ЕУ фондови и Заједничка пољопривредна политика (ЗПП)

1. ЕУ фондовии Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) Дејан Сердар Змајево, 05. децембар 2013. године Пројекат подржан од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине

2. Европска унија • Европска унија је међувладина и наднационална унија двадесет осам европских држава • Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланицама, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала • Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу • Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка Земље ЕУ • 91% територије ЕУ класификовано је као рурално • 59% становништва ЕУ сматра се руралним становништвом • Рурална подручја учествују да 49% у стварању бруто додате вредности (БДВ) • 56% запослених управо у руралним подручјима

3. Заједничка пољопривредна политика - ЗПП • Заједничка пољопривредна политика је једна од заједничких политика ЕУ, дефинисана Римским уговором 1957. годинедаље развијана: • 1962 – Створена заједничка пољопривредна политика • 1970-80 – Подршка менаџменту • 1992 – ЗПП мења тржишну подршку на подршку произвођача • Средина ’90-их – ЗПП више фокусирана на квалитет хране • 2000 – ЗПП усмерена на рурални развој • 2003 – Реформа ЗПП прекида везу између субвенција и производње • Средина 2000-тих – ЗПП се отвара према свету • 2007 – Дуплирано пољопривредно становништво ЕУ након проширења 2004. и 2007. године • 2011 – Нова реформа ЗПП има за циљ да ојача економску и еколошку конкурентност • 2013 – Реформа ЗПП

4. Заједничка пољопривредна политика • Основни принципи на којима се заснива ЗПП ЕУ су: • Јединствено тржиште – све земље чланице ЕУ чине јединствено тржиште. Јединство тржишта огледа се како на унутрашњем тако и на спољном плану. Унутрашње јединство значи да се роба може слободно кретати између земаља чланица, без царинских и других дажбина. На спољном плану за све земље важи иста царинска заштита за увозне производе која се утврђује на нивоу ЕУ; • Првенство Уније – овде се тежи ка избегавању тржишних поремећаја и успостављања стабилности у снабдевању. Путем посебних инструмената, врши се заштита домаћег тржишта од прилива стране робе. Овај принцип омогућава помоћ у пласману робе производене у ЕУ на трана тржишта, путем извозних субвенција; • Финансијска солидарност – све земље чланице ЕУ, учествују у трошковима ЗПП, али удео у финансирању дела трошкова није једнак за све државе чланице.

5. Заједничка пољопривредна политика • Након неколико реформи, Агенда 2000 из 1999. године уводи тзв. Европски модел пољопривреде, који је задржан до данас, а заснива се на следећим елементима: • Конкурентном пољопривредном сектору; • Производњи усмереној на квалитетне производе и очување животне средине; • Диверзификацији пољопривреде; • Активној руралној заједници; • Разумној и јединственој пољопривредној политици, јаснијем раздвајању одговорности између ЕУ и држава чланица; • Јасној користи за друштво од трошења буџета ЕУ на пољопривреду.

6. Заједничка пољопривредна политика • Агенда 2000 Заједничку пољопривредну политику дели у два стуба: • Први стуб – директна плаћања и тржишне интервенције • Други стуб – подстицање руралног развоја • Мере подршке за јачање конкурентности • Мере подршке за рационално и одрживо газдовање • Мере за побољшање квалитета живота и увођење нових економских активности на селу • ЛЕАДЕР приступ • Политика руралног развоја се дели у три осе: • Оса 1 - Подизање конкурентности пољопривредног и шумарског сектора • Оса 2 - Заштиту животне средине и управљање земљиштем • Оса 3 - Квалитет живота и диверзификација руралне економије

7. Заједничка пољопривредна политика • МереподршкепрвогстубаЗПП финансирајусесредствимаизбуџета ЕУ и намењенесудиректнимплаћањима: • Интервенције у спољнотрговинскомрежиму, • Интервенције у везиоткупнихцена, • Подршкапотрошњиодређенихпољопривреднихпроизвода, • Подршкаоснивању и радупроизвођачкихорганизација (нарочито у секторувоћарства и повртарства) • Мереподршке другогстубаЗПП кофинансирајусе (деосредставаобезбеђујеземљачланица, а другидеоседобијаод ЕУ), штоподразумевадасепроцентиулагањазапојединачнегрупемеракрећуод 10%, 25% и 10% у групамамера 1,2 и 3, а максималномогућиизноскојисеможедобитииз ЕУ средставаје 85% суфинансирања.

