Buka

1. Buka Jelena Živković RA 977/04 Sonja Veljković FA 343/04

2. ZVUK • Zvuk se prostire u talasima, ali zvuk nije deo elektromagnetnog spektra, kao što su to svetlosni ili radio talasi. Zvuk nastaje kada neka materija vibrira. Frekvencija tih vibracija meri se jedinicama koje se nazivaju herci i označavaju oznakom Hz. Pojam "frekvencija" odnosi se na broj talasa koji se proizvedu u sekundi, a varijacije u frekvenciji zvuka proizvode njegovu visinu, odnosno zvuk visokog ili niskog tonaliteta. Čovekovo uho može da čuje zvuk frekvencije između 20 i 20 000 Hz.

3. Životinje imaju mnogo širi spektar čujnosti zvuka - slepi miš, na primer, čuje zvuke i do 6 puta veće frekvencije od maksimalne koju čuje ljudsko uho

4. Brzina zvuka •  Brzina zvuka nije apsolutna, kao na primer brzina svetlosti, već može da varira. Prosečna brzina prostiranja zvuka je 344 metra u sekundi, pri čemu se zvuk u vodi prostire brže, jer se vibracije brže prostiru kroz tečnu sredinu. Neki avioni su u stanju da lete brzinom većom od zvuka - kada avion tokom leta nadmaši tu brzinu (što je poznato kao "probijanje zvučnog zida") on se zapravo probija kroz talase zvuka koji su se prostirali ispred njega stvarajući snažan zvuk nalik eksploziji.

5. BUKA • Definiše se pre svega kao nepoželjan zvuk.Buka u zgradama od značaja je samo dotle dok ima uticaja na osoblje koje se nalazi u njoj. Ona može da utiče na nekoliko sledećih načina: - Može da bude toliko jaka da prouzrokuje stalno oštećenje čula sluha, ako je osoba dovoljno dugo izložena buci. - Može biti dovoljno jaka da ometa slušanje govora ili muzike. - Može prosto da bude neprijatna.

6. UTICAJ BUKE • Reagovanje pojedinca na buku je različito, te se ovi problemi rešavaju statističkim putem. Kada se radi o oštećenju sluha ili o ometanju govora, iako postoje neke razlike između pojedinaca, one nisu velike, pa je moguće odrediti kakav će biti uticaj buke. • Svaka buka, pa I ona nižeg nivoa ugrožava pre svega san I odmor, ometa koncentraciju I otežava svaki rad uopšte. Nešto jača buka ima neposredno fiziološko dejstvo na ljudski organizam: povećava krvni pritisak, broj otkucaja srca, izaziva napetost nervnog sistema. Još jača buka direktno ostećuje organ sluha I vremenom dovodi do odredđenog stepena gluvoće.

7. Buka izaziva kod čoveka agresiju i umor, onemogućava mu da se koncentriše na posao koji obavlja. Ona je uzrok nervnog rastrojstva, preranog starenja, a u 30 odsto slučajeva skraćuje život stanovnika velikih gradova. Uporedo sa zagađenjem vazduha i lošim kvalitetom vode za piće, akustičko zagađenje dovodi do slabljenja imuniteta i otvara put ka bolesti. Savezna uprava za zaštitu životne sredine u Nemačkoj čak je uspela da izračuna da su dva infarkta od 100 direktno povezana sa akustičkim zagađenjem jer posle praga od 55 dB konstantan šum dvostruko povećava rizik od visokog krvnog pritiska. Posebno je štetna buka kojoj je čovek izložen u snu (recimo, legli ste da spavate sa otvorenim prozorom, a napolju komšija turira kola).

8. KARAKTERISTIKE BUKE • Najvažnija krakteristika buke je njena jačina. Ona može biti izražena nivoom buke u određenom prostoru ili na odredđenom rastojanju od izvora, ili akustičkom snagom izvora. • Druga važna karakteristika je spektar buke. Dve buke jednake jačine, ali različitog spektra, ne deluju na čoveka na isti način.Jedna buka u kojoj su izržene više frekvencije neprijatnija je I više ometa. • Treća značajna karakteristika buke je njeno trajanje.Kratkotrajna jaka buka ne utiče znatno na čulo sluha dok dugotrjna buka može trajno da ošteti sluh.

9. Zato se uvodi ekvivalentni nivo buke koji predstavlja buku prosečnog intenziteta u toku vremenskog intervala: Leq= 10 log (Isr / Io)

10. NIVO OMETANJA GOVORA • Nivo buke koji ometa govor pod različitim uslovima poznat je kao stalna buka I kao umereno kontinualanspektar. • Nivo buke je definisan u smislu nivoa ometanja govora , koji u decibelima, predstavlja srednju vrednost nivoa zvučnog pritiska buke. • Primena kriterijuma za nivo ometanja govora je neposredna. Ako se izvor buke nalazi u istoj prostorijionda je moguće, merenjem nivoa, odrediti kakav će uslov vladati za govor.Ili, je moguće odrediti za koliko je potrebno smanjiti buku da bi govor pod datim uslovima bio omogućen. Ako se izvor buke ne nalazi u istoj prostoriji tada će se obično postaviti problem veličine zvučne izolacije koju treba postaviti da bi govor bio omogućen.

