490 likes | 648 Views
ФОТОНАПОНСКА КОНВЕРЗИЈА. Жељко Ђуришић 2011. Sunce – centralni izvor energije. Starost oko 5 milijardi godina Preostali vijek oko 5 milijardi goidna Masa 2 10 30 kg Sredwa gustina 1409 kgm 3
E N D
ФОТОНАПОНСКА КОНВЕРЗИЈА Жељко Ђуришић 2011.
Sunce – centralni izvor energije • Starost oko 5 milijardi godina • Preostali vijek oko 5 milijardi goidna • Masa 21030kg • Sredwa gustina 1409 kgm3 • Temperatura na povr{ini 5497 0C • Temperatura u jezgru oko 1070C • Pritisak u jezgru oko 1015 Pa
Bilans konverzije solarne energije na Zemqi 30% Reflektuje se nazad u svemir Ukupna dozra~ena snaga solarnog zra~ewa na povr{ini Zemqine atmosfere 1,731014 kW (100%) 0.2% Vjetar i talasi 47% Zagrijavawe Zemqe 23% Isparavawe vode 0.02% Fotosinteya
Величине којима се описује соларно зрачење Ирадијација (соларна озраченост) – представља снагу сунчевог зрачења по јединици површине.Изражава се у [kWm2]. Инсолација – преставља количину соларне енергије апсорбовану на одређеној Површини у току одређеног времена. Изражава се у[kWhm2].
Промена ирадијације на површини земљине атмосфере у току године
Spektar Sun~evog zra~ewa van atmosfere Fluks Sun~eve energije van Zemqine atmosfere koji pada na jedinicu povr{ine normalnu na upadni snop zra~ewa predstavqa solarnu konstantu koja iznosi PSmax =1367 W/m2, {to je povr{inska snaga Sun~evog zra~ewa van Zemqine atmosfere.
Spektar sun~evog zra~ewa na povr{ini Zemqe Spektar Sun~eve svetlosti sastoji se od 7% ultraqubi~astog zra~ewa, 47% vidqive svetlosti i 46% infracrvenog zra~ewa
Утицај дебљине ваздушне масе на интензитет сунчевог зрачења на Земљи • Ваздушна маса (АМ) зависи од: • доба дана • доба године • географске ширине и дужине локације
Површинска снага сунчевог зрачења и средња енергија фотона за карактеристичне случајеве Energija svakog fotona zavisi od wegove frekvencije f, : h=6,62410-34Js gde je c=3108 m/s, a talasna du`ina. Frekvencija fotona je: Еnergija jednog fotona [m] ,1 eV=1,60210-19J .
Сунчево зрачење које пада на соларну ћелију 1. рефлектовано од Земље; 2. директно; 3. дифузно;
Путања сунца у односу на фотонапонски панел
Proračun difuzione komponente iradijacije na površini panela PV Panel
100% 100% 85% 30% шума снег 15% 70% 100% 100% 26% 5% трава вода 74% 95% Апсорпција и рефлексија сунчевог зрачења на земљи на различитим површинама
Iradijacija na površini PV panela za prosečan dan Wdirpv=4,27 kWh/m2dan;Wdifpv=1,83 kWh/m2dan;Wrefpv=0,11 kWh/m2dan
Ekvivalentno kolo i I-U kriva solarne }elije I0 (A)- inverzna struja zasi}ewa, q =1,610-19 (C)- koli~ina elektriciteta jednog elektrona, U (V)- napon na krajevima diode, k=1,37910-23 (Ws/K) - Bolcmanova konstanta, i T (K)- apsolutna temperatura.
I-U karakteristika solarne }elije sa ta~kom maksimalne snage Napon i struja koji odgovaraju maksimalnoj snaziPMaxnazivaju se maksimalan napon imaksimalna struja u ta~ki maksimalne snage i ozna~avaju se saUMPi IMPrespektivno. FP = 0.75-0.8 Фaktor popuwenosti (FP):
Efikasnost (stepen iskori{}ewa) solarne }elije Efikasnost (stepen iskori{}ewa) solarne }elije defini{e se kao odnos snagePMax, koju proizvodi }elija u ta~ki maksimalne snage pri standardnim uslovima ispitivawa, i snage upadnog zra~ewa Standardni uslovi ispitivawa podle`u me|unarodnom standardu i definisani su za iradijaciju od Ps=1000 W/m2 (jedno sunce), temperaturu solarne }elije od 25°C и ваздушну масу 1,5. Stvarni radni uslovi retko odgovaraju standardnim uslovima ispitivawa =5-18% (у зависности од типа ћелије) у реалним условима експлоатације =38% у лабораторијским условима
I-U karakteristike fotonaponske }elije u zavisnosti od:a) temperature i b) ozra~enosti • Sa porastom temperature napon }elije opada dok je promena struje prakti~no zanemarqiva. • Pove}avawe snage zra~ewa pove}ava fotonski fluks koji generi{e proporcionalno ve}u struju, ali ne uti~e zna~ajno na napon.
Promena ambijentalne i temperature PV modula u toku prosečnog dana za analizirani mesec
Materijali od kojih se izra|uju fotonaponske }elije • Materijali koji se koriste u izradi solarnih }elija, ukqu~uju}i i wihov hemijski sastav i fizi~ku strukturu kao i kori{}ene procese, u velikoj meri uti~u na rad i cenu solarnih ure|aja. • Мaterijali se mogu klasifikovati kao: • monokristalni, • polikristalni • amorfni. Od materijala za izradu fotonaponskih }elija koji su trenutno dostupni na tr`i{tu najpoznatiji su: monokristalni silicijum, polikristalni silicijum, amorfni silicijum, kadmium telurid, itd.
