United Nations University Institute for Environment & Human Security

Prof. Dušan SAKULSKI, Ph.D. Komponente rizika United Nations University Institute for Environment & Human Security Katharina Thywissen Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Pregled Definicije nekih od osnovnih termina u redukciji katastrofa i njihova medjusobna veza: Hazard Ranjivost Izloženost Otpornost & izdržljivost Rizik United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Hazard United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Podela hazarda

Geološki hazardi United Nations University Institute for Environment & Human Security Reventador, Nov. 2, 2002, Ecuador Photograph by Robert E. Wallace, USGS San Andreas Fault, California Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Poplava kao hazard United Nations University Institute for Environment & Human Security Great Mississippi Flood 1993, USA (near St. Louis)‏ Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Oluja kao hazard United Nations University Institute for Environment & Human Security Hurricane Katrina (August 2005)‏ Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Tehnološki hazard/Hazard prouzrokovan od strane čoveka United Nations University Institute for Environment & Human Security Atomic Bomb Test 1952 Three Gorges Dam, China Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Hazard Hazard “ Verovatnoća nastanka povezana sa ekstremnim dogadjajem koji može prouzrokovati štetu. Plate (2002) Hazard “”Prirodni hazardi su dinamički fenomen koji uključuje ljude ne samo kao žrtve, već i kao učesnike i izazivače.” Rashed & Weeks (2002) Hazard “Pojam “rizik” često se poistovećuje sa “hazard”.Visoki napon,uzorak radioaktivnog metala ili toksične materije mogu predstavljati hazard, što znači da oni potencijalno mogu izazvati štetu. Koncentrovana kiselina,na primer,jasno predstavlja hazard za korisnika jer može pruzrokovati ozbiljne opekotine ukoliko se nepravilno upotrebljava. Rizik je verovatnoća ili šansa da će hazard trovanja henijskim materijama dovesti do povrede.Dakle,koncentrovana sumporna kiselina je hazardna hemijska materija,zbog toga što je veoma korozivna i reaktivna.Ukoliko se njome rukuje na adekvatan način,veoma je mali rizik da dodje do povrede. Svakako je očigledno da su hazardi nešto u vezi čega možemo da učinimo veoma malo.Hazardi kao što je kancerogena supstanca,koncentrovana kiselina ili ekspolozivna supstanca imaju veze sa svojstvenim karakteristikama materijala.Rizik koji oni predstavljaju,može biti(i trebalo bi) minimiziran početnim pripremanjem prikladne procene rizika,a zatim praćenjem utvrdjenih procedura u toj proceni. Oxford University (2005) United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Hazard - uopšteno • “Poplava”, “oluja”, “suša”, “zemljotres” • Odnosi se na sve potencijalno štetne događaje koji se mogu očekivati na odredjenoj lokaciji ili regionu. • Kvantifikovan kroz vezu jačina-frekvencija na bazi spiskova i modela istorijskih događaja... United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Hazard – specifičan (scenario)‏ • Zemljotres jačine 7.2 u Turskoj ili tropski ciklon kategorije 5 na Filipinima • Povezan sa određenom jačinom i povratnim periodom • Tačka na jačina-frekvencija krivi United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Od istorijskih zapisa do hazarda • Podaci o prošlim događajima daju nam ideju o tome šta bismo mogli da očekujemo u budućnosti • Što stariji zapisi,više pouzdana procena hazarda • Modelovanje uzima u obzir kretanje u cilju projektovanja prošlih iskustava na buduće dogadjaje (npr.klimatske promene) United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Hazard • Hazard je pretnja, ne stvaran događaj. • Svaki hazard može da se manifestuje kao stvaran štetan događaj. • Ako može da se meri kao realna šteta ili povreda, tada nije više hazard nego je prerastao u dogadjaj,prirodnu nepogodu ili katastrofu. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Ranjivost (Vulnerability) United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Ranjivost United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Ranjivost Adger et al. 2001 Vulnerability “Ranjivost bi trebalo prepoznati kao ključni indikator u ozbiljnosti problema u životnoj sredini kao što je globalno zagrevanje. Vulnerability “Nesigurnost blagostanja pojedinaca,domaćinstava ili zajednice u smislu menjajućeg okruženja”. Alwang et al. (2001) Vulnerability “Ranjivost izražava ozbiljnost nedostatka u smislu njegovih posledica.Zabrinutost nije u smislu koliko će on da traje već koliko će da kosta .” Correira et al. (1987) Vulnerability “Stepen gubitka za dati element u riziku(ili skup elemenata)nastao kao posledica datog hazarda određenog stepena jačine” .Za razliku od privaćenog koncepta rizika,ovde se ne razmatra mogućnost nastanka hazarda. Ranjivost ima karakter procesa i nije statična”. Feldbrügge & von Braun (2002) Lewis (1997) Vulnerability “Ranjivost je prožimajuće socio-ekonomsko stanje; ona je razlog zašto su siromašni i oni u nepovoljnom položaju pretežno žrtve katastrofa ." Vulnerability “Predstavlja interfejs izmedju izloženosti fizičkim uticajima i sposobnosti ljudi ili zajednica da se nose sa tim uticajima.” UNEP (2002) Vulnerability “Ranjivost raste sa brojem ljudi koji su pogođeni uticajem prirodnog hazarda, što je dato formulom: vij = 10-3 ∙ nj², za n ≥ 10 žrtava”, gde je vij ranjivost pojedinca i na lokaciji j.” Vrijling et al. (1995) Vulnerability Ranjivost je unutrašnja i dinamička karakteristika elementa u riziku(zajednice,oblasti,države,infrastrukture,okruženja...) koja odredjuje očekivanu štetu/povredu zbog delovanja odredjenog hazarda i često je pogodjena i sama štetnim dogadjajem.Ranjivost se kontinuirano menja tokom vremena i zavisi od fizičkih,socijalnih,ekonomskih, i faktora životne sredine. UNU-EHS United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Ranjivost • Ranjivost ukazuje na potencijalnu štetu i kao takva predstavlja promenljivu koja “gleda unapred • Nije moguće direktno je izmeriti • Ranjivost se meri indirektno na bazi indikatora,npr.siromaštvo ili tip konstrukcije • Unutrašnja i dinamička odlika koja se otkriva jedino tokom događaja United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Merenje ranjivosti • Kvantitativno veza jačina-šteta odražava ranjivost elementa koji je u riziku (zajednica,domaćinstvo,nacija,infrastruktura...) • Utvrđivanje obrasca štete bez poznavanja magnitude događaja ne dovodi do zaključaka u pogledu ranjivosti. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

100% Vulnerability A Damage Vulnerability B 10% Merenje ranjivosti Hazard United Nations University Institute for Environment & Human Security Ranjivost Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Ranjivost • Kompleksnost ranjivosti ne ogleda se samo u tome što ona postoji u više dimenzija, nego i u činjenici da zavisi od lokacije i da se njeni parametri menjaju u zavisnosti od geografskog obima,a menja se i tokom vremena. • Parametri koji određuju ranjivost razlikuju se na nivou domaćinstva,zajednice i države. • Kod ekonomske dimenzije na nivou domaćinstva parametri su iznos i različitost prihoda pojedinca,a relevantni parametri na nivou jedne države su stopa inflacije i BDP. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Izloženost (Exposure) Izloženost Proces procene ili merenja intenziteta,frekvencije i trajanja izloženosti određenom činiocu.U idealnim uslovima,opisuje izvore,pravce,magnitude,trajanje i obrasce izloženosti;karakteristike izložene populacije;i neizvesnosti u proceni. EEA (2005) Izloženost “Stepen u kome je rizik ili portfolio rizika podložan mogućnosti gubitka;osnova za izračunavanje premija u (re)osiguranju. MunichRe (2002) Multihazard Mitigation Council (2002) Izloženost “Ljudi,imovina,sistemi ili funkcije u riziku od gubitka zbog izloženosti hazardima. " United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Izloženost • Ovde izloženost je predstavljena kao broj ljudi i/ili drugih elemenata u riziku koji mogu biti pogođeni odredjenim dogadjajem. • Ranjivost determiniše jačinu uticaja,a izloženost odredjuje konačnu štetu ili povredu. • Drugi koncepti ističu da ranjivost uključuje izloženost,u smislu ukoliko je nešto izloženo hazardu onda je i ranjivo. