwето на медицинскиte исtra`uваwa врz човекot. Dекларациjaта е приfatena оd Светskата асоциjациja на lekarite u[te vo 1964 г., a оттога[ima 5 допoлнuvawa и измени, последното vo 2000 г. вo Единбuрг. Soдържi 22 основни принципи на исtra`uvaweto врz човекot - posebno zа izборot на predmetot, dоbiваwето на научни резултати inivното objavuvawe, [irewe и koristewe.

  20. Iнициативи на UНЕСКО Na предлоg на генералниot секретар Федерико Маjор vo 1993 г. UНЕСКО организира Ме\ународен kомитет za Биоетика. Vo 1997 г. тоj Комитет ja приfa]a Универzалната декларациja за ~ове~киotgеном и ~овекovите права, koja e подdр`aна и оd ООН. Нeкои оd препорaките сestaveni вo националните законодаvства, na primer забрана na клонираwе на чове~ки сu[tества. Vo 2005 e prifatena Univerzalnata deklaracija za bioetikata i ~ovekovite prava. Pроблемиte so научните знаewa и технологииte не se odnesuvaat само na биотехнологиите. Vo 1997 g. се създава Светskа kомисия za Етика на научното знаewe и tехнологиите. Неjziна основна задача e да предлага на органите на научната политика критериumi zа избор на научни приоритети, кои да bidat чисто eкономски.

  21. Конвенциja оdОвиедо na Европскиoт сoвет(1997) Nejziniot наслов e: Конвенциja за ~uvawe на човекovите права и на достоiнството на чове~кото сu[tество при приmenata на биологиjaта и медицината/Kонвенциja за човеkovите права и биомедицината. Vo преамbuлаta се iзjавuва dеka интересите и благосoстоjbaтa на чове~ките сu[tества сe над интересите на оp[tеството и na науката и deka сekoj potfat вo областа на здравjето, вклu~чително научните исtra`uваwa, трeба да се извршuва сoгласно so сoоdветните професионални дoлжnostи и стандарdи. Цeла глава 5 на Конвенциjata se odnesuva zа научните исtra`uваwa vrz човекot.

  22. Светska научна конференция НAUKATA NA 21-ot VEK(Будimпе[ta, 1999 г.) Organiziran pод zakrilja на UНЕСКО и на Ме\ународниotsoвет за nаука (обединuва над 100 национални и ме\ународни научни асоциации и организации), na konferencijata se prifa}a Декларациja за науката и za korиsteweto на научното знаwe. Fормулирани se основните vrednosti за кои работи науката, a вo т. 39 се iska`uva deka сиtenaучниci трeба да следат високи етичkи стандарdи и dеka сeкojа научна професиja тряба да ima своj етичki кодекс. Социjалната оdговорност на naучниciте bara тiе да se пridr`uvaat do високиte стандарdи на научнаta чесност и do контролatana кvаlitetot на резултатите, да gi споделuvaaт svoite знаewa, да комуниcирaат сo оp[tеството и да обучаваaт младо поколение.

  23. Препорaки за добра исtra`uва~ка практикаna Европската научна фондациja (2000 г.) Ovaa fondacija (vo koja ~lenuvaat национални академии, исtra`uва~ки организации и организации koi ja финансираat науката оd 23 evropski dr`avi) оdбелe`uва и дава дoлжnо priznanie za брзо ширewe na практикаta на сozдаваwе на национални органи за популaризираwе и контролa на иsпoлнuvawето на стандарdите на чесните исtra`uваwa. Smetaj]i deka ima mo[ne различни процедури на следewe на сигналите i различeн степен на учeстvo на засегнатите научни институции, Фондациjata bara на страте[ko, seевропско раmни[tе да се постигне повисок степен на сoobraznost на кодексите за добра исtra`uва~ка практика, zа ефективeн мониторинг и za контролa на стандарdiтe, t.e. rазработuваwена jasni процедури за ispituvawe на обвинuvawata za nau~na ne~esnost. Едeн seевропки прогрес вo тaа smisla би obezbediл не само повисок кvаlitet на исtra`uваwata, tuku i bi go zaсилиl саморегулираwето на науката и bija зgolemиl доверbata на оp[tеството кon неa. Vo рамките на програмата za изградbа на Европскi iсtra`uва~кi pростoр едeн от приоритетиte на Дирекcijaта за научни исtra`uваwa на Еvropskiot sovet е ETIKATA VO NAUKATA, pri [to особен акцент се ставa vrz биоетиката.

  24. SLOBODA I ETIKA Kolkav del od ~ove~kiot `ivot treba da i pripadne na individuata, a kolkav na op[testvoto?... Sekoj onoj kogo [to op[testvoto go [titi e obvrzen da mu vozvrati za toa dobro, a faktot deka se `ivee vo op[testvo sozdava nu`nost sekoj da ima obvrska da se pridr`uva kon eden opredelen na~in na odnesuvawe sprema drugite... prvo, da ne se povreduvaat interesite na drugiot ~ovek (nekoi interesi koi treba da se smetaat za prava…) i, vtoro, sekoj ~ovek da prezeme tolkav del od rabotata i `rtvuvaweto kolku [to e potrebno op[testvoto ili negovite ~lenovi da bidat za[titeni od povreduvawe i voznemiruvawe… Xon Stjuart Mil: Za slobodata

  25. ЗОШТО ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ? - СЛОЖЕНОСТ НА ПРОБЛЕМОТ – заради мед. технологија, етичките и медицинските решенија се се покомплексни (а медиц. сака да се сообрази и со пошироката етичка практика) РАСПОН НА ОПЦИИ – што е најдобро за пациентот? - разни можности - поглед на мнозина ОДБРАНА НА СТАВОТ – полесно е ако е став на група МИСЛЕЊА ПРИ ДОНЕСУВАЊЕ КЛИНИЧКИ РЕШЕНИЈА – не зависат само од лекарска експертиза

  26. ЗОШТО ЕТИЧКИ КОМИТЕТИ? - СЛОБОДА НА ВОЛЈАТА – арбитража при интересите на пациентот и институцијата ЕКОНОМСКИ ФАКТОР – со намалување на мат. средства, треба да е реши кој и колку има право на лечење РЕЛИГИСКИ СТАВОВИ НА ГРУПИ – понекогаш се потребни ставови сообразни на религиските стандарди ВЛИЈАНИЕ НА ЈАВНОСТА ЗА ИНДИВИДУАЛНИ РЕШЕНИЈА – медиц. се повеќе е одговорна на разни институции и плуралистичка јавност (треба став на комитет)

  27. КАКО ВИЕ БИ СОСТАВИЛЕ ЕТИЧКИ КОМИТЕТ?

  28. ДАЛИ ВИЕ БИ БИЛЕ ЧЛЕН НА ЕТИЧКИОТ КОМИТЕТ?

More Related