160 likes | 296 Views
ПОТЕНЦИЈАЛ СРБИЈЕ И ТЕХНО-ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ КОСАГОРЕВАЊА ГОРИВА ДОБИЈЕНОГ ИЗ ОТПАДА (СРФ) СА УГЉЕМ. др Марина Јовановић. Лабораторија за термотехнику и енергетику Институт за нуклеарне науке ВИНЧА. С А Д Р Ж А Ј 1. Увод (статистички подаци; пројекти ’’ waste to en е rgy ’’)
E N D
ПОТЕНЦИЈАЛ СРБИЈЕ И ТЕХНО-ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ КОСАГОРЕВАЊА ГОРИВА ДОБИЈЕНОГ ИЗ ОТПАДА (СРФ) СА УГЉЕМ др Марина Јовановић Лабораторија за термотехнику и енергетику Институт за нуклеарне науке ВИНЧА
С А Д Р Ж А Ј 1. Увод (статистички подаци; пројекти ’’waste to enеrgy’’) 2. Отпад као гориво 3. Количине и расположивост отпада као горива 4. Регулативе специфичне за ову област 5. Ценовни параметри косагоревања 5.1 Могући интереси за увођењем косагоревања у Србији 6. Индиректни ефекти
1. УВОД Eнергија је суштина социјалног и економског развоја, доприноси квалитету живота и разматра се као важан елемент развоја друштва. • На основу кључних чињеница у области енергетике у ЕУ-27 треба ОЧЕКИВАТИ: • Пораст потрошње енергије за око 11 % у 2030. у односу на 2005. • Повећање енергетске зависности, са око 50% у 2005. на око 70% у 2030. • Усвету се очекује пораст потрошње енергије за око 60 % за исти период. • Циљеви енергетске стратегије ЕУ до 2020.: • избалансиран одрживи развој (20% смањење потрошње енергије, 20% смањење емисије ГХГ, 20% повећање удела ОИЕ) • конкурентност, и • сигурност у снабдевању енергијом
Енергетски системи будућности –ОИЕ – биомаса и отпадне материје • У ЕУ 27 укупан потенцијал комуналног чврстог отпада је око 70 Мt. • У постројењима за сагоревање енергетски се искоришћава 17 % отпада. • Енергетско искоришћење отпада у земљама ЕУ се креће од 2 % - 35 %: - највеће је у Данској, Немачкој, Холандији и Шведскоj. - најмање је у Бугарској, Грчкој, Румунији и Пољској. -Највећи број ТЕ са косагоревањем СРФ-а је у Немачкој (10 ТЕ): - У Италији у области Венето: ENEL ТЕ (330 МWe, лигнит) • У Данској СРФ се користи у процесима косагоревања и • сагоревања у CHP постројењима
Наша земља касни у примени биомасе и отпадних материја у енергетске сврхе • нема континуалног праћења насталог отпада, • комунални отпад се одлаже на депоније без третмана, • индустријски отпад се одлаже на депоније заједно са комуналним отпадом, • нема процеса компостирања и спаљивања, • постоји мали број предузећа која се баве рециклажом отпадних материја, и • прерађени отпад као обновљиво (алтернативно) гориво се користи само у цементној индустрији, и то у једној цементари.
ПРОЈЕКТИWASTE to ENERGY представљају неминосвност у савременим друштвима • Одрживи су ако су економски и технички изводљиви Економски ефекат – састав и количине токова отпада Еколошки ефекат – развијање и унапређење технологија за прераду отпада и његова енергетска валоризација 1. Nemačka, Holandija, Grčka, Finska, Srbija FP6 (EU)2004–2008. Specific targeted research project (STREP), Cost-effective supply of renewable energies, Demonstration of direct solid recovered fuel (SRF) co-combustion in pulverised fuel power plants and implementation of a sustainable waste-to-energy technology in large-scale energy production, TREN/04/FP6EN/S07.32813/503184, Implementation of the SRF co-combustion technology in the Balkan region. 2. ПРЕТХОДНА СТУДИЈА О ПОТРЕБИ И ТЕХНО-ЕКОНОМСКОЈ ОПРАВДАНОСТИ КОСАГОРЕВАЊА ОБНОВЉИВИХ ГОРИВА СА УГЉЕМ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА ЕПС-а
2. ОТПАД КАО ГОРИВО SRF - (Solid Recovery Fuel) Чврсто обновљивогориво Гориво произведено од отпада (комунални чврсти и индустријски отпад), из кога се сагоревањем, или косагоревањем добија електрична и/или топлотна енергија • Производи се у постројењима за механичку, биолошку и термичку прераду безопасних отпадних материјала. • Мора да задовољава захтеве стандарда prCEN/TS 15359 (скуп техничких спецификација за производњу и трговину са СРФ).
