21/10/2009

1. Prezentacija rezultata istraživanja: Socijalna isključenost i smanjenje siromaštva iz ugla ugroženih grupa Za: Tim potpredsednika Vlade za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva 21/10/2009

2. Ciljevi istraživanja Detektovati percepciju socijalne isključenost i siromaštva iz ugla ugroženih grupa Osnovni cilj • Kako ranjive grupe stanovnika procenjuju svoj kvalitet života i stepen socijalne isključenosti i siromaštva • Razlozi i uzroci socijalne isključenosti i siromaštva • Mehanizmi i strategije borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti • 4. Preporuke za smanjenje siromaštva i povećanje socijalne uključenosti (na ličnom, lokalnom i nacionalnom nivou) Razrada ciljeva O t k r i t i 2

3. Ciljne grupe i lokacija istraživanja • 6 FGD – po 2 grupe u Beogradu, Kraljevu, Zrenjaninu • u svakom gradu po jedna grupa sa polu-gradskim (iz prigradskih opština) i jedna grupa sa seoskim stanovništvom • sve starosne i polne grupe su bile jednako zastupljene • FGD su bile heterogene prema sastavu - u jednoj FGD su bili pripadnici različitih ciljnih grupa • Po tipu FGD, odnosno da li je reč o FGD sa ispitanicima iz polu gradskih sredina i prigradskih opština ili FGD sa ispitanicima iz seoskih sredina, učesnici su bili regrutovani prema zastupljenosti kako je to navedeno u Tabeli 1

4. Osnovni nalazi • Materijalno siromaštvo stvara socijalnu isključenost, a socijalna isključenost stvara siromaštvo • Najveći proiblem je nedostatak materijalnih sredstava za život i niski prihodi, što po najugroženijima proističe iz: • Nepostojanje stalnog zaposlenja i pad tražnje za povremenim poslovima • Broj onih koji traže posao mnogo je veći od tražnje • Nizak stepen kvalifikacija čini ih „prostrom“, fizičkom-manuelnom radnom snagom (nisu završili ni osnovnu školu, završili su osnovnu, prekinuli su srednju) • Niska socijalna davanja države prema socijalno ugroženima i lako „ispadanje“ iz sistema socijalne zaštite • Odsustvo individualne inicijative, lična inertnost i očekivanje pomoći sa strane /pre svega od strane države • Nezainteresovanost/inertnost države u rešavanju probleme socijalno ugroženih • Opšti psihološki portret socijalno ugroženih jerast neizvesnosti i nesigurnosti, stresa i straha da li će biti obezbeđen osnovni egzistencijalni minimum, kako će se preživeti sledeći dan, mesec i zima • Za trenutnu situaciju i eventualno popravljanje položaja odgovornim se smatraisključivo država

5. Vulnerabilne grupe na tržištu rada – trenutna pozicija • Izuzetno su retki slučajevi stalnog zaposlenje ( i među njima polovina nije prijavljena) • Većina osnovne stabilne i stalne prihode domaćinstva ostvaruju nekom vrstom socijalnog primanja (MO, Invalidska penziju, Dodatak za tuđu negu i pomoć, Dečiji dodatak, Nadoknada po osnovu zapošljenja na Kosovu (za raseljena lica), Poljoprivredna penzija) • Dodatni prihodi ostvaruju se po osnovu povremenih i sezonskih radova (rad u polju, branje voća, nošenje džakova, rad na građevini, sređivanje kuća, zanatski radovi) Dnevnica je obično 10 -15 evra – što najčešće uključuje i jedan obrok. Sa isplatom dogovorenih nadnica često se kasni • MO korisnici i raseljeni koji primaju nadoknadu po osnovu zapošljenja na Kosovu - najviše su orijentisani na povremene poslove • Samohrane majke – rade više poslova ali imaju veliki problem da sačuvaju posao ili da ga nađu, jer nemaju kome da ostave dece • Tek manji broj samohranih majki ostvaruje pravo na alimentaciju (bivši muževi ne rade ili im se gubi svaki trag, proces dugo traje) • Romi - imaju manje mogućnosti da nađu poslove sa svojim niskim kvalifikacijama. Rade najteže i najprljavije povremene fizičke poslove. Veruju da je uzrok njihovog lošijeg položaja na tržištu rada diskriminacija prema njima • U malim ruralnim domaćinstvima ima dosta ljudi u srednjim godinama (45-55 godina) koji su ostali bez posla u gradu i sada se bave sitnom poljoprivrednom prozvodnjom • Osobe sa invaliditetom - ne učestvuju u tržištu rada, a često su i njihovi roditelji zbog brige o svojoj deci, takođe onemogućeni da rade, ili da bar rade puno radno vreme, odnosno ako su nezaposleni da traže posao