8. Заједничка пољопривредна политика • Политички договор о новом правцу ЗПП постигнут је 26. јуна 2013. године и односисе на 4 основнапрописаЕвропскекомисије и Саветаза ЗПП, а прописи су: • Директнаплаћања, • Јединственазаједничкаорганизацијатржишта, • Руралниразвој, • ХоризонталнаУредбазафинансирање, управљање и надгледање ЗПП. • Зановипрограмскипериодод 2014-2020. године, Европскакомисијаједефинисалатриноваглавнациља ЗПП, а тосу: • Одрживапроизводњахране, • Одрживоуправљањеприроднимресурсима и климатскимпроменама, • Уравнотеженитериторијалниразвој. • Планираноједасе у периоду 2014-2020 издвојивишеод 100 милијардиевра и инвестиракаопомоћпољопривредитамогдесесуочавасаизазовиманарушавањаземљишта, воде, биодиверзитета и климатскихпромена.

9. Европски пољопривредни фонд за рурални развој *511 – Техничка помоћ *611 – Допуна за директна плаћања за Бугарску и Румунију • Структура расхода декларације по осамаи мерама за 511 и 611 за период 2007-2013 (до 26. септембра 2012) - ЕУ-27: • Оса 1 – 30% • Оса 2 – 55% • Оса 3 – 10% • Оса 4 - 3% • Мера 511* – 1% • Мера 611* – 1%

10. Структура издвајања средстава у оквиру ЗПП • Издвајања ЕУ у оквиру ЗПП: • Укупан буџет ЗПП данас износи 42% буџета ЕУ (31% директна плаћања + 11% рурални развој). ЗПП буџет се стално смањује са 71% у 1984 на очекиваних 39% за период 2014 – 2020. Структура издвајања средстава у оквиру ЗАП у периодуод 1980-2020 изражено у милијардама €

11. Инструменти и мере политике руралног развоја еу за државе чланице и државе у процесу придруживања за нове земље чланице еу • Фондови ЕУ намењени руралном развоју могу се поделити у две велике групе: • Фондови руралног развоја у пред-приступном периоду • Фондови руралног развоја у пост-приступном периоду Приказ инструмената подршке руралном развоју у ЕУ за период 2000-2013

12. Инструменти и мере политике руралног развоја еу за државе чланице и државе у процесу придруживања за нове земље чланице еу • САПАРД – Пред-приступни инструмент ЕУ намењен руралном развоју и земљама кандидатима за чланство у ЕУ, успостављен у програмском периоду 2000-2006 • Основни циљ САПАРДА: • Помоћ државама у правцу усаглашавања са законодавством ЕУ • Помоћ у повећању ефикасности и конкурентности пољопривредно-прехрамбене производње подстичући запошљавање и економски развој у руралним подручјима • Од укупно 15 мера САПАРД програма, у пракси је коришћено 12 мера, при чему су највећа издвајања била за: • Мере развоја руралне инфраструктуре (33,4%) • Прераду и маркетинг пољопривредних производа (28,6%) • Инвестиције у пољопривредна газдинства (22,6%) • Диверзификацију у непољопривредне активности (7,9%) • За програмски период 2000-2006, укупно је обезбеђено 2,963 млрд. ЕУР које су распоређиване по годинама и по земљама уважавајући следеће критеријуме: пољопривредна популација, пољопривредно земљиште, бруто домаћи производ (БДП) по глави становника мерено кроз куповну моћ и територијалне специфичности. • Збирно посматрајући, највећа издвајања била су за мере подршке инвестицијама у пољопривредна газдинства и инвестиције у прераду и маркетинг у које је уложено 51,2% укупних средстава из САПАРД фонда.

