490 likes | 654 Views
Vesti nedelje. Danas se završava tender za Telekom Tender za prodaju dela Telekoma Srbija raspisan je 20. oktobra prošle godine. Stet i OTE. Vlada Srbije trenutno ima 80 % grčki OTE ima 20 % Planirano je da iz preostalog udela Vlade Srbije 15 odsto akcija besplatno dobiju građani Srbije,
E N D
Vesti nedelje • Danas se završava tender za Telekom • Tender za prodaju dela Telekoma Srbija raspisan je 20. oktobra prošle godine. • Stet i OTE
Vlada Srbije trenutno ima 80% • grčki OTE ima 20% • Planirano je da iz preostalog udela Vlade Srbije 15 odsto akcija besplatno dobiju građani Srbije, • a oko 6,5 odsto bi trebalo da dobiju i bivši i sadašnji zaposleni Telekoma,
Gregory Mankiw monetarna potlitika – smanjiti kratkoročne r. smanjiti dugoročnu r Povećati target – BDP. Ako ovo ne da rezultate, onda treba primeniti “konvencionalnu fiskalnu politiku 4. Ako je monetarna politika jako ograničena a fiskalna ima samo nekoliko instrumenata. Onda treba rastegnuti agregatnu tražnju, i postići rast G i pad T.
Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući. • Uvoznisupstituti SAD bilisuoko 30 procenataK – intenzivnijiodizvoza SAD. • Drugimrečima, izgledadasu SAD • izvozileR-intenzivneproizvode, • a uvozileK – intenzivneproizvode. • To je suprotnoonomeštapredviđaHekšer–Olinov model • ipostalo je poznatokaoparadoksLeontijeva
ono što je dobio predstavlja optičku iluziju • pošto je u 1947.rad u SAD bio oko tri putaproduktivnijiodrada uinostranstvu, SjedinjeneDržavesustvarno bile R – obilnazemlja • što bi se videloako bi pomnožiliradnusnagu SAD sa triiuporedilidobijenucifrusaraspoloživimkapitalom zemlje.
Netačno prvo objašnjenje • Dakle, da ljudski kapital treba pridružiti radu! • Ali - istovažiizakapital u SAD. Zbog toga je kako rad u SAD tako ikapital u SAD trebalopomnožiti sa 3!!!
Na sličan način je netačno i drugo objašnjenje • Dasuukusi u SAD bilitolikopristrasni u prilogK – intenzivnimproizvodima • da je tozarezultatimalovišerelativnecenetihproizvoda u SjedinjenimDržavama, • pa da nisu mogli da ih izvoze
objašnjenje • Jedno od mogućih objašnjenja paradoksa je to što je 1947. godina, koju je Leontijevkoristio u svom testu, bila isuviše blizu Drugom svetskom ratu da bi bila reprezentativna. • Sam Leontijev je odgovorio na ovu kritiku ponavljajući svoju studiju 1956.koristeći input–autput tabelu za privredu SAD iz 1947. Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samo 6 procenataR – intenzivniji od uvoznih supstituta SAD. • Dakle Leontijev je smanjio paradoks, ali ga nijeeliminisao
Model specifičnih faktora • Leontijev upotrebio dvofaktorski model (R iK), apstrahujući od drugih činilaca kao što su prirodni resursi (zemlja, klima, mineralnaležišta, šume, itd.). • Model specifičnih faktora - tj. kao da imamo tri faktora proizvodnje: • rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je pokretan između njih), • prirodne resurse (obradivo zemljište) koje se koristi samo u proizvodnji X, • i kapital • koji se koristi samo u proizvodnji Y
K-intenzivnija poljoprivreda u SAD • mnogi proizvodni procesi u kojima sekoriste prirodni resursi - ugalj, čelik, poljoprivredatakođe zahtevaju veliku količinu fizičkog kapitala. • Zbog toga zavisnostSAD od uvoza brojnih prirodnih resursa može da pomogne kod objašnjavanja velikekapitalne intenzivnosti industrije sa konkurentskim uvozom.