Pregled i perspektive razvoja tehnologija fotonaponske konverzije
Vi{espojne tankolsojne соларне ћелије Предност : добра ефикасност Мана: скупа технологија израде
Фотонапонски модули и панели Snaga koju proizvodi jedna fotonaponska }elija je relativno mala. Maksimalni izlazni napon individualne solarne }elije iznosi oko 600 mV. У praksi се vi{e }elija povezuju u grupu ~ime se formira fotonaponski modul Razli~iti tipovi fotonaponskih modula Pozitivni i negativni prikqu~ni kontakti se nalaze unutar razvodne kutije, koja se nalaze na zadwem delu modula.
I-U карактеристика више фотонапонских ћелија везаних на ред
Tipi~ni parametri fotonaponskog modula snage 100 W. Proizvo|a~i daju podatke o karakteristikama modula pri standardnim uslovima ispitivawa (povr{inska snaga od 1000 W/m2 i ambijentalna temperatura od 25°C).
Radi dobijawa jo{ ve}ih snaga vi{e fotonaponskih modula se povezuju me|usobno. Tako se formiraju fotonaponski paneli. • Karakteristi~ne veli~ine za fotonaponski modul : • maksimalna struja - struja kratko spojenog kola; • maksimalan napon - napon otvorenog kola; • maksimalna elektri~na snaga; • struja maksimalne snage; • napon maksimalne snage;
FOTONAPONSKI SISTEMI • Fotonaponski sistem ~ine: • fotonaponski moduli ili paneli • baterije akumulatora • kontroleri puwewa • invertori • Podela fotonaponskih sistema: • samostalni • mre`no povezani
Samostalni fotonaponski sistemi Samostalni fotonaponski sistem je odli~an izvor energije za udaqene ku}e, kamp ku}ice, telekomunikacione objekte, ~amce i jedrilice Samostalan jednosmeran fotonaponski sistem sa akumulatorom
Hibridni fotonaponski sistemi Hibridni fotonaponski sistemi koriste kombinaciju fotonaponskog i drugih izvora energije (generatore (agregate) na dizel gorivo, gas ili benzin, turbine na vetar ili male hidroelektri~ne generatore)
Fotonaponski sistemi povezani sa elektrodistributivnom mre`om Ovakvi fotonaponski sistemi rade paralelno sa elektro-distributivnom mre`om. Isporu~uju joj vi{kove elektri~ne energije i napajaju potro{a~e na lokaciji samog sistema. [ema fotonaponskog sistema povezanog sa distributivnom mre`om
Karakteristike fotonaponskih sistema • Besplatno i neiscrpno gorivo – Sun~eva svetlost je neiscrpna i besplatna • Pouzdanost - konstruisani su za `ivotni vek od 30 i vi{e godina uz veoma malu verovatno}u mogu}eg otkazivawa u toku svog rada. • Mala potreba za odr`avawem - rade uz minimalno servisirawe (~i{}ewe panela i odr`avawe akumulatora) • Ne uti~u {tetno na prirodnu okolinu - ne proizvode nikakvu emisiju {tetnih materija u prirodnu okolinu i predstavqaju ne~ujan lokalni izvor energije • Lokalno generisana energija – ve}a pouzdanost i ne postoje gubici u prenosu • Fleksibilna veli~ina sistema - Modularna konstrukcija i dizajn omugu}uju lako pro{irewe sistema u zavisnosti od finansijskih mogu}nosti i energetskih potreba. • Lako}a transportovawa - Modularna konstrukcija omogu}ava prenos fotonaponskih sistema u delovima. • Zavisnost od Sunca – stohasti~ki iyvor energije • Cena- Cena fotonaponskih modula se konstantno smawivala od oko $40/W pre petnaestak godina, do oko $4/W danas.
SOLARNI SISTEMI INTEGRISANI U KROVOVE I FASADE ZGRADA
Fotonaponski elementi postavqeni kao fasadna i krovna konstrukcija
Fotonaponski sistemi integrisani u gra|evinske elemente imaju slede}e karakteristke: • ne zahtevaju dodatno zemqi{te i mogu se koristitu u gusto naseqenim urbanim sredinama, • ne zaga|uju okolinu i ne prave buku, • ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije, • obezbe|uju elektri~nu energiju u toku najve}e potra`we i na taj na~in smawuju optere}ewe mre`e, • smawuju gubitke prenosa i distribucije elektri~ne energije, • mogu u potpunosti ili delimi~no da obezbede elektri~nu energiju za odgovaraju}i gra|evinski objekat, • mogu da zamene konvencionalne gra|evinske materijale i na taj na~in obezbede dvostruku ulogu koja mo`e vi{estruko da se isplati, • pru`aju nove estetske mogu}nosti na inovativan na~in, • mogu se povezati sa odr`avawem, kontrolom i funkcionisawem drugih instalacija u zgradi, • mogu da obezbede smawewe planiranih tro{kova.
Ukupna godišnja insolacija (slika 1) na južmno orjentisan modul postavljen pod optimalnim uglom (slika 2)