Nov čani tok

1. Novčani tok • Krvotok preduzeća • Četiri glavna mesta konverzije sredstava: poslovni proces, poslovna aktiva, komercijalno tržište, finansijsko tržište • 1. Poslovni proces – 2 ulazna toka (poslovni i vanposlovni prihodi) i 3 izlazna toka (troškovi, investicije, obaveze prema državi, kreditorima i vlasnicima) • 2. Poslovna aktiva – ulazni tok (investicije), 2 izlazna toka (plasmani u druga preduzeća i amortizacija) • 3. Komercijalno tržište – ulazni tok (cena koštanja), izlazni tok (prihodi od prodaje) • 4. Finansijsko tržište – ulazni tokovi (kamate, porezi, dividende), izlazni tokovi (sredstva od prodaje akcijai obveznica, podeljeni krediti)

2. Novčani tok

3. Novčani tok vs. profit • Ova dva pojma se po pravilu razlikuju iz dva osnovna razloga: 1. vremenska asinhronizacija, 2. kreativno računovodstvo. • Novčani tok je superiorno merilo performansi u odnosu na profit. • Četiri razloga: 1) n.t. je činjenica, profit mišljenje, 2) n.t. ima manji stepen volatilnosti, 3) n.t. bitniji za kredibilitet preduzeća, 4) n.t. uključuje efekte investiranja, finansiranja i rizik. • Posledica: 1960. Svetska banka uvela DNT (DCF) metod za procenu vrednosti preduzeća, pojedinačnih strategija i projekata. • Primer: Deloitte & Touche metodologija izračunavanja gotovinskog toka (tri generatora tržišne vrednosti preduzeća: CFROI, stopa rasta i diskontna stopa).

4. Deloitte & Touche model procene vrednosti

5. Značaj novčanog toka 1) Informacija za interesne grupe - Značajna informacija za menadžere, vlasnike, kreditore, dobavljače, kupce, zaposlene, državu 2) Indikator vrednosti - Visok stepen korelacije između novčanog toka i vrednosti (logika prinosnog pristupa) 3) Osnova poslovnog planiranja - Održiva stopa rasta, finansijska fleksibilnost, obrtna sredstva, poslovni ciklus, slobodni novčani tok (pre-free cash flow to firm i posle servisiranja dugova-free cash flow to equity), direktni i indirektni metod

6. Neto obrtna sredstva

7. Dani vezivanja po granama

8. Obračun optimalne vrednosti

9. Novčani tok pre i posle servisiranja duga • Novčani tok pre servisiranja duga (FCFF): • Novac raspoloživ svim davaocima sredstava (akcionari plus kreditori), nakon pokrića novčanih operativnih troškova i realizovanja kratkoročnih i dugoročnih investicija. • Koristan indikator kod preduzeća koja imaju veliko učešće duga kada je FCFE<0 • Novčani tok nakon servisiranja duga (FCFE): • Novac na raspolaganju vlasnika preduzeća, nakon pokrića obaveza po osnovu pozajmljivanja • Koristan indikator kod preduzeća koja imaju stabilnu strukturu kapitala

10. FCFF i FCFE obračun (indirektni metod)

11. FCFF i FCFE obračun - Razjašnjenja • Nenovčani troškovi (NCC) • Troškovi koji umanjuju računovodstveni neto dobitak, ali ne izazivaju stvarni odliv gotovine (amortizacija, troškovi prestrukturiranja, vanredni gubici po osnovu prodaje fiksne aktive ispod knjigovodstvene vrednosti i sl.) • Kapitalne investicije (FCI) • Kapitalni odliv – novčani priliv po osnovu prodaje dugoročne aktive • Kapitalni odliv se računa na bazi promena u PP&E pozicije u bilansu stanja • Investicije u obrtni kapital (WCI) • Rast obrtnog kapitala = (rast zaliha i potraživanja) – (rast obaveza prema dobavljačima i PVR) • Status preferencijalnih akcija isti kao status duga • Preferencijalne dividende imaju isti status u obračunu kao kamata po osnovu duga • Emitovanje preferencijalnih akcija se tretira kao neto priliv po osnovu zaduživanja

12. Novčani tok po osnovu poslovnih aktivnosti: Indirektni metod • Logika: 1) neto dobitak plus 2) gubici (mknus dobici) iz neposlovnih aktivnosti, plus 3) amortizacija, plus 4) promene u poslovnim računima bilansa stanja