13. Инструменти и мере политике руралног развоја еу за државе чланице и државе у процесу придруживања за нове земље чланице еу • ТРДИ – привремени инструмент ЕУ намењен руралном развоју нових земаља чланица у периоду 2004-2006 • Кроз ТРДИинструмент, подстичу се четири групе тзв. „пратећих мера“: • Агро-еколошке мере • Рано пензионисање • Пошумљавање • Компензациона плаћања подручјима са отежаним условима рада • НЗЧ су, након уласка у ЕУ 2004. године, оствариле право на коришћење значајно већих финансијских средстава за подршку руралном развоју. Само у периоду 2004-2006, НЗЧ-8 су користиле средства у износу од 4,6 млрд. ЕУР за компоненту ТРДИ и још додатне 2,1 млрд. ЕУР из ЕАГГФ фонда

14. Инструменти и мере политике руралног развоја еу за државе чланице и државе у процесу придруживања за нове земље чланице еу • Инструменти ЕУ намењени руралном развоју у програмском периоду 2007-2013 • ЕАФРД - Европски фонд за пољопривреду и рурални развој има три приоритетна циља којима се могу финансирати активности: • Јачање конкурентности сектора пољопривреде и шумарства • Побољшање животне средине • Побољшање квалитете живота у руралним подручјима и постизање разноликости руралне привреде У програмском периоду 2007-2013 за НЗЧ-10, укупно је издвојено 37,3 млрд. ЕУР, што на годишњем нивоу износи 5,3 млрд. ЕУР просечно, односно 2,5 пута више него у односу на просек периода 2004-2006. • ИПАРД - Инструмент пред-приступне помоћи намењен руралном развоју • Укупно издвојена средства за ИПАРД инструмент у периоду 2007-2013. године износи 1,1 млрд. • За разлику од САПАРД инструмента који је користило укупно 10 земаља које су биле у процесу приступања ЕУ, ИПАРД инструмент је користило свега 3 државе: Хрватска, Македонија и Турска, док су остале земље кандидати за чланство у ЕУ у процесу припрема за коришћење ИПАРД фондова

15. Пред-приступни инструменти европске уније • ИПА инструментсачињенјеодпеткомпоненти, и то: • ИПА I – Подизањеинституционалнихкапацитета у процесутранзиције • Обухвататзв. “меке” мерекојимасеобезбеђујепреносзнања (know-how) и тзв. “тврде” мерекојимасеобезбеђујуфинансијскасредствазаинвестиционаулагањакојимаћеседопринетиостварењуодређенихуслова у процесуприступања ЕУ • ИПА II – Прекограничнасарадња • Подржаваучешћеземаљакорисницапомоћи и у транснационалним и регионалнимпрограмима • ИПА III – Регионалниразвој • Подстицањерегионалногразвоја • ИПА IV – Развој и унапређењекадрова • Припрема земаљакандидатазапрограмирање, имплементацију и управљањеЕвропскимсоцијалнимфондом (ESF) у оквируЕвропскестратегијезапошљавања • ИПА V – Развојруралнихподручја • Припрема земаља кандидата заимплементацију и управљањеЗаједничкомаграрномполитиком ЕУ

16. Пред-приступни инструменти европске уније • ИПА компоненте 1 и 2 намењенесуземљамапотенцијалнимкандидатимазачланство у ЕУ, доксупреосталетрикомпонентенамењенеземљамакандидатимазачланство у ЕУ Приказ ИПА инструменатапокатогоризацијиземаљакојесу у процесуприступања ЕУ Земљепотенцијалникандидатизачланство у ЕУ ИПА II ИПА I Земљекандидатизачланство у ЕУ ИПА III ИПА IV ИПА V

17. Контролни управљачки механизми пред-приступних ипа фондова – успостављање система • Имплементацијом ИПА програма, омогућавасеземљамакорисницамадапређусатзв. централизованогуправљачкогсистема, надецентрализованиуправљачкисистем (DIS) • Дабисе ИПА моглаимплементирати у потпуности, у смислу DIS-а, неопходнојеуспостављањеодређенихуправљачкихструктуракојеимајузациљдаобезбедефункционалност и праведностсистема: • Национални ИПА координатор - NIPAC • Стратешкикоординатор - SCO • Надлежнислужбеникзаакредитацију- CAO • Националнислужбеникзаодобравање - NAO • Националнифонд- NF • Оперативнеструктуре- OP • Ревизорскотело - AA • Секторскимониторингкомитети - SMC • Оквирзапред-приступнупомоћдефинишесекрозВишегодишњииндикативнифинансијскиоквир (Multi-Annual Indicative Financial Framework-MIFF) којисеревидирагодишње и у којемјеназначенаалокацијафинансијскихсредставапокомпонентама и поземљама. • Вишегодишњииндикативнифинансијскиоквирсеправизацеоседмогодишњипериод

