Budžet

1. Budžet Budžet u finansijskoj teoriji i politici. Funkcije budžeta. Budžetska načela. Budžetska procedura. Vanbudžetske institucije. - finsnsijski program, - posebni računi i podračuni, - budžetski fondovi - finansijski plan

2. Budžet u finansijskojteoriji i politici • Budžet predstavlja osnovni,a u nekim slučajevima i jedini instrument prikupljanja javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda u savremenim državama. • Reč budžet potiče od latinske reči ‘bulga’ koja označava kožnu torbu,torbu koju je obično nosio ministar finansija. • Budžet je sistematski i u brojkama izražen pegled državnih prihoda i državnih rashoda koji obeležava cilj i odnos državnih potreba i ima da posluži kao obavezan privredni plan za državno gazdinstvo u budućem periodu. B.Jelčić kaže da se može reći da je budžet,plan prihoda i rashoda države uvrđen za određeno vremensko razdoblje koje traje jednu godinu.Nezavisno od definicije,budžet je u svakoj državi osnovni dokument za finansiranje državnih javnih funkcija. U zavisnosti od načina definisanja države,državnih funkcija i obaveza države budžet se u teoriji definiše kao upravni akt,ili zakon.

3. Funkcije budžeta • Funkcije budžeta vezane su za ciljeve koje država želi i planira da ostvari kroz jednogodišnje delovanje buždeta.Smatra se da su osnovne funkcije budžeta sledeće: • Plitička funkcija budžta ogleda se u načinu na koji se budžet donosi i njegovom uticaju na sve svere života,rada i razvoja konkretne zemlje. • Planska funkcija budžeta sadržana je u samoj prirodi dokumenta koji se donosi krajem tekuće godine za narednu godinu i sadrži bilans predviđenih rashoda i prihoda. • Pravna funkcija budžeta proizilazi iz same definicije budžeta kao pravnog akta. • Ekonomska funkcija budžta proizilazi iz instumenata koje država koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike rashoda i prihoda,budući da direktno utiče na raspodelu društvenog proizvoda. • Alokativna funkcija u velikoj meri prepuštena je delovanju tržišnih zakonitosti u savremenoj privredi.

4. Redistributivna funkcija budžeta ostvaruje se kroz dejstvo budžeta na raspodelu i preraspodelu društvenog proizvoda preko javnih prihoda,ali i preko raznih transfernih rashoda. • Što se tiče stabilizacione funkcije budžeta postoje različita shvatanja-klasična i savremena shvatanja. • Finansijska funkcija budžeta posledica je usklađivanje obima rashoda i obima prihoda. • Kontrolna funkcija budžeta.

5. Budžetska načela • Načelo budžetskog jedinstva iskazuje da su svi javni prihodi kao i svi javni rashodi,jedne političko-teritorijalne zajednice moraju biti prikazani u jednom budžetu. • Primena načela potpunosti predstavlja da se u budžetu prikazani svi javni prihodi i javni rashodi. • Načelo tačnosti. • Načelo budžetske ravnoteže. • Načelo specijalizacije postavlja kao imperativ da prihodi i rashodi u budžetu moraju da budu izneti na bazi određene specifikacije koja treba da omogući da se odobrena sredstva u budžetu troše:(1) u utvrđenom iznosu,(2) za utvrđenu svrhu,(3) u okviru određenog vremena. • Načelo jasnoće budžeta podrazumeva na jedinstven način grupisanje svih prihoda prema izvorima iz svih rashoda prema nameni. • Načelo javnosti budžeta.

6. Budžetska procedura • Budžetska procedura ili budžetski postupak predstavlja skup postupaka i poslova vezanih za: • Izradu budžeta (budžetska inicijativa,planiranje prihoda,planiranje rashoda i izrada predloga budžeta). • Donošenje budžeta (privremeno finansiranje i donošenje budžeta). • Izvršavanje budžeta (način izvršavanja i izvršioci budžeta). • Kontrola budžeta (redovna budžetska kontrola i završni račun budžeta).

7. Vanbudžetske institucije • Širenje i diverzifikacija funkcija savremene države,procesi decentralizacije,pojave brojnih novih fiskalnih i parafiskalnih prihoda doprineli su da kruta shvatanja o budžetu kao jedinoj finansijskoj instituciji evoluiraju i budu napuštena. • Postojanje vanbudžetskih institucija je usmereno u pravcu prevazilaženja nekoliko ne transparentnih karakteristika sistema finansiranja preko budžeta,reč je o potrebi koju je nametnula praksa da se prevaziđe vremenska (godišnja) dimenzija budžeta. • Jedan krug javnih rashoda zahteva da se na poseban način sprovodi evidentiranje utrošenih sredstava za njihovo finansiranje,budući da se mogu finansirati bespovratno,ali i na kreditnoj osnovi.

8. - Finansijski program • Finansijski program predstavlja vanbudžetsku instituciju zafinansiranje javnih rashoda čije ostvarivanje traje duže od jedne godine.Finansijski programi su se afirmisali kao posebni i izuzetno elasttični instrumenti za finansiranje brojnih višegodišnjih javnih rashoda. • Posebni računi i podračuni. • Sredstva za finansiranje javnih rashoda preko posebnih računa i podračunaobezbeđuju se prevashodno u budžetu i u neznatoj meri preko posebno uvedenih participacija za korišćenje pojedinih usluga (zdravstva,obrazovanja i kulture posebno).

9. Budžetski fondovi • Budžetski fondovi predstavljaju instrumente finansiranja javnih rashoda,odnosno delatnosti (delatnosti javnih preduzeća,pre svega),za čije se finansiranje koriste kreditna sredstva ili vrši plasman sredstava koji zahteva poseban načun evidentiranja i korištenja. • Budžetski fondovi,u suštini imaju funkciju podsticaja razvoja privrednih delatnosti,u njima se obezbeđuju sredstva za izgradnju,održavanje i korišćenje objekata u odgovarajućoj delatnosti. • Prihodi budžetskih fondoa su kako sredstva iz budžeta,tako i posebna namenska sredstva,posebni javni prihodi koji u potpunosti pripadaju odgovarajućim fondovima,primenjuje se procedura koja važi za budžet.

10. Finansijski plan • Finansijski plan je instrument finansiranja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. • U finansijskom planu organizacije socijalnih osiguranja se prihodi i rashodi za obavezno socijalno osiguranje moraju iskazati odvojeno od prihoda i rashoda za dobrovoljno ili dopunsko socijalno osiguranje. • Glavni javni prihodi za finansiranje socijalnog osiguranja su doprinosi koji se plaćaju.Osim njih kao prihodise javljaju i odgovarajuća sredstva budžeta,kao i neki drugi manje značajni prihodi.