EK ОНОМСКЕ ДОКТРИНЕ

1. EKОНОМСКЕ ДОКТРИНЕ Проф. др Ђоко Слијепчевић Асистент: Тајана Сердар

2. Развој економске мисли као научна дисциплина • Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске мисли: 1) Предмет економске анализе; 2) Метод економске анализе; 3) Теорија вриједности; 4) Детерминанте вриједности;

3. Критеријуми за класификацију писаца, школа и праваца у оквирима развоја економске мисли: 5) Принципи економске политике; 6) Историјски период; 7) Систем економске теорије; 8) Међусобне везе појединих писаца, праваца или школа.

4. Метод развоја економске мисли, тј приступ развоју економске мисли: 1) Инкрементални приступ; 2) Револуционарни; 3) Релативистички (везан за социо-економски концепт у ком настаје).

5. Развој економске мисли полази од: • Економски проблеми су тијесно међусобно испреплетени; • Успјех теоријског система зависи од два предуслова: 1) Интерни (логичка чврстина и аналитичка ригорозност); 2) Екстерни ( објашњавајућа снага и способност да се одговори на друштвене потребе).

6. Развој економске мисли полази од: • Улазак у кризу доминантне теорије; • Напредак знања: 1) Базна орјентација – прогресивно усавршавање компоненти; 2) Теоријска орјентација – усавршавање укупне организације теорије.

7. Путеви ширења економских идеја: • Од економиста ка економистима; • Од економиста ка јавности; • Од економиста ка креаторима економске политике. Образци ширења економских идеја: • Модел зараза – болест; • Модел тржишта идеја; • Информациони модел.

8. У процесу дифузије знања важни су односи између: • Економске теорије и професионалног виђења економске политике; • Економске теорије и непрофесионалног мишљења; • Јавног мнијења и професионалних интереса и активности.

9. Економска мисао антике МЕНЦИЈЕ • Сљедбеник Конфучија, бавио се проблемима друштва и подјелом рада; • Сматрао је да постоји превага високородних људи над простим народом; • Залагао се за хумано управљање државом, ниже порезе, развој просвете и трговине.

10. Изумио је аграрни систем Cin – tjan (по принципу квадратних или кружних поља); • Здрав систем постиже се васпитањем, легитимитетом и континуитетом власти; • Периодичне смјене владара (у Кини geming, у Јапану išin) су пожељне ако владари не слиједе “вољу неба”. • Воља народа најпотпунији је израз “воље неба”.

11. Ове концепције касније су биле предмет интересовања Маркса и дискусије Лењин – Плеханов. ХОМЕР (Илијада и Одисеја) • Залагао се за родовско уређење друштва; • Производња је натурална, у трговини се користи злато; • Аристократија влада друштвом. КСЕНОФОН (Економикус) • Сократов ученик – натурална привреда.

12. ГРЧКА ПЛАТОН (Република, Закони) • Био је филозоф идеалиста, привреда је и код њега натурална; • Подјела рада код Платона је на раднике, војнике и владаре филозофе на челу државе; • Трговина је за странце, а не за Грке; • Противник је трговине, приватне својине и богатства.

13. АРИСТОТЕЛ (Политика, Никомахова Етика) • Први је мислилац који помиње робну производњу; • Говори о роби, новцу, вриједности; • Утемељивач је модерног схватања о вриједности, размјени, новцу и богатству. • Разликује економију (натурално богаћење унутар домаћинства) и хрематистику (робно богаћење изван домаћинства).

14. Тржиште је бесконачно велико; • Осуђује зеленаштво и камату, за које сматра да су противни природи. • Вјештина стицања је трговина и вођење домаћинства; • Хрематистика не ставља границе обогаћивању, њен циљ је прибављање богатстав за власника. • Ток размјене: новац – роба – новац 1.

15. Економија је природна активност прибављања употребних вриједности; • Ток размјене: роба – новац – роба. • Први облик газдинства: лов, риболов, земљорадња, сточарство. • Други облик газдинства: трговина и робна привреда. • Осуђује прве облике крупне робне привреде (крупна робовласничка, трговачка и занатска газдинства).

16. Уводи новац у разматрање: новац има вриједност као и свака друга роба; • Новац је средство размјене; • Први је разграничио два својства рибе: 1. Употребну вриједност; 2. Прометну вриједност.

17. РИМ • У средишту су конкретна питања пољопривредне производње (режим приватне својине, општинско земљиште). • Ager publicus (друштвено поље) је државни земљишни фонд који се додјељује колонима, распоређује грађанима и продаје на аукцијама.

18. МАРКО ПОРЦИЈЕ КАТОН • Дјела :О пољопривреди; • Објашњава предности искоришћавања робовског рада, по принципу: завади, па владај; • Претеча је меркантилистичких идеја. ТИБЕРИЈЕ И ГАЈ ГРАСИ • Били су народни трибуни; • Разрадили су систем аграрне реформе – подјела земље грађанима.