18. пред-приступни инструменти европске уније Процесакредитацијеза ИПА инструмент Надлежнислужбеникзаакредитацију (CAO) Екстернаревизија Националнаакредитација Надлежни службеник за одобравање (NAO) Ревизорскотело Екстерна ревизија Надлежни фонд (NF) Националнаакредитација Извештај Оперативнеструктуре Преносуправљачкихправа Европска Комисија

19. Пета компонента ипа фондова - ипард • ИПАРД– петакомпонента ИПА фондованамењена је: • Руралномразвоју • Земљамакандидатима у циљуприпремезаимплементацију и управљањеЗаједничкомаграрномполитикомЗаједнице • Оперативне структуре у имлементацији ИПАРД-а су: • Управљачко тело (MA) • Платна агенција (PA) Управа за аграрна плаћања, Шабац • У случају ИПАРД компоненте, двесукључнефазе у процесуакредитације • Првафазајетзв. Self Assessment • Друга фаза је Compliance Assessment • Управа за аграрна плаћања формирана је са циљем да у потпуности буде усаглашена са стандардима ЕУ и у том смислу, ова институција носи епитет “прве Европске институције” која је формирана у Србији

20. 100% СУБВЕНЦИЈЕ 50% CASH FLOW ИНВЕСТИЦИЈЕ ± 60 ДАНА ЗАХТЕВ ЗА ПЛАЋАЊЕ ИСПЛАТА УГОВАРАЊЕ Начин употребе пете компоненте ипа фондова (ипард) • Основнипринципи, накојимасезаснива ИПАРД,јесу: • Поделаобавезаизмеђусвихактера • Успостављањеефикасногсистемаинтернеконтроле • Дефинисањејаснихпроцедуразауправљање ИПА фондовима • Независнаекстернаревизија • Транспарентнепроцедурејавнихнабавки • Кофинансирање • Основнефункцијеоперативнихструктура, пресвега ИПАРД Агенције (Управазааграрнаплаћања), могусесистематизоватинаследећиначин: • Одобравање и контролаобавеза • Одобравање и контролаплаћања • Извршавањеплаћања • Рачуноводство Приказпринципафинансирања ИПАРД-а Приказтоковановцаприликомфинансирања ИПАРД пројеката

21. Поступак акредитације ипард компоненте • ПроцесакредитацијеИПАРД компоненте дефинисанје: • Директивом о успостављању ИПА инструмента и • Секторскимспоразумом(Sectoral Agreement-SA), којипотписују ЕК и земљанакондобијањастатусакандидатазачланство у ЕУ, а подакредитацијомсеподразумевапреносуправљачкихправа(Conferral of Management Powers)наспровођењусвихактивности у процесуреализациједефинисаног ИПАРД програма • У случају ИПАРД компоненте, двесукључнефазе у процесуакредитације: • Првафазајетзв. Self Assessment у којемОперативнеструктуреморајудасасвојоминтерномревизијомизвршеконтролусвихуспостављенихпроцеса и процедура и да о томесачинеизвештај, као и данаправесписаккорективнихактивностикојејенеопходнопредузети у циљотклањањауоченихнедостатакасистема • Другафазанаступанаконспроведенихкорективнихактивности у првојфази, и познатајекаоCompliance Assessment.Сампоступакјевеомасличанпрвојфази, алијекључнаразлика у томештодругуфазуморадареализујеекстернаревизорскакућакојаоцењујеспремност и конзистентностуспостављеногсистема и утврђујекорективнепоступкеуколикоуочинедостатке

22. Инвестиције финансиране путе ипард-а у програмском периоду 2007-2013 • Инвестиције финансиране путем ИПАРД-а у програмском периоду 2007-2013: • Инвестиције у пољопривредна газдинства у циљу реструктуирања и прилагођавања стандардима ЕУ • Инвестиције у индивидуалнапољопривреднагаздинства у производњимеса и млека • Инвестиције у индивидуална пољопривредна газдиства у производњи воћа и поврћа • Инвестиције у прераду и маркетингпољопривреднихпроизвода у циљуреструктурирања, унапређењапословања и достизањастандардаЕвропскеУније • Инвестиције у прераду и маркетинг млека и млечних производа • Инвестиције у прераду и маркетинг меса • Инвестиције у прераду и маркетинг воћа и поврћа

