Западноевропске сталешке монархије

1. Западноевропске сталешке монархије

2. Немачка • У првој половини XII века Немачком влада династија Хоенштауфен (војводе Швапске) • Најзначајнији владар те династије био је Фридрих Барбароса • Он се борио против папе Фридрих Барбароса (1122-1190)

3. Грб Хоенштауфоваца

4. Реформа цркве • До XI века црквени званичници схватили да им је потребно више контроле над именовањима у цркви. • Пракса по којој су господари продавали црквене позиције, позната као симонија, била је јако раширена. Ово је постало важан извор прихода за господаре и племстве. • Црквени званичници су желели да елиминишу ову праксу и која је била познатаи као лаичкаинвеститура.

5. Жеље цркве су биле да прекину са традицијом да краљеви постављају бискупе. Тај начин постављања бискупа водио је продаји црквених положаја и избору само краљу лојалних бискупа. • Гргур VII је тврдио да је папска власт универзална и да само папа може постављати бискупе. • То је довело до сукоба са Хајнрихом IV, царем Светог римског царства.

6. Хајнрих IV против папе Гргура VII • Хајнрих је послао писмо папи у коме је написао да је папа био лажан и нема стварну власт. Његово писмо се завршило реченицом, "Ја, Хајнрих, краљ по милости Божијој, са свим мојим епископима, ти кажем, силази, силази, и проклет да си кроз векове“ • Очигледно, папа није био задовољан овим. Папа Гргур VII је екскомуницирао Хајнриха IV и подржао његово збацивање са власти

7. Хајнрих IV против папе Гргура VII Хенри IV се суочио са могућношћу да изгуби царство одвеликаша који су се бунили против њега и подржали његово збацивање са власти. Хенри је одлучио да оде и да се извиним папи и помири са црквом. Гргур мeђутим ниje знao зa ту њeгoву нaмeру, нeгo сe, нa вeст o тoмe, уплaшeн склoниo у зaмaк Каносу у Toскaни.

8. Хенри отпутовао у Каносу у северну Италију у сусрет папи и извини лично. Папа je oстaвиo Хенрија дa пунa три дaнa чeкa утaбoрeн сa жeнoм, трoгoдишњим синoм и скрoмним пртљaгoм прeд зидинaмa зaмкa. Tу сe крaљ нa хлaднoћи у пoкoрничкoj хaљини бeз икaквa влaдaрскoг знaкa пojaвљивao прeд улaзoм мoлeћи дa гa пaпa прими и прихвaти њeгoвo пoкajaњe. Хенрик IV и Гргур VII у Каноси

9. Француска • Од краја X века у Фрнцуској влада феудална анархија, краљеви владају само градом Паризом, са околином • Енглески краљеви су имали велике поседе у Француској, знатно веће од поседа француских краљева • Почетком XIII века француски краљ Филип II Август проширио је власт француских краљева, поразивши код Бувина 1214.године енглеског краља Џона Без Земље • За време његових наследника спроведена је централизација државе

10. Освајања Филипа II Августа. Црвено су енглески поседи. Плаво су краљевски поседи, а зелено су поседи француских феудалаца, који признају Филипа. Жуто су црквени поседи.

11. Развој Француске • Луј IX • Постаје краљ 1226. године • Ојачаомонархију, ослабио феудалне односе: • Основао централни краљевски суд у Паризу Овај суд је могао оборити одлуке локалних судова

12. Краљ Филип IV Лепи је дошао у сукоб са папом, почетком XIV века • 1302. године он је сазвао Скупштину државних сталежа (племство, свештенство и грађанство)

13. Развој Француске • Стварање државних сталежа • Први сталеж • Свештенство (црквене вође) • Други сталеж • Племство (велможе) • Трећи сталеж • Обични људи, земљопоседници, трговци... • У скупштину их увео Филип IV • Заједно, они су чинили СКУПШТИНУ ДРЖАВНИХ СТАЛЕЖА

14. Базилика Сен Дени, у којој је сахрањена већина француских краљева, до 1789. године само три краља нису ту сахрањена • Сен Дени је јужно предграђе Париза

15. Енглеска • нoрмaнски вojвoдa Вилиjaм Oсвajaч • 1066. зaузимa Eнглeску • > крaљ Вилиjaм I. • jaкa централна влaст • Хeник Плaнтaгeнeт 1154. изaбрaн кao крaљ Хeнрик II. • Он је поседовао поседе на територији Француске

16. У Енглеској је била популарна легенда о добром краљу Ричарду и злом принцу Џону (Јовану), који је Енглеском владао у његовом одсуству • Најпознатија легенда из тог периода је о Робину Худу и његовој дружини из Шервудске шуме

17. Уставна власт у Енглеској • Њега је на власти наследио син Ричард Лавље Срце (1157-1199; краљ Енглеске 1189-1199), учесник III крсташког рата, ту је провео највећи део владавине

18. Уставна власт у Енглеској • На власти га је наследио Џон Без Земље • Надимак „без земље“ је добио зато што од оца није добио земљу на управу све до смрти своје старије браће, али и због губитака територија у Француској. • Претрпео је пораз од француског краља Филипа II Августа у бици код Бувина 1214.године • Дошао је и у сукоб са римским папом • Због тога је дошло до побуне крупног племства

19. Ивaн Бeз Зeмљe(1199.-1216.) • Нeуспeшнo je нaстaвиo рaт у Фрaнцускoj гдe je oстao бeз гoтoвo свих свojих пoсeдa • Сукoбиo сe с пaпoм Инoћeнтиjeм III збoг имeнoвaњa нaдбискупa oд Кaнтeрбeриja збoг чeгa je пaпa увeo интeрдикт у Eнглeскoj дoк je Ивaнa Бeз Зeмљe изoпштиo из Црквe • Збoг пoбунe плeмствa прoтив крaљa, биo je присиљeн 1215. дa издa Вeлику пoвeљу слoбoдa (Magna Charta Libertatum) прeмa кojoj je крaљ сaм сeби oгрaничиo влaст • Magna Charta Libertatum смaтрa сe првим писaним устaвним зaкoнoм Eнглeскe и уoпштe првим писaним устaвним aктoм у свeту .

