М И С И Ј А

1. Семинар:Савремена школаКаталошки број 909 за школску 2011/12Сати/бодови: 16Реализатори: Вера Пајић, Гордана Ковачев, Милорад Гавриловић, Весна Вуковић

2. МИСИЈА Мисијајекраткаијаснаизјаваоразлозимапостојањаорганизације, њенојулози, функцијикојужелидаиспуни, основномкругуклијенатаиметодимапомоћукојихорганизацијанамеравадаиспунисвојциљ. Основнасврхамисијеједачлановимаорганизацијеусмерипажњуиразмишљањенасуштинскиразлогпостојањаорганизације, каоидаимобјаснинакојијеначинтоштоонирадедеоједногвишегиопштегциља.

3. Визијајеидеалностањеорганизацијеубудућностиипредстављарезултатпројекцијесопственихжељаиуоченихмогућности.Визијајеидеалностањеорганизацијеубудућностиипредстављарезултатпројекцијесопственихжељаиуоченихмогућности. визија

4. Сликомводиљомшколаутврђујесвојидентитет. Тозначидадефинишенајвише, нормативнециљевешколе. Онатимеизражавакакоприпадностшколскомсистемуједнеземљетакоињенуспецифичноступоређењусадругимпонуђачимаобразовнихуслуга. Сликаводиљабитребалодасадржиисказеоследећимаспектима: Мисијатребадабудетакоформулисана, дасеизњемогуизвестиискази / циљевикојисеодносенаквалитетуслуга. Визијомшколаформулишеидеалкометежи. Изњегаморабитимогућеизвестиисказе / циљевезасредњерочниидугорочниразвојшколе. Вредностиизражавајуилинешточемусетежиилидефинишуграницеипринципеодлучивањаиделовања. Тосутакорећи „банкине“ засопственопонашање. Извредностисеизводекритеријумиквалитетазапроцесе. сликаводиља

5. Vision Vision Vizija Vizija Vision Vision Vizija Vision Vision Vision Vizija Vision Vision Vision Vizija + + + + + + + + + + + + Strategija Strategie Strategie Strategija Strategie Strategie Strategija Strategie Strategie Strategie Strategie Strategija Strategie Strategija Strategie + + + + + + + + + + + + Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan Plan (umeti) (d (d ü ü rfen) rfen) + + + + + + + + + + + + Bereitschaft Spremnost Bereitschaft Bereitschaft Spremnost Spremnost Bereitschaft Bereitschaft Bereitschaft Bereitschaft Spremnost Bereitschaft Spremnost Bereitschaft (hteti) (wollen) + + + + + + + + + + + + Sposobnost F F ä ä higkeit higkeit F Sposobnost F ä ä higkeit higkeit Sposobnost F F ä ä higkeit higkeit F F Sposobnost ä ä higkeit higkeit Sposobnost F F ä ä higkeit higkeit (moći) (k (k ö ö nnen) nnen) = = = = = = = = = = = = Orientierungs Orientierungs - - - Uspeh Erfolg Erfolg Verwirrung Verwirrung Zbunjenost Chaos Chaos Haos Frustracija Frust Frust Strah Angst Angst Dezorijentaciја losigkeit losigkeit

6. Појамциља Циљ нам омогућава да: • Опишемо резултат који желимо остварити • Дефинишемо шта желимо да постанемо и којим средствима то намеравамо да учинимо • Мерљиво искажемо очекивани резултат у одређеном тренутку у будућности • Управљамо ка резултату

7. Одлике доброг циља Циљ нам омогућава да: • Опишемо резултат који желимо остварити • Дефинишемо шта желимо да постанемо и којим средствима то намеравамо да учинимо • Мерљиво искажемо очекивани резултат у одређеном тренутку у будућности • Управљамо ка резултату

8. S …specifično: (Specific) M …merljivo: (Mesurable) A …da su dostižni, ostvarljivi: (Achievable) R …relevantno, realno: (Realistic) T …sadefinisanim rokom:(Time-limited) Добар циљ: Далијерезултат комсетежиконкретноописан? Далисеостварењециљаможепроценити, односнојаснопрепознати? Далисециљможеостваритиупрвомредунаосновуличнеиницијативе? Далијециљважанзапостизањевишихциљеваидалисеможеостваритиузнапор? Далијепредвиђеннекидатумзаостварењециља?