6. Vulnerabilne grupe na tržištu rada – šta se preduzima • Individualna inicijativa za pronalazak posla je minimalna- „čekaju da dobiju posao“, ljuti su na državu što im ne nađe posa (“Ja hoću da radim, samo mi dajte posao”) • Ideje za samozapošljavanje ne postoje. Većina smatra da bi im takav “rizik” doneo samo gubitak stečena pomoći • Većina nezaposlenih je formalno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. • Retko ko je informisan o programima Nacionalne službe za zapošljavanje ali niko nikada nije učestvovao u programima prekvalifikacija i dokvalifikacija kao ni u kreditnim programima za pokretanje posla • MO korisnici i raseljeni koji primaju nadoknadu po osnovu zapošljenja na Kosovu – između nestabilnog, loše plaćenog i prekomernog rada kod “privatnika” i stabilne i stalne pomoći uz prihode od povremenih poslova – biraju zadržavanje pomoći, a posao se prihvata (“isplati”) samo ako donosi preko 20.000 – 25.000 dinara mesečno, ako je stabilan i sa pristojnim uslovima za rad • Samohrane majke – njihovi najčešći povremeni poslovi su poslovi čišćenja po kućama, u firmama. Za njih je strategija imati nekog ko će da im pričuva decu dok one rade. Dosta se oslanjaju na pomoć svojih roditelja koji im uglavnom čuvaju dece dok one rade • Romi - prihvate gotovo bilo koju vrstu posla koja im se ponudi, okreću se sakupljaju sekundarnih sirovina, kad ne mogu nikako drugačije da zarade ostaje im prošnja • U malim ruralnim domaćinstvima uvećanje proizvodnje za lične potrebe, prihod od prodaje minimalnih viškova voća i povrća, sezonski poslovi za nadnicu, te prodaja viškova tovljenjenih pilića i prasića – predstavlja osnovni način sticanja prihoda od svog rada • Osobe sa invaliditetom - do sada nisu išta preduzimale da bi dobile neki posao, ali je manji broj njih koji se oseća sposobnim za rad ohrabren najnovijim zakonskom regulativom koja posodavcima nameće obavezno zapošljavanje osoba sa invaliditetom

7. Vulnerabilne grupe na tržištu rada – Preporuke • Treba nastaviti sa ohrabrivanjem lične inicijative: razbiti iluziju da država treba sve da obezbedi • Treba biti manje rigorozan u prekidanju davanja socijalne pomoći i davanja dodatka za zaposlene na Kosovu, jer se u uslovima nestabilnosti zaposlenja lako i brzo gubi nađeni posao, pa postoji veća zainteresovanost da se sačuva sadašnja pomoć nego da se nađe posao • Neophodno je stvoriti mehanizme kontrole poštovanja ljudskih prava. Potrebno je da se sprovede široka akcija borbe protiv diskriminacije (posebno u odnosu prema Romima) • Podsticati samozaposlenje uz podršku u obuci, nabavci sredstava rada, nalaženju tržišta, potpunom oslobađanju od poreza (za početak – prvih godina) • NZS treba da ponudi kredite za kupovinu mašina za pokretanje neke sitne proizvodnje ukoliko biznis plan ima održive elemente i uz hipoteku na mašine koje se kupuju • U merama za zapošljavanje prednost treba da imaju domaćinstva u kojima su svi članovi nezaposleni u odnosu na domaćinstva u kojima su neki članovi domaćinstva zaposleni • Obezbediti besplatnu markicu za prevoz (povlasticu) za nezaposlene, kako bi aktivnije mogli da traže posao • Ubrzati sudski postupak dobijanja alimentacije (da ne traje proces 2 godine i više) • Neophodno je nadgledati sprovođenja Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom

