1 / 14

Reference

Reference. C-S Chang, D-S Lee, and Y-S Jou, “Load Balanced Birkhoff-von Neumann Switches, Part I: One-stage Buffering,” Computer Networks , August 2001. P. S. Sindhu et al . (Juniper Networks), “High Speed Switching Device,” US Patent 5,905,725, May 18, 1999.

ralph
Download Presentation

Reference

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Reference • C-S Chang, D-S Lee, and Y-S Jou, “Load Balanced Birkhoff-von Neumann Switches, Part I: One-stage Buffering,” Computer Networks, August 2001. • P. S. Sindhu et al. (Juniper Networks), “High Speed Switching Device,” US Patent 5,905,725, May 18, 1999. • P. S. Sindhu et al. (Juniper Networks), “Memory Organization in a Switching Device,” US Patent 6,493,347, Dec 10, 2002.

  2. ULAZNI PORT 0 IZLAZNI PORT 0 M0 ULAZNI PORT 1 IZLAZNI PORT 1 M1 TDM SVIČ TDM SVIČ M2 ULAZNI PORT 2 IZLAZNI PORT 2 M3 ULAZNI PORT N-1 IZLAZNI PORT N-1 KONTROLER Arhitektura BN sviča LUKAP MEMORIJA

  3. M0 M1 ULAZNI PORT N-1 M2 IZLAZNI PORT N-1 M3 KONTROLER LUKAP MEMORIJA Arhitektura BN sviča ULAZNI PORT 0 TDM SVIČ IZLAZNI PORT 0 TDM SVIČ

  4. 3-0 3-3 3-3 3-2 3-1 2-2 2-2 2-3 2-0 2-1 1-2 1-1 1-1 1-3 1-0 0-0 0-0 0-1 0-2 0-3 TDM svič • Ulazni moduli su povezani sa memorijskim blokovima preko TDM sviča, a memorijski blokovi su povezani sa izlaznim modulima preko TDM sviča. • U slotu k: spojen ulaz i i izlaz (i+k) mod N.

  5. Algoritam BN sviča • Kada paket stigne, u kontroleru očita se njegova IP adresa, odredi izlazni port i dužina. • Paket se deli na ćelije fiksne dužine. Kontroler zna za svaku ćeliju adresu na kojoj se nalazi, i u kojoj memorijskoj banci. • Kontroler šalje izlaznom sviču zahteve u obliku četvorke (izlazni port, ulazni port, adresa ćelije u memorijskom bloku, memorijski blok) za svaku ćeliju. • Izlazni svič svaki zahtev pošalje odgovarajućem izlazu.

  6. Algoritam BN sviča • Izlazi odvojeno rasporedjuju ćelije prema odredjenom algoritmu koga implementiraju (npr. DRR). • Izlazni popunjavaju tabelu ulaznog sviča zahteva za čitanjem rasporedjenih ćelija iz memorijskih banaka. • Zahtevi za čitanjem se šalju memorijskim bankama kroz ulazni svič.

  7. M0 M1 M2 M3 M4 M5 M6 M7 Tabela za čitanje ćelija • Svako polje u tabeli odgovara jednom vremenskom slotu u budućnosti koji je rezervisan za čitanje iz memorijske banke koja odgovara vrsti tog polja, a od strane izlaza i ako je u polje upisano Bi

  8. Analiza BN sviča • Teorema: Pretpostavimo da paketi dolazi na ulaz i sa verovatnoćom pi, kao Bernulijev proces. Paket je usmeren na izlaz j sa verovatnoćom pij tako da nijedan izlaz nije preopterećen. U ovom slučaju BN svič će propustiti saobraćaj. • Dokaz: Treba pokazati da saobraćaj može da prođe kroz oba TDM sviča, pri tome ni memorijske banke nisu preopterećene upisom i ispisom. Ukupna količina saobraćaja sa ulaza i u memorijsku banku k je: Dakle taj saobraćaj može da prođe kroz svič

  9. Analiza BN sviča Ukupna količina saobraćaja iz memorijske banke k na izlaz j Dakle taj saobraćaj može da prođe kroz svič. Dakle kada paketi dolaze kao Bernuli proces svič je neblokirajući. Da li je ova pretpostavka realna?

  10. Generalizovana analiza blokiranja BN sviča • Teorema: Neka je q(t)=[qij(t)]NxN vektor broja ćelija u redovima za čekanje ulazno-izlaznih parova (i,j) BN sviča. Neka je a(t)=[aij(t)] NxN vektor broja pristiglih paketa ulazno-izlaznih parova (i,j) koji čine stacionaran i slabo korelisan niz slučajnih promenljivih sa srednjom brzinom r(t)=[rij(t)] NxN. Ako je q(0)=0 onda je sistem stabilan, odnosno q(t) konvergira nekoj konačnoj matrici q(∞) ako izlazi nisu preopterećeni:

  11. Generalizovana analiza blokiranja BN sviča • Definicija: Stacionalni proces je onaj čija je statistika nepromenjena u vremenu. Ako sa Өsa(t)=[aij(t+s)] NxN i sa vektor opsega tada kažemo da je proces a(t) stacionaran akko je: • A slabo korelisan akko je:

  12. M0 M1 TDM SVIČ M2 M3 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 3 2 3 0 2 2 1 1 1 1 1 1 2 2 1 2 2 2 2 2 1 3 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 2 Međutim za scenario • Protok pada na 1/N, dakle smanjuje se N puta

  13. Međutim za scenario • U slotu s, ulaz i je povezan sa izlazom k=(i+s) mod N u ulaznom sviču. Pretpostavljamo da na ulaz i dolazi paket za izlaz j =(i+s) mod N. • Dakle, memorijska banka k se napunjena paketima za izlaz k. Ali ova banka je povezana sa ovim izlazom svaki Nti slot, pa prema tome protok ovog izlaza (ili bilo kog drugog izlaza) je najviše 1/N, te je to i protok celog sviča. • Dakle, protok sviča je pao N puta. • Scenario nije nerealan jer se brži tokovi dobijaju od sporijih tokova po RR principu, pa je moguća periodičnost saobraćaja.

  14. Birkoff-von-Neumann(BN) svičevi • Paketi se segmentiraju na ćelije i te se ćelije prosleđuju kroz TDM svič na ulazu, u memorije. • Iz memorija se ćelije čitaju kada dođu na red za opsluživanje, opet kroz TDM svič, sada na izlazu. • Na svakom izlazu se odlučuje o redosledu opsluživanja ćelija, a prema TDM rasporedu. • Prednost je to što nije potreban centralni kontroler. • Mana je što može doći do katastrofalnog blokiranja. • O tome koliko je fer servis nema podataka.

More Related