Kako to? • U studijiiz 1956, Kravis je pronašaodasu • industrije SAD kojesu bile pod najvećomzaštitom bile R – intenzivneindustrije. • Ovo je smanjivaloradnuintenzivnostuvoznihsupstitutau SAD, doprinosećinatajnačinpostojanjuparadoksaLeontijeva. • Tj. stimulisalo supstituciju uvoza
Verovatno najznačajniji izvor pristrasnosti • činjenica da je Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema,zgrade, i tako dalje) • potpuno ignorišući ljudski kapital.
Kravis • nadnice u izvoznimindustrijama SAD u 1947. i 1951. bile oko 15 procenata više nego nadnice u industrijamasa konkurentskim uvozom u SAD. • Kravis je ispravno tvrdio da su više nadnice odraz veće produktivnosti i ljudskog kapitala • u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.
Boldvin • Boldvin je pronašao da isključenje industrija prirodnih resursa nije dovoljno za eliminacijuparadoksa sve dok se ne uključi i ljudski kapital
Prema tome, izgleda da možemo zadržati tradicionalni H–O model • za objašnjavanje razmene između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (često nazivana trgovinomSever–Jug) • ali sa ograničenim ili suženim verzijama H–O modela za mnogo veći obim trgovineIzmeđu razvijenih zemalja (tj., za trgovinu Sever–Sever) • Međutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od originalnog H–Omodela...
Reverzibilnostfaktorskeintenzivnosti • odnosi se nasituaciju u kojoj je jedanproizvod • R – intenzivanproizvod u R – obilnojzemlji a K – intenzivanproizvod u K – • obilnojzemlji
Zaw/r = 1, X se proizvodi u tački A, a Y u tački B • proizvod X je R – intenzivan • X je R – intenzivan • proizvod za w/r = ½, a K – intenzivan proizvod za w/r = 2.
Empirijskitestovireverzibilnostifaktorskeintenzivnosti • Verovatno je najznačajnijiizvorpristrasnostibilačinjenicada je u svommerenju • kapitalaLeontijevuključiosamofizičkikapital (kaoštosumašine, ostalaoprema, zgrade, itakodalje) potpunoignorišućiljudskikapital
Razlika u faktorskoj raspoloživosti • dovodi do toga dasugraniceproizvodnje u dve zemlje različite • (a) Štajošmožedadovede do njihovograzličitihoblika? • Različite tehnologije • (b) Kojapretpostavkasprečava • Pretpostavka o istim tehnologijama • (c) Koji su drugi mogući uzroci razlika? • Razlika u ukusima
Nacrtajte sliku koja objašnjava mehanizam razomene u H-O modelu čak i uz izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.
Ako ste putovali u siromašne zemlje u razvoju • mora da ste primetili da ljudi troše veoma različitadobra i usluge od onih koje troše potrošači u SAD. • Da li ovo znači da se ukusi u zemljama urazvojuveomarazlikujuodukusa u SAD? • Ne razlikuju se toliko ukusi koliko – dohoci!!!
pretpostaviteda se ukusi u Zemlji1 menjaju u koristproizvodanjenogkomparativnogzaostajanja (tj., u koristproizvoda Y). • Kakav je efekat ove promene na PX/PY Zemlje 1? • PX/PY Zemlje 1 opada • (b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1? • raste • (c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položajZemlje 2? • Poboljšava se
Zašto se može reći da je međunarodna trgovinadoprinela porastu nejednakosti nadnica u Sjedinjenim Državamatokomproteklih 20 godina • Uticala na 2 načina • Direktno, smanjenjem tražnje za nekvalifikovanim radom • Indirektno, ubrzavajući radno –štedne inovacije • Ali bio je jedan važni faktor • Koji? • Tehnički progres.
objasnite na koji načindolazi do faktorskereverzibilnosti Zemlja 2 Zemlja 1 JEDNO DOBRO JE L-INTENZIVNO U JEDNOJ ZEMLJI I K-INTENZIVNO U DRUGOJ, ONDA OBE ZEMLJE IZVOZE ISTO DOBRO
međunarodne razlikeu ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili • daostanunepromenjene u uslovimapostojanja faktorske reverzibilnosti. • Kako?