8. Potrošnja vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija • Prosečna mesečna potrošnja po članu domaćinstva kreće se od 4.000 – 5.000 dinara, često i manja (3.000 – 4.000 dinara) • Smatra se da bi bilo potrebno bar 10.000 dinara po članu da bi se živelo dostojanstveno Prema prioritetima skromni prihod se raspoređuje na sledeći način: • Deo prihoda se obavezno rasporedi na „plaćanja koje traži država“: struju, vodu, grejanje, telefon, TV pretplatu... (1.500-3.000 dinara na mesečnom nivou) • dugovanja rastu (u ekstremnim slučajevima ima primera da se duguje i po 30.000 - 60.000 dinara) • Oni koji žive privatno, u obavezi su najpre da plate kiriju, najčešće 50 evra mesečno • Ostatak prihoda uglavnom ide na hranu • Ko ima bolesnika u kući, prihod se raspoređuje i na kupovinu lekova • Oni kojima se deca školuju preusmeravaju oskudne prihode na školovanje dece • Higijena značajno trpi - prehranjivanje kao prioritet, potiskuje ličnu higijenu u drugi plan • Odeća i obuća se uglavnom ne kupuju

9. Potrošnja vulnerabilnih grupa – šta se preduzima • Zarad prehranjivanja, odustaje se od svih viših potreba • Prihodi se orijentišu na kupovinu jeftine hrane: • Više se jedu hleb i testa • Važno je kupiti ulje, so i brašno • Mlečni proizvodi, slatkiši i sokovi su luksuz, pa se ne kupuju • Za doručak i večeru tu su džemovi, a za ručak su jela na bazi povrća: krompir, pasulj, kupus, boranija, grašak, zelje, blitva, spanać • Meso se u proseku retko konzumira, na selu nešto češće, a u gradu gotovo nikada • Snalaženje za odevanje i obuću je na bazi korišćenja starih i iznošenih stvari. Ako baš mora nešto da se kupi, ide se „kod Kineza”, gde se kupuju manje kvalitetne stvari, na rasprodajama i akcijama • Kupuju se samo neophodni higijenski proizvodi (sapun i deterdžent) i to u minimalnim količinama i samo najjeftiniji • UNarodnim kuhinjama se hrane samo Romi, ostale ugrožene kategorije stanovništva iz osećaja stida čak i po cenu velikih patnji gladovanja odriču mogućnost odlaska u Narodnu kuhinju • Romi ne plaćaju struju da bi uštedeli novca za hranu, ali im elektrodistribucija zbog toga isključuje struju, a oni se često „snalaze“ tako što se ilegalno „kače“ na elektrodistributivnu mrežu • Među Romima ima slučajeva da se problem odevanja rešava preuzimanjem odeće i obuće preko Crvenog krsta

10. Potrošnja vulnerabilnih grupa – Preporuke • Organizovati povoljnu kupovinu polovnih zamrzivača za socijalno najugroženije koji ih nemaju, jer zamrzavanje jeftinijih namirnica može da smanji potrošnju i olakša preživljavanje tokom zime(voće, povrće,...) • Socijalno ugroženima treba obezbediti olakšice za nabavku drva i šporeta na drva: Šporet na drva se pokazao kao ekonomičnije rešenje: u isti mah se kuva i greje stambeni prostor, a struja se ne troši

