Korizma i Uskrs

1. Korizma i Uskrs Ožujak – travanj 2010.

2. Uvod u korizmeno vrijeme • Prošla su tri najluđa dana u godini, a to su fašange. U utorak, posljednji dan fašanga, u 23 sata zvoni zvono naše crkve najavljujući dolazak korizme. Selo je utonulo u veliku tišinu u pripremu za naš najveći kršćanski blagdan Uskrs.

3. Čista srijeda • Na Čistu sridu je veliki post i nemrs. U davna vremena domaćice su na Čistu sridu prale u lugu od pepela sve zdjele iz kojih se jelo i kuhalo. • Od Čiste sride do Uskrsa nije se mrsilo, niti su se održavale javne zabave di se sviralo, igralo i pjevalo.

4. Zabave u korizmi • Sve su zabave u korizmi bile na bostanima, tj. gruntovima na slami i kukuruzovini. Tamo su se sigrali mali i veliki, momci i divojke pa i stariji. Svakoga dana uveče deca su išla na bostane i sigrali se Prave, na tri koraka, šinterova itd. • U nedilju je bilo na bostanima pravo veselje za sve. Stariji su gledali kako se mladi vesele i sigraju. A sigre su se zvale kukuriku, jedno pred drugo, mućaka, šikrova. Tako je to trajalo do Uskrsa.

5. Veliki četvrtak • Velike nedilje, već u četvrtak posli podnev nije se radilo na zemlje, tj. nije se oralo, sijalo ili zubilo. Na Veliki četvrtak ujutro na misi su vezana zvona i nisu se koristila do Velike subote. Umjesto zvona ispred crkve je bila velika škrebetalja koja je označavala ujutro Zdravu Mariju, u 12 sati podnev i uvečer opet Zdravu Mariju. • U starija vrimena, prije 100 godina, muška su deca spavala u školi. Mame su tamo nosile dunje i vankuše za spavanje, a decu su budili učitelji da po dvojica iđu po sokacima i sa škrebetaljom najavljivati ričima: otud udara Zdrava Marija, u 12 sati otud udara podnev, a uvečer otud udara Zdrava Marija.

6. Veliki petak • Na Veliki petak nema svete mise, već samo obredi Velikog petka. Prije podnev se išlo na križni put. Divojke i snaše bile su u crnini žaleći Kristovu smrt. Sve je bilo tužno i ozbiljno. Taj dan su žene šarale jajca koja će zec doneti decma na dar.

7. Velika subota • Deca su u subotu pravila od trava gnjizda u koja će im zec donet darove. Znala su deca da moru bit dobra i moljit se Bogu. Na Veliku subotu na večernjoj misi uz Aleluju i svečano pjevanje odvezana su zvona kako bi najavila Kristovo uskrsnuće. Cilo je selo bilo u crkvi veselo pjevajući uskrsne pjesme. • Na kraju večerne išla je prošancija oko crkve. Naprid su išla deca, ministranti su nosili križ, divojke su nosile crkvene zastave, a momci simbol Krista Uskrsloga: Uskrsnu sviću i tri sviće na jednom postolju - simbol Svetog Trojstva: Oca, Sina i Duha Svetoga.

8. Uskrs • Na Uskrs, rano u jutro, deca s nestrpljenjem kupu svoje darove što im je zec donio u gnjizda. Pravo veselje. Domaćica sprema jelo: šunku, jaja, kobasice, bila luka i ´rena. Sve meće u košarku i nosi u crkvu na jutarnju misu. To jelo svećenik posveti za vrime mise. Posli mise kad domaćica dođe doma svi se skupu oko stolice i izmolji se Oče naš, Zdravo Marijo, Slava Ocu i jede se posvećeno jelo. Posli ručka svi se užurbano sprimu za podnevnu misu. Crkva je danas prepuna. • Posli užine mladež se sprima na tako željenu zabavu koju nisu imali 7 nedilja. Igralo se i pjevalo uz pratnju tamburica 3 dana do zore, a u starija vrimena uz gajde, diplice ili samicu.

9. Danas… • Danas to više nije tako. Mladi se danas baš ne drže «reda» kako bi to rekli naši roditelji. Ide se u kafiće i na zabave kao da nije korizma. Svete mise i pobožnost križnog puta slabo posjećuju. Odricanje i pokora im je strano. Starijima preostaje samo da se prisjećaju i pričaju svojim unucima kako je to nekada bilo.

10. Hvala na pozornosti! Želimo Vam sretan i blagoslovljen Uskrs! Vaš 5. b