Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС

1. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС СТАЊЕ КОЗАРСТВА И ОВЧАРСТВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ Aгенција за пружање стручних услуга у пољопривреди РСAгенција за узгој и селекцију у сточарству РС

2. ПОЉОПРИВРЕДА У РС • Пољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. • Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је врло различита. • Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.

3. Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад свјетског просјека. • Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. • Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиште.

4. Снаге/Прилике • Добри климатски услови, • Традиција, • Конкурентне цијене радне снаге, • Повољни услови за органску производњу, • Богатство љековитог биља, • Потенцијал у сточарству, • Интересовање локалног становништва и владе за пољопривреду, • Подстицаји Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, • Савјетодавна и селекцијска служба у пољопривреди, • Споразум о слободној трговини CEFTAса Албанијом, ХрватскомМакедонијом, Србијом, Црном Гором и Турском, • Интеграција у ЕУ системе један од основних покретача руралног развоја у Будућности, помоћи из ЕУ фондова, ЕУ планира да инвестира ЕУР 12.9 млд. у предприступним фондовима (ИПА) у годинама које слиједе).

5. Слабости/Пријетње • Негативан трговински биланс, • Слаба тржишна оријентација, • Мала појединачна површина парцела, • Недостатак модерних технологија високе продуктивности. • Недовољна кооперација и недовољан ниво образовања пољопривреднихпроизвођача. • Низак ниво царинске заштите (просјечна увозна тарифа на пољопривреднепроизводе износи 5.2% у поређењу са 21.5% у ЕУ и 16.8% у Хрватској). • Неконтролисан увоз страних производа. • Јака регионална конкуренција. • Недостатак стандардизације квалитета производа. • Загађење и недовољна пажња посвећена очувању околине.

8. Ресурси-структура земљишних површина

10. Структура пољопривредних површина из РПГ РС

11. Преглед статистичких података из РПГ РС

12. KOЗАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

13. ЗАСТУПЉЕНЕ РАСЕ • Оригинална балканска коза се одржала уз можда незнатан утицај увезених раса санске, тогенбуршке и алпске козе. • Ова раса се може наћи у југоисточним дијеловима земље. • Реалистичне процјене указују да је укупан број грла коза у БиХ око 30 000 – 40 000, уз доминацију балканске козе од преко 97%. • За Републику Српску се сматра да има око 24 000 коза

14. Бројно стање коза у РС Koзе:БиХ– 65.000 / РС– 24.000 (36,9%)

15. Бројно стање коза у РС по регијама

16. Број стокехиљ.грла NUMBER OF LIVESTOCKthous.heads

18. Балканска коза • Балканска коза има дугу дебелу и јаку длаку која може бити црна, бијела, смеђа или мјешовита. • Коза има средње дугу главу, дуг и танак врат и издужен труп. • Јарац тежи од 40-70 кгдок козе теже од 30-40 кг. • Производња млијека износи 130 l годишње а период лактације траје од 2 до 4 мјесеца. • Близанци су ријетки а појављују се у омјеру од 10-15%. Тежина јаради након јарења је 2-3 кг, након 2 мјесеца 10 кга послије 6 мјесеци 25 кг.

19. Алпска коза • Ове козе су разнобојне. Потиче из Француских Алпа • Имају усправне уши, рогове и овалан предњи дио главе. • Одрасле козе теже око 57 кг и високе су око 80 цм до гребена. Алпске козе могу бити разних боја од бијеле или сиве па до смеђе или црне. • Алпске козе дају велике приносе млијека од 700 до 900 литара током лактације која траје 280 дана. • Најчешће се користе за комерцијалну мужу. • Индекс јарења је 1,9. Ова грла су снажна и лако се прилагођавају и успијевају у било којој клими и доброг су здравља и дају одличне приносе. • Ове козе су паметне, мирне, знатижељне и лако их је узгајати.

20. Санска коза • Санске козе су пасмина бијеле или крем боје. • Санске козе су најкрупније од млијечних пасмина коза. • Козе обично теже 68 кг или више док јарци теже преко 91 кг. Без обзира на боју санска коза је велика са крупним али финим скелетом. • Уши су јој усправне а нос је раван или здјеласт. • Козе које су у лактацији и старије од 30 мјесеци производе у просјеку 800 литара током лактације. • Попут алпске козе оне се обично користе за призводњу млијека. По темпераменту санска коза је мирна и блага. Обично се паре сваке године и дају по двоје јаради.