11. Imovina i stanovanje vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija • U gradu je među socijalno ugroženima manje onih koji stan u kojem žive imaju u svom vlasništvu • Najčešće nerešeno stambeno pitanje imaju Romi i Interno raseljeni. Njihovo stanovanje prate i loši stambeni uslovi: • prokišnjavanje • loše elektro instalacije (ili im je isključena struja) • nema tople vode • nema grejanja • Svim vulnerabilnim grupama uređaji u domaćinstvu su dotrajali i već se često kvare • Na selu je retko izvršena legalizacija objekata, uglavnom ne postoji ni vodovod, ni kanalizacija

12. Imovina i stanovanje vulnerabilnih grupa – šta se preduzima • Oni iz grada nemaju šta prodaju kako bi se tako popravio položaj • nema šansi za eventualni prelazak u manji stan, jer se već živi u najmanjem mogućem s obzirom na broj članova domaćinstva • Oni sa sela, “teška srca” imaju ideja o prodaji dela zemlje (dedovine), ali ne postoji nikakva zainteresovanost za kupovinu zemlje, pogotovo ako se ona ne daje znatno ispod tržišne cene • Jedna familija raseljenih sa Kosova uspela je da se snađe tako što je našla mogućnost da besplatno živi u kući porodice koja je u inostranstvu • Jedna porodica raseljenih, iz Kraljeva, prešla je iz kolektivnog centra u „socijalni stan“ • Kako se ne bi praznile septičke jame (što košta), u iste se stavlja živa kako bi se septičkom otpadu “prokrčio put” do podzemnih voda – tako se ne plaća pražnjenje septićkih jama, ali se zagađuju vode • Više se ne ide na bunar, pumpama se voda iz bunara izvlaći do česme u kupatilu

13. Imovina i stanovanje vulnerabilnih grupa – Preporuke • Predmet budućih pregovora između Beograda i Prištine treba da bude i povraćaj imovine raseljenih sa Kosova • Treba izgraditi socijalne stanove (skromnije stanove) za siromašne koji se daju u najam uz prethodnu proveru prihoda i imovine domaćinstva • Potrebno je da se precizno odrede uslovi pod kojima neko može koristiti socijalni stan • Država treba da pomaže u plaćanju troškova stanovanja ugroženim grupama na osnovu provere primanja i imovinskog stanja • Potrebno je raditi na legalizaciji neformalnih (“divljih”) naselja. Legalizaciju ovih naselja treba da prati poboljšanje njihove infrastrukture i njihovo potpuno integrisanje u okolinu • Siromašnim porodicama treba obezbede posebne kredite za finansiranje izgradnje manjih stambenih objekata (kuća) ili za obnovu postojećih • CZS treba da obezbedi mogućnost besplatne popravke osnovnih kućnih uređaja (šporet, frižider, zamrzivač, TV,...) socijalno ugroženim kategorijama stanovništva

14. Obrazovanje dece vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija • Školska deca socijalno ugroženih domaćinstava zaostaju u školi, postižu lošije rezultate, pa se kao posledica javlja i ranije odustajanje od škole • Ko ima decu u školskom uzrastu obrazovanje predstavlja veliko opterećenje budžeta domaćinstva • Veliki trošak predstavlja kupovina: knjiga, sveski, pribora, đaćke torbe, gardarobe, dnevne užine, karata za prevoz, opreme za fizičko, a tu su i troškovi za ekskurzije • I za predškolsko se traži kupovina raznih radnih listova, ali se kao troškovi pojavljuju i gostovanja raznih predstava koje se naknadno plaćaju • Izuzetno je redak slučaj da deca iz socijalno ugroženih domaćinstava nastavljaju školovanje posle srednje škole, da idu na fakultet • Pojedina romska deca zbog apsolutne nemaštine u školu idu u higijenski nečistoj i neurednoj odeći. Zbog toga trpe osudu i ostalih vršnjaka, pa i samih nastavnika. • Utisak je da nastavno osoblje u osnovnim i srednjim školi ne pokazuje razumevanje za siromaštvo pojedinih učenika: • Postoji psihički i verbalni pritisak na siromašnu decu da se moraju imati novi udžbenici, potreban broj sveski, kao i odgovarajući pribor • Dešava se i da se siromašni učenici bez adekvatnog pribora kažnjavaju lošijim ocenama

