ХИДРОСФЕРА

1. ХИДРОСФЕРА - VI разред основне школе- Припремио: проф. Радосав Седларевић

2. Воде на земљи - хидросфера • Опште одлике хидросфере • Кружење воде у природи • Светски океани • Мора, мореузи и заливи • Кретање воде светског мора • Подземне и текуће воде • Подземне воде • Реке • Лед на Земљи • Језера • Несташица воде на Земљи и њена заштита

3. ОПШТЕ ОДЛИКЕ ХИДРОСФЕРЕ • Кружење водеу природи је непрекидан процес који се врши под утицајем Сунчеве топлоте и Земљине теже, у систему: море - атмосфера – копно – море. • Захваљујући сталном кружењу, све воде на Земљи су повезане у јединствен омотач – хидросферу. • Вода је предмет проучавања посебне физичко – географске дисциплине – хидрологије ( hydor – voda, logos – nauka).

4. ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ КРУЖЕЊА ВОДЕ У ПРИРОДИ

5. СВЕТСКО МОРЕ • Светско морезаузима око 71% површине Земље ( 361 мил. км²) и обухвата 96,5% воде целе хирдосфере. • Највеће водене површине на Земљи називају се океани. Мећусобно су раздвојени континентима, и има их 4 ( Велики - Тихи – 179 ми. км²; Атлански – 92 м. км²; Индијски – 76 м. км² и Северни ледени – 14 ми. км²).

6. Површине океана 25% 50% 92 м. км² 179 м.км² 4% 21% 14 м. км² 76 м.км²

7. ИЗГЛЕД ОКЕАНСКОГ ДНА

8. СВЕТСКО МОРЕ • Морасу мањи или већи делови океана који су у широј или ужој вези, а деле се на средоземна, међуострвскаи ивична.

9. РАЗУЂЕНОСТ МОРСКЕ ОБАЛЕ • Узани део копна поред мора назива се обала. • Одступање обалске линије од праве линије назива се разуђеност обале, а облици те разуђености су различити. • Заливи су мање водене површине, које се увлаче у копно. Има их неколико типова: фјордови ( уски заливи који дубоко продиру у копно), естуари - ријаси ( потопљена левкаста ушћа река), затони, драге.

10. ОБЛИЦИ ОБАЛСКЕ РАЗУЂЕНОСТИ • Острва – мањи делови копна окружена са свих страна водом. Група острва чини архипелаг. • Полуострва су делови копна који дубоко залазе у море или океан. • Ртови су најистуренији делови копна у океан или море. • Мореузи– ужи делови мора који између два копна спајају два мора или океана. • Земљоуз или превлака су ужи делови копна који између два мора спајају два копна.

11. Слабо разуђена обала Добро разуђена обала

12. ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ • Фихзичке особине • Тенпература морске воде на површини мора зависи од јачине Сунчевог зрачења и креће се од око 28°C у суптропским деловима до испод 0°C у поларним областима. Просечна температура светског мора износи око 17,5°C и она опада са дубином. • Боја морске воде зависи од њене чистоће и креће се од модре до плаве боје. Међутим, морска вода може да има и жуту, црвену, мрку или зелену боју. • Провидност морске воде зависи од чистоће и креће се од 67 м.(Саргасово море) до 10м. ( Јадранско море 33 м.). Провидност се повећава од обале ка пучини.

13. ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ • Хемијске особине • Салинитет морске воде или сланоћа подразумева садржај соли изражена у грамима у 1 килограму мотрске воде. Изражава се у промилима ( ‰). • Салинитет се креће од 42‰ у Црвеном мору до 23‰ у Балтичком мору. Просечна сланоћа светског мора износи око 35‰(Јадранско море 37‰).

14. КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ • Вода светског мора је у сталном кретању. Постоји 3 вида кретања морске воде: плима и осека, таласи и морске струје. • Морске мене – плима и осека је наизменично издизање и спуштање нивоа мора које настаје под дејством привлачне снаге Месеца и Сунца. • Плима и осека се смењују сваких 6 сати и 12,5 минута, а може бити од 10 цм. па до 20 м.

15. КРЕТАЊЕ МОРСКЕ ВОДЕ • Таласи најчешће настају под утицајем ветрова, а могу настати и под утицајем земљотреса или подморских вулканских ерупција. Могу бити висине од неколико центиметара па до неколико десетина метара (Јадранско море до 5 м.). • Морске струјесу хоризонтална кретања морске воде изазвана сталним ветровима и чији се правци најчешће поклапају. Подсећају на огромне реке без обала. Могу бити топле (Голфска...) или хладне(Лабрадорска...).