23. Фондови еу намењени руралном развоју у случају републике србије • Фондови ЕУ намењени руралном развоју у случају Републике Србије • Србија са статусом кандидата од марта 2012. године створила је основни предуслов за коришћење пред-приступних фондова у области руралног развоја (ИПАРД), међутим, Србија није успела да искористи могућност коришћења средстава опредељених за програмски период 2007-2013, јер није ни започела процес акредитације за ИПАРД компоненту Структура институција неопходних за акредитацију ИПА инструмента са посебним освртом на ИПАРД: Европскакомисија (EK) Ревизорско тело (АА) Националнислужбеникзаакредитацију (CAO) IPA Мониторинг комитет Националникоординатор (NIPAC) IPARD Мониторинг комитет Национални службеник за одобравање (NAO) Национални фонд (NF) Управљачко тело (МА) IPARD платнаагенција (PA) Делегиране функције Интерна ревизија Регионалнеканцеларије Крајњикориснициподстицајнихсредстава Техничка тела

24. Програм руралног развоја за период 2014-2020 • Уредба руралног развоја ЕУ за период 2014-2020 дефинише три дугорочна стратешка циља и шест приоритета: • *** • Циљ 1. Повећање конкурентности пољопривредног и прерађивачког сектора • Циљ 2. Одрживо управљање природним ресурсима и климатским променама • Циљ 3. Уравнотежен развој руралних подручја • *** • ПРИОРИТЕТ 1: Промовисање знања и иновација у пољопривреди, шумарству и руралним подручјима • ПРИОРИТЕТ 2: Јачање конкурентности свих врста пољопривреде и јачање одрживости пољопривредних газдинстава • ПРИОРИТЕТ 3: Промовисање организовања прехрамбеног ланца и управљање ризицима у пољопривреди • ПРИОРИТЕТ 4: Обнављање, очување и побољшање екосистема зависних од пољопривреде и шумарства • ПРИОРИТЕТ 5: Промовисање учинковитости ресурса и помака према климатски еластичној привреди са ниским нивоом угљеника у пољопривредном, прехрамбеном и шумарском сектору • ПРИОРИТЕТ 6: Промовисање социјалне укључености, смањење сиромаштва и привредни развој у руралним подручјима

25. Заједничка пољопривредна политика након 2013. године • Политички договор о новом правцу за Заједничку пољопривредну политику постигнут је 26. јуна 2013. године • Споразум ће довести до далекосежних промена: озелењавање директнихплаћања, приближавање нивоа исплата, ограничавање нивоа директних плаћања, чинећи ЗПП ефикаснијом и транспарентнијом • Ове одлуке представљају снажан одговор ЕУ на изазове безбедности хране, климатске промене, као и раст и запошљавање у руралним подручјима • ЗПП ће одиграти кључну улогу у постизању општег циља промовисања паметног и одрживог инклузивног раста • Споразум се односи на 4 основна прописа Европске комисије и Савета за ЗПП: • Директна плаћања • Јединствена заједничка организација тржишта • Рурални развој • Хоризонтална Уредба за финансирање, управљање и надгледање ЗПП • Трисуглавнациљабудуће ЗПП: • Одрживапроизводњахране, • Одрживоуправљањеприроднимресурсима и климатскимпроменама • Уравнотеженитериторијалниразвој

26. Заједничка пољопривредна политика након 2013. године Праведнија ЗПП • Директна плаћања ће бити на праведнији начин дистрибуирана између земаља чланица, региона и између фармера и то: • Конвергенција: расподала буџета ЗПП ће обезбедити да ниједна држава чланица не добије мање од 75% просека Заједнице до 2019. године. Одступања у једној држави чланици или региону ће се смањити, те помоћ по хектару не може бити мања од 60% од просека до 2019. године у једном административном и агрономску област. Државе чланице ће бити у стању да повећају подршку малим и средњим фирмама доделом вишег нивоа помоћи за „први хектар“ закупа. За нове државе чланице биће поједностављена Шема плаћања (САПС), једнократно по хектару, могуће да буде продужен до 2020. године • Само тренутно активни пољопривредници могу имати користи од прихода шеме подршке. Млади пољопривредници ће бити подржани у виду подстицаја за покретање пословања, те ће у свим земљама чланицама добити 25% додатне помоћи током првих 5 година пословања, поред постојећих инвестиционих мера усмерених ка младим пољопривредницима • Државе чланице ће такође бити у могућности да издвоје веће количине помоћи за мање развијена подручја. Ова заједничка плаћања ће бити ограничена бројем производа са специфичних 2% спреге за протеине на биљној бази, како би ЕУ мање зависила од увоза у овој области

