KRAJ ODOJAŠTVA između 2. i 3. godine

1. KRAJ ODOJAŠTVAizmeđu 2. i 3. godine Biološko sazrevanje Opažajno-motorna koordinacija Hodanje Manuelna spretnost Kontrola pražnjenja Novi oblici mišljenja Završetak senzomotornih faza- reprezentacija Ovladavanje postojanošću objekta Rešavanje problema Igra Imitacija Razvoj sposobnosti kategorizacije Prve reči Razvoj odnosa dete – staratelj Afektivne vezanost i obrasci afektivne vezanosti Novi doživljaj sebe Svest o standardima Prepoznavanje sebe

2. Biološke promene • Stopa rasta niža- prosek visine 73-96 cm i težine od 9-15 kg • Veze unutar kore velikog mozga bivaju mijelinizirane (frontalni i prefrontalni korteks)- vizuo-motorna koordinacija. • Veze između velikog mozga i moždanog stabla- emocionalne reakcije i analiza senzornih informacija • Neuroni mozga dostižu zrelu dužinu i gustinu, usporava se brzina rasta mozga. • Osnov za složene psihičke funkcije- svest o sebi, volja, rešavanje problema, usvajanje jezika

3. Motorni razvoj Sve veća kontrola nad nekoliko mišićnih sistema: Hodanje (toddlers)- uspravan položaj, smenjivanje nogu, prebacivanje težine, procena vizuelnih informacija, procena situacije; penjanje i silazak niz stepenice (17m.), trče, skaču (24 m.) Samostalno kretanje- veća autonomija Manuelna spretnost- jedu kašikom i podižu male objekte, seku makazama, listaju knjigu, ređaju toranj od 6 kocki, drže čašu bez prosipanja, oblače se bez dugmića- 2,5 god. Kontrola pražnjenja (bešike i creva)- veza sa korteksom. Od 2 god. danju, a od 3 god. noću. Početak obuke od 6m do 20 m. Analni stadijum psihoseksualnog razvoja-Frojd; analni karakter- potreba za kontrolom i nezavisnošću- tvrdoglavost, tvrdičluk, pedantnost vs. neurednost, rasipništvo

4. Kognitivne sposobnosti Kraj senzomotornog perioda • 5. faza- tercijerne kružne reakcije 12-18 mes.-odnos akcija i objekta-eksperimentalne varijacije • 6. faza- reprezentacije 18-24mes.- izvode akciju mentalno, misle o objektima koji nisu prisutni- mentalne umesto direknih akcija (uviđanje, izgranja sredstva) Postojani objekat • 5. faza- traži objekat na novom mestu ako je videlo da je premešten; ako nije videlo, zbunjeno odustaje • 6. faza-nastavlja sa traganjem za objektom i nakon nevidljivih premeštanja; više ne odustaju od traganja ako ne nađu objekat na mestu.

5. Kognitivne sposobnosti Rešavanje problema • postaje namerno; do rešenja se dolazi sistematično, bez velikog broja pokušaja i pogrešaka (provlačenje štapa kroz ogradicu). • Koriste se informacije koje nisu direkno dostupne čulima (6. faza senzo-motornog razvoja) – zaključivanje na osnovu reprezentacije objekata

6. Kognitivne sposobnosti Igra – “više od igre” • od usmerenosti na varijacije u obrascima pokreta do fiktivne upotrebe objekata u imaginarnim situacijama. • 12-18m-korišćenje predmeta u igri slično realnoj funkciji • 18-24 m- simbolička igra- koriste predmet kao da je neki drugi-simbolično predstavljanje. • Faze “kao da” ponašanja – od korišćenja sebe kao sredstva za izvođenje zamišljene aktivnosti (“kao da spava”, 1-1.5 god. ), preko supstituta predmeta kao da je neki drugi, do pripisivanja aktivnosti drugom objektu (lutka ide da spava) • Experiment- zaključivanje po analogiji preko supstituta objekta- model sobe reprezentuje stvarnu sobu- uspešno nalazi skriveni predmet sa 2.5-3 god.