15. Obrazovanje dece vulnerabilnih grupa – šta se preduzima • Da bi se smanjili troškovi školovanja dece, preduzima se: • kupovanja starih udžbenika • kopiranje udžbenika • koristi se jedna sveska za 2 predmeta • ne ide se na ekskurzije • deca se svesno podstiču da se švercuju u prevozu • za užinu se nose sendviči spremljeni kod kuće • ne nabavlja se posebna školska oprema za fizičko • Oni koji imaju decu na studijama, bukvalno odvajaju od usta da bi njihova deca visokim obrazovanjem stekla bolje životne šanse • Kod Roma je čest slučaj da se na napuštanje škole gleda kao „mehanizam“ popravljanje položaja domaćinstva jer se od škole ne prepoznaje nikakva korist, šta više: • eliminišu se trošakovi školovanja • povremenim poslovima se ostvaruje prihod domaćinstvu.

16. Obrazovanje dece vulnerabilnih grupa – Preporuke • Obezbediti dodatnu finansijsku i socijalnu podršku siromašnoj deci kako ne bi rano napuštala školu • Treba utvrditi sve razloge zbog čega neka siromašnija deca napuštaju školu. Treba uvesti sistem popisivanja dece koja rano napuštaju školu kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih se napušta škola i zbog podrške njihovom vraćanju u obrazovni sistem • Obezbediti besplatne užine, knjige, sveske, pribor, torbe, transport do škole, opremu za fizičko i ekskurzije za decu socijalno ugroženih • Raditi sa nastavnicima na toleranom prevazilaženju problema vezanih za nemogućnost socijalno ugroženih da nabave udžbenike, sveske, pribor,... (jer nastavnici često imaju jako negativan stav prema deci koja nemaju sve što je potrebno)

17. Lečenje vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija • Sistem „lekova na listi“ uglavnom se odnosi na lekove koji su inače jeftiniji, a većina inače skupljih lekova je van liste, plaća se • Problemi sa samofinansiranjem zdravlja posebno su prisutni kod hroničnih bolesnika. Njihovi mesečni troškovi lečenja su 1.000 – 2.000 dinara • Dešava se da su Romi iz nehigijenskih naselja bez zdravstvenih dokumenata, što ih čini gotovo potpuno isključenim iz zdravstvenog sistema.Odlaze kod lekara: • samo u hitnim slučajevima • češće kod bolesti dece (kad imaju visoku temperaturu) nego kad su odrasli u pitanju • moraju da plate 500 dinara za pregled • U malim ruralnim domaćinstavima dosta je onih koji su ostali i bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja • Nemaju novca da sami uplaćuju penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje kako bi imali i zdravstvene knjižice • Težak život i frustriranost socijalno ugroženih čini ih psihički labilnim, što je posebno izraženo kod raseljenih koji žive u kolektivnim centrima

18. Lečenje vulnerabilnih grupa – šta se preduzima • Za manje akutne zdravstvene probleme se više ni ne ide kod lekara • Masovno (posebno na selu) primenjuje se domaća medicina: kuvanje čajeva, konzumacija belog luka, obloge od rakije, inhalacija kamilicom i bosiljkom • Pojedini hronični bolesnici i osobe sa invaliditetom nabavljaju lekove pod povoljnijim uslovima preko rođaka i prijatelja koji žive u inostranstvu • Neki hronični pacijenti kad se osećaju bolje smanjuju, ili čak prekinu terapiju, kako bi uštedeli neki dinar • Za zdravlje dece, ako je reč o ozbiljnoj bolesti ili stečenom invaliditetu, roditelji radi uspešnijeg lečenja prodaju sve šta imaju • Oni koji nemaju zdravstvenu knjižicu, da bi izbegli plaćanje, idu direktno u hitnu službu, kad im je zagarantovan besplatni prijem i pregled, čak i besplatna urgentna terapija ako je potrebno