16. Шематски приказ морских мена

17. АНИМАЦИЈА НАСТАНКА ТАЛАСА

18. ШЕМА ЦУНАМИЈА

19. КРЕТАЊЕ ТОПЛИХ И ХЛАДНИХ МОРСКИХ СТРУЈА

20. Последице цунамија

21. ВОДЕ НА КОПНУ • Воде на копнусу деохидросфере и чине их подземне воде,текуће воде,језера, мочваре и воде у сталном снегу и леду, што чини само 3,5% воде на нашој планети. • Копнене воде се деле на површинске ( реке, језера, баре, мочваре, ледници...) и подземне ( изданске) воде.

22. ПОДЗЕМНЕ – ИЗДАНСКЕ - ВОДЕ • Подземне воде или изданису воде које испуњавају пукотине и шупљине у растреситом слоју изнад водонепропустивог слоја. • Доња површина издана најчешће је нагнута, низ чији се нагиб вода креће малом брзином ( од 1 до 10 м. на дан). • Горњи ниво издана је промењив што се може видети у бунарима (артешки, субартешки бунари).

23. ПOДЗЕМНЕ ВОДЕ - ИЗВОРИ • Извор је место где подземна вода избија на површини. Постоје више врста извора: • Врела – јак извор у кречњачким пределима; • Вруље – подморски извор; • Гејзери – водоскоци вреле воде; • Термо-минералне воде – су извори чија вода садржи растворене разне минерале из већих дубина. • Термо-минерални извори уређени за коришћење, називају се бање..

24. РЕКЕ • Река је маса воде која се креће речним коритом ( жљебом) од извора према ушћу. • Према величини водотоке делимо на: поточиће, потоке, речице и реке. • Према количини воде водотоци могу бити стални, периодични и повремени. • Код сваке реке разликујемо извор (извориште), ток и ушће.

25. РЕКЕ • Место где река почиње назива се извор или извориште. • Место где се река завршава назива се ушће (друга река, језеро или море). Ушћа могу бити нормална, делтаста или естуарска. • Растојање од извора до ушћа чини дужину речног тока која се изражава и км. • У крашким пределима постоје реке понорнице.

26. РЕКЕ • Речни системчини главна река са својим притокама. • Речну мрежучине све реке на једној територији. Густина речне мреже зависи од климатских одлика, подлоге и рељефа. • Ниво воде у реци чини водостај реке(изражава се у цм.). • Протицај рекеје количина воде која у једној секунди протекне речним коритом поред неког места( изражава се м³).

27. РЕКЕ • Речни сливје територија са чије се површине или подземним путем вода слива ка једном речном систему, језеру или мору. • Линије које раздвајају сливове зову се линије развођа. • Планинске рекесу брзог тока и уских долина ( клисуре, кањони), док равничарске реке имају спори ток, плитке и широке долине ( алувијалне равни, аде, меандри).

28. Шематски приказ линија развођа

30. ЛЕД НА ЗЕМЉИ • На копну лед се јавља у облику ледника и ледених покривача. Лед покрива око 11% копнене површине и јавља се у свим климатским појасевима. • Преко 99% површине под ледом је у северним и јужним поларним областима (Актантида 85%).

31. ЛЕД НА ЗЕМЉИ • Од укупне количине воде на Земљи у облику снега и леда налази се око 1,7%, што чини око 70% слатке воде на Земљи.

33. ЈЕЗЕРА • Језера су већа удубљења на копну испуњена водом.Они покривају око 1,7% површине копна и има их на стотине хиљада. • По начину постанка делимо их на природна и вештачка. • Вештачка језера– постају преграђивањем речних долина бетонским или земљаним бранама.

34. ПРИРОДНА ЈЕЗЕРА • Природна језерапо начину постанка делимо на: • Тектонска језера – настала испуњавањен котлина водом. • Речна језера – чине мртваје или напуштени делови речног корита. • Ледничка језера – настала отапањем леда у планинама ( горске очи). • Крашка језера– крашка удубљења испуњена водом. • Вулканска језера – настају потапањем вулканских кратера.

36. НЕСТАШИЦА ВОДЕ НА ЗЕМЉИ И ЗАШТИТА ВОДЕ ОД ЗАГАЂЕЊА • Вода преставља један од основних услова за живот органског света па и човека. И ако је Земља “ водена планета”- 2/3 човечанства не располаже довољном количином чисте воде. • Све већом употребом разних хемикалија у домаћинству ( детерџенти), пољопривреди (пестициди, инсектициди и сл.), индустрији, воде се све више загађују и смањују. • Несташица воде за пиће највећи је проблем савременог човечанства, нарочито изражена у Африци ( климатски услови), Азији ( велики број становника), Европи (велики број загађивача).

37. ЗАГАЂЕНЕ ВОДЕ - ПРОБЛЕМИ

38. ПИТАЊА • Које све воде чине хидросферу? • На колико се океана дели Светски океан и који су то океани? • Шта су то морске мене и шта их изазива? • Које морске струје називамо топлим а које хладним? • Када се развијају највећи таласи? • Шта је то издан? • Где се јављају извори? • Шта је то речни слив а шта речна мрежа? • Како се према начину постанка деле природна језера? • Шта су “горске очи”, а шта мртваје?