7. Kognitivne sposobnosti • 4 tipa igre- Smith • lokomotorna- trčanje, skakanje • igra sa objektima-manipulisanje • socijalna igra-sa kontaktom ili saobjektima • igra izmišljanja– značenje objekata i situacija jeizmenjeno da odgovara zamišljenoj situaciji • Četvrti oblik-specifičan za ljudsku vrstu, ostali oblici i kod drugih mladunaca • Vigotski- zona narednog razvoja -igra kao potporni sistem za razvoj naprednijih aktivnosti – bezbedno “kao da” uvežbavanje; pozitivni efekti nedovoljno istraženi Značaj • razvoj simboličkog mišljenja-reprezentacije • uvežbavanje aktivnosti na bezbedan način

8. Kognitivne sposobnosti Imitacija • tokom prve godine-neposredna imitacija- socijalni osmeh • Pijaže -odložena imitacijakrajem 2. god. kao rezultat sposobnosti reprezentovanja odsutnih objekata • Noviji podaci ukazuju da se odložena imitacija može pojaviti nekoliko meseci ranije. • Imitacija= akomodacija postojećih šema na nove situacije • Imitacija i simbolička igra- dve strane istog novčića

9. Kognitivne sposobnosti Kategorisanje - faze razvoja: • prepoznavanje sličnosti–12m. • prave poseban prostor u okviru koga izdvajaju jednu vrstu objekata u skladu sa kriterijumom odraslih - 18m. • sukcesivno svrstavanje u 2 kategorije - 24 m. • paralelno svrstavanje i stvaranje podkategorija -30 m.

10. Kognitivne sposobnosti Govor • Reprezentaciono mišljenje- reči zamena za objekte, ljude i događaje; potpomognuto imitacijom • 12-18 m- stadijum jedne reči; odazivanje na ime; razumevanje “ne” i korišćenje semantičkog “ne” • 18 m - stadijum 2 reči • 21 m - razumevanje složenih (relacionih) instrukcija, razumevanje suprotnosti (veliko-malo) • Rečnik naglo raste u isto vreme kada počinju da rešavaju probleme uviđanjem i da logički tragaju za skrivenim objektom. • Sposobnost kombinovanja reči u dvočlanim iskazima javlja se istovremeno sa sposobnošću kombinovanja objekata u simboličkoj igri.

11. Afektivna vezanost • Potraga za novinama i uzbuđenjem (NS) vs. strah od nepoznatog i opreznost (HA)- ravnoteža oprečnih težnji • Afektivna vezanost- ključni element ravnoteže • Indikator- uznemirenost odojčeta pri odvajanju od majke • Uznemirenost stabilno raste tokom druge godine, posle počinje da opada. • Preteča u instiktu utiskivanja (inprinting)- K.Lorenc

12. Afektivna vezanost Teorijska objašnjenja afektivne vezanosti: • Frojd –poreklo u redukciji bioloških nagona, kao što je glad u oralnom stadijumu razvoja(1.god.). Vezivanje za izvor oralnog zadovoljstva; ljubav = korist; analnistadijum- zadovoljstvokontrole i nezavisnosti; neuspeh da se objasniuznemirenostpriodvajanju • Erikson- sticanje osnovnog poverenja (1.god.)- kroz odnos između deteta i roditelja koji pouzdano zastupaju dečije potrebe. U drugoj fazi (2.god.) sticanjeautonomije jača potreba za nezavisnošću. Faze- krozprevazilazenjekonfliktasuprotnihtežnji • Bolbi – evoluciono objašnjenje- afektivno vezivanje služi za smanjivanje straha utvrđivanjem sigurne baze podrške iz koje deca mogu da istražuju svoje okruženje.

13. Afektivna vezanost • Bowlby – posmatranje dece iz bolnica i sirotišta posle II sv. rata- apatija, roking, nezainteresovanost za ljude, lepljivost • Faze reagovanja na separaciju: • strah- plač ili bes, intenzivna emocionalna ispoljavanja • očaj i depresija • afektivna odvezanost- nezainteresovanost za ljude • Afektivna vezanost –sigurna baza- adaptivni sistem regulacije -istraživačke radoznalosti i sigurnosti

14. Afektivna vezanost • Harlow- istraživanja sa majmunima osporila su teoriju redukcije nagona- pokazala da se mladunci vezuju za krznenu surogat majku (pruža umirujući taktilni osećaj), a ne žičanu koja ih hrani. U nepoznatim situacijama- uteha; • Socijalna neprilagođenost majmuna odraslih sa nepokretnom surogat majkom (asocijalni, agresivni)-uloga responzivnosti majke u razvoju normalnih socijalnih interakcija. Dodir nije dovoljan! • Komunikacija, interakcija- dvostran proces - neophodan uslov normalnog razvoja • Vinikot- “prelazni objekat”