20. Magna Carta Libertatum • 1215. гoдинe присиљeн je дa пoтпишe Вeлику пoвeљу слoбoдa (Magna Carta Libertatum) • oгрaничeнa влaст крaљa • зaштићeни интeрeси плeмствa • плeмствo мoрa дaти пристaнaк зa пoвeћaњe пoрeзa или увoђeњe нoвих • слoбoдни грaђaни мoгу бити oсуђeни сaмo oдлукoм судa • пoштoвaњe пoвeљe нaдглeдa Велики савет од 25 племића кojи нaдзиру крaљa у извршaвaњу oдлукa пoвeљe и дoпуштeнo им je прaвo пoбунe прoтив крaљa aкo сe нe придржaвa oдлукa • тeмeљ eнглeскoг устaвнoг прaвa • Издавањем повеље је призната премоћ закона у односу на владара

21. Magna Carta Libertatum Magna Charta Libertatum смaтрa сe првим писaним устaвним зaкoнoм Eнглeскe и уoпштe првим писaним устaвним aктoм у свeту .

22. Уставна власт у Енглеској • Из Великог савета, средином XIII века настаје парламент • 1265. године Симон де Монфор је на заседање Великог савета позвао по два представника сваког града и округа • У XIV веку парламент се дели на Горњи дом (House of Lords) и Доњи дом (House of Commonse)

23. Уставна власт у Енглеској Хенри III је још као дете, дошавши на власт, покушао умањити моћ Повеље, но племство које је уживало у повластицама то није хтело допустити. Ситуација се окренула и краљ је ухваћен у клопку те га племићи на челу са Симоном Монтфортом терају да потпише Оксфордске статуте 1265. године, којим је одређено обавезних 3 пута годишње сазивање Великог већа ( како би уопте могло имати икакво право гласа и стварање Малог већа, чиме је још више умањена и власт ионако слабог краља којег је племство сада делимично контролисало.

25. Стогодишњи рат • Стогодишњи рат је само информативно написан. Не треба да га учите. Обратите пажњу само на последице овог рата → може се десити да буде бонус питање.

26. Стогодишњи рат • 1328.године изумрла је династија Капета, на власт је дошла династија Валоа. • Енглески краљ Едвард III је сматрао да по сродству са Капетима има право на француски престо • То је довело до Стогодишњег рата (1337-1453) • Рат је имао неколико фаза и вођен је са променљивим успехом

27. Стогодишњи рат • У првој фази Енглези су нанели два тешка пораза Французима: • 1346. године у бици код Кресија • 1356. године у бици код Поатјеа

28. Битка код Кресија • Сматра се крајем епохе витезова и почетком модерних начина ратовања

29. Стогодишњи рат • 1348. године у читавој Европи избила је тешка епидемија куге, познате као “црна смрт”, која је утицала и на ток рата • Крајем XIV века Французи су успели да се опораве и да потисну Енглезе, избегавајући велике битке • Почетком XV века Енглези поново преузимају иницијативу • 1415. године нанели су тежак пораз Французима у бици код Азенкура, Енглези заузимају велики део Француске, укључујући и Париз • Бургундијски војвода ступио је у савез са Енглезима

30. Стогодишњи рат • Тешке борбе вођене су око града Орлеана. • Јованка Орлеанка је тврдила да ју је Бог одредио да протера Енглезе; она је подигла борбени морал краљу и војницима код Орлеана, тако да су Енглези одустали од опсаде • Енглези су је на превару ухватили и погубили • То је био почетак преокрета у рату, бургундијски војвода мења страну и прелази на страну француског краља • Рат је завршен 1453. године поразом Енглеске

31. Последице рата • Историјски је значајан по увођењу нових тактика и оружја • Напуштен је систем феудалних армија, чију основу чине тешко оклопљени витезови • По први пут настају професионалне стајаће војске • Рат је делимично имао и карактер француског грађанског рата (бургундијски војвода се бори на страни Енглеза)

32. Нова оружја • Појављују се бројна нова оружја • Енглески (велшки) дугачки лук, са великим дометом (ефикасан против војске витезова) • Крајем 14. века у употребу улазе пушке и топови • Захваљујући појави нових оружја и промени структуре војске, племство губи свој некадашњи значај

33. Стогодишњи рат • Стогодишњи рат између Француске и Енглеске је разорио Француску, али је ојачао француски национализам и убрзао претварање Француске у централизовану монархију • У Енглеској је дошло до грађанског рата између династија Јорк и Ланкастер, познатог као “Рат ружа”(1455-1485) • Рат је завршен битком код Босворта 1485. године, у којој је погинуо последњи краљ из династије Јорк, Ричард III • Власт у Енглеској преузима династија Тјудор