MARTIN HAJDEGER

1. MARTIN HAJDEGER 1889-1976

2. Biografskekontroverze • UdaljavanjeHuserlasauniverzitetaidolazakHajdegera • Govoriijavniistupi (rektorskigovor) u kontekstunacističkogpreuzimanjavlastiiveličanje„istorijskogpozivaNemačke“ • KasnijepovlačenjeizdirektnogiaktivnogangazmanazaTrećiRajh • Posle rata predajesamopovremenonauniverzitetimaNemačke, alištampanizdelakojaznatnoutičunamnogobrojnefilozofskeautoreširomsveta • Mnoginjegoviučenici, bezbrojapologeta, aliioriginalnihfilozofa(naročito u Francuskoj) smatrajugajednimodnajvećihfilozofasavremenogsveta

3. Pitanjeo bivstvovanju • Temeljnafilozofskainteresovanjaicelokupnimisaoninaporuperenisunapitanjeo bivstvovanju • Dok je kodpredsokratovskihmislilaca (Anaksimandra, ParmenidaiHeraklita) došla do rečiistinasamogbitka • onase većkodPlatonaiAristotelapretvara u metafizičkopitanjeitakopostajepoprište „zaboravabivstvovanja“ • „Bivstvovanje se skrivaukoliko se otkriva u bivstvujuće.“ • Celaistorijazapadnoevropskemetafizike (zaključnosaNičeom) pokazujeupravotuskrivenostbivstvovanja, koje se kaozaboravljenprikriva u stalnuprisutnostbića • Metafizika pita zabivstvujućekaobivstvujuće, ostajekodbićai ne okrećese bitkukaobitku • „Zato se metafizikanadvladava u mišljenju o istinibivstvovanja.“ • „Zaboravbivstvovanja“: □nijenikakvasubjektivnagreškafilozofa □nijenesmotrenostilipropust □nitineko „objektivno“ dogaĎanjenezavisnoodčoveka □većje bitnakarakteristikaotuĎenjačovekaičitaveistorijeZapada

4. Kritikazapadnemetafizike • Dekartovametaforičnapredstavafilozofijekaodrveta (koren-metafizika, stablo- fizika, grane-posebnenauke) inuţnostzasnivanjafundamentalneontologijekaoispitivanjatlanakome to drvopočiva • Metafizika pita o bivstvujućemkaobivstvujućem, a ne osvrće se nabivstvovanje • Onaizlaţebivstvujućenarazličitenačine: kao duh, silu, tvar, bivanje, ţivot, predstavu, supstanciju, subjekat, energiju, večnovraćanjeistogi sl. • Medjutim, bivstvujuće se uvekjavljarasvetljenobivstvovanjemikada to uspemodarazumemo, bivstvovanjedospeva u neprikrivenost(aletheia) • Metafizika: □ne pita daliikakobivstvovanjesasobomdonositakvuneprikrivenost □govoriizneprimećeneobjavljenostibivstvovanja, kojajoj je temelj □bivaprevladana u mišljenjuistinebivstvovanja, ali ne iuklonjena □je dispozicijačovekashvaćenogkao animal rationale(pričemu je duh pretumačenu inteligenciju, koja se sastojiodrazumaiuma)

5. Ontološkarazlika • Metafizika: □u svojimodgovorimanapitanje o bivstvujućemkaobivstvujućem, predočava pre bivstvujućegbivstvovanje, izgovaraganuţnoistalno, aliga ne dovodi do reči, jergane pomišlja u njegovojistini □u njoj se suštinaistinepojavljujeuvekveć u kasnijemoblikuiskazaisaznanja(izvedenogsuprotstavljanjabićaimišljenja) □mislibivstvujuće u celiniigovori o bivstvovanju, ona ova dvaneprekidnozamenjuje. No ova zamenanijegreška, ona je dogaĎa

6. Tu-bivstvovanjekaoegzistencija • Da bi se ujedinioodnosbitkapremabitičovekaiodnosčovekapremabitibitkakoristi se nazivtu-bivstvovanje • Suštinatu-bivstvovanjaje egzistencija • Ekstatičkismisaoegzistencijetrebamislitikaoospoljenjeotvorenostibivstvovanjasamog • Jedinočovekegzistira, jerjedini on istrajava u neprikrivenostibivstvovanja • Metafizikapredočavabivstvujućekaobivstvujuće u celini (bićevnostbivstvujućeg) i to nadvostrukinačin: □ u smislunjegovihnajopštijihcrta–ontologija □u smislunajvišegi, stoga, boţanskogbića –teologija • Metafizikanemasvest o ovojdvoznačnosti, jeruvekvećpredstavljabivstvujućekako se onosamoodsebepokazalo, dok ne obraćapaţnjunaonošto se u bivstvujućem, koje je postaloneprikriveno, većskrilo • Naporda se promislionoštoostajeprikriveno u metafizicinaziva se fundamentalnaontologija (madaodrednica „ontologija“ navodinapomisaodase radi o ontologijikaoispitivanjuistinebivstvujućeg, a ne bivstvovanja)