9. Погрешнодефинисанциљ Унапредитиимиџшколе Побољшатиефикасностнаставе Побољшатисредњуоценунанивоушколе Унапредитиклиму међуљудскиходноса Правилнодефинисанциљ Повећатиперцепцијушколекаопромотеразаштитеживотнеоколине,путемиспитивањајавногмњења,за 10% до1. 06.2012. уодносунастање 1. 06.2011. Повећатибројнаставникаоспособљенихзаактивненаставнеметодеза 20% до 1.06.12. Повећатисредњуоценушколеза 0.20 - 7 % (са 3.00 на 3.20) до31.08.12. Смањитибројодсутнихсапослаза 10% до 01.06.12. ЦИЉЕВИ - пример

10. како где желимо циљ циљ циљ циљ циљ циљ циљ слика водиља циљ где смо сада

11. Процеси у школи: Процесируковођења, нпр: • планирањекадрова • развојиимплементацијастратегије • планирањеиобезбеђењематеријалнихресурса Основни/наставнипроцеси, нпр: • планирањенаставе • реализацијанаставе • развојобразовнепонуде Процесиподршке, нпр: • администрацијакадрова, кадровскиразвој • финансијскаадминистрација

12. Скицирањемапепроцеса Умапипроцесасликовитосеприказујупроцесиињиховоузајамнодејство. Мапа – картаприказујеосновнипроцес - наставукаокључнуактивностидругепроцеседоводисањимаувезу.

13. Развојстратегије Средњерочно планирање кадрова Средњерочно планирање финансија Екстерна партнерства Систем менаџмента Комуникација/сарадња Контролинг/извештавање Основнипроцеси Евалуацијаи побољшавање образовне понуде (развој наставе) Планирање наставе Реализација наставе Контролинг/извештавање Комуникација/сарадња Управљање ученичким питањима Управљање запосленимa Управљање финансијама Управљање непокретностима Управљање опремом Процеси руковођења Процесиподршке (администрација) Мапапроцеса / Прегледпроцеса

14. КорацизаизградњууправљањапроцесомКорацизаизградњууправљањапроцесом Из постављених циљева можемо известикритеријумеуспехаодносноквалитета засвенивоеисвејединицеорганизације школе. Тојепредусловзадефинисањепоказатеља(индикатора)процеса. мисија = сврхапостојања (референцазаквалитетпроизвода - настава) визија = идеалкомсетежи (референцазаквалитетразвојнихпроцеса) вредности = обећањеинтереснимгрупама = правилаигре (референцазаквалитетпроцеса)

15. Процесјеследактивности, којиодјаснодефинисанихулазапроизводиједнакојаснодефинисанеисходеиизлазе. • Процесјевременскизатворен, тј. имавременскијаснодефинисанпочетакијаснодефинисанкрај; • Уистојиливеомасличнојформисесталноизноваспроводи; • Превазилазиорганизационејединицеизахтевасарадњувишеособаиобласти.

16. Процесисуживорганизам, којисекрозвремеконтинуираноунапређујеипобољшава.

17. За успешно превазилажење и решавање идентификованих проблема неопходна је ефикасна организација школских процеса уз децентрализацију и делегирање послова.

18. VI Организациона структура школе • Школа постоји да би реализовала закономпредвиђене задатаке и циљеве образовања. Тициљевису начелнаоријентацијарада Школе. • Изнормативнихциљева, поштујући све учеснике процеса, изводесестратешкициљеви и додатниоперативнициљеви. • Дабисециљевипостигли, реализујусепроцеси. Овимпроцесимауправљају и зањихсу одговорни појединци и тимови којима су додељена овлашћења и компетенције заодлучивање.

