260 likes | 424 Views
Dobrodošli!. Welcome!. REFORME ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA. Međunarodna konferencija članica EPSU - Sindikata Jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana Beograd, 09.10. – 10.10. 2013. European Federation of Public Service Unions. „Razlozi za reforme se nalaze u brojnim
E N D
Dobrodošli! Welcome!
REFORME ZDRAVSTVENE ZAŠTITEI ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA Međunarodna konferencija članica EPSU - Sindikata Jugoistočne Evrope iZapadnog Balkana Beograd, 09.10. – 10.10. 2013. European Federation of Public Service Unions
„Razlozi za reforme se nalaze u brojnim identifikovanimteškoćama koje postoje u sistemu zdravstvene zaštite već duži vremenski period” Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 2003. godina
Slične reforme zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja u jugoistočnoj Evropi nastale su kao posledica „izmenjene uloge države“ – u političkom i ekonomskom smislu, te samim tim i promenjenim ulogama Ministarstva zdravlja i institucija koje akumuliraju „Zdravstveni dinar“.
Sve zemlje bile su prinuđene da: • usvoje novu zdravstvenu politiku na nacionalnom nivou • redefinišu nacionalne prioritete – na kraći i duži rok, • sačine novi plan razvoja • uspostave mehanizme kvaliteta • zauzmu stav o uvođenju novih tehnologija.
Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) propisala je neophodnost definisanja novih mehanizama finansiranja i preraspodele „zdravstvenog dinara“ na ime: • kvalitetne zdravstvene usluge • bolje dostupnosti zdravstvene zaštite za korisnike • veće solidarnosti zarad bolje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja • i sve to najkasnije do 2010. godine.
Sindikati su podržali reforme koje sadrže sledeće elemente: • solidarno-socijalni model zdravstvenog osiguranja • zdravstvenu zaštitu koja, bez izuzetka, zadovoljava potrebe svih građana • optimalni broj izvršilaca • dobro plaćene profesionalce.
Zdravlje ljudi i socijalno blagostanje su temelj i osnov svakog uređenog društva. S tim u vezi zdravstvena zaštita mora biti univerzalno pravo svakog pojedinca, nezavisno od njihovog zdravstvenog, socijalnog i/ili ekonomskog statusa. Stav GS ZSZ NEZAVISNOST Februar, 1997. godine
ŠTA JE POTREBNO ZA RAZVOJZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA? • Postojanje socijalnog dijaloga među svim relevantnim partnerima (ministarstva, fondovi, sindikati i NVO) • Pristup važnim i pouzdanim informacijama • Blagovremena reakcija u otklanjanju svih uočenih nedostataka.
RAZLOZI REFORMISANJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE • Ubrzan razvoj medicinske tehnologije u proteklih 20 godina, • Ubrzan razvoj informacionih tehnologija – dostupnih građanima, zaposlenima u zdravstvu • Značajno „zdravstveno osvešćivanje“ korisnika usluga i zaposlenih u zdravstvu – zdravlje, radni učinak… • Sve brojnija populacija starih lica (veći troškovi lečenja), • Povećanje broja hroničnih bolesti (veći izdaci za zdravstveno osiguranje) • Zahtevi „desničarskih političkih struja“ na ime izmena načina prikupljanja „zdravstvenog dinara“.
SVE ZEMLJE BI TREBALO DA IMAJU “SOCIJALNE SPORAZUME PARTNERA“ S JASNO DEFINISANIM CILJEVIMA I • Pravičnost prikupljanja sredstava namenjenih zdravstvenom osiguranju – solidarnost bogatih prema siromašnima i zdravih prema bolesnima kroz: - Postepeno ukidanje doplata za „osnovni paket“ zdravstvenih usluga - Državnu kontrolu svih vidova dodatnih i dopunskih vidova osiguranja.
II • Raspoređivanje sredstava u skladu s potrebama građana kao i obnova tehnoloških i ljudskih resursa u sistemu zdravstvene zaštite zarad - povećanja kvaliteta usluga - boljeg radnog okruženja za zaposlene.
Uz primenu kvalitetno sačinjene zakonske regulative koja se odnosi na: zdravstvenu zaštitu i osiguranje, Zakon o radu, Posebne kolektivne ugovoreza delatnosti, Kolektivnie ugovore kod poslodavca i sl.
PRAVCI I CILJEVI DELOVANJA REFORMI Svaka država zasebno definiše najadekvatnije pravce delovanja sistema zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.
SRBIJA • Glavarina – Kapitacija u preventivnoj zdravstvenoj zaštiti kako bi svaki građanin imao unapred izdvojena sredstva za potrebe zdravstvene zaštite • DSG– Dijagnostički srodne grupe u sekundarno-tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti kroz koje se vrši naknada za realizovane preglede/analize, intervencije, a na osnovu klasifikacije srodnih grupa poslova i kliničke putanje pacijenta Ove metode, kao takve, treba da povežu sisteme i - obezbede uštede u sistemu – nagrađivanje i razvoj sistema - repoznaju demografske, socijalne i ekonomske razlike među regionima – kako bi iste bile što adekvatnije umanjene ili anulirane.
