ЕВРОПА – економско-географске одлике

1. Проф. Мирослав Маркићевић ЕВРОПА – економско-географске одлике

2. Водећа економска позиција Европе у свету Удео у глобалном БДП-у опада Недостатак сировина и енергената Увод

3. Добро искоришћено природно богатство Највећи ХЕ потенцијал: реке Скандинавије, Алпа, Динарида и на Дунаву у Ђердапу Највећи пловидбени значај: систем Дунав – Мајна – Рајна, Рајна, доњи токови атланских река Вода

4. СИСТЕМ ДУНАВ – МАЈНА – РАЈНА

5. Највећа језера – ледничка (Ладога, Оњега), Највећи број језера у Скандинавији – Финска (преко 50000 језера) Економски најзначајнија алпска и вештачка језера Вода

6. Поглед на Кујбишевско језеро, НАЈВЕЋЕ У еВРОПИ Детаљ са језера комо на северу италије Воде

7. Највише заступљено у Ломбардији, Панонској, Влашкој Западноевропској и јужном појасу Источноевропске низије, приморским зонама и долинама великих река Земљиште Северноевропске равнице садржи доста песка Степске површине су претворене у обрадиво земљиште У Холандији већ вековима траје процес „отимања земљишта од мора“ полдерима Плодно земљиште

8. Полдер у Холандији Систем канала, холандија Плодно земљиште

9. ПољопривредаЕвропе – веома развијена, механизована и научно-технолошки унапређена, тржишно оријентисана, али је одглобалне конкуренције и заштићена различитим економско-административним мерама (квалитет, количине, цене, финансијска подршка производњи...). Европа је највећи светски извозник хране (махом финалних, агроиндустријских производа), али и највећи светски увозник пољопривредних производа (меса, тропског воћа, кафе, чаја). Пољопривреда

10. Пшеница – друга у свету, иза Азије • Примарни рејони гајења: Париски басен и велике европске низије • Кукуруз – у влажнијим равницама и поред река • Остале житарице – сточна исхрана и „здрава храна“ Пољопривреда

11. Повртарство • Кромпир - Северноевропска низија и у брдско-планинским крајевима широм Европе • Воћарство– развијено у централној и јужној Европи: јабуке, крушке, трешње, вишње, кајсије, јагодичасто воће, а на Медитерану агруми, смокве, маслине, винова лоза • Сточарство • Стајско: фарме у Великој Британији, Француској Холандији, Данској...) • Пашњачко: у планинским пределима (Швајцарска, Аустрија...). пољопривреда

12. Говече Лимузин, Велика британија Сточарство на алпима Пољопривреда

13. Скромно и исцрпљено дугом експлоатцијом Гвоздена руда: Скандинавско полуострво (Кируна, Еливара у Шведској), североисток Француске (Лорен), северозападна Шпанија (Билбао) Оплемењивачи челика: у Португалији, Финској, Грчкој, Албанији, косовско-метохијском делу Србије. Рудно богатство

15. Рудник у Кируни, Шведска РТБ Бор, Рудник Церово, детаљ Рудно богатство

16. Боксит:Медитеранска област – Прованса у Француској, полуострво Монти Гаргано у Италији, Далмација, Црна Гора, Грчка, источни део Републике Српске, Бакоњска шума у Мађарској Лежишта бакра: у Пољској, Немачкој, на Пиринејском, Скандинавском (Шведска, Финска) и Балканском полуострву (јужна Бугарска, источна Србија) Олово-цинкана: у Шљонском басену (Пољска, Чешка), у Финској, Шведској, Шпанији, Грчкој и косовско-метохијском делу Србије (Трепча је једно од највећих лежишта у Европи) Рудно богатство

17. Рудници каменог угља у централној Енглеској, немачком Руру и Сару, француском Лорену и пољском Шљонску Лежишта мрко-лигнитнихугљева у Немачкој су најбогатија на свету, а у косовско-метохијском басену Србије пета у свету. Једине веће резерве нафте и гаса су у Северном мору, те је Европа дефицитарна и високо увозно зависна од Русије и земаља северне Африке и Персијског залива. енергетика

18. Највеће европске нуклеарне електране Најпространијим и најразвијенијим државама Европе нуклеарне електране дају велики део електричне струје (у Француској 3/4, Украјини и Шведској 1/2, Немачкој 1/4)

19. Зачела се крајем 18. века у Великој Британији („фабрика света“) и брзо се проширила на Француску, Немачку, Шведску, Русију Током 20. века примат преузимају САД Западна и централна Европа су индустријски знатно развијеније од источне и јужне индустрија

20. Црна металургија смештена у рејонима богатим гвозденом рудом и каменим угљем Сада се лоцира у лукама У европској производњи челика водеће су Немачка, Украјина и Италија, тј. велике компаније British Steel, Thyssen... Обојена металургија – производња алуминијума близу извора јефтине хидроенергије (водећа Норвешка, а за њом следе Немачка, Француска и Шпанија) Црна металургија

21. Немачка је водећи произвођач аутомобила: Опел, Мерцедес, БМВ, Фолксваген, а центри су Келн, Волфсбург, Минхен. Следе Француска (Рено, Пежо, Ситроен), Италија (Фиат, Алфа Ромео), Шпанија (Сеат), Велика Британија (Ролс Ројс, Морис, Лејланд). Аутомобилска индустрија

22. ½ укупне светске производње Дисперзно је распоређена– од петрохемијске, махом уз рафинерије у увозним лукама, до фармацеутике и козметике уз урбано-научне центре. Светски познате су компаније са веома разноврсном производњом – BASF, Bayer, Hoechst (Немaчка), Royal Dutch/Shell(ВеликаБританија/Холандија), ICI (Велика Британија)... Хемијска индустрија

23. Електро-индустрија: производња беле технике, аудио-визуелне и телекомуникационе опреме (Siemens, Philips...) Прехрамбена индустрија Текстилна, дуванска и индустрија обуће сада се углавном измештају у ваневропске земље са јефтином сировином и радном снагом Остале гране индустрије

24. Ауто-путеви су квалитетни, а на пругама се развијају све веће брзине - на раздаљинама од неколико стотина километара укупно време путовања возом је краће од путовања авионом (брзи возови TGV у Француској, EC и IR у Немачкој...). Највећи аеродроми: Франкфурт, Хитроу у Лондону, Шарл де Гол у Паризу, Леонардо да Винчи Фијумићино у Риму, Елефтериос Венизелос у Атини. Саобраћај

25. Мост Риу-Антириу преко коринтског канала Тунел испод ла манша, детаљ саобраћај

26. Трговина и остале услуге имају далеко веће учешће у БДП-у и запослености од пољопривреде и индустрије заједно. Главни трговински партнери Европе су САД, Кина и Русија. Европа са других континента увози сировине, нафту и гас, аутомобиле, електро-индустријске и пољопривредне производе, а извози аутомобиле, хемијску, агро-индустријску, електро-индустријску робу. Трговина

27. Светски утицај Европе је велики, али слаби под утицајем динамичнијих земаља и регија Велика економска снага није праћена војном моћи – утицај САД и НАТО Ривалитет великих држава (Немачка, Француска, Велика Британија) отежава брже интегрисање Закључак

28. Крај предавања! Хвала на пажњи