13. Novčani tok po osnovu poslovnih aktivnosti: Direktni metod • Logika: direktno konvertovati pozicije bilansa uspeha u novčane termine pomoću računovodstvenih prilgođavanja • Npr: 1) novčani priliv od kupaca se dobija kada se prihodi od prodaje koriguju za promenu potraživanja od kupaca, 2) odlivi po osnovu dobavljača se dobijaju kada se troškovi realizovanih učinaka koriguju za promene u stanju zaliha i obavezama prema dobavljačima

14. Multistage FCFF i FCFE model Value of equity = Value of firm – Market value of debt

15. Vrednost • Misija preduzeća: stvaranje i realizovanje vrednosti za vlasnike • Konvencionalni pristup menadžmentu – fokus na očuvanju kapitalne supstance kroz optimizaciju troškova • VBM – fokus na uvećanju vrednosti kroz investiranje • Suština: da gotovinski prinos na investicije (CFROI) bude veći od cene kapitala • Konvencionalna prinosna merila (ROI, ROE, EPS, P/E) neadekvatna iz dva razloga: 1. inkompatibilnost i 2. slaba korelacija sa kretanjem cene akcija (tj. procesom stvaranja vrednosti) • Posledica: fokus izveštajnog sistema i menadžment procesa se pomera sa profitnih na gotovinska (vrednosna) merila

16. Dva tipa izveštajnih modela Računovodstveni model konvencionalnog preduzeća Ekonomski model vrednosno orijentisanog preduzeća EPS * P/E ratio CFROI - prihvatljiva stopa prinosa za investitora

18. VBM • Menadžment zasnovan na vrednosti (Value-Based Management) je disciplina menadžmenta koja integriše ciljeve i strategiju sa ciljem stvaranja i realizovanja vrednosti • Karakteristike i principi: • Stvorena i realizovana vrednost svrha postojanja preduzeća • Cilj maksimizirati imanentnu vrednost preduzeća • Kontinuirana procena efekata strategije na vrednost • Merenje performansi na bazi ekonomskih merila performansi • Na vrednost presudno utiče gotovinski tok • UPA je merilo stvorene vrednosti • Rast može stvoriti ili uništiti vrednost • Upravljanje vrednošću se vrši preko pokretača vrednosti

19. Menadžment zasnovan na vrednosti

20. Ukupan prinos akcionara

21. Stvaraju vrednost Ne opstaju Opstaju za kupca Uništavaju vrednost Nerealni Privremeni za kupca Uništavaju Stvaraju vrednost vrednost za vlasnika za vlasnika Matrica intreresi kupaca/interesi vlasnika

22. Matrica rast/vrednost

23. Ukupan prinos akcionara Kapitalni dobitak Prirast Rast gotovine aktive Rast Produktivnost Kontribuciona Neto prihoda opreme marža obrtni fond Operativni pokretači vrednosti Logika pokretača vrednosti

24. Logika stvaranja vrednosti

25. Merila vrednosti • Pitanje: kako meriti ostvarenje vrednosti? • Više merila vrednosti: 1. profit, 2. novčani tok, 3. dodata tržišna vrednost (MVA), 4. dodata ekonomska vrednost (EVA) • Profit – računovodstvena kategorija; merila na bazi profita (EPS, P/E, ROE, ROI) • Novčani tok - CFROI • MVA – razlika tržišne vrednosti akcija i uloženih sredstava u njihovu kupovinu; popularan pokazatelj stvorene (ili uništene) vrednosti; Dve slabosti: podložan kratkoročnim tržišnim šumovima, indikator performansi samo preduzeća u celini, ali ne i njegovih organizacionih delova • EVA – superiorno merilo performansi i stvorene vrednosti

26. Obračun EVA Neto prodaja (Net Sale) – Troškovi poslovanja (CoGS) Dobit iz poslovanja (EBIT) – Porezi (Tax) Neto dobit iz poslovanja (NOPAT) – Trošak kapitala (uloženi kapital x cena kapitala) Dodata ekonomska vrednost (EVA)

27. Prednosti EVA • Kao indikator performansi redovnih aktivnosti potpuno je konzistentan sa indikatorima novih projekata (NPV, IRR) -Diskontovanjem EVA projekta dobija se NPV • Osnova za procenu vrednosti preduzeća (imanentna vrednost = diskontovana EVA + angažovani kapital) • Uzima u obzir minimalnu stopu prinosa iznad cene kapitala • Eliminiše ili ublažava “agencijski problem” (osnova konzistentnog sistema nagrađivanja)