Socijaldemokratija

1. Socijaldemokratija Istorijaivrednosti

2. Hrišćanstvo i jednakost • Isus Hrist (oko 1-33) • 3:10 ,,Ko ima dve haljine nek da jednu onome koji nema, i ko ima hrane neka učini isto” • 6:20 “Blaženi vi koji ste siromašni, jer je vaše kraljevstvo božje! Blaženi vi gladni sad, jer ćete se nasititi! • 19:21 “ Ako hoćeš savršen da budeš idi, prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu” • 19:23 “U istinu vam kažem, teško je bogatome ući u kraljevstvo nebesko. I još vam kažem: lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u kraljevstvo božje!”

3. Hrišćanski utopijski socijalizam • Tomas Mor (1478–1535) engleski pravnik i državnik, pisac dela ,,Utopija” (1516). On opisuje zamišljenu zemlju gde ne postoji lično vlasništvo, postoji ravnopravnost polova i religijska tolerancija. Svi obavljaju sve poslove i dele proizvode rada jednako. Sama država je zasnovana na religozno-političkoj hijerarhiji, koja donosi odluke u interesu opšteg dobra. • Tomaso Kampanela (1568–1639)italijanski teolog pripadnik dominikanskog reda. Autor dela “Grad Bogova” (1602) u kojem se opisuje teokratsko društvo u kojem su dobra, žene i deca zajedničko dobro.

4. Utopijski socijalisti • RusoŽan Žak (1712–1778) francuski filozof. On smatra da su ljudi napuštanjem prirodnog stanja i stupanjem u društvo stvorili niz nejednakosti, ropstva, zakona i ratova koji dele i tlače ljude. Mnogobrojne nejednakosti društvenog, moralnog i političkog porekla su puke ljudske konvencije, kao i sama koncepcija vlasništva. Da bi se ovo izbeglo potrebno je stvoriti ,,društveni ugovor” pri čemu bi svi ljudi predali suverenost sami sebi, to jest, celom narodu. Zakoni koje bi doneo narod bi bili od svih i za sve, to jest bili bi izraz opšte volje. On odbacuje potrebu za bilo kakvim političkim predstavnicima naroda.

5. Utopijski socijalisti • BabefGrah(1760 – 1797)vođaJakobinaca u francuskoj revoluciji, zalagao se zazajedničko (komunalno) vlasništvonadzemljomidobrima. • Sen-Simon (1760–1825) Francuski filozof. Zalaže se za obnavljanje hrišćanske religije u službi proletarijata. • FurijeČarls(1772-1837) francuski filozof. Osuđuje trgovinu i industriju, i zamišlja alternativnu društvenu organizaciju, male egalitarne zajednice koje on naziva ,,Falansteri” • Oven Robert(1771-1858)engleski industrijalac. Zalagao se za racionalnu religiju, prosvećenost i pedagogiju kao načine za ostvarenje ,,Novog moralnog sveta”. U SAD osnovao egalitarnu komunu ,,Savršena jednakost” u periodu 1824-1929. Kasnije u Britaniji učestvovao u stvaranju kooperativa i radničkih sindikata.

6. Anarhisti • PrudonPjer-Žozef(1809-1865) francuski autor. Poznat po frazi ,,vlasništvo je pljačka” • BakunjinMihajl(1814–1876) ruski filozof. Teoretičak kolektivističke anarhije. • GodvinVilijam(1756–1836) Engleski publicista, predstavnik utilitarisma i anarhizma

7. Naučni socijalizam • Marks Karl (1818-1883) • Engels Fridrih(1820-1895) • 1848 godine njih dvojica objavljuju “Komunistički manifest”

8. Marksistička teorija klasa • teorija opšte istorijske promene • teorija funkcionisanja ekonomije • teorija vrednosti roba i usluga • teorija formiranja klasa • teorija formiranja klasnih interesa • teorija klasnih borbi • teorija eksploatacije • teorija dominacije • teorija alijenacije

9. Marks i država • Državu ne treba tretirati kao samostalno biće, koje ima svoju vlastitu duhovnu, moralnu i slobodnu osnovu! • Država nije rešenje za sve društvene probleme, ona je zapravo samo činilac otuđenja, čak i u demokratiji. • Pošto kapitalisti čine klasu “lažne braće” nesposobne da se spontano organizuje, država igra ulogu opšteg kapitaliste. • Država se pretvara u sredstvo gospodarenja nad građanskim društvom i za njegovo uređivanje, a radi isključivo u korist vladajuće klase.

10. Marks i odumiranje države • “Između kapitalističkog i komunističkog društva leži period revolucionarnog preobražaja prvog u drugo. Njemu odgovara i politički prelazni period, a država tog perioda ne može da bude ništa drugo do revolucionarna diktatura proletarijata” • Država i vladajuća klasa, građansko društvo i ideologija koje one stvaraju su samo odraz “lažne svesti”. Odumiranjem države i nastankom komunizma prestaće otuđenje, a prava svest će omogućiti ljudima da vide svoje prave interese i ostvare suštinski slobodno i jednako društvo.