OPŠTI CILJEVI TREBA DA OBEZBEDE • Dostupnost koja je zasnovana na univerzalnom pravu pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a koja je finansirana iz obaveznog zdravstvenog osiguranja • Dostupnost drugim visoko specijalizovanim zahtevima – učešće svakog pojedinca, u skladu sa njegovim ekonomskim mogućnostima, jer, usled sociološkog i kulturološkog nasleđa dodatno osiguranje ne mogu plaćati svi • Što niži stepen prisustva i eliminaciju svih koruptivnih elemenata • Kraće dijagnostičke postupke – direktno uslovljavaju uštede u sistemu • Izdvajanja za kućnu i produženu negu.
DA DOPRINESU • kvalitetnom razvoju celokupnog sistema i usluga • uspostavljanju institucija koje su nezavisne od države - komora i udruženja - saveta za donošenje nacionalnih strategija • povezivanju sa evropskim i svetskim organizacijama • uspostavi celovitog sistema upravljanja uz zavidan nivo kvaliteta zdravstvene zaštite, posredstvom: • - komisija za kvalitet • - optimalnih standarda i normativa • - kliničkih smernica • - praćenja i ocene kvaliteta • - unutrašnjeg ocenjivanja unutar ustanova sa akreditacijom za poslovnost
većoj učinkovitosti regulativa i upravljanja sistemom *nova uloga države kroz reformisano zdravstveno zakonodavstvo koje će kao takvo predstavljati regulator sistema na području: - kvaliteta - učinka rada zaposlenih - prava delovanja zaposlenih - definisanje normativa i kadrova - prava proisteklih iz zdravstvenog osiguranja - cena usluga i lekova - povezivanja državnog i privatnog sektora
* zdravstveni savet -najveći organ – daje preporuke o radu i vrši kontrolu realizacije - koordinira aktivnostima definisanim od strane države - daje smernice za sprovođenje zdravstvene politike * agencije za kvalitet zdravstvene zaštite *uvođenja elektronskog zdravstvenog kartona *posredstvom nove uloge zdravstvenih zavoda (koji imaulogu nadzornog organa – zaduženza jačanje zdravstvene politike, delovanja rada, politiku odgovornosti,…) *posredstvom menadžmenta u zdravstvu – postdiplomski program na svim ravnima * centralnih, javnih nabavki uz transparentnost i referentnost * zdrave konkurencije privatnog i državnog sektora –među izvođačimai ustanovama
Jačanje područja javnog zdravlja - politika zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja - kvalitet življenja – bolje zdravlje ljudi - jačanje uloge lokalnih samouprava i NVO sektora - škola za javno zdravlje - jačanje uloge instituta za javno zdravlje - jačanje uloge instituta za medicinu rada - nacionalni programi i praćenje sistema zdravstvene zaštite
Odnos socijalnih partnera – poslodavaca i zaposlenih zasnovan na: - jasno definisanoj zakonskoj regulativi vezanoj zaradne odnose sa proširenim dejstvom - Bezbednosti i zaštiti na radu i radnom mestu - povoljnom okruženju za rad - kolektivnim ugovorima sa tarifnim delovima - podsticanju i zajedničkom praćenju rezultata ostvarenih u sistemu
ŠTA BI REFORME ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA TREBALO DA DONESU:GrađanimaZaposlenimaOsiguranicimaDržavi
Građanima • Kvalitetnije i dostupnije zdravstvene usluge • Značajno umanjene ili eliminisane razlike među korisnicima usluga – univerzalna dostupnost zdravstvenog osiguranja • Znatno kraće liste čekanja • Kraći dijagnostički postupak • Kvalitetnije zdravstvene usluge • Bolju produženu negu i kućno lečenje • Pravičniji pristup prilikom skupljanjazdravstvenog dinara • Učinkovitiji sistem • Elektronski zdravstveni karton • Značajniju ulogu osiguranika u sistemu • Bolja i dostupnija, zakonom regulisana prava svim korisnicima, bez izuzetaka
Zaposlenima • Značajnija ulaganja u razvoj ljudskih resursa • Bolju konkurentnost – nagrađivanje za ostvareni rad • Usmeravanje svih kapaciteta sistema ka pacijentima • Bezbednost i zaštitu zdravlja na radu • Usaglašene normative i standarde u odnosu na evropske
Osiguranicima i državi • Univerzalnu dostupnost zdravstvene zaštite kroz solidarne tipove zdravstvenog osiguranja • Produženu životnu dob i bolji kvalitet života • Jaču državu sa svojstvom regulatora zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja • Nove uloge zdravstvenih saveta • Finansijsku stabilnost osiguranika i Fonda zdravstvenog osiguranja • Uštede u sistemu • Uštede u bolnicama • Jednakost u mreži zdravstvenih ustanovama, a u skladu sa potrebama građana • Jednakost pružanja zdravstvene zaštite po regionima, uz prepoznavanje regionalnih specifičnosti • Kvalitetnije očuvanje javnog zdravlja i predupređivanje epidemiološkuh problema.
UMESTO ZAKLJUČKA „…Ludost je raditi iste stvari iznova hiljadu puta i očekivati drugačije rezultate…“ Albert Ajnštajn