H-O model proširuje klasični modela tako što a. Objašnjava osnove komparativnih prednosti • Ispituje uticaj razmene na faktorske cene • I a i b je tačno d. Ni a ni b nije tačno
2. Šta nijepretpostavka H-O modela a. Ista tehnologija b. Konstantni prinosi c. Puna specijalizacija d. Isti ukusi
Uz istu tehnologiju zemlje će imati isti K/L ako imaju: • a. Iste faktorske cene • b. Iste ukuse • c. Iste proizvodne funkcije • d. Sve navedeno
H-O model priprada modelima opšte ravnoteže jer se bavi: a. Proizvodnjom u obe zemlje b. Potrošnjom u obe zemlje c. Razmenom u obe zemlje d. Sve navedeno je tačno
Paradoks Leontijea odnosi se na empirijski nalaz prema kome su u SAD • Uvozni supstituti K-intenzivniji od izvoza • Uvoz je K-intenzivniji od izvoza • Izvoz je R-intenzivniji od uvoza • Izvoz je K-intenzivniji od uvoznih supstituta
1-1 1. Međunaronda ekonomija proučava : *a. Mikroekonomske aspekte međunarodne razmene b. Makroekonomske aspekte međunarodne razomene c. Makroekonomiju otvorene privrede, odnosno međunarodne finansije d. Sve ovo nabrojano je tačno
1-2 2Šta je istinito u vezi međunarodne ekonomije? • To je relativno nova oblast • To je relativno stara oblast c. Najveći broj osnivača nisu bili ekonomisti d. Ništa od toga nije istina
1-3 • 3. Međunarodna razmena najvažnija je za životni standard: a. SAD • Švajcarske • Nemačke • Engleske
1-4 4. Međuzavisnost u razmeni: a. Raste b. Pada c. Ostaje ista d. Ne može se reći
1-5 • Gruba mera međuzavisnosti u razmeni je: • Broj stanovnika • Udeo stanovnika u BDP • Udeo izvoza i uvoza u BDP • Sve zajedno: to je kompozitni indeks
2-1 1. Merkantilisti NISU zastupali: a. Slobodnu trgovinu b. Izvozne podsticaje c. Uvozne restrikcije d. Akumulaciju zlata
2-2 2. Prema Adamu Smitu, međunarodna razmena bazirana je na: • Apsolutnim prednostima • Komparativnim prednostima • I apsolutnim i komparativnim prednostima • Ni na apsolutnim ni na komparativnim prednostima
2-3 3. Koji se deo razmene bazira na apsolutnim prednostima? a. Čitava razmena b. most c. Deo d. Nema toga više u savremenom svetu
2-4 4. Roba u kojoj zemlja ima najmanju apsolutnu slabost (zaostajanje) je roba u kojoj zemlja ima: • Apsolutnu prednost • Apsolutnu slabost • Komparativnu slabost • Komparativnu prednost
2-5 5. Ako imamo dve zemlje (A i B), dve robe(X i Y), onda će zemlja A imati komparativnu prednost u robi X, onda zemlja 2 ima a. Apsolutnu prednost u robi Y b. Apsolutnu slabost u robi Y c. Komparativnu slabost u robi Y d. Komparativnu prednost u robi Y
3-1 1. Proizvodni blok je konkavan u odnosu na koordinatni početak i pokazuje da u zemlji vladaju rastući oportunitetni troškovi u proizvodnji : • Samo robe X • Samo robe Y • Obe robe • Nijedne robe
3-2 • 2. Granična stoa transformacije je: • Količina Y koje se zemlja mora odreći da bi proizvela dodatnu jedinicu X b. Oportunitetni trošak X • Apsolutna vrednost nagiba u tački proizvodnje • Sve navedeno
3-3 • u odnosu na dobit od specijalizacije dobit od razmene uvek je: a. Veća b. Manja c. Jednaka d. Ne može se reći dok ne dobijemo još informacija
3-4 4. Društvene krive indiferencije: • Su negativnog nagiba • Su konveksne prema koordinatnom početku • Ne smeju da se seku • Sve je ovo tačno
4-2 • Kriva izvozne ponude pokazuje: • a. Izvoznu ponudu • b. Uvoznu tražnju • c. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu partnera • d. Izvoznu ponudu zemlje 1 i uvoznu ponudu zemlje 2 za nekim proizvodom
4-3 • 4. Kriva izvozne ponude nagnuta je na osu koja meri • a. Uvoznu robu • B. Izvoznu robu • c. Obe robe • d. Nerazmenljivo dobro