11. KAD BUKA POSTAJE TISINA • Fizičari su oduvek otkrivali prirodne zakone koji su se elegantno uklapali u jezik matematike, ali kada je trebalo da se objasne običnim rečnikom, postajali su paradoksalni. Sada, uporedo sa česticama koje su istovremeno i talasi, ali i obrnuto, pojavio se još jedan paradoks koji je zaokupio njihovu pažnju - buka koja izvesne prirodne sisteme čini tišim. • Praktična posledica ovog rada može biti mogućnost da mnogi prirodni sistemi, kao na primer ćelije živih organizama, koriste ovaj efekat da bi funkcionisale efikasnije i lakše, pošto su u prirodi prisutni najrazličitiji tipovi buke. Naučnici će u budućnosti možda uspeti da zahvaljujući ovom zapažanju razumeju određene kompleksne prirodne cikluse.

12. Zastita od buke • Postoje tri načina borbe protiv buke: - suzbijanje buke na izvoru - akustička izolacija prostorije - udaljavanje od izvora buke • Mogućnost odbrane od buke u otvorenom prostoru jesu: što god je moguće više udaljiti izvor buke od zgrade koju treba zaštititi; postaviti zaklon između izvora I zgrade ili projektovati zgradu tako da se sama “štiti” od buke

13. Izvor buke-Intezitet u db Mlazni Avion-110Drobilica-105-115Motorcikl-90-105Helihopter-106Voz-80-100Tramvaj-75-95Kamion-85-95Autobus-80-95Automobil-85Usisivač-70-75Razgovor-50-60Zujanje komarca-40Šapat-30Šuštanje lišća-10

14. Kada buka dostigne 140 db ljudkso uho je ne čuje kao zvuk, već je doživljava kao bol. • Posle pet godina redovnog odlaska u diskoteku, svaki četvrti posetilac gubi sluh. Do tog zaključka su došli naučnici akustičari, koji se bave istraživanjem različitih zvukova i njihovog uticaja na ljudski organizam. • Najbolja akustička sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50 decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvreženom mišljenju, nije tako korisna pošto čak i osoba koja nema tako dobar sluh u takvoj situaciji čuje kretanje krvi kroz krvne sudove i kucanje vlastitog srca. Sve što je glasnije od normalnog razgovora - za organizam je opterećenje. - Saobraćajna buka, - glasna muzika, - rad mašine za veš ili - usisivača neće ostaviti posledice samo ako su privremeni.

15. Neprijatni, uporni zvuci nas prate 24 sata dnevno: - radio i televizija, - vika dece, - trubljenje automobila, - glasni razgovori s druge strane zida, - a da i ne govorimo o komšijama koje večito nešto majstorišu i to redovno u vreme kućnog reda. • Ljudi koji zbog svoje profesije moraju osam sati dnevno da se nalaze u uslovima stalne buke pate od srčanih oboljenja, problema sa varenjem, pa čak i čira na želucu, da ne spominjemo oštećenja sluha i nervozu. Stalni strah do toga da će naš mir da naruši neki šum izaziva tako snažan stres da može da dovede do ozbiljnih oboljenja. • Rok muzičari i ljubitelji vokmena imaju narušen sluh. Naučnim istraživanjima je dokazano da prilikom izlaganja jakoj buci kod zdravog čoveka već posle 10 minuta dolazi do poremećaja moždane aktivnosti, nalik na analognu patologiju epileptičara.

16. Buka nije opasna samo za ljude. Ako se saksije sa cvećem nalaze u prostoriji u kojoj je radio pušten „do daske“, ono će početi da vene. Zbog buke, kokama nosiljama se smanjuje nosivost, pticama opada perje, a vizoni i lisice (koji se uzgajaju na farmama radi krzna) toliko pomahnitaju da ubijaju svoje tek rođene mladunce. Ako hoćete da ubijete pacova, dovoljno je da uključite zvučnike do maksimuma. • Ubitačna snaga buke bila je poznata ljudima od davnina. U Kini se najstrašnijim mučenjem smatrao metod da se čovek liši sna i istovremeno izloži jakim zvucima. „Ko vređa cara, neće biti obešen; oko njega će se okupiti frulaši, dobošari i telali koji će oko njega danonoćno proizvoditi buku, dok ne padne mrtav“, piše u drevnim kineskim spisima. • Najstrašnija posledica buke jeste nesanica. Pas koji ne spava umire za četiri dana. Kod ljudi koji ne spavaju tri-četiri dana dolazi do poremećaja aktivnosti centralnog nervnog sistema. Naučnici su dokazali da je uslov za dobar san pre svega tišina dok čovek spava. Još u srednjem veku ljudi su se sudili s komšijama zbog buke.

17. U savremenom svetu mir i tišina su sve nedostižniji. U prošlom veku buka se pretvorila u epidemiju. To tvrdi izraelski naučnik Adam Alumi, pronalazač aparata koji neutrališe šumove. Taj izum, nazvan „treće uho“, veličine nekoliko milimetara, ima funkciju srednjeg uha: filtrira zvuke koji čovek želi da čuje. Zahvaljujući njemu, možete mirno da razgovarate čak i u diskoteci ili fabričkom pogonu. Na Zapadu se „treće uho“ nadmeće po popularnosti s drugim pionirskim izumima na tom polju, recimo sa „džepnim prigušivačem“ televizora i radio-prijemnika koji komšijama ne daju mira usvako doba dana i noći.