Privatnost u informacionom društvu

1. Privatnost u informacionom društvu Slobodan Kremenjak advokat

2. Šta je pravo privatnosti • Pravo da se bude ostavljen na miru • Pravo pojedinca, grupe ljudi ili institucije da sami za sebe odreda kada, kako i u kojoj meri će se informacije o njima saopštavati drugim licima

3. Privatnost u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti • Koja je to prihvatljiva granica dolaženja do podataka iz privatnog života ljudi i raspolaganja njima (npr. u slučaju krivične istrage, provere boniteta i sl.) • Pod kojim je uslovima i uz koje garancije dopušteno prikupljanje, objavljivanje i širenjetakvih podataka

4. Zaštita podataka o ličnosti u domaćim propisima • Zaštitu podataka o ličnosti garantuju ustavi i Srbije i Crne Gore i Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i gradjanskim slobodama • Član 24 Povelje kaže da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti "van svrhe za koju su prikupljeni", kao i da "svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom". • Zakon o zaštiti podataka o ličnosti iz 1998. godine

5. Medjunarodni standardi • Direktiva 95/46/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 24 oktobra 1995. godineo zaštiti podataka o ličnosti • Direktiva 2002/58/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 12 jula 2002. godine o privatnosti i elektronskim komunikacijama

6. Sistem zaštite podataka o ličnosti Sadrži pravila koja se odnose na: • podatke koji se prikupljaju • uslove za dozvoljenost prikupljanja • slučajeve gde postoji izričita zabrana prikupljanja i izuzetke od te zabrane • prava lica na koje se podaci odnose i pravna sredstva koja su im na raspolaganju • odredjenje organa nadležnog za nadzor nad primenom propisa o zaštiti podataka o ličnosti

7. Pravila koja se odnose na podatke • Prikupljanje i obrada podataka moraju se vršiti u skladu sa zakonom • Podaci se prikupljaju samo za tačno odredjenu svrhu i u druge svrhe se ne mogu koristiti • Podaci moraju biti relevantni • Podaci moraju biti tačni i ažurni, odnosno mora se uložiti sav razuman napor da postanu takvi • Ne smeju se čuvati duže nego što je neophodno za svrhu za koju su prikupljeni

8. Dozvoljenost prikupljanja podataka • Kada postoji pristanak lica na koje se podaci odnose • Kada je to zakonska obaveza onoga ko prikuplja podatke • Kada je to neophodno radi zaštite vitalnih interesa lica na koje se podaci odnose • Kada je to neophodno radi izvršenja dužnosti koja se vrši u javnom interesu • Kada je to neophodno radi ostvarenja legitimnog interesa onoga ko podatke prikuplja, ili za čije potrebe se prikupljaju, osim u slučajevima kad nad tim interesom preteže pravo na privatnost.

9. Izričita zabrana prikupljanja podataka o ličnosti Podaci o rasnom poreklu, nacionalnoj pripadnosti, religioznim i drugim uverenjima, političkim i sindikalnim opredeljenjima, zdravlju i seksualnom životu ne mogu se prikupljati, osim izuzetno

10. Izuzeci od izričite zabrane • Uz izričitu saglasnost lica na koje se podaci odnose • Kad je to neophodno sa stanovišta radnopravnog zakonodavstva – zapošljavanja • Kad je to neophodno radi zaštite vitalnih interesa lica na koje se podaci odnose ili trećeg lica, a lice na koje se podaci odnose nije sposobno da da saglasnost • U okvirima legitimnog delovanja političkih, verskih, sindikalnih i sl. organizacija, a odnosi se pre svega na članove tih organizacija i ako se ne daju na korišćenje trećim licima bez saglasnosti lica na koje se podaci odnose

11. Izuzetak u pogledu podataka koji se odnose na zdravlje Mogu se prikupljati i: • iz razloga prevencije i dijagnosticiranja bolesti, i pružanja zdravstvene zaštite, • u slučajevima kad obradu podataka vrše zdravstveni radnici obavezani važećim propisima ili kodeksima na čuvanje profesionalne tajne

12. Prava lica na koje se podaci odnose Pravo na informaciju o tome: • ko prikuplja podatke o njima, • u kom cilju se podaci prikupljaju, • kome će biti dostavljeni, • da li se informacije koje se traže, traže na dobrovoljnoj osnovi, ili kao obaveza, • koje su posledice odbijanja da se podaci daju, • da li će kasnije podacima moći da se pristupi radi ispravke, ažuriranja ...

13. Dobijanje informacija Neophodno je omogućiti da lice na koje se podaci odnose može, bez ograničenja, u razumnim rokovima i bez neprimerenih troškova, dobiti najmanje sledeće informacije: • da li se podaci o njemu prikupljaju i obradjuju, • o kojoj vrsti podataka je reč, i kojoj kategoriji korisnika će biti dostupni, • koji su izvori podataka i šta se sa njima radi • da li će, na koji način i po kojim kriterijumima podaci biti podvrgnuti automatskoj obradi

14. Ograničenja i izuzeci • Ograničenja su, moguća, ali bi morala biti predvidjena zakonom isključivo u cilju zaštite odredjenih vrednosti, kao što su nacionalna bezbednost, odbrana, red i mir, prevencija kriminaliteta, krivično-pravno gonjenje, važni ekonomski i finasijski interesi društva - što obuhvata monetarna, budžetska i poreska pitanja, zaštita prava drugih • Ograničenja su moguća i kada se podaci prikupljaju iz naučnih ili statističkih razloga, podrazumevajući, da su predvidjeni mehanizmi da se zloupotrba tako prikupljenih podataka spreči

15. Pravo na pravno sredstvo (kojim bi se sprečilo prikupljanje i obrada) • kad se podaci prikupljaju radi izvršenja dužnosti koja se vrši u javnom interesu, (mogućnost osporavanja postojanje takve dužnosti, odn. javnog interesa, odnosno dokazivanja da u konkretnom slučaju preteže pravo na privatnost) • kad postoji mogućnost da se ti podaci obradjuju za potrebe direktnog marketinga

16. Nadzor nad primenom propisa • Neophodno je da postoji telo ili organ nadležan da vrši nadzor nad primenom propisa o zaštiti podataka o ličnosti, kome se mora obezbediti: • Nezavisnost u vršenju funkcija, • Mogućnost da neometano istražuje slučajeve • Mogućnost da efikasno interveniše ukoliko uoči odredjenu povredu, da pokreće i uzima učešća u postupcima koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti