120 likes | 284 Views
ГЛАВА I ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ДРЖАВИ И ПРАВУ. Односи државе и права су двосмијерни Правна норма је основни дио права Систем права представља скуп међусобно повезаних правних норми које уређују поједине врсте друштвених односа Правни поредак обухвата и понашање правних субјеката по нормама.
E N D
ГЛАВА IОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ДРЖАВИ И ПРАВУ • Односи државе и права су двосмијерни • Правна норма је основни дио права • Систем права представља скуп међусобно повезаних правних норми које уређују поједине врсте друштвених односа • Правни поредак обухвата и понашање правних субјеката по нормама
Теорија државе и права: • До 19. вијека две теорије развијају се одвојено • У античком свијету се прво појављује теорија државе у саставу филозофије • У Риму се акценат ставља на теорију права ( Гајеве институције из 2. вијека и Јустинијанов Corpus iuris civilis из 4. вијека)
Однос права и државе: • Идеја права има три вида: правда, сврсисходност и правна сигурност • Сврсисходност је државног карактера • Теорија о идентичности државе и права (Ханс Келзен) • Остале двије су : право претходи држави као природно право и држава претходи праву или га одређује • Обичајно санкционисано право утиче на мишљење да право ипак претходи држави
Појава првих закона: • Обичаји као систем понашања који касније прерастају у обичајна права појединих држава • Табу (прва друштвена забрана) • Први градови-државе били су: Ур,Урук, Ериду • Прво писмо- клинасто писмо Сумерејаца • Први законик- Ур-Наму, 2100. год. п.н.е. • Хамурабијев законик 1680. п.н.е. У Вавилонском царству (казне су имовинске) • Липит-Иштар 1930. и Ешнунски 1720.год.п.н.е
Правне системе дијелимо у двије групе: оне који су настали на принципима римског права (земље цивилног права) и оне под утицајем енглеског прецедентног права (common law) • Најзначајнији извор римског права је Закон о XII таблица 451. и 450. п.н.е. • Јустинијанова кодификација из 6.вијека • Римско право прераста у грађанске кодификације
Постоје новији правци у развоју права • Хуго Гроциус – природно право, 18.вијек • други заговорници природног права...
Појам државе: • 18. вијек, градови сјеверне Италије – племићи окупљени у органу Signoria – претеча цивилног облика lo stato • Елементи државе: стално становништво, одређена територија, влада и способност да успостави односе са другим државама • Суверенитет државе • Робовласничке државе :источњачке и античке
Робовласничке државе распрострањене су од 3. и 4. миленијума п.н.е. све до 5. вијека • Феудализам настаје крајем 6. вијека и траје до 18. • Подјела и државе феудализма • Савремене државе
Са становишта облика владавина држава дијелимо их на монархије и републике • Француска и Луј XIV као најпознатији апсолутни монарх на свијету • Монархија као облик постоји одавно и до данас је прошла кроз разне трансформације: од античких монархија, сталешких, апсолутних, уставних до уставно-парламентарних. • Значајан облик био је и просвијећени апсолутизам
Република се огледа кроз предсједника који се бира из реда угледних грађана • У предсједничким системима власти бирају непосредно грађани док у парламентарном систему власт бира парламент • Предсједник се бира на одређено вријеме ,а начин његовог избора указује на ниво демократије.
ГЛАВА IIРАЗВОЈ УСТАВНОСТИ • Цицерон у 1. вијеку п.н.е. Први употребљује ријеч устав • Устав је највиши правни акт који обухвата правна правила о друштвеном, државном и правном уређену земље • Грчки статути, Римске конституције, Душанов законик, Червињско-Јерњенско-Краковска привилегија и Magna charta libertatum
Парламентарни систем подразумијева постојање изборног врховног представничког тијела који врши законодавну власт • Настаје у 13. вијеку у Енглеској