11. Feminizam • LuksemburgRoza(1871-1919) • CetkinKlara(1857-1933) Obe su delovale u okviru Socijaldemokratske partije Nemačke. Zalagale su se za jednaka prava i mogućnosti za žene, kao i za pravo glasa žena. Od 1891-1917 Klara uređuje stranački časopis ,,Ravnopravnost”. 1907 Klara postaje šefica ,,Foruma žena” SDP-a Internacionalni dan žena je zasnovan na njihovu inicijativu 1910. godine. Obe su bile kritičarke “revizionizma” u okviru SDP-a

12. Perjanice marksizma • Buharin (1888–1938) iPlehanov (1856– 1918) ruski marksisti, predstavnici istorijskog materijalizma • LabriolaAntonio (1843–1904) italijanski marksista, zalagao se fleksibilnije tumačenje marksizma, doživljavao marksizam kao kritičku teoriju i teoriju prakse. • LafargPol(1842–1911) francuski marksista, Marksov zet. • Kaucki Karl (1854–1938) češki filozof • LenjinV. I. (1870–1924) Ruski revolucionar. Snažno se zalagao za proletersku revoluciju, ali za razliku od Marksa smatrao je da revolucija treba da započne u industrijski najnerazvijenijoj zemlji, to jest, od najslabije karike međunarodnog kapitalizma-imperijalizma. • LukačĐerđ(1885–1971) Mađarski filozof. Smatrao je da proleteri treba da izgrade globalni klasni interes.

13. Rađanje moderne socijaldemokratije • BernštajnEdvard(1850–1932) • “Pretpostavke socijalizma i zadaci socijaldemokratije” 1899. godine. • Greške marksizma: • 1. koncentracija preduzeća nije toliko velika koliko se pretpostavljalo. • 2. srednji slojevi se ne proletarizuju. • 3. krize u kapitalizmu ne vode njegovom propadanju.

14. Rađanje moderne socijaldemokratije • Strategijske prakse socijaldemokratije: • 1. socijalizam ne može da se svede na eksproprijaciju kapitalista: proletarijat mora da pokaže sposobnost da upravlja preduzećima, te da svoju ekonomsku zrelost udruži sa političkom zrelošću. • 2. Socijalizam ne može da se svede na delanje i prevlast jedne društvene klase, to jest proletarijata. • 3. Uspostavljenje socijalizma ne može se zamisliti kao brutalan raskid sa kapitalističkim društvom

15. Moderna socijaldemokratija – revizija marksizma • Odustajanje od revolucije i diktature proletarijata i prihvatanje demokratskih metoda dolaska na vlast • Postepen prelaz na socijalističku ekonomiju, a ne naglo rasformiranje kapitalističke ekonomije • Prihvatanje vrednosti civilnog društva, poštovanje političkih prava svih građana i građanki • Odustajanje od demontiranja države, država i u socijalizmu ima svoju ulogu.

16. Socijaldemokratske partijeNemačka - Ferdinand Lasal 1863. godine osniva “Generalnu nemačku radničku asocijaciju”. • 1869. godine August Babel i Vilhelm Libknit osnivaju “Socijaldemokratsku radničku partiju Nemačke” • Ove dve partije se ujedinjuju 1875. godine u “Socijalističku radničku partiju Nemačke”, na kongresu u gradu Goti, pa se program ove partije naziva ,,Gotski program”, kojeg Marks oštro kritikuje. • Bizmark zabranjuje partiju u periodu od 1878-1890. godine. • 1890 godine partija ponovo počinje sa radom i preimenjuje se u “Socijaldemokratsku partiju Nemačke”, naziv koji i danas nosi.

17. Socijaldemokratske partijeNemačka • 1891. godine SDP donosi “Erfrutski program” koji je bio mnogo radikalniji od Gotskog programa, i zahtevao je nacionalizaciju najvećih nemačkih industrija. • 1917. godine dolazi do rascepa u SDP-u i iz stranke biraju udaljeni Roza Luksemburg i Karl Libknit, koji formiraju sopstvenu stranku. • 1919. godine. Fridrih Ebert, vođa SDP-a postaje prvi predsednik Nemačke i ostaje na toj funkciji do svoje smrti 1925. godine. • SDP je držao i funkciju kancelara u periodu od 1918-1920. i 1928-1930. godine.