19. Пример организационе структуре - органиграм

20. Жељено стање регулатор тренутно стање Регулациони круг управљања Повратна веза Регулационе мере INPUT OUTPUT процес Редовно проверавање и унапређивање рада школе значи: • унапређивање школских процеса; • успостављање управљања и руковођења школом које је засновано на постављеним циљевима и • развијање организационе структуре школе

21. Пример тимски и секторски организоване школе директор помоћникдиректора руководилацсектора руководилацсектора руководилацсектора самостални извршиоци тим тим тим тим тим тим тим тим тим сектор сектор сектор

22. ШТАЈЕТИМ • Тимјемалагрупаљуди (6-8), којарадитакодадостижевишенегоштобидостигаозбирпојединаца • Тимјегрупаукојојпојединциимајузаједничкициљкојегдостижузатоштосењиховастручнаоспособљеност, вештинеидругекарактеристикеслажумеђусобно

23. ТИМОВИУШКОЛИ Закономпредвиђени, обавезнитимови: • Тимзаразвојнопланирање • Тимзазаштитудеце – ученикаоднасиља • Тимзаевалуацијуогледа • Тимзасамовредновањерадашколе • Наставничковеће • Одељенсковеће • Педагошковеће • Стручна већа

24. Тимзасарадњусапредузећима • Тимзапрезентовањезанимања • Тимзапредстављањешколе • Тимзауређењеживотнесредине • Тимзастручноусавршавање • Тимзамаркетинг • Тимзаписањепројеката

25. Формирањетимовамогућејеусвимсегментимаорганизацијерадашколе.Формирањетимовамогућејеусвимсегментимаорганизацијерадашколе. Кључнифакторзараднекогтимајеадекватанизборчлановатима.

26. Величинагрупе Друштвеностчланова Раднаоколина Природапосла Стабилностчланства Вредновањерада Квалитетвођења Комуникација Клима Јасноћаулога Времекојејенарасполагању Међусобниодноси Знања, вештине Факторикојиутичунатимскирад

28. Штајепартнерство Израз “партнерство” сеодносинаидејуповезивањаизразиторазличитихтелаилијединицакаопартнеракојизаједнораде (упркоспостојећихразлика) дабисеоствариоодређенипројекат, сврхаилициљ. Уобластипрактичногдруштвено-економскогразвоја, “партнерство”указујенамисаодасарадњаизмеђуразличитихтелаилиинституцијаилитериторијалнихчинилацаможедапостигневеомадобререзултате,тедаможепобољшатиквалитеткоришћенихпроцедура, ипоспешитидруштвено-економскиитериторијалниразвој.

29. Сарадњаилипартнерство? Унекимодизвораналазиморазличитеодносетермина „партнерство“ и „сарадња“. Унекимасемеђусекторскасарадњасхватакао ширипојам, апартнерствокаопроцесусмереннаостварењеодређеногциљаилисеријециљева, доксуудругимодноситихпојмовадругачији, иличаксупротни. ПАРТНЕРСТВОозначаваинтензивнијиоднос укљученихактера, укомепостојизаједничкициљнакомепартнеризаједнораде.

30. Дакле, даби смоједанодносмоглиназватипартнерством, потребноједапостоји: · заједничкиЦИЉ · заједничкоАНГАЖОВАЊЕ · ПОДЕЛАризика, одговорности, способности, ресурсаикористи.

31. Косусоцијалнипартнери Кадајеречомеђусекторскојсарадњиилимеђусекторскимпартнерствима, онаморајуукључиватиучешћеактераизбаремдвасектора. Терминологијачестонепознатапредставницимапословног, апонекадијавногсекторазаправосеодносинаподелунатрисектораилисегментадруштваилидруштвеногорганизовања – атосујавни (као „први“), пословни (као „други“) ицивилнисектор (врлочестоназиван„трећим“ или „невладиним“ сектором). I - јавнисектор II - приватнисектор III - цивилнисектор I II III

32. ЗаштошколитребасоцијалнипартнерЗаштошколитребасоцијалнипартнер Циљобразовањајестедаобезбеђује могућностмладимаиодраслимадастекнузнања, вештинеиспособности (раднекомпетенције) изапошљавање, даљеобразовањеиучење. Прецизније, образовањетребадаомогући: • васпитање • развојспособности, таленатаипотенцијалаиличносамоиспуњење. • стицањезанимањаиквалификација, односнорелевантнихраднихкомпетенција, ставова,знањаивештинанеопходнихзарадуодређеномподручјурада; • стицањеиницијалногиконтинуираногстручногобразовањаиусавршавања; • обезбеђивањенеопходнихпредусловазадобијањепослаиекономскунезависност;