7. Bivstvovanjebivstvujućeg • Metafizikazaboravljabiće: □ne misliontološkurazliku □pokušavadaobjasnibivstvujućenjegovimsvoĎenjemna rod istvar • Jednaodosnovnihkarakteristikametafizike je svoĎenjesaznanjanalogičko, naučnomišljenjeiiz toga je proisteklaprevlastnaučnogduhaitehničkarevolucija • Protagora, HeraklitiParmenidbilinatragurazumevanjabivstvovanja • Physisjeosnovasvegaštojeste, ono je proces, dogaĎanje u smisluotvorenosti, osvetljavanjasvegapostojećeg–metafizikane doseţe do istinekaootvorenosti • Čitavametafizikaostajepovezanasafizikom, jerproučavabićesamokakose manifestuje u bivstvujućem–onaostajeproţetaizvesnompartikularnošću, koja je sprečavadabudeistinskimetafizička • U potrazizabivstvovanjem, grčka (isrednjevekovna) metafizika je mislilabivstvovanjećekaoneštobivstvujućešto se samodovršava u mišljenju–uklopljenostmišljenja u bićeostajeosnovnapretpostavkaantičkeisrednjevekovnemetafizike • Istorijametafizikeispostavlja se kaoistorijanihilizma, jer se sveštonijeodredjenobivstvujućesmatrazaništa • Bivstvovanjenijeništabivstvujućenitinjegovsastavnideo, već je temeljkojipostavljabivstvujućekaobivstvujuće

8. Metafizičkizaboravbivstvovanja • Istorijabivstvovanjapočinje, i to nuţno, sazaboravombivstvovanja • Metafizika je samo „epoha“ u istorijibivstvovanjasamog • U svojojsuštinimetafizika je nihilizam • Osnovnizadatakmišljenja je daponovoprobudismisaozabivstvovanje, tj. zaonoštoomogućujepostojanjesvakogbivstvujućeg • Tajzadatakmoguće je postavitisamoondaako se samčovekrazumedrugačijenego do sada: ako se pitanjem o smislubitkačovekotkrijekaoek–sistencijaikaomjesto „boravljenjabivstvovanja“ („kućabivstvovanja“) • Ispitivanjeegzistencije u njenojvremenitosti, tj. njenoispitivanjekaoljudskopostojanje, pripremaiomogućujepitanje o samombivstvovanju • Ljudskopostojanjetu-bivstvovanje, tj. „tu“ „ bivstvovanja“ (Daseinist das Dades Seins) • ZaboravdiferencijacijeizmeĎubivstvovanjaibivstvujućegrezultujemetafizičkimnihilizmom, pa čovekostaje „bezzavičaja“, ostajestranac u ovomsvetu, ostaje u njemu „u tuĎini“, u čeţnjizaizgubljenimzavičajem • Filozofijakaometafizikanijeosvetlila, negodoprinela tom otuĎenju

9. Shvatanjebićaizhorizontavremena • Postavljajućipitanje o smislubivstvovanjačovekpostaje: □ono„tu“ bivstvovanja □mestoobjavljivanjabitneistine • Ovopostavljanjepitanja ne dolaziodnasveć je realanprocesbivstvovanja(ononasuzima u posed) • Čovek je tu-bivstvovanjekao: □integrisanostčovekaibivstvoanja □pripadanječovekabivstvovanju □objavljivanjebivstvovanjačoveku • Čovek: □uveknanekinačintranscendirabivstvujućeostajućiotvorenzabivstvovanje □odredjujetime iotkrivasvojuekstatičnusuštinu • Razumevanjebivstvovanjepostajezbivanjesamogbivstvovanja u bitnommišljenju • Suštinatu-bivstvovanjajestenjegovaegzistencija • Razumevajućisvojukonačnosttu-bivstvovanje: □se transcendirakaokonačno, običnobivstvujuće □onoek-sistiraostvarujućise u svojimprojektima

10. Vremenitost • Smisaotu-bivstvovanjaotkriva se u ekstatičnojstrukturivremena • Tu-bivstvovanjeje vremenito: prekovremenitostionotranscendirakonačnost • Samočovekmoţedaide ka: □svomrodjenju(prošlosti) -bivstvovanje-ka-rodjenju □svojojsmrti (budućnosti) –bivstvovanje-ka-smrti • Preduzima se takoizvornainterpretacijavremenitosti, da se samobićetumačiizhorizontavremena • Autentičnovreme(vremenitost) omogućavajedinstvovremenskihekstaza(bilosti, sadašnjostiibudućnosti) i to prekobudućnosti • Autentičnovremesadašnjosttumačikao: □momenatprojekcijebudućnosti □obnavljanjebilostisastanovištanovihmogućnosti (istoričnost) • Beskonačnovreme: □zapalostmeĎuunutarsvetskabivstvujuća □beskonačnaserija „sada