18. Socijaldemokratske partijeFrancuska • Pariska komuna mart-maj 1871. pokušaj marksista i anarhista da sprovedu političke reforme. • partija “Federacija socijalističkih radnika Francuske” biva osnovana 1879. godine. Poznati kao ,,posibilisti”, zalagali su se za postepene reforme. • Žil Gesd i Pol Lafarg napuštaju partiju 1882. godine i formiraju ,,Francusku radničku partiju”. • 1890. godine formira se “Revolucionarna radnička socijalistička partija”, koja se 1902. godine ujedinjuje sa “Federacijom socijalističkih radnika Francuske” i nastaje “Francuska socijalistička partija.

19. Socijaldemokratske partijeFrancuska • ŽoresŽan(1859-1914) postaje predsednik ove partije, koja se 1905. godine ujedinjuje sa ,,Francuskom radničkom partijom” i nastaje nova partija “Francuska sekcija radničke internacionale”. • Aleksandar Mileran postaje prvi socijalistički ministar u nekoj francuskoj vladi 1899. godine. On će kasnije postati predsednik Francuske u periodu 1920-1924. godine. • Republikanska socijalistička partija, formirana 1911. godine od strane bivših pripadnika “Francuske socijalističke partije” u periodu od 1914-1935. godine daje nekoliko francuskih premijera

20. SocijaldemokratskepartijeVelikabritanija • Nasleđe Levelera i Digera • Komunistička liga, prva marksistička politička partija nastaje u Londonu 1847, i povodom njenog osnivanja napisan je “Komunistički manifest”. Ova partija se raspada 1852. godine. • Socijaldemokratska federacija nastaje 1881. godine i predvodi je Henri Hindman, a aktivna je i Elenor Marks, ćekra Karla Marksa. • Fabijansko društvo nastaje 1884. godine i okuplja mnoge veoma poznate ličnosti koje su se zalagale za postepene društvene reforme. Vodeće ličnosti društva su Sidni i Beatris Veb

21. Socijaldemokratske partije Britanija • Socijalistička liga nastaje 1885. godina, od bivših pripadnika Socijaldemokratske federacije i postoji do 1901. Na njenom čelu se nalazio Vilijem Moris. • Ujedinjenjem Socijaldemokratske federacije, više sindikata i Fabijanskog društva 1900. godine nastaje Laburistička stranka, koja i danas postoji. • Remzi Mekdonald postaje prvi laburistički premijer 1924. godine. Iako je u tom terminu bio premijer manje od godinu dana, on ponovo postaje premijer 1929. godine i ostaje na toj poziciji do 1935. godine.

22. Socijaldemokratske partijeŠvedska • Švedska socijaldemokratska partija nastaje 1889. godine i u prvom periodu ima kolektivno vođstvo. • Branting Hjalmar(1860–1925) postaje predsednik Švedske socijaldemokratske partije u periodu od 1907-1925. godine. • Premijer Švedske je bio u tri navrata u periodu 1920-1925. godina. • Njegov naslednik na čelu partije Per Albin Halson je bio premijer Švedske u periodu 1932-1946. godine.

23. Socijalističke internacionale • Prva velika socijalistička međunarodna politička organizacijaosnivana je u Londonu 1864. godine i nosila je naziv “Međunarodnoudruženjeradnika”, poznatijukaoPrvainternacionala. • Ona je rasformirana 1876. godine, adecenijukasnije, u Parizu 1889. godine, osnovanoje “Međunarodnoudruženjesocijalističkihpartija”, poznatijekaoDrugainternacionala, koje je okupljalopolitičkepartijeiradničkeorganizacijeiz 18 zemaljaceleEvrope.

24. Socijalističke internacionale • Drugainternacionala je rasformiranatokomPrvogsvetskograta, između ostalog, izbogpodeljenihstavovaokopodrškeOktobarskojrevoluciji • To je dovelo do potpunograscepa u nekada jedinstvenom socijalističkom pokretu na komunističkoisocijalističko-socijademokratskokrilo. • Posledica toga je bilastvaranjedvemeđunarodneorganizacije: - Kominterne– Komunističkeinternacionale (1919-1943),kojaje okupljalakomunističkokrilo, i -Socijalističkeradničkeinternacionale(1923-1940), koja je okupljalasocijalističko-socijaldemokratskokrilo

25. Socijalistička internacionala • Posle drugog svetskog rata 1951. godine formira se ,,Socijalistička internacionala” na kongresu u Frankfurtu. • Danas to je najveća globalna politička organizacijasa 168 članica, iz više od sto zemalja.

26. Drugi deo Vrednosti socijaldemokratije

27. Aspekti ideologije • A. daje prikaz postojećeg poretka • B. daje model željene budućnosti zasnovanu na određenim vrednostima, viziju Dobrog društva • C. način na koji mogu i treba da se izvrše političke i društvene promene.