19. Lečenje vulnerabilnih grupa – Preporuke • Za socijalno ugrožene treba dodatno proširiti listu lekova koji se ne plaćaju • Treba povećati dostupnost zdravstvene zaštite marginalizovanim populacijama • Hitno regulisati pitanje tzv. pravno nevidljivih lica, odnosno ljudi koji nisu upisani u matične knjige, omogućiti im da imaju zdravstvene knjižice i ostala dokumenta • Uvesti Rome koji će biti zdravstveni saradnici i koji će pomagati uspostavljanju bolje komunikacije između zdravstevnih centara i romske zajednice (Većina podržava) • Podržati psihosocijalne programe za zaštitu mentalnog zdravlja socijalno ugroženih, posebno raseljenih osoba

20. Socijalna zaštita vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija • Pomoć koja se dobija od države stiže redovno, međutim ova pomoć je veoma mala i iz godine u godinu ona može da pokrije sve manji iznos troškova jer sve namirnice poskupljuju • Postoji nizak nivo informisanosti socijalno ugroženih o svojim pravima i o potencijalnim mogućnostima koje im mogu pružiti ustanove socijalne zaštite • Razlozi neostvarivanja prava socijalno ugroženih su i komplikovane procedure • Kao češće neobrazovani, socijalno ugroženi se slabije snalaze u procedurama, popunjavanju molbi i zahteva • Kriterijumi za dobijanje pomoći su suviše restriktivni: • Ko prima nadoknadu po osnovu radnog mesta sa Kosova nema pravo na MO • Ko ima više od ukoliko 0.5ha zemlje nema pravo na MO • Ko prima poljoprivrednu penziju nema pravo na MO • Utisak je da ne postoji dovoljna podrška od strane službenika: • Službenici ustanova socijalne zaštite se opisuju kao nadmeni, drski i neljubazni, bez imalo volje za dublje razmatranje situacije domaćinstva

21. Socijalna zaštita vulnerabilnih grupa – šta se preduzima • Većina socijalno ugroženih se povlači u ubeđenju da ništa ne mogu da postignu pritužbama • Izuzetno je retko da se osobe iz kategorije socijalno ugroženih na nešto žale institucijama jer • prvo, ne znaju kakva prava imaju • a drugo, čak i da su ubeđeni da neko pravo imaju, ne veruju da mogu išta da promene, ako ih je službenik prethodno odbio • ’’Moljakanje službenika’’ se smatra jedinim načinom da se uvećaju šanse za dobijanje pomoći • Retko se smatra da treba biti oštar i napadan, da je to jedini način da se dobije pomoć

22. Socijalna zaštita vulnerabilnih grupa – Preporuke • Unaprediti ljubaznost u komunikaciji i spremnost na razumevanje kod zaposlenih službenika koji rade sa vulnerabilnim grupama • Ukinuti ili staviti pod striktnu kontrolu diskreciono pravo socijalnih radnika da odlučuju o sudbini preživljavanja socijalno ugroženih, jer se ispostavlja da je njihova procena krajnje subjektivna i neutemeljena na stvarnom poznavanju situacije u domaćinstvu. Ograničiti voluntarizam zaposlenih službenika koji rade sa vulnerabilnim grupama • Obučavanje socijalno ugroženih koji su manje obrazovani da se sami raspituju o informacijama za različite vrste pomoći i programe, kao i da sami budu u stanju da na adekvatan način popune aplikacionu formu i sakupe sve odgovarajuća dokumenta • Podići informisanost i zainteresovanost za samoinformisanje o mogućnostima i procedurama pomoći • Revidirati kriterijum dobijanja MO, npr.: • Da može da se dobije MO iako se ima više od 0,5ha zemlje, ali da se u obzir uzima kvalitet zemlje koja se poseduje, kao i sposobnost i mogućnost obrade zemlje