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Izloženost • Primer: u svojoj ekonomskoj dimenziji ranjivost je opisana kao projekcija da će u odredjenom dogadjaju porodica izgubiti 50% svoje imovine. Koliko porodica će biti pogođeno i izgubiti 50% svoje imovine zavisi od izloženosti. • Primer: dva grada pogodjena su uraganom kategorije 5.Oba grada mogu očekivati da će 30% kuća pretrpeti totalnu štetu i 5% populacije će biti povredjeno(ranjivost).Grad A ima 10.000 stanovnika,grad B ima 3 miliona stanovnika.Koji od ova dva grada ima veću izloženost? United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Otpornost ( Resilience ) Otpornost “Sposobnost da se odupre pritiscima i da se oporavi od soka.Iz ekološke literature:osobina koja omogućava sistemu da apsorbuje i iskoristi promenu.Kada je otpornost visoka,tada je potreban izuzetno snažan poremećaj da se prevazidju ograničenja za kvalitativne promene u sistemu i dozvoli da bude brzo transformisan u drugo stanje.Iz sociološke literature:sposobnost da se iskoriste prilike i odupre i oporavi od negativnih šokova.” Alwang et al. (2001) Otpornost “Sposobnost koju ljudi ili grupe mogu posedovati da izdrže ili se oporave od vanrednih situacija i koja se može posmatrati kao protivteža ranjivosti.” Buckle (1998) Otpornost “Osobina ljudi,zajednica,infrastrukture koja redukuje ranjivost.Ne samo odsustvo ranjivosti nego i sposobnost 1)prevencije,ublažavanja gubitaka i ukoliko se šteta dogodi 2)obezbedjivanje normalnih uslova za život i 3)upravljanje oporavkom od uticaja. ” Buckle et al. (2000) Correira et al. (1987) Otpornost “Otpornost je mera trajanja oporavka sistema.” Otpornost “Otpornost je svetla strana ranjivosti—otporan sistem nije osetljiv na promene klime i ima sposobnost adaptiranja.” IPCC (2001) Otpornost “Sposobnost sistema,zajdednice ili društva koje je potencijalno izloženo hazardu da se prilagodi odolevanjem ili menjanjem u cilju dostizanja prihvatljivog nivoa funkcionisanja i strukture.Ovo je odredjeno stepenom u kojem je društveni sistem u stanju da se organizuje kako bi povećao sposobnost učenja iz prethodnih katastrofa zbog bolje buduće zaštite i unapredjenja mera za redukciju rizika.” UN/ISDR (2004) United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Izdržljivost (Coping Capacity) Izdržljivost “Odnosi se na način na koji ljudi i organizacije koriste potojeće resurse za postizanje različitih korisnih ciljeva tokon neuobičajenih,abnormalnih i štetnih uslova katatsrofalnihdogadjaja ili procesa..Jačanje izdržljivosti obični izgradjuje otpornost kako bi se izdržali efekti prirodnih i drugih hazarda.” Europ. Spatial Planning Observ. Netw. (2003) Izdržljivost “Je funkcija percepcije (rizika i potencijalnih puteva delovanja-Isposobnost da se nosi je zavisna od informacija);mogućnosti(opcije u smislu izbegavamja i osiguranja,prevencije,ublažavanja,preživljavanja);privatne akcije (stepen do kojeg specijalni kapital može biti umesan;i javne akcije.” IPCC (2001) Izdržljivost “Načini na koje ljudi ili organizacije koriste dostupna sredstva i sposobnosti da se suoče sa negativnim posledicama koje mogu dovesti do katastrofe.Generalno,ovo podrazumeva upravljanje resursima podjednako i u normalnim uslovima kao i tokom krize ili nepovoljnih uslova.Jačanje izdržljivosti obično izgradjuje otpornost da se izdrže efekti prirodnih i ljudski izazvanih hazarda. ” UN/ISDR (2004) Izdržljivost “ UNDP (2004) United Nations University Institute for Environment & Human Security Odnosi se na način na koji ljudi i organizacije koriste potojeće resurse za postizanje različitih korisnih ciljeva tokon neuobičajenih,abnormalnih i štetnih uslova katatsrofalnih dogadjaja ili procesa.” Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Izdržljivost i otpornost Izdržljivost Otpornost • Velika sličnost i preklapanje izmedju ova dva pojma: • Izdržljivost naglašava one strategije i mere koje deluju direktno na štetu tokom dogadjaja i to ublažavanjem i suzbijanjem uticaja, ili ostvarivanjem efikasne pomoći isto kao i one strategije koje teže prilagodjavanju,npr.ponašanje ili aktivnosti koje izbegavaju štetne efekte. • Otpornost je sve to,plus sposobnost ostajanja u funkciji tokom dogadjaja i sposobnost potpunog oporavka od njega. Tako da,otpornost obuhvata izdržljivost,ali u isto vreme ide i izvan toga. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Izdržljivost,otpornost i ranjivost • Da li ranjivost podrazumeva izdržljivost i otpornost ili su to potpuno odvojeni parametri? • Ako je obim štete ili povrede definisan takodje trajanjem štetnih efekata i posledicama u siromaštvu,ekonomiji,svesti itd.onda ranjivost mora da uključuje izdržljivost i otpornost.