28. Socijalizam-Liberalizam Komunizam/socijalizam: Liberalizam: • Solidarnost • Jednakost • Međunarodni mir • Rodna jednakost - Vladavina zakona - Parlamentarna demokratija - Sloboda štampe i govora - tolerancija - individualne slobode • politička prava • sekularizam

29. Jednakost • Ravnopravnost – jednakost – identičnost • Jednake šanse – jednaki ishodi • Ekonomska jednakost – nivoi: • - vlasništvo • - prihodi • - stil života

30. Solidarnost • Nivoi solidarnosti: • - regionalna • - nacionalna • - na nivou kontinenata • - na nivou celog sveta • Između građana • Između klasa • Između žena i muškaraca

31. Socijalna prava/socijalna pravda • Socijalno-ekonomska prava: • 1. kvalitetno stanovanje • 2. hrana • 3. odeća • 4. obrazovanje • 5. zdravstveno osiguranje • 6. minimalna zarada • 7. suodlučivanje u upravljanju preduzećima • 8. pomoć za trudnoću/decu • 9. pomoć za nezaposlenost • Socijalna pravda: Prvi princip: „svaka osoba treba da ima jednako pravo na najširitotalnisistemjednakihosnovnihslobodaspojivihsasličnimsistemomslobodezasve“ Drugi princip: jednakost u nepristrastnim i pravičnim šansama za posao Treći princip: najviše treba da dobijaju oni koji imaju najmanje

32. Tolerancija-multikulturalizam-inkluzija • Tolerancija se odnosi na trpljenje različitih kulturnih, vrednosnih i ideoloških osobenosti i shvatanja. Tolerancija ne znači i prihvatanje i podržavanje razlika, ono čak ne znači i neutralan odnos. To je prosto prihvatanje prava na razliku. • Multikulturalizam se odnosi na promociju i veličanje kulturnih i etničkih razlika, i teži njihovom očuvanju. On znači pozitivan odnos prema kulturnim razlikama. • Inkluzija znači stalno nastojanje da se manjinske grupe uključe najdirektnije u javni život, obrazovanje, ekonomiju, i druge sfere života.

33. Rodna ravnopravnost-feminizam • Politička prava • Jednaki uslovi pri zapošljavanju i radu. • Reproduktivna prava • Zaštita od seksualnog i drugih formi nasilja • Lingvistička ravnopravnost • Pomoć za decu, a pogotovo za samohrane majke • Formalno priznanje neformalnog domaćeg rada

34. Rodna ravnopravnost-feminizam • Separacija – žene i muškarci žive u odvojenim sferama, socio-kulturno su izdvojeni u dva sveta. • Subordinacija – žene su potčinjene muškarcima, u porodici, javnom životu, politici, ekonomiji, religiji itd. • Opresija – žene trpe torturu i vređanje, a muškarci im komanduju i tlače ih. Žene koje slobodno uživaju u svojim seksualnim potrebama, koje su uspešne i koje prkose patrijarhatu su vređane i stabljene na stub srama. • Eksploatacija – odnosi se pre svega na ekonomsko izrabljivanje žena od strane muškaraca, kako u formalnoj, tako i u neformalnoj ekonomiji. Žene u obe sfere rade teže, opasnije, manje priznate i manje plaćene poslove. • Osnovi cilj je razgradnja patrijarhata.

35. Internacionalizam-pacifizam • Internacionalizampodrazumeva da se međunarodni odnosi moraju temeljiti na međunarodnomsporazumevanjumimopojedinačnihnacionalnih interesa, odnosno na povezivanju naroda izvan nacionalnihgranica. To značiimplementacijuvrednosti solidarnosti na globalni, nadnacionalni nivo. • Pacifizam je težnja da se na planetarnom nivou stvori kultura mira i praksa da se međunarodni sporovi rešavaju na miroljubiv način. Može značiti i protivljenje svim oblicima nasilja, kao i postojanju vojne i policijske sile.

36. Održivi razvoj-Ekologija • Smanjenje emisije negativnih gasova • Razvoj alternativnih izvora energije • Smanjenje ekspoatacije prirodnih resursa • Očuvanje šuma i drugih prirodnih habitata • Očuvanje ugroženih biljih i životinjskih vrsta • Čista pijaća voda za celo čovečanstvo

37. Održivi razvoj - ekologija • neophodno je da se prevaziđe podela na sektorski centriranu privredu i da seuspostavikros-sektorskakooperacijaiintegracijakojaćeomogućitiekološkiidruštvenoodrživuekonomiju. Globalnepretnjeprirodnojokolinizahtevajuglobalnarešenja, alitrebaprvenstvenodelovatinalokalnomnivou. Zato se socijaldemokratezalažu za unapredjenje ekološke politike, za upoznavanjeiedukacijujavnostiigrađanao meramaočuvanjazdrave životne sredine, kao i o mogućnostima održivograzvoja, a sve to u imeodgovornostikojuimamopremasebi,prema Zemlji, i prema budućim generacijama.

38. Hvala na pažnji Velizar Mirčov