Предности SRF у односу на угаљ: • Дугорочна доступност (обновљиво гориво) • Већа и уједначена Hd у односу на лигнит (Hd=18.7 MJ/kg за SRF; Hd=8MJ/kg за лигнит) • Релативно ниска производна цена • Дугорочност у предвиђању цена • Сматра се једним делом CO2 неутралним, великим делом je биолошког порекла (50-80%).
3. КОЛИЧИНЕ И РАСПОЛОЖИВОСТ ОТПАДА КАО ГОРИВА Категорије отпада узете у прорачун: Количине отпада и потенцијалне количине СРФ у РС • Комунални чврсти отпад: • папир, • картон, • картон-восак, • картон-алуминијум, • пластични амбалажни, • пластичне кесе, • текстил, • кожа и • пелене. Индустријски отпад: • папир и картон • пластика • дрво • текстил • Отпад из домаћинстава и сл. СРФ: Органски сагориви део: C, H, N и велики удео O Влага 10%-60% S, Cl и несагориви део Hd=18.7MJ/kg
IV Групе са окрузима и предложене фабрике СРФ у РС
4. РЕГУЛАТИВЕ СПЕЦИФИЧНЕ ЗА ОВУ ОБЛАСТ Свако постројење које користи СРФ као гориво мора да буде у сагласности са следећим директивама: Регулативе ЕУ27које се односе на косагоревање су: • Директива Савета о интегралној превенцији и контроли загађењa (IPPC) 96/61/ЕЕC • Директива Савета о ограничењу емисије одређених загађивача у ваздух из великих ложишта • (LCPD) 2001/80/EC • Директива Савета о амбалажи и амбалажном отпаду 94/62/EC • Директива Савета о депонијама отпада (Landfilldirective) 99/31/EC • Директива Савета о отпаду (Оквирна директива) 2008/98/EC • Директива Савета о спаљивању отпада (WID) 2000/76/EC
У РС донети су следећи закони: • Закон о управљању отпадом („Службени гласник РС”, број 36/09) • Закон о изменама и допунама закона о управљању отпадом („Службени гласник РС”, број 88/10) • Закон о заштити животне средине („Службени гласник РС” бр. 135/04 и 36/09)коришћење отпада као енергента • Уредба о граничним вредностима емисија загађујучих материја у ваздуху ("Службени гласник РС", бр. 71/2010) • (у највећој мери усклађена са директивама IPCC и LPCD). Акциони план владе РС (2010. до 2014.) Национални план управљања биоразградивим отпадом - Имплементација Директиве 99/31/ЕC - Увођење мониторинга емисије гасова - Рок за имплементацију 2011.
5. ЦЕНОВНИ ПАРАМЕТРИ КОСАГОРЕВАЊА Ланац управљања отпадним материjaма прикупљање Отпад (КЧО, ИО) одлагање Припрема, трансформација у СРФ општина/е Улазна такса за спаљивање СРФ-а ’gate fee’ Тржиште ЕУ (ср.вр.) 60 €/t Ирска 30 – 40 €/t Белгија 44 €/t
5.1 Могући интереси за увођењем косагоревања у Србији • Наставак рада термоенергетских постројења чија експлоатација није рентабилна, или им је радни век при крају. • Остварени приход од тзв. улазне таксе (за улазну таксу од 60 €/t SRF и искоришћење 50% отпада, могућ је приход од око 24.000.000 €/god). • Смањење потрошње угља (за око 700.000 t/god). • Смањење емисије CO2 - Укупно смањење емисија CO2 која би настала сагоревањем замењене количине угља сагоревањем СРФ је око 1.750.000 t/god (2,5 kg CO2/kg угља), - при 22 €/t CO2могућ је приход од око 38.000.000 €/god.
6. ИНДИРЕКТНИ ЕФЕКТИ ПОВЕЗАНИ СА ПРОГРАМОМ Повећана запосленост (отварање нових радних места) Креирање тржишта горива добијеног из отпадних материја у Републици Ефикасније управљање отпадом у Републици Активно укључивање у савремене технолошке трендове у свету у домену обновљивих извора енергијe
ХВАЛА НА ПАЖЊИ ! дрМарина Јовановић Лабораторија за термотехнику и енергетику Институт ВИНЧА е-mail: marinaj@vinca.rs