19. МАРКО ТЕРЕНЦИЈЕ ВАРОН • Дјело: О пољопривреди; • Подјелио је оруђа на три групе: нијема оруђа (алати), оруђа која мучу (стока) и оруђа која говоре (робови). ТИТ ЛУКРЕЦИЈЕ КАР • Дјело: О природи ствари; • Развитак друштва непрекидан је и златни вијек тек треба да дође.

20. МАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОН • Познат по својим говорима против Каталине; • Представник оптимата (крупних земљопосједника); • Одобрава крупну трговину, али не и ситну; • Истакнути непријатељ плебејаца; • Био је противник заната, сматрајући да претварају човјека у роба.

21. ЛУЦИЈЕ МОДЕРАТ КОЛУМЕЛА • Дјело: О пољопривреди; • Говорио је о организацији рада на крупним земљишним посједима у вријеме када је прилив робовске радне снаге био готово пресахнуо.

22. Економска мисао средњег вијека • Јавља се раскол Западне и Источне цркве; • Трговина је подржавана у Византији, а поготово у арапском свијету; • С друге стране, католичка црква је осуђивала сваки вид трговине. • Најпознатији представници су Тома Аквински, Мартин Лутер, Макијавели, Жан Калвин.

23. ТОМА АКВИНСКИ • Најпознатије дјело: Summa Theologica; • Најпознатији представник канониста, оснивач филозофије хришћанства; • Разматрао је питање богатства, подјеле рада, праведне цијене; • У “Гријеху узуре” осуђује камату; • Трговину оцјењује негативно, али је не одбацује у потпуности;

24. Његово учење је постало званична филозофија католичке цркве; • Концепција праведне цијене први је облик трошкова производње. • Позитивна или негативна оцјена појаве условљена је тиме да ли су ове појаве угодне Богу или не. • Праведна цијена је она која је угодна Богу, а не она која настаје сучељавањем понуде и тражње;

25. Праведна цијена настаје заједничком процјеном животног нормалног стандарда. • Истина се сазнаје кроз три методе које су шпекулативне и три су реда истине: 1) Божански закони; 2) Природни закони (универзалије које Бог даје људима); 3) Позитивни закони (сами људи их стварају).

26. Економски ставови спадају у позитивне законе (jus gentium); • Профит треба да буде умјерен; • Новац има конвенционалну вриједност (позитивно право). • Када Аквински разматра праведну цијену полази од тога да је она прирођено (интристично) својство добра и није јасно да ли је вриједност интристично својство или је продукт заједничке оцјене;

27. Ово учење је послужило и одражавало настојања цркве да задржи нарастајуће економске процесе и онемогући осамостаљивање трговине и успон трговачког капитала. МАРТИН ЛУТЕР • Дао је превод Библије, који је довео до формирања њемачког језика; • Заступао је натуралну привреду и просту робну производњу;

28. Био је против трговачког капитала; • Истиче ауторитет кнежева и власти; • Цеховска и еснафска правила ограничавју даљи развој привреде и настанак мануфактуре. • Колективни индивидуализам у овом периоду више не задовољава потребе развоја привреде, иако га реформација подржава.

29. Оснивач је протестантизма и вођа реформације; • У овом периоду јавио се сукоб цеховске етике колективног индивидуализма и етике новог привредног система (меркантилизам). • Осуђивао је камату и зеленаштво, схватања су му слична као и код канониста.

30. МАКИЈАВЕЛИ • Најважније дјело: Владар; • Заступа буржоазију која се бори против феудалаца; • Заговара уједињење Италије; • Интерес је покретачка снага историје; • Приватна својина је најмоћнији од свих интереса човјека, а људи више цијене богатство, него поштовање.

31. Макијавели не осуђује класне сукобе (борба великаша и ситног народа), јер они доприносе развитку друштва. • Заговара апсолутну грађанску монархију и напада цркву.

32. ЖАН КАЛВИН • Најважније дјело: Установе хришћанске вјере; • Био је вјерски реформатор, пришао је протестантизму. • Заступа интересе револуционарне буржоазије. • Одрицање од непотребне потрошње важно је ради акумулисања богатства (то су коријени развоја капитализма).

33. ИБН ХАЛДУН • Дјело: Мукадима; • На њега је јак утицај извршио Аристотел; • Бавио се питањима радне вриједности; • Припадао је чувеној школи аристотеловаца на Универзитету Зејтун у Тунису. • Сматра да се друштвени проблеми не проучавају помоћу легенди, као у исламу.

34. Наше земље Позната дјела: • Душанов законик (1349. год.); • Хиландарски типик; • Номоканон (Законоправило) Саве Немањића познат као Крмчија књига; • Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића.