21. Фарма Славка Елека, Пале

22. Козе на паши, Чамур Спасо Лукавица-Јахорина

23. ОВЧАРСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

24. Бројно стање оваца у РС Oвце:БиХ- 1.021.000 / РС– 523.000 (51,2%)

25. Бројно стање оваца у РС по регијама

26. Бројно стање оваца по регијама Регија Бања Лука – 138.700

27. Бројно стање оваца по регијама 2. Регија Добој – 31.400

28. Бројно стање оваца по регијама 3. Регија Бијељина – 70.000

29. Бројно стање оваца по регијама 4. Регија Соколац – 122.000

30. Бројно стање оваца по регијама 5. Регија Хецеговине – 161.000

34. Број квалитетно приплодних оваца обухваћених узгојно селекцијским радом

35. Број регистрованих фарми оваца према величини стада у РС

36. Расни састав оваца у РС

37. АУТОХТОНЕ РАСЕ ОВАЦА У РС Праменка Влашићки сој

38. AУТОХТОНЕ РАСЕ ОВАЦА У РС Праменка Херцеговачки сој

39. Аутохтоне расе оваца у рс Праменка Сјеничи сој

40. Аутохтони производиВлашићки овчији сир - нема организованог откупа млијека, - - oвце се музу 100-120 дана, - двкратна мужа, - дневни просјек 300-500 ml, - ручна мужа, - традиционална производња сира, - индиидуална производња сира, - 50-60 l млијека по овци за сирење, - 10 kg сира по овци за сезону, - произвођачка цијена cca 3 €, - малопродајна цијена 5-7 €

41. Фарма оваца у Рогатици Производња меса - 17025 заклано јагњади у 2011. - рандман заклане јагњади 49,6 - 17182 заклано оваца укупно у 2011. - просјечна тежина трупа 16,4 kg Поређење трупова товне јагњади-фармаА.Д. Хан Пијесак

42. ПРАВЦИ РАЗВОЈА КОЗАРСТВА И ОВЧАРСТВА Повећање производње по грлу; Обезбјеђење квалитетне сточне хране, прије свега кабасте; Ријешити проблем номађења у одређеним регијама; Формирати репроцентре за овчарство и козарство; Промовисати,заштититиистандардизоватиаутохтоне производе оваца и коза као видове органске производње хране; Формирати пословне асоцијације; Подржавати овчарску и козарску производњу гдје је узгој прилагођен специфичним просторима.

43. Подстицајна средства Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС • Премија за производњу и узгој квалитетно приплодних оваца и коза за узгајиваче чије основно стадо има минимално 100 оваца или 50 коза. Висина премије утврђује се у складу са величином стада, и то за: • овце: од 100 до 200 грла, од 201 до 400 грла, од 401 до 600 грла и преко 601 грло • козе: од 50 до 100 грла и преко 101 грло, • Узгајивачи квалитетно приплодних оваца, који имају узгој у чистој крви раса: романовска, тексел (texel), ил де франс (il d' France) и њемачка мерино овца, имају право на премију увећану за 20% у односу на утврђени износ премије, • Максималан износ који корисник премије, власник стада, може остварити за ову врсту подстицаја у текућој години је 20.000 КМ. • Премија за овчије и козије млијеко: Висина премије износи: а) 0,35 КМ/литру – млијеко Е класе б) 0,20 КМ/литру – млијеко I класе в) 0,16 КМ/литру – млијеко II класе г) 0,10 КМ/литру– млијеко III класе

44. Подстицајна средства Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС • Подстицајна средства за изградњу овчарника и козарника: • овчарник или ко­зар­ни­к смје­штај­ног ка­па­ци­те­та за најмање 100 гр­ла, • под­сти­цај­на сред­ства у ви­си­ни од 35% од инвести­ра­них сред­ста­ва или 45% за кориснике млађе од 35 година, максимално 30.000 КМ по кориснику. • Под­сти­цај­на сред­ства за инвестиције и изградњу нових капацитета у пре­храм­бе­ној и пре­ра­ђи­вач­кој ин­ду­стри­ји: • Под­сти­цај­на сред­ства су у ви­си­ни од 35% од висине ин­ве­сти­ра­них сред­ста­ва, максимално 100.000 КМ по кориснику. • Под­сти­цај­на сред­ства за увођење система ква­ли­те­та и безбједности хране пољопривредних и прехрамбених про­из­во­да и за увођење и цертификацију добре пољопривредне праксе на пољопривредним имањима: • Ви­си­на под­сти­цај­них сред­ста­ва су у ви­си­ни до 50% од ви­си­не ин­ве­сти­ра­них сред­ста­ва и не мо­же би­ти ве­ћа од 10.000 КМ по ко­ри­сни­ку.

45. ХВАЛА НА ПАЖЊИ !!!