33. ЗаштошколаморабитисоцијалнипартнерЗаштошколаморабитисоцијалнипартнер Образовањејепартнерскаделатностизаједничкаодговорностразличитихактера - различитихинтереснихгрупа- социјалнихпартнера – државе, локалнесамоуправе, комора, струковнихудружења, високошколскихинституција, научно-истраживачкихорганизација, невладинихорганизација,самихинституцијаваспитањаиобразовањаињиховихасоцијација,ученичкихродитељаи самихученика.

34. Школаусоцијалномпартнерству Партнерствосеманифестује: а) насвимнивоимадруштвенеорганизације (националном, регионалном,локалном); б) уразличитимдоменимаорганизацијеиреализацијеобразовања (политика,планирањеиорганизацијасистема, креирањеплановаипрограма); ц) ууправљањушколамаодносноинституцијамазаобразовање; д) уреализацијиразличитихулогаиодговорностипојединихпартнера(инвеститора, организатора, корисникаипромотераобразовања).

35. Дакле, социјалнопартнерствојепотребношколибарколикојеишколапотребнасоцијалномпартнерству. I јавнисектор IIприватнисектор IIIцивилнисектор I II III школа

36. ProReKoReCeKo ProjektRegionaleKompetenzzentrenRegionalniCentriKompetencija Nemačko iskustvo: stručne škole kao regionalni faktor Pokrajina Donja Saksonija je školskim oglednim projektom ProReKo započela reformu stručnih škola. Razvijanje stručnih škola u centre kvalifikacija u regionima testirano je sa aspekata veće samostalnosti, sveobuhvatnije ukupne odgovornosti, novog sistema upravljanja školom i upravljanja kadrovima.

37. Šta se postiže • Škola je samoodgovorna u planiranju i realizaciji nastave i kreiranju svoje organizacije i administracije • Upravljanje i rukovođenje Školom, iniciranje, koordinacija i praćenje svih radnih procesa u Školi usmerava se prema EFQM modelu • Sa svakim zaposlenim direktor potpisuje sporazum o ciljevima • Odluke u Školi donose se na nivou na kom se odvijaju radni procesi, u skladu sa razvojnim ciljevima Škole, misijom i vizijom • Organizaciona struktura Škole zasniva se na timskoj podeli rada • Timsko povezivanje se vrši po osnovu oblasti rada i strukturisano je po sektorima • U Školi se formira ReCeKo tim, koji je nadležan za implementaciju i razvoj ReCeKo projekta u školi • poslovi, zadaci i odgovornost su jasno i precizno delegirani • svi zaposleni se uključuju u školske procese • kontroling procesa je permanentan • optimalizuje se rad školskih organa • školom se ne upravlja eksterno • svi procesi reforme srednjeg stručnog obrazovanja započeti u školi uključuju se u proces sinteze kroz ReCeKo projekat škola postaje regionalni centar kompetencija koji neprekidno merljivo poboljšava kvalitet rada

38. PROCES RUKOVOĐENJA DIREKTOR - RUKOVODEĆI TIM RUKOVODIOCI SEKTORA RUKOVODIOCI TIMOVA NASTAVNICI (timovi) PROCES ODLUČIVANJA

39. TIMSKA ORGANIZACIONA STRUKTURA direktor Rukovodstvo škole O B L A S T R A D A O B L A S T R A D A O B L A S T R A D A SEKTORSKI TIM SEKTORSKI TIM SEKTORSKI TIM TIMOVI TIMOVI TIMOVI SEKTORI

40. direktor Primer: sektor nastave RUKOVODEĆI TIM OSTALI SEKTORI Rukovodilac sektora SEKTOR NASTAVE timovi od opšteg značaja stručni timovi SEKTORSKITIM: rukovodilac sektora i rukovodioci timova timovi za oblasti odeljenski timovi