35. МЕРКАНТИЛИЗАМ • Прва школа економске мисли с тврдим језгром, која обухвата период XV-XVI вијек; • Трговачки капитализам користи трговачки и зеленашки капитал, будући да је трговачки капитал једини слободан облик капитала у додиру натуралне (феудалне) и градске (капиталистичке) привреде.

36. Предмет анализе је промет, долази до ослобађања од религиозних стега; • Богатство се увећава само спољном трговином, робе се продају по цијенама вишим од њихове вриједности; • Добија се вишак из отуђења; • Богатство земље је у племенитим металима (злато и сребро); • Спољна трговина је једини извор богатства.

37. Три су средишње идеје меркантилизма: 1) Богатство земље је новац; 2) До новца се долази кроз спољњу трговину; 3) У спољњој трговини извоз мора бити већи од увоза. • Постоји златни стандард: горња и доња златна тачка.

38. Примарни су новац и трговинско богатство, а производња је само преносни механизам; • Интересује их прометна, а не употребна вриједност; • Камата је допуштена и оправдана; • Први пут се јавља квантитативна теорија Бодена и Хјума по којој количина новца утиче на висину цијена.

39. Два су периода меркантилизма: IРани меркантилизам – XVI вијек. • Новчани биланс земље се регулише, забрањен је одлив злата, а само промет увећава богатство. IIПозни меркантилизам - период XVI - XVII вијек. • Тежи се позитивном коначном, трговинском билансу, а производња такође увећава богатство.

40. ТОМАС МАН • Најважније дјело: Благо Енглеске од спољне трговине. • Један је од оснивача познате Источно-индијске компаније; • Сматра да је трговина са иностранством уносна (нпр. трговина са Индијом); • Треба више продавати него увозити од странаца.

41. Акумулирани капитал шири трговину, а ова подстиче акумулацију капитала. • Упоришна тачка је занатство; • Што је више заната, више људи, што је гушћи саобраћај – земља је развијенија. • Меркантилисти интервенционистички предност дају домаћој флоти; • Извозна и посредничка трговина је у центру пажње.

42. Томас Ман спада у позне меркантилисте; • Акумулација богатства је пресудна; • Сваки прилив злата изазива раст цијена због веће тражње, те се дефицит или суфицит у размјени роба мора финансирати приливом или одливом злата; • Претеча је квантитативне теорије новца.

43. АНТОНИО СЕРА • Дјело: Кратка расправа о узроцима који могу довести до обиља злата и сребра у краљевинама које немају руднике, с примјеном на краљевину Напуљ. • Кључна је веза: занати (основа за стицање блага) – трговина; • Напуљ има оскудицу у новцу и треба да се новац уноси у Напуљ.

44. Прилив и одлив новца регулишу се трговинским билансом; • Више извоза, а мање увоза доводе до развијеније привреде. • Противи се интервенцији државе у монетрану сферу.

45. АНТОАН МОНКРЕТЈЕН • Први је употријебио термин политичка економија; • Дјело: Трактат о политичкој економији. ЖАН БОДЕН • Дјело: Шест књига о републици; • Подржава слободну трговину, квантитативну теорију новца и централизацију државне управе.

46. ЈУРИЈ КРИЖАНИЋ • Дјело: Политика или разговори о владалаштву; • Био је идеолог уједињења Словена, сматрао је да треба да се постигне ослобођење као у Русији (био је у служби руског цара); • Разматра реформу у Русији, која подразумијева снажну државу, добро законодавство, развијено занатство, флоту и трговину.

47. МАТИЈА ВЛАЧИЋ • Дјело: О преносу римског царства на Германе; • Био је један од блиских сарадника Мартина Лутера; • Противник је феудализма, заговара апсолутну монархију.

48. ИВАН ТИХОНОВИЋ ПОСОШКОВ • Најважније дјело: Књига о сиромаштву и богатству; • Радио је пројекат побољшања живота у Русији за вријеме Петра Великог; • Заговарао је развијене занате, јаку пољопривреду, контролу квалитета и цијена.

49. РАЗВОЈ МЕРКАНТИЛИЗМА • Oxford English Dictionary: “Meркантилизам је прихватање система економских доктрина по принципу да новац сам по себи представља богатство.” Принципи меркантилизма: • Промет и трговина су најнапреднија привредна грана; • Прометна вриједност новца и увећање богатства.

50. UNESCO: “Појам меркантилизма означава основни принцип меркантилног система схваћеног као идентификација богатства са новцем, а много чешће вјеровање да се економско благостање државе може осигурати једино помоћу државне регулације привреде националног карактера.” • Меркантилизам је довео до развоја мануфактуре и интервенционистичке економске политике (јака држава).