23. Slobodno vreme, neformalne socijalne mreže i kulturni procesivulnerabilnih grupa – trenutna pozicija, šta se preduzima i preporuke Trenutna pozicija: • Večernji časovi se provode u krugu porodice, uz TV. Gleda se Farma, Selo gori a baba se češlja, Zvezde Granda • Besparica smanjuje nivo druženja • Na selu se prijatelji / komšije / rođaci još uvek međusobno dosta pomažu koliko mogu • Ne navodi se značajnije i korisnije delovanje NVO-a • Niko nikada ne ide u bioskop, pozorište, koncerte, utakmice. To je nedostižna potreba, koja se smatra visokim luksuzom Šta se preduzima: • TV je sredstvo zaborava koliko se teško živi. Ona je sredstvo da se u život ispunjen psihičkom napetošću unese malo zabave i opuštenosti • Više se daje na značaju manjem broju „pravih“ prijatelja • Preporuka: • Obezbediti besplatne karte za pozorište, bioskop, sportske događaje, koncerte,... kako bi socijalno ugroženi bili manje isključeni iz kulturnih i društvenih dešavanja

24. Dugovanja vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija, šta se preduzima i preporuke Trenutna pozicija: • Ušteđevina ne postoji • Retko se pozajmljuje jer svi znaju da se nema od čega vratiti, a i niko ni nema višak koji može da pozajmi • Na selu među komšijama i rođacima još uvek ima pozajmica (vraćaju se i u naturi (kroz nadničarski rad, ako se ne mogu vratiti u novcu)) • Dug za struju se uvećava Šta se preduzima: • Najlakše je pozajmiti od rođaka i prijatelja koji rade u inostranstvu • Preporuke: • Ukinuti kamate na dugovanja koje vulnerabilni imaju prema državi • Smanjenje osnovice ili pretplate na priključak za plaćanje računa državi za socijalno ogrožene • Kako bi se iskoristile olakšice za redovno plaćanje računa koje imaju socijalno ugrožene kategorije stanovništva, potrebno je da se materijalno obezbeđenje porodica prima neposredno pred rok za plaćanje računa, a ne pošto je rok za plaćanje već prošao

25. Politička participacija i društveni aktivizam vulnerabilnih grupa – trenutna pozicija, šta se preduzima i preporuke Trenutna pozicija: • Većina glasa na izborima mada ne veruju da je to način da se popravi njihova situacija • Političke i društvene teme nisu u fokusu interesovanja • Ne vidi se smisao u protestima i peticijama sa zahtevima da im se popravi položaj • Dosta je rasprostranjen stav da se posao nalazi preko veze: preko stranke ili prijatelja • Većina Roma je čulo za neke romske NVO, ali se smatra da one postoje samo da njeni organizatori svu pomoć prigrabe za sebe Šta se preduzima: • Smena vlasti se gotovo ne opaža kao mehanizam popravljanja položaja socijalno isključenih • Vlada opšti defetizam da će im ikada biti bolje • Traže se uticajniji prijatelji i pokušava se ulazak u neke stranke • Romi i osobe sa invaliditetom su sporadično članovi nekih NVO Preporuke: • Promovisati među socijalno ugroženim kategorijama građana socijalni aktivizam kroz NVO-e • Veće uključivanje NVO-a u kojima deluju socijalno ugrožene kategorije stanovnika kroz socijalno partnerstvo u programe državnih i lokalnih institucija socijalne zaštite

26. Hvala na pažnji!