( Bogardi & Birkmann, 2004). United Nations University Institute for Environment & Human Security Otpornost Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Rizik (U ovoj definiciji rizik i hazard su upotrebljeni kao sinonimiI”Rizik je okarakterisan poznatom ili nepoznatom verovatnoćom distribucije dogadjaja.Ovi dogadjaji okarakterisani su sami svojom magnitudom(uključujući veličinu i sirenje),frekvencijom i trajanjem i svojom istorijom.” Rizik Alwang et al. (2001) Rizik “…se upotrebljava od strane stručnjaka iz osiguranju da ukaže na imovinu koja je osigurana od osigurane opasnosti.” Swiss Re (2005) Rizik “’Rizik je verovatnoća gubitka,i zavisi od tri elementa:hazarda,ranjivosti i izloženosti.Ukoliko se jedan od ova tri elementa rizika povećava ili smanjuje,onda se i rizik povećava odnosno smanjuje.” Crichton (1999) Rizik “Verovatnoca nastanka štetnih posledica ili očekivanog gubitka zivota,povredjenih ljudi,imovine,poremećaja ekonomskih aktivnosti(ili oštećenje zivotne sredine)kao rezultat interakcije prirodnih hazarda ili hazarda izazvanih ljudskim aktivnostima i uslova ranjivosti.Rizik se konvencionalno izražava jednačinom:Rizik=HazardxRanjivost.” UNDP (2004) Rizik “ Oxford University (2005) United Nations University Institute for Environment & Human Security Pojam “rizik” često se poistovećuje sa “hazard”.Visoki napon,uzorak radioaktivnog metala ili toksične materije mogu predstavljati hazard, što znači da oni potencijalno mogu izazvati štetu. Koncentrovana kiselina,na primer,jasno predstavlja hazard za korisnika jer može pruzrokovati ozbiljne opekotine ukoliko se nepravilno upotrebljava. Rizik je verovatnoća ili šansa da će hazard trovanja henijskim materijama dovesti do povrede.Dakle,koncentrovana sumporna kiselina je hazardna hemijska materija,zbog toga što je veoma korozivna i reaktivna.Ukoliko se njome rukuje na adekvatan način,veoma je mali rizik da dodje do povrede. Svakako je očigledno da su hazardi nešto u vezi čega možemo da učinimo veoma malo.Hazardi kao što je kancerogena supstanca,koncentrovana kiselina ili ekspolozivna supstanca imaju veze sa svojstvenim karakteristikama materijala.Rizik koji oni predstavljaju,može biti(i trebalo bi) minimiziran početnim pripremanjem prikladne procene rizika,a zatim praćenjem utvrdjenih procedura u toj proceni. Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Rizik • Ranjivost se meri u smislu očekivane povrede/štete i takodje i rizik.Kako je ove pojmove moguće razdvojiti? • Rizik uvek podrazumeva pojam verovatnoće nastanka  informacije o tome “kada” ili “koliko često ukazuje na to da se radi o riziku. • Kvantifikuje se kroz:  kontinuiranu vezu šteta-frekvencija  ili definiciju povratnog perioda za scenario odredjenog dogadjaja. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Merenje ranjivosti Hazard Vulnerability 100% Vulnerability A Damage Vulnerability B United Nations University Institute for Environment & Human Security 10% Risk 10% 100% Damage Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Rizik • Frekvencija povratnog perioda štetnih efekata omogućava individualnom ili zvaničnom donosiocu odluka da definiše nivo prihvatljivih posledica. • Ovo je jedino moguće ukoliko donosilac odluke razume kakve dogadjaje može da očekuje tokom vremena.Odluke će biti drugačije za desetogodišnji dogadjaj u poredjenju sa petstogodišnjim dogadjajima. • Za donošenje odluke od krucijalnog značaja su informacije o verovatnoći da se odredjeni dogadjaj desi. • Najsigurniji način za početak bila bi priprema za najveći mogući dogadjaj,medjutim to ekonomski nije izvodljivo. • Takav visok nivo zaštite jednostavno je nemoguće priuštiti,a i korist od njega ne bi mogla da opravda troškove. United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Rizik(sve zajedno)‏ United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

Test Hazard? Ranjivost? Izloženost? Izdržljivost? Rizik? United Nations University Institute for Environment & Human Security Prof. Dusan SAKULSKI, Ph.D. Ph.D. Block Course – Bonn, April 07-17, 2010

United Nations University Institute for Environment & Human Security