11. DubokavezaizmeĎučovekivremenaomogućavačovekuda se otvorimanifestacijibivstvovanja • Otvorenostpremabivstvovanjuomogućavabriga, koja se prvobitnootkrivakaoteskoba • Teskobaotkriva: □našubačenost u svet („biti-već-u“) □našupropalostmeĎubivstvujuće („biti-kod“) –nezavičajnost □ekstatičkuprirodunašegbivstvujućegkaoprojekta („biti-unapred“) • Kad se sviovimomentistrepnjerazvijudobija se brigakaoosnovnioblikegzistirajućegrazumevanjasveta • Izbrigekaoekstatičnostiidoţivljajabezzavičajnosti (svetnam je tuĎ) otkrivase tu-bivstvovanjekao „bivstvovanje-ka-smrti“ • Brigaotkrivasmrt ne kaočinjenicukraja, većkaoneprestanoprisustvokraja • Teksvest o smrti (konačnosti) okrećetubivstvovanjepremanjemusamom(odsvakodnevice) iomogućujeautentičnost • U brizi se tu-bivstvovanjese nalazipred ne bivstvovanjemkaosvojimbivstovavanjem

12. Savestiautentičnovreme • Izrazumevanjakonačnostinastajesavest • Savest: □ se obraćatu-bivstvovanjukaokrivcu, tj. odgovornomzaneispunjenost (svih) svojihmogućnostije □ je nedokaziva, ona je fakt □ pozivatu-bivstvovanjeda se trgneizosluškivanja Se premasebisamom □ otvorenostpremasvojojbudućnosti (spremnostnapoziv) □ dovodido činaodlučnosti • Odlučnoststvaraegzistenciju • Egzistiratiznačibiti u vremenu–egzistencijaje projekat • Beskonačnovreme: □ derivategzistencijalnog (konačnog) vremena □ hronometarsko, proračunljivovreme (jersvakodnevicazahtevaproračunavanjeefekataupotrebepriborai u tusvrhuvremena) budućnostimasamokarakteriščekivanjaefekatakojisurezultatprostogproduţetkasadašnjosti, čistogtrajanja □ prošlostje identičnasasadašnjošću □ imaporeklo u zaboravubivstvujućeg □ je osnovakategorijeprostorakojidominira u svetushvaćenomkaopriručnost • Autentičnovreme: □ sadašnjostje uveksamomomenatprojekcijebudućnosti

13. Vremenitost, autentičnostiistoričnost • Svakiobliktu-bivstvovanjaizraţavanaodreĎennačinvreme: □ neautentičan(propalost, zaborav, svakodnevica, bezličnost) □ autentičnog(egzistiranjenanačinbrige) • Bivstvovanjeivremesujedno • Autentičnovreme je sinonimzabivstvovanje, zasmisaonašegegzistiranja • Tu-bivsvovanjenijevremenitozatošto je u istoriji, već je onoistoričnozatoštoje vremenito • Istoričnost: □ autentičnogtubića–sudbina □ neautentičnog –udes • Vreme je izvornoovremenjavanjevremenitosti, kojakaotakvaomogućujekonstitucijustrukturebrige. • Vremenitost: □ je bitnoekstatička □ se izvornoovremenjujeizbudućnosti • Izvornovreme je konačno

14. U svojimkasnijimradovima: □mišljenjebivstvovanja(umesto “filozofija“) □pitanjeo bivstvovanju(umesto“fundamentalnaontologija“) • Dosadašnjafilozofija (racionalistička, mistično-iracionalistička) samo je jednostranofilozofskostremljenjekojaizviruizistogtemeljnogne-razumevanjabivstvovanja • Suštinanauke je istraţivanje, a suštinaistraţivanja je u tome dasaznavanjesamosebeusmerava u nekopodručjebivstvujćeg, prirodeiliistorije • Naukapostajeistraţivanjemkadtzv. činjenicepostanupredmetne • Medjutim, onoštostoji u činjenicama, aliionošto je stalnostnjihovogmenjanja, jestepravilo • Postojanostpromene u nuţnostinjenogproticanja je zakon

15. Umetnostitehnika • Kadametafizikapostaneuniverzalnaiplanetarna(kadse sveviše • rasprostirecelomZemljom) dolazi do velikograzvojanaukeitehnike • Modernatehnikaisavremenanaukapredstavljajukrajnjufazuzaboravabivstvovanjaštodolazi u “vremesvetskenoći”: u tehničkomredugasi se svakitragzavičajneblizinečovekabivstvovanju • Postavlja se pitanjemogućnostiiodrţivostisvih „metafizičkihdisciplina“, pa takoiestetike • Kao metafizičkopitanje o suštiniumetnosti (a umetnost on definišekao„sebe-u-delo-postavljanjeistinebića“) estetika ne moţedadopre do svogpravogizvora, jer je njenhorizontograničennanačinbitkastvari, a isamojstvarine dopuštadabivstvuje u svojoj „stvarnosti“, već je gura u odredjenekategorije