27. Заједничка пољопривредна политика након 2013. године Заједничка пољопривредна политика која побољшава положај пољопривредника у ланцу производње хране • Даље побољшање тржишне оријентације европске пољопривреде ће подржати доделу нових средстава за пољопривреднике, што им омогућава да буду поуздани учесници у ланцу производње хране: • Професионалне и интерпрофесионалне организације ће бити промовисане, и за поједине секторе ће бити посебни прописи о праву конкуренције (млеко, годедина, маслиново уље, житарице). Такве организације ће моћи да побољшају ефикасност преговора и продају у име својих чланова • Квота за шећер ће бити укинута до 2017. године, а организације у сектору шећера ће ојачати на основу уговора и обавезних интерпрофесионалних споразума • Од 2016. године, у сектору вина, систем садње биће замењен динамичном садњом уз дозволе за управљање механизмима у којима су стручњаци укључени у већој мери. Примењиваће се до 2030. године са фиксним ограничењем садње до 1% годишње • Поред тога, нове кризне алатке за управљање ће бити постављене на своје место: • Комисија ће одобрити привремено овлашћење произвођачима да управљају количинама пласираним на тржиште • Обезбеђивање кризних резерви • У оквиру програма руралног развоја, земље чланице ће бити у стању да подстакну пољопривреднике да учествују у механизмима за спречавање ризика и осмишљавању потпрограма распорећених за секторе који се суочавају са специфичним проблемима

28. Заједничка пољопривредна политика након 2013. године Зеленија ЗПП • Све земље чланице, сва рурална подручја и сви пољопривредници користити једноставне и доакзане мере за унапређење одрживости и борбу против климатских промена. У периоду од 2014. до 2020. године, више од 100 милијарди евра биће инвестирано за помоћ пољопривреди која се сусреће са изазовима земљишта, воде, биодиверзитета и климатских промена: • Озелењавање од 30% директних плаћања ће бити повезано са три еколошке пољопривредне праксе: диверзификацију усева, одржавање и трајно очување пашњака 5%, а касније 7% од области еколошког интереса и од 2018. године мерама које ће бити бар једнако корисне за животну средину • Најмање 30% буџета за рурални развој ће морати да се усмере на агро-екоошке мере, подршку органској пољопривреди и пројектима у вези са еколошким инвестицијама или иновационим мерама • Агро-еколошким мерама ће се убрзати практично “озелењавање”. Ови програми ће морати да поставе и испуне више еколошких циљева заштите (гаранција против двоструког финансирања)

29. Заједничка пољопривредна политика након 2013. године Ефикаснија и транспарентнија ЗПП • Инструменти ЗПП ће омогућити да свака држава чланица ЕУ испуни заједничке циљеве на ефикасан и флексибилан начин, узимајући у обзир разноликост 28 држава чланица: • Износ средстава за подршку истраживања, иновације и размену знања ће бити удвостучен • Програм руралног развоја ће бити боље усклаћен са осталим европским фондовима и секторски приступ ће бити замењен прилагодљивијем националном или регионалном стратешком приступу • Поједностављена шема помоћи пољопривредницима ће бити доступна државама чланицама које то желе • Детаљи о помоћи у оквиру ЗПП ће бити објављени, изузев за малих количина додељених средстава малим фармерима • Сви аспекти реформе примењују се од 1. јануара 2014. године, осим за директна плаћања нове структуре (“зелена плаћања” и додатна подршка за младе, итд.) који ће важити од 2015. године, како би се дало на времену државама чланицама да информишу пољопривреднике о новој ЗПП и прилагођавању система за управљање ЗПП.

30. Заједничка пољопривредна политика након 2013. године Финансијска издвајања • Комисија ЕУје предложила да се додели: • 281,8 милијарди ЕУР у оквиру првог стуба ЗПП • 89,9 милијарди ЕУР за рурални развој Поред тога, износ од 15,2 милијарди евра ће бити подељен између следећих сектора: • 4,5 милијардиЕУР за истраживање и иновације • 2,2 милијарди ЕУР за безбедност хране • 2,5 милијарди ЕУР за прехрамбену подршку • 3,5милијарди ЕУРу нове резерве за евентуалне кризе у пољопривредном сектору • до 2,5 милијарди ЕУР за Европски глобализациони фонд