Асис . Жарко Мишковић дипл.инж.маш.

1. Упутство за израду Power Point презентација и излагање радова Асис. Жарко Мишковић дипл.инж.маш.

2. Основни параметри излагања • 1.1 Водити рачуна ко је публика; • 1.2 Место излагања (простор, техника, количина публике); • 1.3 Време (не сме да се прекорачи, скраћивање излагања само на најважније); • 1.4 Тип излагања (кратко или дугачко);

3. 2. Припрема излагања • Фундаментални део (никада не излазите а да нисте пробали у реалном времену, односно, увежбали); Иза наизглед спонтаног излагања стоји велики рад и непосредна припрема!!!

4. 2.1 Направити структуру о чему ћете говорити (отварање, средишњица, завршница) • Отварање - зашто је предавање важно, средина даје техничке детаље, у завршници се поентира; • Публика се добија или губи у прва два минута!!! • Почетак и крај су најбитнији делови излагања. Психолошка ствар – ефекат позиције у низу. Када се прочита листа од 20 речи, запамте се прве и последње речи. ПРИМЕР: Партијски конгрес – кад говори председник – он или отвара или затвара.

5. 2.2 Обавезна проба излагања и уклапање са расположивим временом, па тек онда скраћивање и кориговање структуре на 3-5 min (за презентацију из ТПИС); • Рад мора да има једну поенту, а не више (евентуално две ако су раздвојене временски). Ако их има више, то значи да треба да има и више радова; • Мора да се испроба јер се без тога не зна да ли се структура уклапа у временски оквир;

6. 2.3 Техничка подршка (помагала). Проблем је PowerPoint. Превише могућности – ви се пројектујете са својим укусом, васпитањем, културом. • Мора да се задовољи графички и ергономски стандард. Уклонити све дистракторе (одвлачење пажње од главне теме). Неки воле да отворе предавање неком шалом, али то није импровизација. • Избегавати пуно текста, што више табела, што више слика! • Никако не читати са слајдова!!! • У сваком тренутку гледалац мора да зна где се налази по хијерархији и структури. • Никад не откривати цео слајд одједном – синхронизација са говором - АНИМАЦИЈА! • Обезбедити контраст боје позадине и фонтова (нпр. жута слова на тамно плавој позадини);

7. 2.4 вежба презентације у реалном времену

8. 3. Сценски елементи наступа (излагач је на позорници, бини) 3.1 Глас и калибрација према количини публике и величини простора. Јачина је битна јер приказује енергију која избија из вас. Сушење уста, недостатак даха, што вас деконцентрише. Узрок је неправилно дисање. Дакле, удисање и издисање мора да се усагласи са садржајем излагања одн. местима које по садржају то диктирају.

9. 3.2 Визуелни контакт са публиком. Шарати погледом по публици, али увек на неког јер то чини контакт (нарочито битно код мање публике); 3.3 Дефинисање простора у коме се крећете и кретање у њему (никако стајање у месту). Кретње рукама мора да буду у складу са излагањем (никако не знати шза са рукама, узети нпр. оловку која ће да веже руке). Пажња на елиминисање тикова (снимити камером своје предавање, друга боја гласа, поштапалице, ...), укоченост, поглед на лошу страну. Млађи имитирају свог професора, а то је лоше.

10. 4. Специфични елементи излагања (непредвиђене ситуације, провокативна питања) • Урадити нешто да добијете на времену (један начин је рекапитулација оног што сте причали, а друго је да се направи дигресија (шала, пример)). • Лоше постављено питање (или питалац хоће да покаже како он зна, а излагач не зна, а друго је да пита провокативно, што публика воли). Никад не одговарати агресивно и провокативно, иако је питање такво. Дакле, питање треба постављати тако буде некуртоазно (питање само да би нешто питали), неагресивно, непостављено ни из једног другог мотива него чисто научно да бисте разјаснили нешто или покренули дискусију о нечему. • Спремити и алтернативну варијанту ако се нпр.поквари видео бим, не чита УСБ, и сл.

11. Резиме 1. Свако јавно излагање (јавни наступ) мора да има своју темељну припрему (коме, где, колико времена); 2. Сама припрема, почетак за добијање публике, крај, средина, проба у реалном времену, никада не излазити неприпремљен; 3. Како изгледате кад говорите – глас, руке, поштапалице, кретање, грађење сопственог индентитета; 4. Изузетне ситуације – агресивна питања, полемика ван академског оквира, технички проблеми...

12. Кад завршите онај коме сте причали треба то и да запамти!!!

13. Шта радити са тремом? • Немојте да увежбавате да спремите предавање напамет јер онда долазите у опасност да имате трему шта ћете тачно говориити • Мало треме је добро за тонус којим боље преносите енергију • Низак тонус не побуђује пажњу, као што висок тонус спутава • Имајте маркере у излагању, а пут између мора да буде спонтан • Крај је важан због оног што ће да се запамти • Флуктуација пажње, у тим тренуцима убацивати рекапитулацију или дигресију, пажњу оцењујете на бази визуелног контакта • Таблу са кредом користити редно, никако писати тамо-вамо

14. Листа корисних Интернет адреса у вези техничких прописа и стандарда

18. ПРИМЕРИ ДОБРО НАПРАВЉЕНИХ ПРЕЗЕНТАЦИЈА

19. КРАЈ