Download
1 / 17
170 likes | 408 Views
Starenje. Svi su svesni starenja i njenog konačnog rezultata – smrti. Ipak, večita težnja čoveka je da se izbori da. ostane mlad. produži vek. postane ‚‚besmrtan’’. Zašto čovek stari i kako je to kod ostalih životinja?. Svaka jedinka u svom genomu ima zapisan maksimalan životni vek.
E N D
Svi su svesni starenja i njenog konačnog rezultata – smrti. • Ipak, večita težnja čoveka je da se izbori da ostane mlad produži vek postane ‚‚besmrtan’’
Zašto čovek stari i kako je to kod ostalih životinja? • Svaka jedinka u svom genomu ima zapisan maksimalan životni vek. • Za našu vrstu to je 121 godina.
Maksimalan životni vek za korjaču iznosi do 150 godina, konja 50, psa 20, žabu 10, laboratorijskog miša 4 i po godine, za vinsku mušicu svega 3 meseca a za vilinog konjica samo 1 dan!
U prirodi je teško očekivati da svaka jedinka dostigne svoju maksimalnu starost. • Međutim, u našoj vrsti zbog poboljšanja uslova raste prosečna dužina života koja je u SAD 1900. godine iznosila 50 godina a do 1980. porasla na 82 godine.
Postoji više teorija zašto se dolazi do starenja: • Teorija nagomilavanja mutacija • Teorija ‚‚skraćivanja’’ krajeva hromozoma • Teorija slobodnih radikala • Teorija ‚‚genskog sata’’ • Uzroci starenja su raznovrsni i proučavaju se u okviru gerontologije – nauke o starenju.
Teorija nagomilavanja mutacija • Najstarija teorija • U genomu se dešavaju neželjene promene na molekulima DNK (mutacije),nagomilavaju se, trajno oštećuju ćeliju i dovode do smrti. • Ne postoje dokazi da baš ove mutacije izazivaju starenje ali se sa starenjem povećavaju.
Teorija ‚‚skraćivanja’’ krajeva hormozoma • Stalno se obnavljaju ostarele ćelije tako što se deobama stvaraju nove. • Ta sposobnost obnavljanja nije beskonačna, broj deoba je ograničen. • Prilikom deoba DNK gubi nukleotide, hromozomi se skraćuju, deoba staje, obnavljanje prestaje, kreće starenje.
Teorija slobodnih radikala • Kao nusprodukt metabolizma nastaju neželjeni molekuli – slobodni radikali. • Reaguju sa komponentama ćelije i oksidativno ih oštećuju, sa njima i molekule DNK izazivajući starenje.
Teorija ‚‚genskog sata’’ • Pošto geni kontrolišu sve stupnjeve razvića, veruje se da u određenoj meri kontrolišu i starenje. • Utvrđeno je postojanje više njih (neki su za proteine koji uklanjaju oštećenja na DNK)
Progerija • Nepostojanje tog gena (ili postojanje nefunkcionalnog) • Ubrzano starenje • Ostarela deca – retko dožive 15 godina (ne dostižu polnu zrelost) • Do sada samo 20 opisanih slučajeva.
Efekat starenja na ljudima • Promene na koži:
S godinama postaje manje elastična, bora se i opušta. • Zategnuta koža bez bora kao ideal lepote:‚‚kreme koje zatežu kožu’’;estetske operacije...
Ali kako? • Kolagen • Elastična vlakna u potkožnom vezivu • (kod beba i dece se stvaraju u velikim količinama, kada stane rast – staje njihova proizvodnja) • Kreme sadrže upravo kolagene i elastine. • Antioksidnatima protiv slobodnih radikala: vitamini C i E
