СТАНОВНИШТВО И КУЛТУРА ЕВРОПСКИХ НАРОДА

1. СТАНОВНИШТВО И КУЛТУРА ЕВРОПСКИХ НАРОДА Проф. Мирослав Маркићевић

2. Број становника Европе • Цела Европа (са Русијом): 720 милиона • Европа без Русије: око 600 милиона • Удео европског у светском становништву опада • Током 21. века очекује се опадање броја становништва упркос значајној имиграцији.

3. Кретање броја становништва Европе (без Русије)

4. Густина насељености • Просечно 70 ст./km2 • Руски део Европе: 27 ст./km2 • Остатак континента: 93 ст./km2

5. Неравномерна насељеност Највећа густина насељености Најмања густина насељености Високопланински предели Алпа, Пиринеја, Динарида... и хладне северне области Скандинавије, Исланда и европског дела Русије. Државе са најмањом густином насељености Исланд (3 ст./км2), Финска (16 ст./км2) и Шведска (21 ст./км2). • Урбане области Истанбула, Лондона, Париза; рударско-индустријски региони Рур, Мидленд, Шљонск; речне долине Рајне, Поа, Дунава; морска приобаља... • Државе са највећом густином насељености су Малта (1.300 ст./км2), Холандија (410 ст./км2), Белгија (345 ст./км2) и тзв. патуљасте државе (Монако има више од 15.000 ст./км2).

7. Природни прираштај • Готово нулти (наталитет и морталитет око 11‰). • „Континент седих глава“ • Стопе природног прираштаја негативне код Европљана староседелаца, а позитивне код имиграната из азијских и афричких земаља. • Релативно високе су у северној и северозападној Европи, а негативне у бившим совјетским републикама на истоку Европе. • У неким земљама високе стопе природног прираштаја који има муслимански део популације, а ниске или негативне стопе природног прираштаја осталог становништва (Босна и Херцеговина, Србија, Македонија, Албанија). • Изразито негативне стопе природног прираштаја имају Бугарска, Украјина, Белорусија, Летонија и Немачка, а највише позитивне Ирска, Исланд и Албанија.

8. Природни прираштај становништва Европе

9. Миграције становништва • Колонијална епоха: исељавање ка Аустралији, Латинској и Англоамерици. • Бројни ратови и промене граница – масовна померања становништва. • Економске миграције: • из сиромашне јужне и источне Европе, потом из Турске, Алжира, Марока, Индије и Пакистана, • из већине бивших колонија, • Из мање развијених држава централне и југоисточне Европе, после њиховог пријема у Европску унију 2004. и 2007. године, нарочито из Пољске и Румуније.

11. Народи Европе Индоевропски народи • Словени –гранају се на: • Источне Словене (Руси, Украјинци, Белоруси); • Западне Словене (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби) и • Јужне Словене (Бугари, Срби, Хрвати, Словенци и други народи проглашени у у Југославији после Другог светског рата); • Романи –Французи, Италијани, Шпанци, Каталонци, Португалци, Румуни; • Германи –Немци, Енглези, Шкоти, Холанђани, скандинавски народи. • Келтска група – Ирци, Велшани, Шкоти, Бретонци • Остали народи – Грци, Албанци, Литваници, Летонци.

12. Народи Европе НЕИндоевропски народи • Угро-финске породица – Мађари, Финци, Естонци, • Турско-татарска породица – Турци, • Семитска породица – Јевреји... • О пореклу неких народа још постоје велике дилеме: Баски, Албанци, Малтежани, Корзиканци, Роми...

14. Религиозна структура • Православца има 26% и доминирају у европском делу Русије, источној и југоисточној Европи; • Римокатолика је 37% и заступљени су у јужној и већем делу централне и западне Европе; • Протестантичине нешто мање од 14% становништва Европе и распрострањени су у северној Европи, већем делу Немачке, Холандије, Швајцарске и Велике Британије (изузимајући део Северне Ирске); • Исламској вероисповести припада 5% становништва и то учешће убрзано расте због прилива имиграната и високог природног прираштаја исламске популације у западној Македонији, јужној Србији, Албанији, централном и западном делу БиХ, у европским областима Турске и делимично Русије.

16. Зоне цивилизација • Европа – колевка старих цивилизација: • Античка грчка цивилизација • Античка римска цивилизација • Хришћанска цивилизација • Источно-православна цивилизација • Западна цивилизација

17. Источно-православна цивилизација • Проистекла је из наслеђа Источног римског (Византијског) царства и цивилизације • Заснива на прожимању старе грчке културе и православног хришћанства • Пренела се на Јужне и Источне Словене • Нагласак на духовним вредностима, достигнућа у култури и уметности, цркве и манастири фасцинирају архитектонским стилом, мозаицима и фрескама (црква Св. Софије у Цариграду, манастири на Атосу и Метеорима, бугарски, српски, руски манастири...) • Писмо: ћирилица • Ареал Источно-православне цивилизације јесте европски део Русије, Белорусија, Молдавија, Румунија, већи део Украјине и Балкана. • Са отоманским освајањима, на Балкан су продрли и утицаји исламске цивилизације, који су данас снажни код исламизованих Словена и Албанаца.

19. Западна цивилизација • Корени: латински језик и римокатоличка вера. • Одвајање протестантизма у XVI веку. • Римокатоличка црква – дуго била главни носилац знања, културе и уметности, али се често сурово обрачунавала са неистомишљеницима. • Најстарији универзитет у Болоњи, из 1088. године. • Епоха хуманизма и ренесансе – процват културе и уметности. • Велелепни замкови (пр. у долини Лоаре, у Француској) и градови којима доминирају катедрале, палате и тргови (Верона, Фиренца, Венеција, Амијен, Ремс, Авињон, Ахен, Келн...). • У ову цивилизацију укључени су и Западни Словени. • Колонијализам • Индустријска револуција • Научно-технолошка револуција • Врхунац у XIX, XX и XXI веку.

21. Крај предавања Хвала на пажњи!