15. Afektivna vezanost • Tri obrasca afektivne vezanosti- M. Ejnsvort exp. „nepoznata situacija“- sa majkom, nepoznatom osobom, kad su sama, ponovo zajedno sa majkom • anksiozni / izbegavajući- indiferentna u prisustvu majke, ne plaču nužno na odlazak; uznemirena uz nepoznatu osobu, mada može da ih uteši, okreću se od majke kad se vrati • sigurni – opuštena igra, uz majku ne reaguju strahom na nepoznatu osobu, uznemirena na odlazak majke, nepoznata osoba ne može da uteši, na povratak majke traže utehu, smire se brzo • anksiozni / ambivalentni- anksiozna i u blizini majke, uznemireni na odlazak, ali ih ne umiri povratak- istovremeno traže kontakt i odbijaju ga

16. Afektivna vezanost Faktorioblikovanjaobrazaca afektivne vezanosti • Ponašanje majke - responzivnost na plač bebe sa 3 mes.- prediktor sigurne a.v.- zanemarivanjei zlostavljanje- nesigurna a.v.- preterana responzivnost (nametljivost, preterana stimulacija)- nesigurni obrazac- usklađenost majke i deteta- sigurni obrazac • Temperament deteta - za usklađenost je potrebno i responzivno dete - uznemirene bebe- kasnije nesigurno vezane- kontradiktorni rezultati - nestabilnost temperamenta (?)- temperament utiče na ispoljavanje a.v., a ne na kvalitet vezanosti • Kulturološki obrasci-Izrael- u kibucima 50% dece nesigurno-ambivalentno vezana - Nemačka- 50 % nesigurno- izbegavajući obrazac- kulturološki obrazac fizičke distance, ideal je nezavisno, poslušno dete- Japan- nema izbegavajuće, ali mnogo ambivalentne dece- podsticanje zavisnosti; kod zaposlenih majki- isti obrasci kao u zapadnoj kulturi - obrasci komunikacije različiti, ali tumačenje specifično za kontekst, Adaptivne strategije materinskog ponašanja

17. Afektivna vezanost Posledice obrazaca afektivne vezanosti na dalji razvoj • Stabilnost obrazaca- zavisi od stabilnosti uslova; ako se promene uslovi- menja se i obrazac, ali postepeno; brzo se narušava sigurna vezanost, sporije se izgrađuje novi sigurni obrazac; • Interakcija različitih faktora- protektivno delovanje Najbolji prediktor sigurne afektivne vezanosti je staranje o detetu sa puno osećaja i poklanjanja pažnje detetu. • Zlostavljanje, zanemarivanje i nedoslednostnajčešće dovode do nesigurnog afektivnog vezivanja. • Razvojni tok – od 7. do 15 m. raste, posle opada • Radni model afektivnevezanosti- deca se takođe se vezuju i za očeve, braću i sestre, ali se ove veze obično razvijaju kasnije; Partnerskerelacije i odnospremasopstvenojdeci

18. Svest o sebi Nova svest o sebi -oko 24m: • Rastuća osetljivost za standarde odraslih-”kako treba”- klasifikacija na prikladno i neprikladno (oštećeno, prljavo,dobro...) • Nastojanje da se ponaša u skladu sa tim standardima- uznemirenost ako ne mogu da ih ispune; 24m.-drže se zadatka • Sposobnosti da se postave sopstveni ciljevi i standardi- “osmeh ovladavanja”- jubilacija; izražavaju svoje želje šta drugi da urade; “ne” • Ukazivanje na sebe u jeziku- komentar sopstvenih aktivnosti o ispunjenim standardima (“uspeo!”) Erikson- uvod u fazu autonomije

19. Svest o sebi Prepoznavanje sopstvenog odraza u ogledalu Galup- eksperimenti sa šimpanzama • prvo mislili da je tu drugi majmun/uljez, • kasnije nauče da se ogledaju i ispituju na sebi promene, a ne na odrazu u ogledalu; Deca • 3 m. malo interesovanja; • 4 m. kao drugi objekat, bez svesti o odrazu; • 10 m. traže iza sebe ako ugledaju u ogledalu nešto iza sebe; • 18 m. ispituju sebe, ne odraz- “ja”

20. Bio-socio-bihejvioralni preokret